Фото: РТРС

На данашњи дан прије равно 21. годину у америчкој ваздухопловној бази Рајт – Петерсон код Дејтона потписан је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум.

Дејтонским споразумом прекинут је четворогодишњи рат у БиХ, али је овим споразумом дефинисан и уставни поредак земље кроз Анеx IV, који представља Устав Босне и Херцеговине.

Устав БиХ је у више наврата кршен у смислу преноса надлежности са Републике Српске на БиХ, и то је учињено у 83 случаја. Тако БиХ умјесто предвиђена три министарства данас има девет, и сијасет агенција у којима ради 22 000 запослених, што БиХ чини јединственим случајем по бројности администрације, која је потпуно несразмјерна броју становника.

Пренос надлежности је вршен под притиском или директно по основу интервенције Канцеларије високог представника за БиХ која је доносила законе и одлуке којима је прекрајан устав. Институције око чијег рада је највише неспоразума су Тужилаштво и Суд БиХ. Због дуплих стандарда у процесуирању одговорних за ратне злочине у Српској је најављен па пролонгиран референдум на којем би се грађани изјаснили да ли подржавају рад ових институција, које немају упориште у уставу.

Побједа Доналда Трампа на америчким председничким изборима наговештава потпуни заокрет у спољној политици ове глобалне силе и повратак  „старе“, традиционалне и контервативне Америке на свјетску сцену. Дејтонски споразум је посљедњи велики успјех америчке спољне политике.

Ратови вођени широм планете, нарочито Сорошеве обојене револуције којима су рушене државе, добро нису донеле никоме. Председник Обама је признао да је војна интервенција у Либији била грешка, али није напоменуо да је интервенцијом у Либији ратни пламен захватио сјевер Африке и Блиски исток.

Стога је за очекивати да се након гашења тзв. Исламске државе (ИД) у фокусу америчке спољне политике нађе БиХ, не само због бројности ратника који су из ове земље пристигли у Сирију да би ратовали на страни двије најпознатије терористичке организације, што Ал Каида и Исламска држава несумњиво јесу, већ и због наведеног великог успјеха америчке политике, што Дејтонски споразум неспорно јесте.

Ревитализација Дејтона у смеру повратка на „слово“ Дејтона, односно на изворни Дејтон, требало би да постане стратешка тачка окупљања свих политичких снага Српске.

Уместо тога трају непродуктивне и за грађане исцрпљујуће приче о корупцији засноване на рекла – казала и незреле расправе које се своде на оговарања и свађе. Међусобне оптужбе и продубљивање раздора у српском блоку одговарају само онима којима Српска није на срцу. Повратак Дејтону требало би да буде основни програмски курс сваке партије у Српској. Када се то постигне ни нова америчка администрација неће имати пуно посла да оно што је криво срасло исправи.

Извор: Правда-Предраг Ћеранић

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Криво срастање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Преименовање општине Сребреница у дистрикт представљало би распакивање Дејтонског мировног споразума и по тој логици могло би да се поново размисли о подјели Сарајева, рекао је Срни историчар Чедомир Антић.

„По тој логици би наравно и Срби могли да траже још понешто. Рецимо да се поново размисли о подели Сарајева, јер Срби су, као што је познато, били већина у трећини урбаног и две трећине руралног Сарајева“, истакао је Антић.

Он је навео да је ту и и питање савеза српских општина у јужним општинама Крајине, гдје је некада било девет општина које су биле српске, а сада их има четири, при чему је у три општине српска већина чак двотрећинска.

Антић је навео да је прављење дистрикта стара бошњачка замисао и губитничка стратегија.

Он је подсјетио да су „непрекидно говорили о томе да се прави дистрикт од Сарајева, да Лукавица и Пале припадну Федерацији БиХ, односно да буду као дистрикт изван Републике Српске, онда су говорили о дистрикту Сребреница, а онда о дистрикту, као, ако Српска добије излаз на море преко Суторине“.

„Мислим да је то једна стара политика и да они треба да размисле о новој политици. Добили су стотине милијарди евра, иза њих су стали и САД и Европска унија и најбогатије земље света – петролејске монархије и, ето, изгубили су Сребреницу“, каже Антић.

Осврћући се на тврдње Бошњака како се то догодило због уписивања бирача из Србије, Антић је истакао да он зна само за једног бирача из Србије, а то је муфтија Зукорлић, „који никакаве везе са Сребреницом нема и који то јавно признаје“.

„Говоре о инжењерингу – па тај инжењеринг је инаугурисао Бакир Изетбеговић. Он је рекао 2013. године да су уписали двоструко више муслимана, Бошњака, по попису у Републици Српској него што их реално има и додао: `То нам право даје Закон о попису`“, подсјетио је Антић.

Он је оцијенио да је стога бесмислено даље причати о тој теми јер је „просто победио живот“, додавши да је „тај живот лишио Србе Крајине, лишио Србе девет општина у Крајини, већег дела Сарајева, а, ето, лишио је Бошњаке Сребренице“.

„Што не значи да они који живе тамо не могу бити равноправни, јер становништво је отприлике `пола – пола`, а, ако ћемо право, тако је било и пре Другог светског рата“, закључио је Антић.

Чланак ЧЕДОМИР АНТИЋ: По логици Сребренице могло би да се размисли о подјели Сарајева се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је да ће Србија свакако одговорити на пријетње усмјерене ка њој, те да, као гарант Дејтонског мировног споразума, неће дозволити ни пријетње, ни „уништење Републике Српске“.

Говорећи на састанку Одбора за спољне послове Скупштине Србије, Дачић је рекао да веома често из бошњачког политичког врха у Сарајеву долазе ставови према Србији и Републици Српској који нарушавају стабилност, те да „постоји помањкање жеље за компромисом“.

Дачић је навео да је недостатак жеље за компромисом посебно уочљив на питању референдума који је 25. септембра одржан у Републици Српској, а као реакција на одлуку Уставног суда БиХ да забрани 9. јануар као Дан Републике Српске.

„Да је неко желио, могао је да на посљедњу апелацију Народне скупштине Републике Српске стави зарез и да створи основ да се разговара о неком компромису по питању референдума. Нису жељели компромис“, истакао је Дачић.

Он је рекао да жељеној стабилности не могу допринијети политичке поруке о непожељности Срба, каква је она о непожељности политичког врха Србије на комеморацији у Сребреници, иако је Србија, као држава, учинила све да испоштује тај меморијал и тамошње жртве.

„Питам се шта је разлог“, рекао је Дачић и подсјетио да нико није одговарао за напад на премијера Србије Александра Вучића прошле године у Поточарима.

Дачић је указао на низ неријешених проблема са Хрватском и подвукао да је за стабилност у региону, који је један од кључних приоритета спољне политике Србије, неопходан континуиран дијалог у троуглу Београд-Загреб-Сарајево.

Чланак ДАЧИЋ: Нећемо дозволити угрожавање ни Србије, ни Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Србија мора да све своје потенцијале хитно стави у функцију одбране Републике Српске и стави до знања да ће, као гарант Дејтонског мировног споразума, по сваку цијену заштитити интересе свог народа западно од Дрине, рекао је предсједник Српске народне партије Ненад Поповић.

Поповић је истакао да овог пута Србија уз себе има најмоћнијег савезника и пријатеља, Русију, која снажно подржава намјеру и одлучност Републике Српске да живи у слободи.

„Позивам све државне органе у Србији, као и политичке странке, да се уједине у одбрани кључних националних и државних интереса, у драматичном тренутку када се из Сарајева шаљу недвосмислени позиви на рат, нестанак Републике Српске и истребљење српског народа“, навео је Поповић у писаној изјави прослијеђеној медијима.

Он је поручио да је Србији сада потребна национална мудрост и храброст, али прије свега јединство, јер нема важнијег националног задатка од заштите српског народа који је изложен незапамћеном прогону и данас најугроженији народ у Европи.

Чланак ПОПОВИЋ: Србија да стави своје потенцијале у функцију одбране Српске се појављује прво на ИСКРА.