Фото: Политика/Бета

Канцеларка Ангела Меркел суочила се минуле недеље, у сопственој странци, са најозбиљнијом кризом од априла 2000. године откад је на челу Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ). Страначки лидери савезног огранка ЦДУ и покрајински прваци поставили су ултимативни захтев својој шефици да „с мером” исказује наклоност према турским мигрантима и осталим досељеницима муслиманске вере, јер, у супротном, угрожава виталне интересе странке и државе.

Повод за њихову реакцију су биле две изјаве Меркелове. Прва је уследила за време посете турског премијера Ахмета Давутоглуа Берлину када је Мереклова рекла: „Бивши председник Немачке Кристијан Вулф изјавио је поводом годишњице немачког уједињења 2010. године да је ислам део Немачке и то јесте тако. Ја сам истог мишљења као и он”.

Дан касније, у Бундестагу је и појаснила свој став: „Хришћанство и мојсијевство су вековима, с правом, део Немачке, а у међувремену је то и ислам… Канцеларка сам свих грађана који живе у Немачкој и прихватам присталице муслиманске вере као и све остале суграђане и сународнике”.

Два иступа шефице немачке владе изазвала су оштре реакције страначких лидера ЦДУ и сестринске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ).

Први знак „да је време за устанак” дали су шеф посланичке фракције ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер и њен генерални секретар Михаел Гросе Бремер. Када је Петер Хинце, блиски сарадник Меркелове и лични пријатељ бившег председника Вулфа, аплаузом позвао посланике на подршку Меркеловој, шефови фракција су ставили руке у џепове…

„Све док се исламски прваци једном за сва времена не одрекну принципа владавине шеријата, овакве изјаве (као што их даје немачка канцеларка) не би требало ширити у јавности”, изјавио је други председавајућу посланичке групе демохришћана у Бундестагу Арнолд Фац.

За реч су се јавили безмало сви истакнути демохришћански политичари, додајући да хришћанско-мојсијевски корени културе у Немачкој морају остати нетакнути. То би се могло схватити и као противљење да културне вредности ислама у било ком облику буду прихваћене у тој земљи.

Демохришћански повереник за безбедносна питања Волфганг Бозбах, који је својеврсни други министар унутрашњих послова, дословце је изјавио да је „одушевљење партијских редова за најновије изјаве Меркелове умерено, уколико уопште постоји”.

С обзиром да је ниво противљења, или отказивања послушности шефици странке незапамћен у послератној историји демохришћана, немачки медији су почели да шире тезу о постојећем, или предстојећем, страначком пучу унутар ЦДУ.

Недељник „Шпигл” је у јучерашњем издању потврдио оправданост гласина. Позивајући се на неименоване изворе у централи ЦДУ, „Шпигл” је известио да је прошле среде, у тајности, одржан кризни састанак страначког врха ЦДУ. Критичаре су предводили шефови и утицајни политичари „неколицине” немачких покрајина које „Шпигл” није именовао.

„Политика” је, међутим, сазнала у Берлину да су најгласнији критичари Меркелове били политичари из Саксоније и Бранденбурга, покрајина у којима неонацистичка НДП, десничарска „Алтернатива за Немачку (АфД), као и Покрет патриотских Европљана против исламизације западног поднебља (Пегида), имају највише присталица.

Међу критичарима се обрела и носилац изборне листе ЦДУ за изборе у граду и покрајини Бремен Елизабет Мочман, која је предочила Меркеловој да се њено разумевање за ислам поразно одразило на популарност странке те да је ЦДУ суочена са таласом протеста, али и за бројним спонтаним напуштањима странке.

Судећи према реакцији Меркелове на критику испољену на тајном састанку, коју је описао „Шпигл”, немачка канцеларка је спремна да коригује досадашњи курс: „Муслимани јесу, и остаће, прихваћени у Немачкој, али само под условом да се придржавају немачких закона и прилагоде домаћим обичајима”.

Чланак ПОБУНА ПРОТИВ МЕРКЕЛОВЕ: Вође ЦДУ траже од канцеларке да се дистанцира од изјава да је „ислам део Немачке“ се појављује прво на ИСКРА.