Фото: С. Гарић

Након приче у нашем Дневнику о урушавању Андрићеве ћуприје, у Вишеграду састанак представника Владе, Турске развојне агенције, Амбасаде и Унеска. Постављен је рок – неправилности отклонити до краја маја.

Општина Вишеград прошле године послала је Министарству захтјев о завршетку радова на мосту, али без пратеће документације.

На захтјеве Министарства да документацију допуне, из општине тада нису одговарали.

– Слали смо дописе Општини, слали смо ургенције три пута и пошто нама по закону постоји рок до када ми треба да одлучимо по захтјеву, ништа нам није достављено. Ми смо закључком одбацили захтјев и нисмо издали употребну дозволу јер технички пријем није урађен, каже потпредсједница Владе РС, Сребренка Голић.

Турска развојна агенција и Општина Вишеград имају рок до краја маја да Министарству грађевинарства доставе елаборат, пројекат изведеног стања и све грађевинске дневнике.

– Надам се да ће до договореног рока сви недостаци и документација да се ураде и да ће комисија за технички пријем којој ће присуствовати и представници хидроелектрана дати позитивно мишљење на све ове радове који су урађени, истакао је начелник Општине Вишеград, Младен Ђуревић.

Турски амбасадор у БиХ Халдум Коч каже да није разочаран темпом реконструкције:“Напротив, нисам разочаран ја сам дошао да искажем своје задовољство си рећан сам јер је ово био један веома важан састанак гдје смо договорили да ћемо заједнички сарађивати.“

– Ниједан од проблема које смо ми данас уочили ,од седам проблема које смо нашли, не може апсолутно утицати на статус моста на листи Унеска, навео је Синиша Шешум-Унеско БиХ.

Начелник Вишеграда и раније је упозоравао на пропусте око реконструкције моста, питајући у шта је све утрошено 10 милиона марака ако се мост почео урушавати само двије године након реконструкције.

Чланак НЕПРАВИЛНОСТИ ОТКЛОНИТИ ДО КРАЈА МАЈА: Пријети ли урушавање моста у Вишеграду-гдје су потрошени милиони? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Вишеградска ћуприја у опасности је од урушавања. Плоче се распадају, а вегетација уништава унутрашњост моста. На то упозорава начелник Вишеграда Младен Ђуревић. Пита – гдје су потрошени милиони од донација?

Радовима које је посљедње три године изводила турска агенција „Тика“ мост је доведен у питање! Најважнији радови били су санација стубова. Све је урађено тако што је уз стубове читавом ширином корита насут камен, чиме је ниво корита знатно подигнут, а истовремено смањена пропусна моћ лукова, тврди Ђуревић.

– Ако би се десила поплава из 2010. године, гдје је било четири хиљаде кубика воде у секунди, Ћуприја би дошла у велику опасност. Могло би доћи до урушавања самог моста – упозорава Ђуревић.

Фото: З. Шапоњић

Начелник истиче да се камене плоче којима је мост поплочан послије само неколико година осипају. Замјерке има и на расвјету постављену на мосту. Каже да расвјета на Ћуприји не ради од кад су се извођачи повукли.

Ђуревић пита у шта је све утрошено 10 милиона марака, колико је наводно коштала реконструкција моста. Тврди да прецизне документације о томе нема.

Начелник Вишеграда каже да нема било каквих писаних трагова о томе колико је новца уложено у реконструкцију, те да нико не зна колико је новца плаћено ентитету и БиХ.

Због свега овога, начелник Ђуревић апелује на извођаче радова и турског инвеститора да што прије дођу у Вишеград и реагују, јер се у супротном, каже, ова историјска грађевина може урушити.

Чланак НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Ћуприја пропада, гдје су потрошени милиони? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Грађани Ћуприје обележили су данас 17 година од другог бомбардовања тог града у агресији НАТО, чије су последице виде на многим објектима.

У ноћи, 29. маја 1999. године oко три сати ујутру НАТО авијација је центар овог града на Великој Морави бомбардовала са десет пројектила.

Евоцирање успомена на агресију, чије су последице и данас видљиве на објектима војне касарне, згради Електродистибуције, Робној кући у центру града… уприличили су сами грађани.

Прво бомбардовање Ћуприје авијација НАТО је извела у 00,40 минута 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града. Разрање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић није доживео у преко седам векова дугој историји.

Тада је потпуно уништено 30 кућа и 70 станова у Булевару Војске, Улици Милана Топлице, Раваничкој и Нушићевој, а уз стамбене објекте уништени су или оштећени објекти Електродистрибуције, Робне куће „Меркатор”, Дом војске, Спортска дворане „Ада, Основна школа „Ђуро Јакшић”, водоводна мрежа у главној улици… а око 500 људи морало је да потражи нужни смештај.

Главна улица од моста на Великој Морави до Микићевог моста, у дужини два километра, била је сва у срчи, комадима црепа, цигле, малтера, а од силних детонација на зградма су били изваљени прозори и врата, на улицу избачени намештај, кухињски апарати, роба из продавница и бутика, померени зидови кућа и станова, присећа се тадашњи председник општине Владимир Стојковић.

На срећу, погинулих није било а повређено је седам лица.

Укупно је ова општина, за 78 дана агресије, бомбардована 12 пута са 92 пројектила. Уз центар града бомбардовано је Пољопривредно добро „Добричево” шест пута, мост на аутопуту Београд – Ниш преко Велике Мораве код Мијатовца два пута, као и Везирово брдо и Спомен подручје Иванковац.

Чланак БОМБАРДОВАНИ 12 ПУТА: Сећање на НАТО разарање Ћуприје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Хелета

Овогодишњи побједник 9. скокова са ћуприје на Дрини је познати ужички скакач Борко Миладиновић, коме је ово била пета побједа у Вишеграду.

Највише је изненадила млада скакачица из Београда, Лана Марковић, која је у изузетно јакој конкуренцији искуснијих колега, освојила друго мјесто, а трећи је био познати  скакач из Колашина, Раде Шћепановић.

Њима су представници општине Вишеград, Хипо алпе Адриа банке и Туристичке организације Вишеград уручили новчане награде од 700, 500 и 300 марака, медаље и пригодне поклоне, а Борко Миладиновић је заслужено освојио и велики пехар за своју пету ласту са ћуприје на Дрини.

-Поносан сам и почаствован што сам најуспјешнији скакач са ћуприје на Дрини, која ме сваке године, изнова, инспирише, рекао је Миладиновић.

Фото: С. Хелета

Он је подсјетио на занимљив детаљ да га је након првих скокова у Вишеграду, прије девет година, било стид што као гимназијалац није прочитао чувени роман „На Дрини ћуприја“ нобеловца Иве Андрића“.

-Чим сам дошао кући одмах сам га прочитао и од тада скокове са овог моста изузетно емотивно доживљавам, појаснио је Миладиновић.

За младу скакачицу Лану Марковић, мада тренира скокове већ десетак година, ово је било прво значајније међународно искуство.

-Друго мјесто ћу дуго пампити, посебно зато што сам га освојила у конкуренцији далеко искуснијих скакача, нагласила је Марковићева.

Искусни скакач из Колашина Раде Шћепановић, који је у Вишеграду једном побједио, а потом био други и трећи, посебно истиче изврсну форму Борка Миладиновића.

-То је изузетан скакач, који доминира изванредним стилом и одличном припремом за свако такмичење, рекао је Шћепановић, наглашавајући да са задовољством долази у Вишеград  јер је организација скокова на висини.

Вријеме је било иделно, такмичари су скакали ласту и прелом са ограде софе ћуприје на Дрини, са висине од 12 метара, а дубина Дрине је износила идеалних 2,80 сантиметара.

Ову спортско-туристичку манифестацију отворио је Милан Николић, замјеник начелника општине Вишеград.

Фото: С. Хелета

Поред екипе Дома здравља на овој манифестацији су асистирали чланови спасилачког и ронилачког клуба Волф из Фоче и посада Граничне полиције из Вишеграда.

Овогодишњи скокови са моста Мехмед-паше Соколовића, који је још увијек у фази ревитализације, били су најмасовнији. Учествовало је 30 истакнутих скакача и једна скакачица из региона: Бања Луке, Зенице, Крагујевца, Ужица, Коњица, Сарајева, Мостара, Колашина, Црвенке  и Вишеграда.

Манифестација је протекла у одличној организацији Туристичке организације Вишеград, коју је финансијски подржала општина Вишеград, а главни спонзор је била Хипо алпе Адриа Банка.

Вјеридба на сред ћуприје

Млади скакач из Бања Луке Звјездан Арсенић и његова дјевојка, студенткиња туризма из Бања Луке, Тамара Јанковић искористили су паузу између двије серије скокова и на софи ћуприје приредили право изненађење публици и организаторима.

Умјесто да скоче ревијални скок Звјездан је заручио Тамару, што је публика пропратила дуготрајним аплаузом.

У краткој изјави новинарима Тамара је открила да су се на овај дан упознали па су одлучили да размјене вјереничке прстенове баш на чувеној ћуприји на Дрини.

Чланак СКОКОВИ СА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ: Пета ласта Борка Миладиновића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Хелета

Ових врелих летњих дана, све већи број туриста који долази у Вишеград, уз помоћ досетљивих вишеграђана пронашли су тајни пут до ограђене ћуприје на Дрини.

Тако је у пракси оживљен чувени виц: „Јеси ли чито На Дрини ћуприју – чуј чито, ја х’одо по њој“!

Овим пролазом, кроз рупу у огради, преко гомила отпадне коцке од старог коловоза, свакодневно се стиже до ћуприје, мада су строги извођачи радова на њеној обнови и ревитализацији из Турске фирме „Ер-Бу“, још пре годину дана забранили пролаз пешацима.

Турци су ипак морали попустити свакодневним навалама туриста, поготово након рупе у огради која је сакривена испод густе крошње тужне врбе.

Вишеграђани, наравно, знају за овај пролаз и свакодневно га користе да премосте двије обале Дрине. А туристе према овом тајном пролазу упућују продавци сувенира.

Фото: С. Хелета

Поред чувеног моста Мехмед-паше Соколовића, који је од 2007. године на престижној УНЕСКО-вој листи светске културне баштине, најинтересантнија дестинација бројним туристима у Вишеграду је комплекс Андрићграда.

И док је све до овог тајног пролаза, већ више од годину дана ограђена ћуприја била практично недоступна, од самог почетка градње Андрићграда, на Видовдан 2011. године, посетиоцима и туристима је био допуштен обилазак градилишта, наравно уз водиче.

Вишеграђани су у више наврата, чак и од општинског парламента, тражили дозволу преласка преко ћуприје, али нису наишли на разумевање, јер је било тешко утврдити ко је надлежан за то!

И тако, кад не може званично, по систему „Около кере, па на мала врата“, одскора функционише заобилазни тајни улаз до овог каменог здања „коме на свету равна нема“, а кога је Иво Андрић овековечио у свом чувеном роману „На Дрини ћуприја“, за кога је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.

У току су, бар према плану, завршни радови на обнови оштећења и ревитализацији   ћуприје на Дрини, које преко Турске развојне агенције Тика у БиХ финансира Влада Републике Турске. Судећи по динамици радова очигледно је да се неђе испоштовати планирани рок њиховог завршетка до септембра, када је на ћуприји било планирано обележавање 70 година од оснивања УНЕСКО-а.

Јер, још нису ни почели додатни радови на уређењу прилаза мосту са обадве обале Дрине, укључујући и постављање споменика чувеном Бајици Ненадићу, Мехмед-паши Соколовићу, који се овим доброчинством одужио свом завичају.

Чланак СЛАВКО ХЕЛЕТА: Кроз рупу, преко коцке до ћуприје се појављује прво на ИСКРА.