Фото: Спутњик, AFP 2016/ PAUL J. RICHARDS

Нова финансијска улагања у војни буџет САД о којима се у последње време у медијима стално пише, неће помоћи Пентагону да савлада „унутрашњи недомаћински однос“, пише аналитичар за националну и међународну политику Данијел Дејвис у чланку за „Нешенел интерест“.

Током последњих недеља у новинама, на радију и телевизији стално се чују гласови који тврде да ће смањење америчког војног буџета ставити под знак питања националну безбедност САД. Треба поништити Закон о контроли буџета, сматра аналитичар Данијел Дејвис.

„Дошло је време да се објасни да су ти захтеви неосновани и заједно са тим бацити светлост на праве разлоге погоршања нашег војног потенцијала“, пише експерт за „Нешенел интерест“.

У ствари, према мишљењу аналитичара, главни проблем није новац, већ његова лоша расподела.

Према федералном закону из 1990. године, сви федерални ресори сваке године треба да подносе финансијске извештаје. Све структуре, осим Пентагона, то раде.

„Несхватљиво је да Министарство одбране не може да поднесе извештај како троши милијарде долара“, чуди се Дејвис.

У 2013. години Привредна комора САД је саопштила да Пентагон није успео да контролише своје расходе и не оцењује њихову ефикасност. Ипак, војни ресор је и даље неодговоран.

Као пример „унутрашњег недомаћинског односа“ аналитичар наводи 500 милиона долара потрошених на обуку сиријских побуњеника или 468 милиона долара уложених у куповину војно–транспортних авиона за Авганистан који су већ након годину дана били послати на отпад.

Још је жалосније искуство са програмом „Борбени системи будућности“ на који је потрошено око 20 милијарди долара, али војна техника за тај програм на крају није произведена.

Како би изашли на крај са тим расипништвом, Пентагону су потребне фундаменталне промене.

Као прво, како пише Дејвис, потребно је извести уставну реформу. Различите службе треба тешње да сарађују, јер то помаже да се створи интегрисанија војна структура којој неће бити потребни сувишна седишта и огроман број служби.

Као друго, потребна је организациона реформа. Многе јединице су до сада организоване по принципима који су били актуелни још у Другом светском рату.

На крају, те реформе ће бити бесмислене ако не дође до измена у размишљању војног руководства. Пентагону ће у будућности бити потребни млади руководиоци, дрски, одлучни и спремни за реформе.

Пентагон већ има билионе долара. Инвеститора има још више. Бела кућа и Конгрес ће допринети само да садашња војска која је у опадању постане још скупља, закључује аналитичар.

Чланак „НЕШЕНЕЛ ИНТЕРЕСТ“: Пентагон не уме да троши новац — америчкој војсци нема спаса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/АПci

Један од кандидата Републиканске странке за председничку номинацију у САД, Бен Карсон, пред изборе у Ајови, заједно са представницима свог тима састао се са Хашимом Тачијем, осумњиченим за трговину људским органима, пише амерички портал „Дејли бист“.

У чланку насловљеном „Састанак Карсоновог тима са наводним шверцером органа“, амерички портал преноси саопштење Карсоновог тима о састанку на коме је истакнут „посебан однос Косова и Ајове“, где је недавно отворен косовски конзултат.

Са Тачијем се, како се наводи у саопштењу, састао и водећи човек Карсонове кампање, генерал Боб Диз, који је током своје војне каријере служио у снагама НАТО на Косову.

„У саопштењу је, међутим, пропуштено да се помене да је Тачи био наведен као шеф албанске групе која је шверцовала дрогу, оружје и људске органе кроз источну Европу, према истрази Савета Европе 2010. о организованом криминалу“, наводи амерички портал.

У тексту се подсећа на извештај британског Гардијана у коме је Тачи означен као шеф криминалне мреже на Косову.

На питање новинара упућено Карсоновом директору за комуникације Ларију Росу да ли су у кампањи знали за криминалне активности из Тачијеве прошлости, он је најпре рекао да „тим задужен за кампању није знао да је Тачи био члан Ослободилачке војске Косова“.

Рос је затим додао да и Карсонова животна прича „укључује искупљење од беса“ и да „прошлост појединца не мора да одређује и његову будућност“.

На питање да ли су људи из кампање конкретно знали за наводе о кријумчарењу људских органа, Рос је променио изјаву.

„Мој одговор је требало да гласи: Тим је знао да је Тачи пре него што је постао члан владе био члан Ослободилачке војске Косова“, написао је он у мејлу.

Тачи, који борави у САД, на Твитеру је објавио заједничку фотографију са америчким државним секретаром Џоном Керијем и написао да је „Косово благословено што има подршку САД“.

Према најновијој анкети међу бирачима у Де Мојну, Карсон се са 10 одсто подршке у Ајови налази иза Доналда Трампа, Теда Круза и Марка Рубија.

Чланак „НИСУ ЗНАЛИ ДА ЈЕ БИО ЧЛАН ОВК“: „Дејли бист“ пише о Тачију као шверцеру органа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Тежња америчких лидера да реше практично сваки спољни проблем војним средствима довела је до слабљења националне безбедности САД, сматра коментатор листа „Нешенел интерест“ Данијел Дејвис.

Аналитичар указује на пропаст спољне политике Вашингтона у испуњавању циљева националне стратегије безбедности током последњих деценија и додаје да та политика у овом тренутку ради против америчких интереса.

Према речима Дејвиса, уочи 11. септембра 2001. године америчка војска је била увучена у ратове изван земље, економија САД је била у успону, а Ал Каида је била малобројна. После тога стотине хиљада америчких војника укључило се у ратове широм света, терористичка претња је вишеструко порасла, а вишак у буџету претворио се у мањак, који би, према проценама, у 2016. години могао да буде 474 милијарде долара.

До инвазије на Авганистан талибани нису представљали претњу за САД, као ни режим Садама Хусеина у Ираку, пише коментатор „Нешенел интереста“.

Према његовим речима, данас када је Америка потрошила милијарде долара на војне кампање у овим земљама и изгубила у тим сукобима хиљаде грађана, она је створила хранљиво тле за регионални и глобални тероризам. У другим деловима планете ваздушни напади америчке армије створили су више непријатеља него што су их уништили.

Амерички лидери и војни експерти заборавили су да примењују било какве друге методе решавања проблема осим војних и настављају да предузимају контрапродуктивне акције које наносе штету самим Сједињеним Америчким Државама, уверен је аутор.

Услед ових акција, у сложеној међународној ситуацији Сједињене Америчке Државе су крајње рањиве, закључује Дејвис.

Чланак ПРОПАСТ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ВАШИНГТОНА: Америка сеје све више непријатеља по свету се појављује прво на ИСКРА.