Њемачки медији различито су коментарисали одлуку НАТО-а да прими у своје чланство Црну Гору – али сви се слажу да је сада читаво сјеверно Средоземље у рукама Западне алијансе, наводи „Deutsche Welle“.

Љевичарски дневник „Junge velt“ из Берлина пише да је „у септембру парламент у Подгорици одлучио да приступи НАТО“.

„Отада је стално било протеста због те одлуке. Опозиција је, између осталог, тражила одржавање референдума о чланству у западном пакту. Али, влада ДПС премијера Ђукановића хоће приступ без консултовања грађана“, наводи тај пријсетонички лист.

Он додаје да је „Ђукановић у фази ратног уништавања Југославије дошао на власт у Подгорици – и на власти је и данас“.

„То је довело до стабилности која је трајала деценијама, а коју Запад умије да цијени. Прича се да су се 90-их година Ђукановић и његова клика обогатили шверцом и другим криминалним активностима. ДПС коју је он основао може да се окарактерише и као политичка рука црногорске мафије. Протести прошлих мјесеци зато нијесу били усмјерени само против приступа НАТО, већ и против режима ДПС. Под притиском ЕУ, влада и неки дјелови опозиције су се договорили о одржавању парламентарних избора на јесен и формирању прелазне владе“, оцјењује лист и додаје да је „услов за чланство у НАТО било војно и спољнополитичко потчињавање Подгорице диктату Вашингтона“.

Берлински лист закључује да сада „НАТО контролише комплетан сјеверни дио Средоземног мора а тиме и најважније путеве трговине и снабдјевања из Европе и ка њој“.

Лист „Folkschtime“ из Магдебурга сматра да „Црна Гора са својих 2.000 војника свакако није нека битна снага у Сјеверноатлантском пакту“.

„Важнији је стратешки значај брдске републике која је НАТО савезу обезбиједила контролу и посљедњег одсјечка јадранске обале. Политички су и везе између бивших југословенских република које су чланице НАТО постале тешње. То доприноси стабилности у региону у коме још постоји траума грађанског рата из 90-их година. Али, зашто је Русија разљућена због новог проширења НАТО? Зато што она свако ширење Савеза – чак и на малу мрљу на карти као што је Црна Гора – сматра нападом на руске безбједносне интересе“, сматра лист.

Он оцјењује да је „отежавајућа околност и то што се у сусједству налази Србија. Традиционални савезник Русије и истовремено на путу у ЕУ, па – у даљој перспективи – и у НАТО. То Русија, за разлику од безначајне Црне Горе, неће прихватити тек тако“, наводи лист.

И „Märkische allgemeine“ из Потсдама сматра да „Русија то што је Црна Гора добила статус госта у НАТО сматра непријатељским чином“.

„Гледано из перспективе Запада, Путин је својом агресијом на Украјину и насилном промјеном граница прекршио међународно право и издао принципе Савјета НАТО-Русија и Партнерства за мир. Ја теби – ти мени? Повјерење између Кремља и НАТО је уништено. Оно неће моћи да се поново успостави притиском на дугме. Без дијалога неће бити ни попуштања напетости“, стоји у тексту.

„Landes Zeitung“ из Линебурга наводи да се „источна обалска линија Средоземног мора сада у потпуности налази у НАТО, и то би требало да буде сигнал за Кремљ“.

„Али, расте опасност да би овај гест могао бити погрешно схваћен и да би могао да подстакне нове конфронтације. Заправо би нов противракетни систем, недавно инсталиран у источној Европи, као и нов круг проширења НАТО, требало да покажу Русији гдје су јој границе и да је одврате од даљих анексионих авантура као што је био Крим“, пише у тексту у којем се оцјењује и да ће „ово са Црном Гором за Русију бити само потврда онога што мисли“.

Дневник „Reutlinger general anzeiger“ из Ројтлингена преноси да „из Москве стиже обавезан протест, иако се Кремљ већ давно помирио с тим“.

„Запад, с друге стране, полази од тога да чланство у НАТО помаже да се Балкан учини мало стабилнијим. Тако би дефинитивно требало да се осујете могуће великосрпске аспирације Београда“, тврди овај лист.

Чланак ЊЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Снага црногорске војске у НАТО-у небитна се појављује прво на ИСКРА.