Фото: Политика

Народна банка Кине (НБК) јуче је додатно оборила вредност јуана (за 1,6 одсто у односу на амерички долар), само дан пошто је објавила једнократну девалвацију националне валуте (1,9 одсто) са циљем јачања улоге тржишта у одређивању курса монете друге најјаче економије света. Одлука о радикалној девалвацији јуана уследила је у тренутку када кинеској економији прети највећи пад привредног раста у последњих 25 година, због чега берзе сумњају да се Пекинг прикључио необјављеном текућем „глобалном рату валута”.

Неочекивана девалвација јуана у уторак и „корекција” у среду изазвали су, према наводу Ројтерса, „извесну панику” на берзама, опрезну подршку ММФ-а, уздржану реакцију званичног Вашингтона, али и гнев у америчком конгресу.

Најпре, берзе свих азијских пословних партнера Кине (од Индонезије и Малезије до Аустралије, Јужне Кореје и Новог Зеланда) забележиле су јуче нови пад вредности акција и домаћих валута. Стрмоглав вредности акција затим се преко ноћи разлио у Европи, где су немачки произвођачи аутомобила и индустрија луксузне робе забележили највећи пад вредности акција због осетног поскупљења производа које испоручују привредно посусталом „азијском тигру”. И амерички Волстрит пао је јуче у „црвено”, након гласина да би НБК могао дозволити девалвацију јуана од целих 10 одсто.

НБК је јуче иначе демантовао сумње да ће дозволити „слободан пад” јуана.

„С обзиром на међународне и домаће економске и финансијске прилике, тренутно нема основе за континуирани пад девизног курса јуана”, пренела је агенција Синхуа саопштење НБК.

Како год било, амерички долар је у петак вредео 6,11 јуана, у уторак је – иза одлуке НБК о девалвацији курс био 6,22, док је јуче промењен на 6,33 „кинеза” (да би након тога пао на 6,45 у земљи и 6,8 у спољном промету).

Јуан је тако од прошлог петка изгубио 3,6 одсто вредности у односу на долар, што је на берзама подстакло живу дебату о томе да ли се Пекинг ипак укључио у „глобални рат валута”. (Тај израз је иначе 2010. године сковао бивши министар финансија Бразила Гвидо Мантега да означи како државе – извозни ривали – „експлицитно или имплицитно” обарају вредност своје валуте да би профитирали у спољној трговини.)

Иначе, кинеско министарство трговине јуче је поздравило реформску меру НБК, посебно након драматичног пада извоза прошлог месеца од 8,3 одсто (очекивало се умањење од 1,5 одсто).

Истовремено међународне берзе, главни политички и пословни партнери, али и ривали Кине, као и ММФ опречно тумаче значај и могуће последице највеће појединачне девалвације јуана још од 1994. године.

Америчка банка Џеј Пи Морган упозорила је да девалвација јуана уноси претњу дефлације глобалној економији.

На другој страни, ММФ је уздржано поздравио одлуку НБК да дозволи тржишту већу улогу у одређивању јуана, али је истакао да ће тачне последице те мере зависити од начина на који реформа буде примењивана у пракси. ММФ је нагласио да одлука о девалвацији као реформској мери „неће имати директне последице” на одлуку институције Бретон-Вудс до краја године, о евентуалном прикључивању јуана „корпи валута”. „Верујемо да Кина може и да би требало да настоји да оствари ефективни пливајући девизни курс у следеће две-три године”, навео је ММФ.

Званични Вашингтон јуче је одбио да оцени одлуку НБК о девалвацији.

„Рано је за оцену свих последица промене начина одређивања курса јуана. Кина је најавила да су најављене промене још један корак ка већој улози тржишта у одређивању курса”, пренео је „Волстрит џорнал” изјаву портпарола америчког министарства финансија.

На Капитол хилу амерички конгресмени критиковали су девалвацију јуана.

Чарлс Шумер, демократски конгресмен, предложио је јуче да ММФ Кини, забрани – у Пекингу дуго прижељкивани – приступ „глобалној корпи валута”, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”. Конгресмен Сандер Левин истакао је да постоје озбиљни разлози за сумњу у намере Пекинга са девалвацијом валуте која може донети „непоштену предност извозницима” из Кине.

Најгласнији у осуди радикалног потеза НБК јуче је био републикански председнички кандидат Доналд Трамп.

„Девалвација јуана имаће разорне последице по америчку привреду. Они нас уништавају. Обарају јуан док не добију шта желе… Кина се обогатила на нама. Обновили су себе новцем који су извукли из САД и пословима које су узели од Америке”, изјавио је јуче Трамп ТВ мрежи Си-Ен-Ен.

Будући курс јуана и дебаланс у трговинској размени САД и Кине (у корист азијског партнера) обележиће предстојеће разговоре Барака Обаме и Си Ђинпинга током посете кинеског лидера Вашингтону идућег месеца, упозорава америчка штампа.

Чланак АМЕРИКА НА НОЖ ДОЧЕКАЛА ДЕВАЛВАЦИЈУ ЈУАНА: Кина повела валутни рат против САД се појављује прво на ИСКРА.