Фото: Новости

Руски редитељ Никита Сергејевич Михалков изјавио је данас новинарима, непосредно након примања Повеље почасног грађанина Београда, да је вест о том признању за њега била изненађење и радост.

„Посебно ме радује што ме у Београду зову само Никита. Кажу Никита и зна се да мисле на мене, ни на кога другог. То је већ велика награда. Мало је и опасно, јер можете постати горди, а донекле је и тужно. С годинама све је мање људи који ми кажу – ти, мало их је остало који могу да кажу – знаш када си ти био мали… Када ми овде кажу ти, то ме враћа у младост“, рекао је он на конференцији у Скупштини Београда.

На питање шта му се у Београду свиђа, духовито је приметио: „То што има пуно реклама за моје филмове. Када сам јесенас пред светску премијеру „Сунчанице“ у Београду одсео у хотелу Москва кроз прозор сам гледао билборд са сликом из мог филма“.

„Волим да долазим у Београд и да гледам своје филмове. У Европи ме не приказују, али није важно, мени је Београд довољан“, рекао је он.

Међутим, на питање шта би волео да се поправи у његовом новом граду, није хтео да одговори, напомињући само да му је данас када је примио Повељу тако лепо да не би ништа мењао.

Михалков ће данас посетити Кинотеку и одржати мастер клас за студенте Београдског универзитета. Новинари су га питали о чему ће говорити младима, будућим уметницма, а он их је позвао да дођу и да сами чују.

Модератор мастер класа биће глумац Милош Биковић, који је играо у „Сунчаници“, а тренутно је на репертоару још један руски филм у којем има важну улогу – „Бездушни 2“ (у режији Романа Пригунова).

Михалков је изјавио да га је гледао и да је то врло добар филм. „Паметан је и лукав, брз, добро урађен. Један је од ретких које бих желео да видим опет“.

Поводом теме његовог филма „Сунчаница“ (из времена пре и на крају Првог светског рата) изјавио је да је „сваки дан живота празник, поготово данас када видиш колико људи гине, онда цениш сваки дан и он добија на смислу и вредности“.

„Наша заједничка црта је да чувамо сазнање шта је то рат. Оно је страшно, али и вредно. Американци га немају, никада нису ратовали на својој територији, а немати то сазнање је опасно. Мој филм се завршава речима: Не дај Боже да буде рата. Временом се та свест губи, а важно је да се у генетском сећању чува. Нови сукоб се може одагнати како страхом од рата, тако и умећем ратовања. Ми срећом то имамо, и једно и друго“, изјавио је Михалков.

Што се тиче предстојеће прославе 9. маја, истакао је да је то дан победе над фашизмом. „За нас је тај празник јако битан. Надам се да ће прослава бити и химна успомени на погинуле“.

Учешће војске Србије на паради у Москви оценио је као „значајно и исправно“.

„Време је да будемо искрени. Маске су збачене. Политички осмеси више не могу да нас обману. Треба бити дипломата али и разумети шта се иза осмеха крије. Дошло је време да будемо конкретни. За нас и за вас нема ничег важнијег од националних интереса. Они не занимају Запад, не занимају никога осим нас самих. Ми смо ти који треба да стојимо иза својих националних интереса“, истакао је Михалков.

Он је поменуо и ситуацију у Украјини и оценио да је Русија у протеклих 25 година изгубила много времена. Како је рекао, својим рукама смо изгубили Украјину. Тамо се пуно радило на одвајању и сада већ читаве генерације немају свест и осећај за везу са Русијом, а ми нисмо ништа предузимали у том смислу.

„Можемо да кривимо Запад, али наша кривица је већа. Они су имали свој интерес, а ми нисмо могли да верујемо да ће ово да се деси“, оценио је он.

На питање о најављеном ланцу ресторана руске брзе хране рекао је да је то идеја његовог брата Андреја Кончаловског.

Радио сам два филма о пропадању села, напуштеним њивама, а сељаци су се јављали и питали како да их обнове када не могу да продају своје производе. Тако је мој брат предложио пројекат „Једемо код куће“. Поента је да се кухиња заснива на храни која потиче из тог региона где се ресторан налази, објаснио је он.

„То је на неки начин алтернатива Мекдоналдсу. Ако бисмо у томе успели, онда бисмо радили и на томе како да избегнемо интелектуални мекдоналдизам“, рекао је Михалков.

Новинаре је занимало да ли је у плану да се тај пројекат прошири на Србију.

„Ми Словени волимо да маштамо и сањамо. Хајде да се прво отвори неколико таквих ресторана у Русији, па онда да видимо како ћемо даље. Ипак, волео бих да тај бренд заживи и на Балкану и посебно у Србији. Као почасни грађанин Београда лобираћу за ту идеју“, изјавио је Михалков.

Конференцији, чији је домаћин био градски секретар за културу Владан Вукосављевић, присуствовали су и представници Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици. Срећко Милачић уручио је Михалкову почасни докторат тог универзитета.

Михалков је пртеходно обишао изложбу у свечаном холу Скупштине Београда са експонатима из Музеја Српске православне цркве, међу којима су одора кнеза Лазара из 14. века и Јефимијина „Похвала Светом кнезу Лазару“ из 15. века.

Чланак НИКИТА МИХАЛКОВ: Сваки дан живота је празник, поготово данас када видиш колико људи гине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Кустендорф

Додјелом награда најбољим филмовима данас ће бити завршен Осми филмски и музички фестивал „Кустендорф“ током којег је су на Мећавнику боравили млади аутори, али и велика имена свјетске кинематографије попут Андреја Кончаловског, оскароваца Алфонса Куарона и Никите Михалкова, Бертрана Тавернијеа.

У конкуренцији кратких филмова, за златно, сребрно и бонзано јаје конкурише 17 филмова из Чешке, Словачке, Холандије, Исланда, Румуније, Израела, Хрватске, Њемачке, Белгије, Француске, Мађарске, Египта, Русије, САД и Србије.

Овогодишњи жири чине предсједник Британског филмског института Аманда Невил, мексичко-амерички филмски продуцент Алекс Гарсија и француска филмска продуценткиња Клоди Осар.

Биће, традиционално, додијељена и награда „Вилко Филач“ за најбољу фотографију.

Оскаровцу Алфонсу Куароу у суботу, 24. фебруара, након пројекције његовог филма „Потомци“ на „Кустендорфу“ Емир Кустурица свечано је уручио Награду за будуће филмове.

На овогодишњем фестивалу приказан је и филм „Сунчаница“ руског редитеља Никите Михалкова, који је био један од специјалних гостију „Кустендорфа“ током којег је одржао радионицу.

Током шест фестивалских дана приказани су и филмови у другим програмима.

Тако су посјетиоци и учесници фестивала могли да виде „Бијеле ноћи поштара Алексеја Трјапицина“, режисера Андреја Кончаловског, који је награђен „Сребрним лавом“ у Венецији, као и филм Роја Андерсона „Голуб сједи на грани размишљајући о постојању“, који је на истом фестивалу награђен „Златним лавом“.

Љубитељи филма моћи ће да погледају и омнибус „Разговори са боговима“, састављен од кратких филмова Гиљерма Аријаге, Хектора Бабенка, Алекса де ла Иглесије, Бахмана Гобадија, Амоса Житаија, Емира Кустурице, Мире Наир, Хидеа Накате и Ворика Торнтона.

Директор Канског фестивала Тјери Фремо представио је дигитално рестаурисано издање филма Шарла Ванела „У ноћи“.

У програму дугометражних филмова приказан је играни филм „Отворени каврз“, којим дебитује Синиша Галић, док ће Горан Станковић приказати документарни филм „У мраку“.

У оквиру музичког програма, након пројекција и радионица, наступили су румунски дванаесточлани оркестар „Тараф де хајдукс“, српска блуз гитаристкиња Ана Поповић, руска виолинисткиња Аљона Бајева, српски рок састав „Партибрејкерс“.

Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ одржава се у организацији „Раста интернешнела“, под покровитељством Министарства културе и информисања Србије.

Чланак КУСТЕНДОРФ: Данас додјела награда и затварање фестивала се појављује прво на ИСКРА.