Фото: Sputnik/ Ђаци гимназије у Даниловграду

Ђаци Гимназије „Петар Први Петровић Његош“ из Даниловграда, који традиционално обележавају сећање на почетак НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, по први пут то неће урадити у школи, јер су им забрањене све активности.

Они су зато минутом ћутања испред школе одали пошту свима који су невино страдали током агресије на Црну Гору и Србију. Домишљати гимназијалци појавили су се испред школе у мајицама са метом и ћириличним натписом „Таргет“. Они су развили транспарент са натписом „Генерација ’99. — у инат!

Ови храбри ђаци углавном су матуранти рођени у години НАТО бомбардовања, а прикључили су им се и ученици нижих разреда.

Они су се окупили у школском дворишту, а убрзо се појавила и полиција која је снимала скуп.

Гимназијалци су полицију гађали НАТО авионима од папира, који су постали заштитни симбол слободне Гимназије и слободног духа Црне Горе који живи, без обзира на улазак те земље у НАТО.

Ђаци ове генерације током свечаности поводом Дана школе 31. октобра прошле године у холу су развили транспарент са натписом „Свети Петре, каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице“. Тај гест ученика старијих разреда поздрављен је бурним аплаузом свих ђака, али и професора сада већ чувене Гимназије која негује праву историју Црне Горе и која празник слави по календару Српске православне цркве, на дан Светог Петра Цетињског.

Био је то протест због агресивне ампутације историјске и духовне баштине Црне Горе, коју је извела власт Мила Ђукановића — ћирилица је искључена из званичне употребе у школама, па и у њиховој Гимназији.

Влада Црне Горе 24. марта 1999. године одбила је да прихвати ратно стање које је Београд прогласио због НАТО бомбардовања. Ипак, неки од првих пројектила пали су на објекте на територији Црне Горе.

На мети су били касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара.

Тог дана у касарни у Даниловграду погинуо је војник Саша Стојић из Београда.

Чланак У ИНАТ: Његошевој деци забранили да осуде НАТО злочин, а онда су узвратили полицији… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Родитељи војника, прве жртве нато агресије на СРЈ, о часном потезу ђака из Даниловграда. Душан и Милена Стајић: Надамо се да та деца неће бити кажњена због сећања на жртве.

„Драго нам је што су се барем матуранти из Црне Горе сетили годишњице НАТО агресије и страдања нашег сина. Био је прва жртва „Милосрдног анђела“, мада га у Србији нико и не помиње. Највише боли и тишти сазнање да је заборављен.

Поносни смо на ту децу из Црне Горе, јер је њихов гест доказ да се омладина буди, да они жале са нама, саосећају, деле нашу судбину. Њихов гест враћа наду. Матуранти ништа нису криви. А, црногорска власт ако их казни, нека јој служи на част“.

Овако за „Новости“ говоре Душан (63) и Милена (63) Стајић, којима су НАТО бомбе пре 17 година одузеле сина јединца Сашу. У 21. години, служећи редован војни рок, у касарни „Милован Шарановић“, у Даниловграду, страдао је на стражи код војног хангара.

„Тог 24. марта, нешто пре 20 часова, пао је пројектил, истопио и спржио све, а нама угасио огњиште. Остали смо Милена и ја да живимо овај живот без живота“, говори Душан: „Осећамо се јадно и никако, јер за ових 17 година, када год је обележавана годишњица почетка агресије, нашег се Саше нико не сети.“

„За све ове године, нико из државе, војске и града Београда, није положио цвет, нити запалио свећу на његовој вечној кући, на београдском Централном гробљу. Нико нас никада није позвао, обишао, питао како је остати и живети без јединог детета, који је живот положио за отаџбину. Али, поносан сам на њега, носим га у срцу, јер није био кукавица која бежи…“

Док нам ово говори, Душан покушава да остане јак, прибран… Извињава се због осећања, суза које навиру и бола који, каже, време не лечи. Последњих седам година, Милена и он, сећања на сина чувају у станчићу социјалног насеља у београдском Земун Пољу, где смо их јуче посетили. Пре тога живели су у дрвеном бунгалову на Ади Циганлији. У новом стану на сваком зиду понека Сашина слика, а на полици регала, у великом раму сваког дочекује насмејано лице младића којег више нема.

Отац по кутији пребира изрезане новинске чланке, тражећи макар и једну реченицу о свом детету за све ове године.

„Наш Саша је сахрањен уз војне почасти и сећам се да су дошла тројица старешина из Подгорице, али нико из Србије“, отвара Душан болне ране.

И у годинама које су уследиле, ништа се није променило.

„А ја већ 17 година, сваког 24. марта о свом трошку одлазим у Даниловград да положим венце и запалим свећу на месту где је погинуо и на споменику жртвама ратова деведесетих у овом граду.“

Како Душан прича, за разлику од односа наших надлежних, у Црној Гори га увек дочекају представници војске, као и Удружења бораца ратова од 1991. до 1999. године и других организација које одају почаст жртвама НАТО агресије.

„Са нама увек буде и испоштује нас Сашин старешина из војске“, наставља Душан: „Чак и сада, када је шкакљиво у Црној Гори помињати страдале од НАТО, људи из црногорске војске увек нас дочекају, приме, поразговарају. Једино што последњих неколико година, нико од њих више није смео да стане пред објективе фото-апарата.“

Душанова прича и огорченост, за мајку Милену, очигледно су претешке. Једва стоји, покушава да не падне, али са руком на срцу. После губитка сина, отац је преживео два тешка инфаркта, а на Миленину дубоку свакодневну патњу надовезала се болест плућа и ангина пекторис. Али, када о сину говори, каже, не може да седи. Од Сашине смрти не скида црнину, а око врата носи ланчић са његовим именом.

Саша је страдао на стражи код војног хангара у касарни „Милован Шарановић“ у Даниловграду

„Кажу, дали су нам овај стан да живимо и инвалиднину због губитка детета, али нема тог новца који би нам могао вратити нашег делију“, прича Милена, која од смрти детета више посао није ни тражила, а Душан је пензионер који је цео радни век провео у Београдској пекарској индустрији: „Био је виши од два метра, крупан, јак“.

„Волео је спорт, играо је кошарку, фудбал… Био је насмејан, ведар, права рајска душа, али такве Бог, ваљда, хоће себи.“

Стајићи кажу да су се надали потпуно другачијем животу. Саша је завршио машинску школу, био вредан дечко. Имао је много пријатеља, девојку…

„Првих година често су долазили његови другари да нас посете“, прича мајка: „Сада имају своје породице, па ређе наиђу. Волимо да их видимо, посебно са њиховим малишанима. А заправо, то нам је увек најтеже…“

Протест

„Када сам 24. марта био у Даниловгаду, приметио сам децу која су дошла да положе цвеће на споменик жртвама ратова деведесетих у овом граду“, прича Душан Стајић: „Нисам се дуго задржао, али су ме после сустизале вести о њиховом чину. Хвала им за то. А црногорска власт сада као да жели да поништи НАТО жртве и да их сви забораве. И то је страшно и поражавајуће“.

Улица Саше Стајића

„Прошле године Сашини другови поднели су надлежнима у Београду и Комисији за именовање улица, предлог да једна улица у насељу Чукарица, где је Саша рођен и одрастао, носи његово име“, прича Милена Стајић: „Мислим да би то било праведно. Он је рођени Београђанин… Мени би улица Саше Стајића много значила. Једино још то и желим.“

Чланак РОДИТЕЉИ ПРВЕ ЖРТВЕ „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“: Бар су се матуранти сетили нашег Саше се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Више од 55 страних држављана, припадника секте „Аум шинрикјо“ /Врховна истина судњег дана/, ухапшено је у два хотела у Подгорици и Даниловграду, али су послије саслушања пуштени на слободу, јавили су црногорски медији.

Ова секта одговорна је за терористички напад гасом у Јапану 1995. године у којима је убијено више од 20, а повријеђено око хиљаду особа.

Ухапшени су јуче саслушавани у полицији, а наводно је ријеч о руским и јапанским држављанима. Утврђено је да немају боравишне дозволе, али и да нико од њих није учествовао у нападу 1995. године.

Акцију је извела Посебна јединица црногорске полиције, али се из Управе полиције синоћ нису огласили тим поводом.

Према поузданим сазнањима, акцијом су руководили агенти Агенције за националну безбједност након што су их партнерске службе из иностранства обавијестиле да су чланови секте Аум шинрикјо у Црној Гори.

Према писању црногорске штампе, полицајци су прву групу ухапсили у подгоричком хотелу „Рамада“, а потом су отишли у даниловградски хотел „Перјаник“.

„Полицајци су опколили хотел. Право опсадно стање – дуге цијеви и барикаде, а онда су упали у објекат“, испричао је очевидац догађаја из Даниловграда.

Овај хотел у Даниловграду, према поузданим информацијама, није радио већ су ухапшени закупили објекат преко једне подгоричке агенције за некретнине.

„У хотелу су од 16. марта, који су закупили без персонала на 10 дана“, рекао је један од извора.

Након хапшења, форензичари су изузели бројне техничке уређаје које су користили осумњичени, те су упућени на вјештачење, наводи црногорска штампа.

Из службе објезбјеђења хотела „Рамада“ јуче нису жељели да разговарају о овом догађају, али је потврђено да је у хотелу ухапшено пет особа из Азије, који су ту данима боравили.

Медији су раније објавили да је та секта, када је била на врхунцу популарности, имала близу 10.000 сљедбеника и да је 2000. године преименована у „Алеф“. Налазе се под надзором обавјештајних агенција.

Крајем 2011. године Врховни суд Јапана потврдио је смртну казну припаднику те секте због напада сарином, отровним гасом, средином деведесетих у Токију и Мацумотоу.

Тада је завршен шеснаестогодишњи судски процес против 189 оптужених. На смрт је осуђено тринаесторо, међу којима и оснивач и вођа секте Ћизуо Мацумото, познатији као Шоко Асахара.

Чланак ДАНИЛОВГРАД: Полиција опколила хотел и похапсила чланове јапанске секте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: realmonte.net

Чланови опозиционе Демократске народне партије /ДНП/ положили су вијенац на спомен-комплекс у Касарни „Милован Шарановић“ у Даниловграду, у којој је 24. марта 1999. погинуо војник Саша Стајић, прва жртва НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

Предсједник ДНП-а Милан Кнежевић рекао је да ова партија наставља активности на промовисању идеје војне неутралности Црне Горе, коју би гарантовале Русија и НАТО.

Он је навео да му данашњи геополитички догађаји и агресивна политика НАТО савеза дају за право да још снажније и свим демократским средствима заступа војну неутралност Црне Горе, као једини гарант црногорског суверенитета, саопштено је из ДНП-а.

Кнежевић је најавио да ће ДНП наредних дана упознати црногорску јавност са планом анти-НАТО активности у којем ће учешће узети политички субјекти, невладин сектор, мировни покрети, независни интелектуалци и грађани који се противе учлањењу у тај војни савез.

„То је наша људска, па тек политичка обавеза и ни по коју цијену нећемо одустати од спровођења народне воље и упасти у замку да ово питање није приоритетно, јер је ријеч о будућности и опстанку Црне Горе“, каже Кнежевић.

Чланак ДАНИЛОВГРАД: Положен вијенац на споменик првој жртви НАТО бомбардовања се појављује прво на ИСКРА.