(Денис Звиздић) Фото: РТРС

Предсједавајуци Савјета министара БиХ Денис Звиздић прокоментарисао је „цртање граница“ предсједавајућег предсједништва БиХ, Милорада Додика, према којем Српска, Србија и дио Црне Горе чине нову државу, нашаливши се да је Додик можда цртао границе гдје ће бити 4Г Плус мрежа, али и истакао „да ће граница на Дрини остати граница између БиХ и Србије до судњег дана“.

Како каже, БиХ жели да гради односе са сусједима, али на бази поштовања.

Он је позвао сусједе на придржавање међународног права и потписивање уговора о граници са Србијом и Хрватском.

– Повезивање Републике Српске са Косовом нема ни историјско, а ни правно утемељење. Носимо одговорност да се сви потрудимо да отварамо врата будућности. Вријеме је да на Балкану пређемо на 5Г, а сада смо изгледа на 2Г када је ријеч о политичким односима – казао је Звиздић.

Исцртавање граница назвао је играњем са сликовницама подсјећајући да смо као мали читали бајке и басне, али да смо то превазишли.

– Ако неко размишља да мијења границе онда је он највећи противник свих грађана западног Балкана. Ми сви знамо како се одлуке на Балкану једино могу мијењати – рекао је Звиздић.

Он је закључио ријечима да су добре комшије они од чијих се поступака не страхује.

Чланак ЗВИЗДИЋ: Граница између БиХ и Србије ће остати до судњег дана се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: rs.sputniknews.com

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је захтјев предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића Турској да се заложи за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у изречен само у име Бошњака у БиХ, а да ће Српска увијек поштовати принцип војне неутралности.

– Звиздић не може да говори о пријему БиХ у НАТО јер је то само муслимански глас у БиХ, без сагласности Српске. Жао ми је што људи који дијеле канцеларију са Звиздићем нису на то реаговали, рекао је Додик.

Он је навео да је Народна скупштина Републике Српске донијела резолуцију о БиХ и НАТО и обавезала све институције и појединце који у име Републике Српске раде у заједничким институцијама БиХ, да се бар декларативно залажу против пријема БиХ у НАТО.

– Очигледно је, међутим, да се та резолуција не поштује у заједничким органима БиХ, истакао је Додик.

Он је нагласио да ће Српска увијек поштовати принцип војне неутралности и да не жели да се креће ка чланству у било којем војном савезу, мимо Србије.

Предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић изјавио је током јучерашњег сусрета са премијером Турске Биналијем Јилдиримом да се нада да ће Турска наставити да пружа подршку БиХ и залаже се за могућност активирања МАП-а.

Чланак ДОДИК: Српска увијек за принцип војне неутралности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Одлука Дениса Звиздића и Фадила Новалића да не потпишу Писмо намјере и омогуће аранжман са ММФ-ом јер није адаптиран ССП, политички је притисак и уцјена Републике Српске, поручила је премијерка Жељка Цвијановић.

Не постоји начин да се реформска агенда спроведе без аранжмана који је у потпуности базиран управо на агенди, додаје Цвијановићева, и због тога су образложења Звиздића и Новалића бесмислена.

Српска ће наставити разговоре са ММФ-ом, али су мале шансе да се до септембра, када је посљедњи рок за договор, нешто промијени.

Финансијска стабилност Српске неће бити доведена у питање, поручује премијерка, јер ће Српска наћи друге изворе финансирања.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Непотписивање писма намјере политички притисак на Српску се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

БиХ неће ускоро добити новац ММФ-а, јер предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић и премијер Федерације Фадил Новалић нису потписали Писмо намјере, иако је све већ било усаглашено.

Писмо са ММФ-ом потписали су премијерка Жељка Цвијановић и министар финансија Зоран Тегелтија. То су учинили и министарка финансија Федерације Јелка Милићевић и министар финансија и трезора БиХ Вјекослав Беванда. Писмо намјере нису потисали Звиздић и Новалић.

Ни један, ни други данас нису изашли пред новинаре. У одвојеним дописима као разлог навели су прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању. Да је ријеч о политичкој а не финансијској одлуци, сигурни су у Влади Српске.

Премијерка Жељка Цвијановић рекла је да је новац ММФ-а требало да помогне свим нивоима власти у БиХ да спроведу Реформску агенду. Без новца, нема ни агенде. Српски министри у Савјету министара о свему су чули тек из медија, и то након сједнице Савјета .

Спровођење Реформске агенде, на којој је базиран договор са ММФ-ом, заустављено је. У питање је доведена и финансијска стабилност БиХ. Писмо намјере нису потписали једино Денис Звиздић и Фадил Новалић, иако током преговора нису давали никакве знаке да би од аранжамана могли одустати. Дописима су покушали да објасне зашто нису ставили параф – основни разлог је , кажу обојица, то што није адаптиран ССП, иако то није ни био услов током преговора са ММФ-ом.

С обзиром да је, у посљедње вријеме, блокирано усвајање бројних стратегија, политика и докумената као кључних услова које БиХ треба да испуни на путу европских интеграција и економског раста, попут Протокола о прилагођавању ССП-а, предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић одлучио је да у овом тренутку не потпише Писмо намјере

Непотписивање Писма намјере још један је доказ некредибилности БиХ, рекла је премијерка Жељка Цвијановић, а Влада Српске ће та средства надокнадити на други начин. Симптоматично је, кажу из Владе, да су Писмо намјере потписали сви осим Звиздића и Новалића, што потврђује да је ријеч о политици, а не финансијама.

– Остаје једино нејасно зашто су вођени преговори и зашто су и њих двојица учествовали у усаглашавању Писма намјере ако га не желе потписати, поготово знајући да су га потписали министри финансија и Владе Федерације и Савјета министара. Сјећам се да је предсједавајући Савјета министара током посјете ММФ-у и Свјетској банци у Вашингтону прије неколико мјесеци давао прилично оптимистичне изјаве о великим средствима која су договорена , па не знам чему је све то требало да служи, истакла је Цвијановићева.

Током преговора са ММФ-ом адаптација ССП-а није ни споменута, потврђују из Министарства финансија Српске. Док се Новалић и Звиздић правдају да штите Реформску агенду, управо они је и доводе у питање, као и аранжмане са другим међународним финансијским институцијама, потврђује Далибор Томаш, савјетник министра. Република Српска је требало да у јулу добије 50 милиона марака од ММФ-а, међутим ако до тога не дође, из Владе Српске поручују да имају план Б.

– Уколико она изостане у 2016. ми ћемо, а више од три године нисмо имали подршку ММФ-а, то покушати да надокнадимо задуживањем на домаћем финансијском тржишту, нагласио је Томаш.

Непотписивање Писма намјере, сматра министар индустрије Петар Ђокић, несумњив је покушај политичког притиска на Српску.

– Очито да је и ММФ ушао у спирали експериментисања са БиХ и користећи методе које су овдје одавно легализоване, а то су уцјена и притисак. Жалим због тога. Република Српска је крајње озбиљна и одговорна и извршава сваку своју обавезу, сматра Ђокић.

Српски представници у Савјету министара БиХ нису били информисани прије јутрошње сједнице Савјета , па су тек након сједнице све чули из медија.

– То заиста данас не могу коментарисати јер све што знам видио сам то из медија, из саопштења ММФ. Немам довољно информација. Видио сам да је ММФ саопштио да одлаже одлуку јер није добио Писмо намјере. Што се тиче ММФ то данас није била тема на сједници Савјета министара БиХ, истакао је министар иностраних послова у Савјету министара БиХ Игор Црнадак.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović rekao je danas da je za njega neprihvatljivo da se na bilo koji način veže adaptacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju /SSP/ ili bilo šta drugo za aranžman sa MMF-om.

Уколико се предсједавајући Савјета министара и премијер Федерације не предомисле до септембра, када је посљедњи рок да се договори кредит са ММФ-ом, БиХ ће остати без 550 милиона евра. Како Звиздић и Новалић планирају да реализују Реформску агенду без новца, у дописима нису објаснили.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Одгађање аранжмана са ММФ-ом још један доказ некредибилности БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Клуба посланика СНСД-а у парламенту БиХ Сташа Кошарац рекао је да би било логично да предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић тражи поступање надлежних институција како би се утврдила истина у вези са информацијом да министар безбједности Драган Мектић није стекао звање дипломирани криминалиста на Правном факултету у Загребу како је то објављено на званичном сајту Савјета министара.

„Драган Мектић није анонимус него особа која је у више мандата обављала значајне функције у институцијама БиХ. Да постоји свијест, и сам министар би тражио да надлежне институције провјере наводе, и тада бисмо имали истину. Не знам зашто то нису урадили ни Звиздић ни Мектић. Нисам сигуран да ће то урадити ни Тужилаштво БиХ и друге надлежне институције“, рекао је Кошарац новинарима у Сарајеву.

Он је оцијенио да је некоректно нападати новинаре на начин како то ради Мектић, али то највише говори о њему самом.

Срна је 11. априла објавила вијест да је министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић дипломирао 19. децембра 1979. године на Вишој управној школи у Загребу и стекао звање управни правник, а не на Правном факултету Свеучилишта у Загребу – Студиј за унутрашње послове, звање дипломирани криминалиста, како је наведено у његовој званичној биографији на сајту Савјета министара БиХ.

„Драган Мектић, рођен 24. децембра 1956, дипломирао је 19. децембра 1979. на Вишој управној школи у Загребу и стекао назив управни правник. Правни факултет Свеучилишта у Загребу не изводи нити је изводио студиј за унутрашње послове, звање дипломирани криминалист“, речено је Срни у Секретаријату Правног факултета Свеучилишта у Загребу.

Након ове потврде са Правног факултета у Загребу, из Министарства безбједности БиХ саопштено је да је Новинска агенција Републике Српске „СРНА“ објавила, како кажу, злонамјерну, неистиниту и тенденциозну вијест.

Уз деманти информације која је у писаној форми из Секретаријата Правног факултета у Загребу прослијеђена Срни, из Министарства безбједности БиХ је достављена копија дипломе издате 1989. године којом се, како се наводи, потврђује да је „Драган Мектић стекао звање дипломираног криминалисте на студију који су заједнички организовали и спровели Правни факултет у Загребу и Виша школа за унутрашње послове у Загребу“.

На званичном сајту Савјета министара БиХ објављена је Мектићева ауторизована биографија у којој се наводи да је он стекао образовање на Правном факултету Свеучилишта у Загребу – Студиј за унутрашње послове, звање дипломирани криминалиста, те Вишој управној школи у Загребу и Средњој машинској школи у Бањалуци.

Чланак КОШАРАЦ: Надлежни да испитају информације о Мектићевој дипломи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је синоћ да је чуо индиције, које још није провјерио, да је предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић прогласио одлуку о механизму координације, а да уопште није било сједнице Савјета министара БиХ.

„И што је најгоре, српски министри су то верификовали и дали му подршку као да је било сједнице, коју нису ни држали. Нема уопште доказа о томе, све су накнадно уписали“, рекао је Додик вечерас новинарима у Београду.

Према његовим ријечима, таква БиХ не треба никоме, поготово не Републици Српској и Србима.

„Али, очигледно БиХ и муслимани Бошњаци су нашли своје Србе и они им могу да ураде шта хоће“, рекао је Додик.

Он је подсјетио да се давно залагао да БиХ поднесе апликацију за чланство у ЕУ, али да се испуне два услова – механизам координације и „фамозна прича `Сејдић-Финци`“, али се, како каже, није успјело.

Додик је поновио да не може да буде против подношења апликације БиХ за чланство у ЕУ и да га радује што је то урадио предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић, који је то заслужио и једини се исправно залагао за то, а остало су све спекулације.

„У овом тренутку када су механизам координације усвојили на начин како су усвојили, тај претходни поступак не може да има и нема нашу подршку“, рекао је Додик, подсјећајући да је то усвојено тајно.

Чланак ДОДИК: Звиздић прогласио одлуку, а српски министри подржали се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић састаће се сутра са предсједницима влада Србије Александром Вучићем и Турске Ахметом Давутоглуом у Новом Пазару, умјесто у Београду, како је раније током дана најављено.

Из Савјета министара БиХ саопштено је да је Звиздићева посјета Београду одгођена јер су због густе магле затворени Сарајевски и Аеродром „Никола Тесла“ у Београду.

Планирано је да Вучић, Давутоглу и Звиздић у Нови Пазар стигну око 12.00 часова.

Чланак УМЈЕСТО У БЕОГРАДУ: Звиздић са Вучићем и Давутоглуом сутра у Новом Пазару се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић је увече, 10. јула, рекао у телефонском разговору директору Дирекције за координацију полицијских тијела у БиХ Мирсаду Вилићу да не би било добро да припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске буду у кругу Меморијалног центра у Поточарима и штите предсједника Владе Србије Александра Вучића, јавила је вечерас Федерална телевизија. Ова телевизија наводи да је на основу ове сугестије и донесена таква одлука.

Из полиције Републике Српске тврде да се на почетку комеморације обезбјеђење Дирекције на улазу у Меморијални центар склонило, чиме је нарушен цијели систем заштите.

У сам круг Меморијалног центра уз Вучића и премијера Турске Ахмета Давутоглуа ушла су само по два полицајца Републике Српске.

Директор Полиције Републике Српске Гојко Васић изјавио је за Федералну телевизију да су Вучићево обезбјеђење чинила само два човјека из Србије, а Давутоглуа 11 наоружаних људи.

Према његовим ријечима, Давутоглуови пратиоци нису имали акредитације, док су Вучићеви имали.

Тужилац БиХ Исмет Шушкић обавијестио је јуче Савјет министара БиХ да се лица одговорна за напад на Вучића тешко могу идентификовати и ухапсити, што није наишло на било какво реаговање чланова Савјета министара БиХ.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић рекао је да је данас одржао састанак са главним тужиоцем БиХ Гораном Салиховићем, директором Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Алмиром Џувом и „неким људима из полицијских агенција“ и да је договорено да буде појачан интензитет истраге о догађањима у Поточарима, те да што је прије могуће буду преузете радње које ће довести до расвјетљавања цијелог догађаја.

Чланак САРАЈЕВО: Звиздић тражио од Вилића да полиција Српске не штити Вучића?! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић сматра да би евентуални захтјев Србије за изручење ратни командант муслиманских снага у Сребреници Насера Орића „значајно утицао на односе двије земље“ и „урушио озбиљне напоре уложене у изградњу добросусједских односа“.
Он је, у разговору у Сарајеву са швајцарским амбасадором у БиХ Хајнрихом Мајрером, истакао да Орићево хапшење посебно забрињава и због чињенице што постоји потписан Протокол између Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије којим је гарантовано да ће поступци бити вођени у земљи чији је осумњичени држављанин, саопштено је из Савјета министара БиХ.

Звиздић је рекао да ће, према ресорној надлежности, бити стављени на располагање сви који могу помоћи да се пружи правна заштита Орићу, да би у року од 14 дана био припремљен поднесак којим би била анулирана, како је оцијенио „политичка потјерница“. Тај поднесак, навео је он, био би упућен швајцарском Министарству правде.

Он је нагласио да ће Орићу бити на располагању сви правни лијекови да би се одбранио у овом процесу и истакао изузетну професионалност и правичност служби правних органа у Швајцарској.

Звиздић каже да је посебно изненађен чињеницом да је Орић ухапшен по Интерполовој потјерници, узимајући у обзир да је у фебруару 2014. године Генерални секретаријат Интерпола избрисао његово име из базе података и од свих земаља чланица затражио да све потјернице уклоне из својих националних база података.

Мајрер је рекао да је Орића ухапсила швајцарска гранична полиција по потјерници Србије из фебруара.

Он је истакао да правни процеси морају бити тачни, коректни и да не дозвољавају грешке.

Звиздић је одржао низ састанака с циљем добијања информација о разлозима за привођење и статусу у којем се налази ратни командант муслиманских снага у Сребреници Насер Орић.

Он је разговарао са амбасадором БиХ у Швајцарској Бором Бронзом, главним тужиоцем БиХ Гораном Салиховићем, министром безбједности БиХ Драганом Мектићем, директором Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ Мирсадом Вилићем и са Орићевим адвокатом Васвијом Видовић.

Ратни командант муслиманских снага у Сребреници Насер Орић ухапшен је јуче у Швајцарској по међународној потјерници коју је расписала Србија, која га терети за ратни злочин.

Орићу је данас у Швајцарској одређен екстрадициони притвор од 14 дана, а он је
најавио да ће настојати да осујети могуће изручење Србији.

Чланак ЗВИЗДИЋ: Хапшење Орића утицаће на односе са Србијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић осудио је хапшење некадашњег команданта јединица тзв. Армије БиХ на подручју Сребренице Насера Орића у Швајцарској, наводећи да ће пружити сву потребну правну помоћ и заштиту да он буде ослобођен.

Звиздић сматра да је хапшење Орића политички мотивисано и напомиње да је он пред судом у Хагу ослобођен свих оптужби за злочине и да је скинут са Интерполове потјернице, саопштено је из кабинета предсједавајућег Савјета министара БиХ.

Он је додао да је симптоматично да се хапшење Орића, по налогу Србије, десило у вријеме када Велика Британија активно ради на припреми резолуције о Сребреници и пред обиљежавање 20 година од дешавања у Сребреници.

„Веома је забрињавајуће и све чешће подизање политички мотивисаних потјерница које расписује Министарство правде Србије, чиме се на најгрубљи начин урушава тежак пут изградње добросусједских односа двије земље. Овакве поступке сматрамо врло непримјереним и пријетњом за нарушавање договора о стабилизацији односа између БиХ и Србије“, навео је Звиздић.

Звиздић је рекао да ће затражити информацију од амбасадора БиХ у Швајцарској и пружити сву потребну правну помоћ и заштиту да се Орић ослободи, те да очекује пуни ангажман и координисано дјеловање надлежних институција у заштити Орића.

Насер Орић ухапшен је јуче у швајцарском граду Берн по потјерници Србије. Лејла Човић, један од његових адвоката, рекла је да је Орић ухапшен према потјерници из 2014. године, која је расписана по налогу Србије.

Чланак ОПТУЖУЈЕ СРБИЈУ ДА „УРУШАВА“ ОДНОСЕ СА БИХ: Звиздић тражи ослобађање Орића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац упозорио је да ће СНСД било какву будућу активност овог дома у вези са потврђивањем министара и замјеника које би предложио Денис Звиздић сматрати апсолутно нелегалним и противзаконитим чином, јер је још 19. марта истекао законски рок од 35 дана за именовање и потврђивање новог Савјета министара БиХ.

– У члану 10 и члану 11а Закона о Савјету министара БиХ јасно је утврђен рок од 35 дана за потврђивање нових министара и замјеника, који се, што такође јасно пише, именују и потврђују сагласно одредбама тог закона. Тај рок је прошао и Предсједништво БиХ треба да именује новог предсједавајућег Савјета министара БиХ, рекао је Кошарац.

Уколико се то не догоди, истакао је Кошарац, СНСД ће нови Савјет министара на челу са Денисом Звиздићем сматрати нелегалном институцијом.

– Сматраћемо нелегалним и све одлуке које би донијела та институција и тражићемо њихово судско поништавање, поручио је Кошарац.

Он је упозорио да ће посланици и делегати СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ искористити сва легална и демократска средства како би обезбиједили поштивање законских одредби у вези са именовањем новог Савјета министара.

– Увјерени смо да су законске норме прекршене и у случају утврђивања сукоба интереса за предложене министре и замјенике. Централна изборна комисија изашла је из оквира својих надлежности и прекорачила овлаштења, јер је, супротно важећим законским одредбама, издавала потврде кандидатима за министре и замјенике, иако је то овлаштење још 2013. године дато Комисији за одлучивање о сукобу интереса, рекао је Кошарац.

Та комисија још није именована, навео је Кошарац, због чега су, самоиницијативним дјеловањем Централне изборне комисије, драстично прекршене процедуре конституисања Савјета министара БиХ.

– И по овом основу сматрамо да је Савјет министара којим би предсједавао Звиздић незаконито конституисан, рекао је Кошарац Срни.

Он је изразио запрепаштење због чињенице да нико у Сарајеву, укључујући и међународне званичнике и ОХР, није реаговао на овако очигледна и груба кршења закона у процедури именовања новог Савјета министара.

– Изгледа да у Сарајеву закони важе или не важе само онда када то одговара Бакиру Изетбеговићу и Жељку Комшићу. Увјерени смо да и правосудне институције у Сарајеву, прије свега Тужилаштво БиХ, функционишу или не функционишу само онда када то одговара Изетбеговићу и Комшићу, истакао је Кошарац.

Он је нагласио да и међународне институције и Валентин Инцко реагују или ћуте онда када то одговара сарајевској политичкој чаршији.

– Такво стање је неприхватљиво и неподношљиво и ми из СНСД-а, за разлику од СДС-а, ПДП-а и НДП-а, нећемо ћутати и пуштати да Изетбеговић и Комшић раде шта хоће, газећи законе и вријеђајући интелигенцију сваком нормалном човјеку у овој земљи, поручио је Кошарац.

Он је упозорио да актуелна већина у Парламенту БиХ, у силној жељи да се докопа фотеља и функција, прави катастрофалне грешке које могу имати тешке посљедице по фунционисање заједничких институција.

– Неће бити могуће успоставити било какву сарадњу са нелегално именованим Савјетом министара, баш као што није могуће присуствовати сједницама Представничког дома у чијем Колегијуму сједи Шефик Џаферовић. СНСД нема намјеру да таквим институцијама даје легитимитет, нити да у њима буде оно што у демократским, уређеним и нормалним земљама зову конструктивном опозицијом, закључио је Кошарац.

Чланак КОШАРАЦ: СМ на челу са Звиздићем биће нелегалан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске, Срна

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић сматра да поштивање устава БиХ и Републике Српске није кочница провођењу реформи које ће услиједити из изјаве о принципима приступа БиХ ЕУ.

Чубриловић је оцијенио добрим што се приједлог изјаве нашао пред посланицима Народне скупштине који су је једногласно усвојили и што је републички парламент својим закључком показао да неће пристати на пренос надлежности у реформским процесима који ће услиједити.

„То је, прије свега, усвајање стандарда који су прихватљиви за Европу и европски пут БиХ. Највише ће се односити на реформе у области привреде, које су обухваћене и реформским законима који прате Економску политику и буџет“, рекао је Чубриловић синоћ за Радио-телевизију Републике Српске.

Коментаришући изјаву предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића да су на реформском путу неминовни захтјеви за успостављањем нових институција БиХ, Чубриловић је рекао да овај пакет мјера то не подразумијева.

„У самој разради изјаве видјећемо да ли се она на то односи. То може бити став предсједавајућег Савјета министара, али без представника Републике Српске то не може бити реализовано“, поручио је Чубриловић.

Говорећи о изјашњавању представника Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ о изјави, Чубриловић је навео да посланици СНСД-а и ДНС-а у Представничком дому имају своје услове под којима ће учествовати на тој сједници.

„Сигурно је да без рјешавања претходних питања неће доћи до усаглашавања и подршке томе“, рекао је Чубриловић.

Он је додао да је Закон о раду и без изјаве предвиђен програмом рада Владе и Народне скупштине за ову годину, док ће се након разраде изјаве тачно знати какви су закони предвиђени реформским процесима који ће услиједити.

Када је ријеч о осталим условима које БиХ мора да испуни на европском путу, Чубриловић је истакао да питање провођења пресуде „Сејдић – Финци“ није остављено по страни и да приликом успостављања механизма координације не смије бити никаквих вануставних рјешења.

„Наравно да се мора стварати функционалност државе, али важећи устав сасвим омогућава постизање функционалности без преношења надлежности“, каже Чубриловић.

Он је указао и на потребу поштивања става Сената Републике Српске да се о важним питањима за Републику Српску мора изјашњавати Народна скупштина, али да ће вријеме показати да ли ће бити потребе за још оваквих посебних сјецница.

Чланак ЧУБРИЛОВИЋ: Поштивање устава није препрека реформама се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је, да према ономе што је чула из медија, из експозеа кандидата за предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића, подржава јачање европског пута БиХ, стабилизацију економских и свих других прилика, али да јој се не свиђа прича, за коју не мисли да се баш могу градити партнески односи, о успостављању институција на нивоу БиХ за које се зна да су у надлежности ентитета.

„Ако говоримо о аграру на нивоу БиХ, ако говоримо о екологији, односно заштити животне средине, онда могу да поручим да су то искључиво надлежности Републике Српске и у том смислу није могућа сарадња“, рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци.

Она је додала да подржава јачање сарадње у различитим областима, али да формирање Агенције за мала и средња предузећа и Фонда за подршку привреди на нивоу БиХ, које предлаже Звиздић, није компатибилно са програмом рада Владе Републике Српске.

Цвијановићева је нагласила да се Влада Републике Српске искључиво придржава Устава и уставних надлежности и да у пуном капацитету реализује своје надлежности.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ потврдио је 11. фебруара именовање Дениса Звиздића за предсједавајућег Савјета министара БиХ.

Звиздић је тада поднио је експозе у којем је као приоритете навео ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању и стварање услова за стицање кандидатског статуса БиХ за чланство у ЕУ.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Подршка европском путу БиХ, али не и преносу надлежности се појављује прво на ИСКРА.