Фото: РТРС

У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежава се 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици.

Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника.

У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу.

Данас је још једном поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни сарајевски криминалци.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Чланак МИЉЕВИЋИ: Служен парастос и положени вијенци за страдале у Добровољачкој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Навршава се 25 година од масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су у нападу на ЈНА убијена 42, а рањена 73 војника и официра различитих националности. За злочин нико није одговарао. Не могу да прихватим да се то ставља под тепих као сметња политичким односима, живимо у болу, каже у потресној исповести за Спутњик генерал Душан Ковачевић.

Саговорник Спутњика био је десна рука генерала Милутина Кукањца, команданта Треће армије, и директан учесник преговора о извлачењу војске из Сарајева. Правосудне институције БиХ нису учиниле ништа на процесирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко побио њихове синове и мужеве. Генерал Душан Ковачевић сматра да има довољно непобитних доказа о овом злочину.

Шта је уопште био повод за напад на колону ЈНА? Ви сте један од ретких који тврди да се Алија Изетбеговић заправо залагао за мирно решење кризе у Босни и Херцеговини, тешко је у то поверовати после свега што се десило касније.

— ЈНА је била 50 година у Босни, а муслиманска страна је упорно тврдила, као и сада, да смо били агресори, као да смо дошли са друге планете. Било је више повода за тај напад, пре свега, муслиманско руководство под палицом Ејупа Ганића по сваку цену је хтело да дође до рата, јер су проценили да једино тако могу да добију суверену државу, која ће бити уређена као исламска држава. Алија Изетбеговић потписао је други Кутиљеров мировни план, који су сви потписали. Изетбеговић је био за то, али је био под притиском америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана, под притиском Енглеске и Ганића који је био представник те радикалне стране која је тражила да се Алија ликвидира, јер је био непоуздан. Знао је да би то изазвало рат. По доласку из Лисабона Алију нико од њих није сачекао на аеродрому. Имао сам приступ обавештајно-безбедносним информацијама. Генерал Благоје Аџић је лично звао из Београда и рекао, спасите, заштитите Изетбеговића, биће катастрофа. Привели смо га, заштитили, објаснили о чему се ради, Алија је био неповерљив. Истовремено је кренуо напад на команду друге војне области са свих страна, ту су изгинули људи. Није могао ништа да уради, али је био вољан. Следећег дана, тог 3. маја, рекао је да ће својим присуством гарантовати безбедност колоне при изласку војске из града на територију Лукавице са које смо слободно могли да одемо, али колона је нападнута.

У Добровољачкој сте били у возилу санитета у коме је погинуло неколико људи, између осталих доктор Будимир Радуловић, отац српског политичара Саше Радуловића. Ви сте донели кључну одлуку да то возило настави даље, тако сте спасли животе. Како је то изгледало?

— Случајно сам био поред тог возила, био сам претпостављени доктору Радуловићу, он ми је рекао: Шефе, уђите у санитет. Кренули смо, на мосту Дрвенија колона је заустављена, нападнути смо са свих страна, уперили су нам цеви пушака у главе, припадници Патриотске лиге, Зелених беретки, али углавном су ту били цивили који су отимали оружје и пуцали у припаднике ЈНА. Скидали су им униформе. На нас је отворена ватра из „калашњикова“, рафал је закачио пуковника Миру Сокића, који је по националности био Хрват. Разнео му је главу, крв и мозак били су свуда, и по мом лицу и телу. Ту је рањен и пуковник Мићо Пантелић. Тражили су да изађемо из возила, ја нисам дозволио. Псовали су, говорили да смо србо-четници, да је Босна муслиманска, да не може бити српска и хришћанска. Поново се чуо рафал, у кабини возила, убијен је доктор Радуловић. Нека сила, божје привиђење, дала ми је снагу да се одупрем свим тим нападачима и наредим да кренемо према војној болници. Кренули смо, на нас је отворена ватра на једној раскрсници из џамије и оближње књижаре. Настао је хаос, метком у чело погођена је грађанка на служби у ЈНА Нурмела Шуко. Ја сам рањен у раме. Војник Драган Ковачевић рањен је са седам метака, спасао га је заштитни прслук, који сам му дао. Нисам му дао да га скине, то му је спасло живот, али и мени, јер би ти меци прошли кроз њега и убили и мене.

Разговарала сам са вашом ћерком која ми је рекла кроз коју голготу су она и мајка пролазиле док сте ви били у болници, а оне у стану у Сарајеву. То, нажалост, није само судбина ваше породице, у Сарајеву се десила велика трагедија, али се заборавља да су у њему живели и Срби.

— То је још једно питање које се пред судовима прећуткује, и никада се о томе на било ком нивоу не разговара. У Сарајеву је било више од 150.000 Срба, сад их има врло мало. Ја сам учесник, гледао сам те муке, та страдања, стравично шта се радило. Као кад су фашисти купили Јевреје, затварали их, млатили, силовали, убијали. Нема никакве разлике између онога што сам гледао у филмовима и што сам доживљавао, видео у Сарајеву. Моја породица, ћерка и жена, доживеле су то. Свакодневно су упадали у стан, односили ствари, пљачкали по кући. Претили су да ће их одвести у логор или у јавну кућу. Мојој жени су говорили да сам четник и да на то имају право, да имају наређење да од њих раде шта хоће, па чак и да их одведу на стрељање. Показивали су папир по коме имају одобрење. То је било страшно, обе су вриштале, замислите како мајка кука за својим дететом од 16 година кога воде у јавну кућу. Срећа је била па је било људи, једна комшиница, муслиманка, то је спречила. Управо захваљујући њој успели смо тек 9. августа да изађемо из Сарајева на сигурну територију.

Говорило се прошле године у Бањалуци да би 3. мај могао бити проглашен даном обележавања страдања свих Срба сарајевско-романијске регије, али да би претходно Бошњаке требало на то припремити, јер је реч о осетљивом питању. Шта ви мислите о томе?

— Говорим у своје и у име људи који мисле као ја, који су страдалници, носимо једно разочарење, непријатно сазнање да политика избегава да се о том питању разговара. Како је могуће да српска страна и Република Српска и Србија не траже да се настави истрага о злочину у Добровољачкој. За овај злочин постоје чврсти, непобитни докази иза којих стоје све међународне организације. Политичари су ми рекли да чине колико могу, одговорио сам председнику Владе да то није довољно. Како је могуће да се за свако убиство једног човека, муслимана и Хрвата, суди на свим могућим судовима, а за оно што су урадили Србима, али и припадницима ЈНА који су били Хрвати и муслимани, ама баш нигде? То је страшно, то је недопустиво, не могу да прихватим да се то ставља под тепих као сметња политичким односима. Помирења има само онда кад се рашчисти прошлост. Сви политичари кажу, пустимо прошлост, гледајмо будућност. Онај ко то каже је преварант, јер неће да каже у коју то будућност сви Срби треба да иду. Нама се у сто година понавља апсолутно иста прошлост. Наша будућност је прошлост, страдање, нестајање, злочини на правди бога, само зато што смо Срби, православци и желимо и да будемо своји на своме, а никада не желимо другоме зло.

Чланак ГЕНЕРАЛ КОВАЧЕВИЋ НА ГОДИШЊИЦУ ЗЛОЧИНА У ДОБРОВОЉАЧКОЈ: Гледао сам како мојим војницима разносе главе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Српска ове године у федералном Сарајеву неће обиљежавати 25 година од страдања Срба и војника ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици јер не жели да српски народ буде додатно понижен.

Додик је новинарима у Градишци рекао да је важно да се нико не излаже опасности од поновног страдања у Сарајеву, те да не треба дозволити да прислужене свијеће и положено цвијеће опет заврше у контејнерима.

„То је додатно понижење и зашто бисмо се ми томе излагали? То говори о другој страни у БиХ, не о нама. Ја сам одавно увјерен да од БиХ нема ништа када на овај начин не може да истрпи и прихвати помирење“, истакао је Додик и навео да би било потребно да свако одаје пошту својим страдалим сународницима и да се то поштује, а не омаловажава, као што се раније могло видјети.

Он је нагласио да ће Српска помен страдалим Србима давати тамо гдје може.

„Како ћемо наредних година, видјећемо“, поручио је Додик.

Он је навео да је случај „Добровољачка улица“ несумњив ратни злочин, који показује да политички договор о напуштању војника ЈНА Сарајева није био поштован.

Додик је рекао да је војска због тога била нападнута, те да је тај злочин био организован.

„Ако не можете отићи у Добровољачку, а они сматрају да могу доћи у Српску… Нека долазе, свугдје гдје су страдали ми ћемо обезбиједити услове да обиљежавају своје страдање“, каже Додик.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни криминалци сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас је у Градишци положио вијенац на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније поводом обиљежавања 22 године од њиховог страдања у акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба

Чланак ДОДИК О ДОБРОВОЉАЧКОЈ: Не желимо да српски народ буде додатно понижен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Срна

Након што су бачене у контејнер, па враћене на првобитно мјесто – руже и свијеће које су положиле делегације из Републике Српске и породице убијених у бившој Добровољачкој улици поново су данас бачене, и то у Миљацку, објавило је Ослобођење на својој интернет страници.

Сарајевски медији су претходно објавили да је непознато лице вратило цвијеће на мјесто на којем је данас било постављено у у знак сјећања на убијене припаднике бивше ЈНА, након што га је у контенер, заједно са свијећама, бацио човјек који је на себи имао радно одијело сарајевског комуналног предузећа „Рад“ неколико минута након одавања почасти погинулима.

Ипак, руже и свијеће се нису дуго задржале у Добровољачћкој улици ни овај пут, јер су недуго након враћања из контејнера, бачене у ријеку Миљацку.

Портпарол „Рада“ Мирза Рамић раније је рекао да радници овог предузећа нису бацили цвијеће и свијеће.

На фотографији се јасно видјело лице која уклања цвијеће обучено у униформу овог комуналног предузећа.

Ово је први пут да се исти дан када је цвијеће и положено склања са мјеста обиљежавања и баца.

Претходних година би комунални радници цвијеће и свијеће уклонили неколико дана након након одавања почасти.

Почаст војницима ЈНА убијеним првих дана маја у Сарајеву данас су у Добровољачкој улици одали чланови породица страдалих преживјели у овом злочину, као и званичници Републике Српске.

На мјесту страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици служен је вјерски помен, прислужене свијеће и положено цвијеће.

Чланак СРАМОТА: Руже из Добровољачке поново бачене, овај пут у Миљацку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Историчар Предраг Лозо истиче да је злочин у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године био порука свим Србима о томе шта их чека у независној БиХ.

„Муслиманска страна је жељела рат, а доказ за то је злочиначки напад на колону ЈНА“, наводи Лозо у интервјуу Срни.

Он сматра да тај злочин показује да није био могућ договор са тадашњим муслиманским властима, на челу са Алијом Изетбеговићем и Ејупом Ганићем, јер су жељели рат да би била проглашена независност БиХ.

Према његовој оцјени, евидентно је да муслиманска страна није испоштовала договор о мирном повлачењу колоне ЈНА. Злочиначки напад на голобраде младиће показује да није био могућ договор јер су муслимански руководиоци срљали у отцјепљење од тадашње Југославије.

Лозо сматра да су дешавања у Добровољачкој улици путоказ за касније догађаје у рату у БиХ и о томе какав је био однос зараћених страна према одређеним питањима.

„Њихова агресивност евидентна је у Добровољачкој улици, али и у каснијим настојањима да се овај злочин прикрије причом о `агресији` на БиХ и `геноциду` над муслиманима. Циљ правдања сопствене агресивности јесте покушај да буде избјегнута одговорност за почетак рата у БиХ“, оцјењује Лозо.

Он напомиње да муслиманске власти напад у Доборовољачкој улици правдају и наводним агресивним намјерама тадашње ЈНА у Сарајеву.

„Колона ЈНА која је покушала да помогне војницима који су били нападнути проглашена је за освајачку. Већ од овог случаја се гради виктимизација друштва, гдје се за улогу жртве пројектује муслиманска страна, док су сви остали, наводно, аргесори и злочинци“, наводи Лозо.

Он наглашава да је злочином у Добровољачкој улици показано да се против тадашње ЈНА и Срба у БиХ може урадити све што је противно међународним правилима.

„То је порука која је послата свим Србима – шта их чека у независној БиХ. Муслиманске власти су са својим формацијама жељеле да мајоризују српски народ, као и све који другачије мисле – то је знак Добровољачке улице“, прецизира Лозо.

Он указује да апсолутно није тачна муслиманска прича да су били ненаоружани јер се на снимцима од 2. и 3. маја 1992. године из Сарајева јасно виде припадници муслиманских формација који су наоружани америчким пушкама „М-16“.

„То показује да су били припремљени за рат, да су знали које ће циљеве напасти и да мирно извлачење војске није било у интересу тих формација“, појашњава Лозо.

Он напомиње да се злочин у Добровољачкој улици оправдава улогом појединаца, а не система, те да је то нешто што се и касније преноси у случајевима злочина над Србима.

„Смијешно је и оправдање једног од команданата у тадашњој Територијалној одбрани Јована Дивјака за злочине у Добровољачкој“, наводи Лозо и подсјећа да још нико није одговорао за злочин.

„То намеће питање – да ли Суд и Тужилаштво БиХ у миру покушавају остварити ратне циљеве муслиманске стране? Овакав однос је симптоматичан и указује на класичну виктимизацију друштва и оправдање злочина над Србима“, закључује Лозо у интервјуу Срни.

Почаст војницима ЈНА убијеним првих дана маја у Сарајеву данас су у Добровољачкој улици одали чланови породица страдалих, преживјели у овом злочину, као и званичници Републике Српске.

На мјесту страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици служен је вјерски помен, прислужене свијеће и положено цвијеће.

У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.

У Добровољачкој улици, 3. маја, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА која се мирно, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, повлачила из Сарајева.

Чланак ПРЕДРАГ ЛОЗО: Добровољачка је била порука Србима шта их чека у независној БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Навршиле су се 24 године од општег напада на објекте и војнике ЈНА у Сарајеву и бруталног убиства припадника ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у Источном Сарајеву и Сарајеву обиљежена је годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој улици.

Након литурије у црви Светог Ђорђа у Источном Новом Сарајеву, обављен је парастос по благослову владике захумско – херцеговачком и приморског и администратора Митрополије Дабробосанске Григорија.

Фото: РТРС, Срна

Потом су учесници скупа кренули ка мјесту злочина. Скуп, који је протекао мирно и достојанствено, обезбјеђивали су припадници МУП-а Кантона Сарајево.

Обиљежавању годишњице злочина над припадницима ЈНА присуствовали су преживјели учесници догађаја у Добровољачкој и породице страдалих те министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је на челу Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Фото: РТРС, Срна

Савановић је изјавио је да је напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици 1992. године био кукавички и злочиначки напад на тада једину легитимну војску у бившој Југославији.

Присутни су били и предсједник и потпредсједник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић и Ненад Стевандић, предсједник републичке Борачке организације Миломир Савчић, посланик у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић и први предсједник Народне скупштине Српске Момчило Крајишник.

Чланак БИЈЕЛЕ РУЖЕ ЗА УБИЈЕНЕ ВОЈНИКЕ У САРАЈЕВУ БАЧЕНЕ У КОНТЕЈНЕР: Одата почаст убијеним војницима ЈНА у Добровољачкој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Данас се навршавају 24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у коме су погинула 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Нападом на колону, која се мирно повлачила из Сарајева, руководио је тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић.

Злочин муслиманских формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици још није кажњен, а власти Федерације нису дозволиле ни постављање спомен-плоче жртвама.

Одјељење за ратне злочине у Београду, прекинуло је истрагу у случају „Добровољачка“, зато што ниједан од окривљених није доступан државним органима Србије, али Тужилаштво и даље води истрагу у овом предмету.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић присуствоваће сутра у Сарајеву обиљежавању страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

Чланак ЗЛОЧИН КОЈИ НИЈЕ КАЖЊЕН: 24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву и мирном шетњом улицом у којој је извршен злочин у Сарајеву, 3. маја биће обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

У нападу припадника паравојних формација Зелених беретки, Патриотске лиге и јединица МУП-а БиХ на Дом ЈНА и на колону возила у Добровољачкој улици која је напуштала град убијена су 42 војника, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима у Сарајеву.

Одговорност за овај злочин је на руководству тадашње Републике БиХ, које је гарантовало миран и безбједан излазак припадника ЈНА из Сарајева.

Миленко Савановић, предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је да се догодио „геноцид од стране Зелених беретки и јединица МУП-а иако су била увјеравања тадашњег предсједника Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића да ће то бити у мирном толерантном повлачењу ЈНА“.

„Добили смо потврде од релевантних фактора у Сарајеву да ће ово обиљежавање бити безбједно као и да ће саобраћај на путу којим се буде колона кретала бити потпуно прекинут“, истакао је Велимир Дуњић, предсједник Пододбора за обиљежавање значајних историјских догађаја.

Чланак САВАНОВИЋ: У Добровољачкој се десио геноцид се појављује прво на ИСКРА.