Дамир Крстичевић (Фото: Новости/ Танјуг)

Тужилаштву за ратне злочине Србије, адвокат Душан Братић поднио је кривичну пријаву против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и више лица због сумње да су 12. и 13. септембра 1995. године у мјесту Бравнице код Јајца убили 81 српског цивила, од којих осморо дјеце.

Крстичевић је био командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у ракетирању колоне српских избјеглица, која се кретала путем Доњи Вакуф-Јајце.

У кривичној пријави наведено је да је напад на српске цивиле извршен из засједе, без икаквог повода, јер у аутобусу који је превозио избјеглице није било наоружаних лица.

На аутобус је прво отворена ватра из пјешадијског наоружања, а затим, након што је ударио у насип поред пута, погођен је и зољом, послије чега се запалио. Погинуло је 81 лице, од којих осморо дјеце. Најмлађа жртва имала је само три, најстарија 90 година, наведено је у кривичној пријави.

Страдали путници и један број тешко рањених остали су у запаљеном аутобусу, а због панике и страха који је настао преживјели и рањени су, разбијајући бочна стакла, искакали напоље. Према изјавама свједока, у непосредној близини аутобуса налазио се већи број тијела цивила који су настрадали у овом нападу на избјегличку колону.

Каснији обудкцијски налази показали су да су неке од жртава убијене и накнадно, након заробљавања.

Крстичевић одговара да се не сматра кривим, рекавши да је његов ратни пут потупно чист и да на пријаву неће реаговати он, већ држава.

– Баш на том мјесту, у том времену, то сам већ рекао и раније, 4.гардијска бригада није била и ја се сада стављам у позицију да се требам бранити, рекао је Крстичевић.

Иако је Крстичевић слично тврдио и прије нешто више од двије године, када је хрватски магазин „Национал“ први пут писао о његовој одговорности за злочин у Бравницама, на архивским снимцима ХРТ-а видљиво је да, заједно с другим припадницима 4. бригаде коју је водио, развија хрватску заставу изнад, како наводе, већинског хрватског града Јајца, управо 13. септембра 1995. године.

Подсјећамо, МУП Српске је 2005. поднио први извјештај Тужилаштву БиХ за злочин у Бравницама, у којем сумњиче Тихомира Блашкића, Станка Сопту, Дамира Крстичевића, Марија Петровића, команданте Хрватске војске и ХВО-а, као и више НН припадника 4. гардијске бригаде Хрватске војске и 2. гардијске бригаде ХВО-а.

Оптужница никада није подигнута, иако су Тужилаштву БиХ прослијеђени бројни докази.

– Дај Боже памети и систематичности да бар Србија покрене ту оптужницу, а у складу са Хашким трибуналом и другим прописима, истакао је Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих бораца и заробљених цивила.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић сматра да је зачуђујуће што се по том питању толико година ништа до сада није урадило.

Да је вријеме да правда и за српске жртве коначно буде задовољена, поручио је и предсједник Србије, Александар Вучић.

– Плашим се да је боље да не кажем шта мислим, јер се надам да ће правда бити задовољена, али не могу да кажем чему се надам. Прескочићу шта о томе мислим, додао је Вучић.

Подсјећамо, 4. гардијска бригада Хрватске војске, којом је командовао Крстичевић, била је једна од најангажованијих у наставку акције Олуја, Маестралу.

Међу првима су ушли у Јајце и Мркоњић Град. За собом су оставили бројне злочине, укључујући и масовну гробницу у Мркоњић Граду, у којој су пронађени остаци 181 жртве.

Чланак УБИЛИ 81 СРПСКОГ ЦИВИЛА: Кривична пријава против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића се појављује прво на ИСКРА.

Дамир Крстичевић (Фото: Новости/ Танјуг)

Хрватски министар одбране Дамир Крстичевић изјавио је данас након седнице владе да је председник Србије Александар Вучић добродошао у Хрватску, али и да прво очекује да се, како је рекао, извини „због великосрпске агресије“ на ту земљу.

„Ми знамо да је био рат, да је Хрватска нападнута, да је извршена брутална агресија на Хрватску. Мој задатак је данас да јачамо систем сигурности, јачамо систем војске. Јасно је да треба да гледамо у будућност. Али, извињење је минимум“, рекао је Крстичевић, пренела је Хрватска радио телевизија.

Крстичевић, међутим, није одговорио на питање да ли се влада слаже са доласком Вучића у овом тренутку или је можда требало причекати да се смање актуелне напетости у односима двеју земаље.

Он је, како се наводи, упутио новинаре да то питање поставе председници Хрватске Колинди Грабар-Китаровић.

ВУЛИН: ВУЧИЋ НЕ ТРЕБА ДА ИДЕ У ХРВАТСКУ

Мировна политика председника Србије Александра Вучића нема саговорнике у Хрватској и зато сматрам да председник не треба да иде у Хрватску, поручио је министар одбране Александар Вулин.

„Вучићева посета се међу хрватским политичарима условљава извињењима за које нема разлога ни оправдања, а он вређа и напада“, рекао је Вулин реагујући на изјаве хрватског потпредседника Владе и министра одбране Дамира Крстичевића.

Вулин каже да Вучић, „ако ипак одлучи да иде онда са правом треба да очекује и добије извињење за геноцид извршен над Србима током Другог светског рата, за масовна убиства и протеривања Срба у грађанском рату у Хрватској током деведесетих година, извињење и повлачење Закона о бранитељима где се Срби проглашавају агресорима“.

Према његовом мишљењу, Вучић треба да добије и извињење и надокнаду за отету имовину прогнаних Срба али и државе Србије, извињење за затварање граница током мигрантске кризе, извињење за усташке табле на Јасеновачком стратишту.

У изјави за јавност Вулин наглашава да Вучић не треба да иде тамо где се сећање на побијене Србе у Јасеновцу сматра увредом а усташки викар Алојзије Степинац проглашава свецем.

„Нека Хрватска нађе снаге да призна злочине и за њих се извини па нека онда наш председник иде у Загреб“, поручује Вулин.

Чланак ХРВАТСКИ МИНИСТАР: Вучић добродошао, али треба да се извини за “великосрпску агресију” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Потпредседника хрватске владе и министра одбране Дамира Крстичевића терете за ратни злочин над српским цивилима код Јајца, пише загребачки „Национал“, позивајући се на информације из Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке.

Хрватски недељник обелоданио је, како тврди, до сада „непознате и заташкаване“ пријаве против Крстичевића, због ратног злочина почињеног над српским цивилима.

Најновији број овог недељника наводи се да је реч о ратном злочину почињеном током акције „Маестрал“ 13. септембра 1995. у селу Бравнице, недалеко од Јајца.

„Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско становништво с тог подручја, међу којима је било највише жена, деце и стараца, бежећи пред њиховим нападом кренуло је ка Јајцу и Бањалуци. Колону која се кретала од Србобрана ка Јајцу напали су 13. септембра 1995, код села Бравнице, на око три километра испред Јајца, припадници Хрватске војске који су их сачекали у заседи и почели немилосрдно убијати“, наводи Национал.

Истиче се да је реч о ненаоружаним и потпуно затеченим цивилима, у избегличкој колони, који нису пружали никакав отпор.

„Приликом тог напада неки су одмах убијени, а неки су рањени. Према исказима сведока, само у једном аутобусу, усред ватре коју су отворили припадници Хрватске војске, убијено је и рањено више од половине путника, да би тај исти аутобус са жртвама потом гађали зољом и запалили с преосталим рањенима и мртвима“, стоји у тексту.

Национал причу у Крстичевићу доноси на насловној страни, под насловом „Крстичевића терете за масакр 32 избеглице, жена и деце“, уз напомену да је реч о досад непознатим и заташкаваним кривичним пријавама против потпредседника Владе Хрватске због ратног злочина.

Недељник цитира и Крстичевића, који тврди: „Немам везе с тим, моја јединица тамо није била“.

„Случај Крстичевић“ покренут је након хапшења 10 хрватских држављана у Орашју, Босна и Херцеговина, који се терете за ратни злочин над српским цивилима.

Након тог хапшења, почетком овог месеца, наиме, Крстичевић је изненада отказао одлазак у Сарајево, што су му саветовале безбедносне службе које, како се наводи, нису могле да му гарантују безбедност.

Уверен да се не плаши хапшења и да је чист, Крстичевић је прошле недеље боравио на територији БиХ, али у Међугорју, где се састао са својом босанскохерцеговачком колегиницом.

„Национал“, међутим, наводи да се предмет против Крстичевића у Тужилаштву БиХ води под бројем КТ-РЗ-192/05, а у којем су поред актуелног министра осумњичени Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић…

Напомиње се да је садржај тог предмета за загребачки недељник открио Републички центар за истраживање ратних злочина из Бањалуке.

„Према сазнањима којима Центар располаже, Крстичевић је осумњичен као командант 4. гардијске бригаде Војске Републике Хрватске из Сплита, која је у време извршења кривичног дела ратног злочина борбено деловала на подручју општине Јајце“, рекли су неименовани извори из тог центра.

Чланак НАЦИОНАЛ: Крстичевића терете за масакр српских жена и деце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Тужилаштво БиХ годинама безуспешно покушава да од власти у Загребу добије документе који показују да је ратни командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, актуелни министар одбране Дамир Крстичевић, по наређењу хрватског војног и политичког врха, наложио гранатирање цивилних циљева и убиства заробљених српских цивила и војника, пише Еуроблиц.

Реч је о злочинима у Мркоњићу и осталих 12 западнокрајишких општина у којима су хрватске јединице 1995. године починиле бројне злочине, пише лист.

Према изворима овог листа, од завршетка рата до данас Хрвати су сакрили и уништили највећи број доказа који недвосмислено показују да је тадашњи званични Загреб одговоран за убиства 1.644 и протеривање више од 120.000 Срба из западног дела БиХ.

„Као командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, Крстичевић је био међу првима који су ушли у Мркоњић, а након његовог одласка остао је спаљен град и нађена масовна гробница са телима 181 жртве. Ниједан документ или писану наредбу Хрватске восјке из тог периода Загреб није желио да проследи Тужилаштву БиХ, упркос важећем Протоколу о сарадњи тужилаштва две земље“, наводе саговорници овог листа, а преносе бањалучки медији.

Да су хрватске власти намерно уништиле бројне доказе о директној умешаности свих политичких и војних функционера у злочине над Србима у БиХ недавно је потврдио и генерал Хрватске војске у пензији Љубо Ћесић Ројс, чије име је такође на списку од 16 генерала Хрватске војске и ХВО против којих је МУП Републике Српске још 2006. поднео кривичну пријаву због ратних злочина.

Лист наводи да је Ројс једној хрватској телевизији признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Хрватске Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције Хрватске војске у западном делу БиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић назвао је „монструозном“ недавну изјаву актуелног хрватског министра одбране Дамира Крстичевића да је поносан на своје учешће у рату у БиХ, те да би, како је рекао, све то исто поновио.

„То је стравична порука. Најстрашније је то да особа која је осумњичена за најтеже ратне злочине над грађанима ове земље уз највеће почасти прима министар одбране БиХ“, рекао је Којић.

Чланак ЕУРОБЛИЦ: Хрвати спалили доказе о Крстичевићевим злочинима се појављује прво на ИСКРА.