(Црна Гора) Фото: илустрација

Српски национални савјет у Црној Гори тражи да се заустави дискриминација и одузимање стечених права српском народу за које оптужују црногорски Фонда за заштиту и остваривање мањинских права, ресорно министарство, скупштинску службу и Канцеларију генералног секретара Скупштине.

Отворено писмо у којем траже реаговање и заустављање дискриминације српског народа, Српски национални савјет упутио је предсједнику и премијеру Црне Горе Милу Ђукановић и Душку Марковићу, као и предсједнику црногорског парламента Ивану Брајовићу.

Српски национални савјет подсјећа да је актуелна црногорска власт организовала Министарство за људска и мањинска права и Фонд за заштиту и остваривање мањинских права на начин да у првој институцији готово сви запослени буду Албанци, а у другој представници Бошњака/муслимана.

– Успјело се у намјери да се испуне обећања да ће се прекинути финансирање српских организација које у свом програму имају за циљ очување српског идентитета и посебности у Црној Гори – додају из Савјета.

У Српском националном савјету оцјењују да је након обиљежавања Дана уједињења Црне Горе и Србије и покретања иницијативе за поништавање одлуке о признању самопроглашеног Косова онемогућено да српске организације остварују Уставом загарантована права, без обзира што су буџетска средства Црне Горе намијењена и српском народу.

– Смишљеном процедуром против српских интереса у Министарству за људска и мањинска права и фалсификовањем критеријума из јавног конкурса о испуњености формално-правних услова апликаната у Фонду за заштиту и остваривање мањинских права, елиминисани су сви пројекти штампани ћирилицом, односно пријаве организација које подржавају српске медије, што доживљавамо као брутални вид дискриминације према српском народу – истичу из Српског националног савјета.

У писму се наводи да су оваквим поступком државне институције и одговорни службеници у њима знатно пореметили до сада иначе коректне односе између представника националних заједница, што доводи до стварања међунационалног неповјерења и знатно смањује могућности међунационалне сарадње.

– Заустављање српских медија, што је очигледно циљ инструисаних представника власти, представља велики проблем за српски народ у Црној Гори – сматрају у Савјету.

Из Савјета истичу да су државне институције у Црној Гори у потпуности елиминисале српске организације које се искључиво баве очувањем идентитета српског народа из подршке средствима која су намијењена и очувању српске посебности у Црној Гори.

Српски национални савјет, као кровна организација српског народа, регистрована у Влади Црне Горе, поднијела је кривичне пријаве против одговорних лица у Фонду за заштиту и остваривање мањинских права, предсједника Управног одбора и вршиоца дужности директора Фонда због кривичних дјела против службене дужности и фалсификовања критеријума из јавног конкурса о испуњености формално-правних услова апликаната.

Чланак СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ: „Зауставити дискриминацију Срба у Црној Гори“ се појављује прво на ИСКРА.

Бранка Милић (Фото: Novosti.rs)

Црногорски министар спољних послова Срђан Дармановић изјавио је да је Црна Гора стрпљиво чекала одговор званичног Београда у вези са случајем Бранке Милић и поручио да опструкција судског процеса не може трајати у недоглед.

Дармановић је рекао да ће Црна Гора предузети одређене кораке уколико Србија не понуди одговор, преноси РТЦГ.

Он је додао да и даље вјерује да Влада Србије неће одлучити да опструира правду тиме што ће „штитити бјегунца под својим кровом“ и ометати судски процес који се одвија у Црној Гори и истакао да је Црна Гора према том питању поступала врло одговорно у складу са свим међународним правилима и добрим односима двије пријатељске земље.

„То ће вјероватно бити случај још неко вријеме. Ми се још надамо да ће Србија у том случају помоћи себи, па тиме и нама“, казао је Дармановић и додао да ће уколико Србија не понуди одговор, то имати посљедице.

Бранка Милић је једна од оптужених за припремање државног удара на дан парламентарних избора у Црној Гори 2016. године.

Чланак ДАРМАНОВИЋ: Нећемо дуго чекати одговор Београда се појављује прво на ИСКРА.

Споменик црногорским комитама Мило Ђукановић открио у среду (Фото: РТС)

На стакленој површини споменика црногорским комитама, који је председник Црне Горе Мило Ђукановић открио у среду поручивши да су они били „претеча покрета за обнову независне Црне Горе 2006“, пронађена су урезана четири слова „С“, преноси РТЦГ.

РТЦГ наводи да је споменик „посвећен свим црногорским комитама 1916-1929. који су се борили за право, част и слободу Црне Горе“.

Ђукановић је на свечаности у Никшић навео да се овим споменик жели поручити да борба комита није била узалудна.

Он је рекао да су комите били борци за слободу Црне Горе у време аустроугарске окупације у Првом светском рату и борци за одбрану њеног државног достојанства након, како је навео, насилног припајања Србији 1918. године.

Чланак ЦРНА ГОРА: Никшић, на споменику комитама урезана четири „С“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ AP Photo / Darko Vojinovic

Одлука о слању припадника црногорске Војске у мисију Кфора на Косову још је један конкретан допринос Црне Горе регионалној безбедности, изјавио је данас начелник Генералштаба ВЦГ генерал Драгутин Дакић.

Дакић је то рекао приликом званичне посете Кфору, током које је разговарао са генералом Лоренцом Д′Адариом, преноси РТЦГ.

Истовремено, он је изразио уверење да ће се сарадња Војске Црне Горе са Кфором даље развијати и у наредном периоду, у складу са потребама и могућностима.

Од 23. октобра, у мисији Кфора на Косову је припадник ВЦГ, потпуковник Неџад Рујовиц, који је ангажован на позицији заменика начелника Одсека за инжењерске операције у Команди Кфора у Приштини, преноси Танјуг.

Чланак ЦРНА ГОРА: Зашто смо послали војску на Косово се појављује прво на ИСКРА.

(Црна Гора) Фото: илустрација

У Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик, на Цетињу чији програм има 32 слова, и у Никшићу, чији програм подразумијева 30 слова.

Посланик владајућег ДПС-а Миодраг Вуковиић покренуо је иницијативу да се усвоји нови закон којим би се заштитио црногорски језик, а ту иницијативу је подржао и декан Факултета за црногорски језик са Цетиња Аднан Чиргић, наводи портал Спутњик.

Међутим, професорка Филозофског факултета у Никшићу Јелица Стојановић сматра да у пројекту стварања црногорског језика, чак ни у погледу стандарда није направљена разлика између црногорског и српског језика, а новом иницијативом власти су направиле „процјеп“ јер ни саме не знају шта је црногорски језик.

Чиргић каже да постоји опасност да се црногорски језик потисне из употребе и сматра да је нови закон о црногорском језику неопходан и због чињенице што је ријеч о језику који се користи на малом простору, какав је црногорски, и који као такав има мали број говорника.

– Црногорски језик може штитити само држава Црна Гора и нико други, јер се ван њених граница не употребљава нити његови говорници и политичка елита имају циљ да тај језик наметну ван граница ове државе – каже он.

Са друге стране, у дијелу опозиције ову иницијативу посматрају као нови приједлог чији је циљ језичка асимилација, којом би се нарушила основна људска права као што су слобода мишљења и изражавања.

Стручна јавност примјећује да је главни проблем са црногорским језиком тај што његови промотери за све године његовог званичног инаугурисања нису успјели да докажу да се он имало разликује од српског, као и чињеница да црногорски језик није стандардизован, што потврђује лингвистички парадокс да тренутно у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик – један на Цетињу, чији се програм заснива на идеји о 32 слова, и други у Никшићу, чији програм наводи да има 30 слова.

Професорица Јелица Стојановић са Филзофског факултета у Никшићу каже да је „у посљедњих десет година покренута читава државна машинерија и сви механизми власти у Црној Гори како би се инаугурисао непостојећи црногорски језик“, али да је вријеме показало да власт није у стању да га наметне грађанима.

– Без обзира на све притиске, довољан број грађана не прихвата име црногорског језика, било да је у питању српски стандардни језик преименован у црногорски, било да су у питању дијалекатски облици српског језика, или штагод друго да је у питању – каже професорица.

– Као научни радник и историчар језика, могу да констатујем да црногорски језик и његово име никада у историји није забиљежено, и да у структурном, типолошком, комуникативном, лингвистичком и научном смислу, црногорски језик не постоји – категорична је Јелица Стојановић.

Чланак ЦРНА ГОРА: У Никшићу има 30 слова, а на Цетињу 32!? се појављује прво на ИСКРА.

Срђан Дармановић (Фото: vostok.rs/ mvp.gov.me)

Министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић изразио је данас задовољство односима Црне Горе са државама у региону, наводећи да су „односи са суседима стубови спољне политике“.

Дармановић је казао да се Црна Гора неће бавити преговорима Косова и Србије, али и да очекује њихов наставак.

Он је такође рекао да ће Црна Гора поново гласати да Косово буде чланица Интерпола јер „нема разлога за промену одлуке“.

„Ми смо пријатељи обема странама, не желимо политичке тензије у региону, јер кад би их било, ми бисмо, као мала држава, били увек изложени“, рекао је шеф црногорске дипломатије.

Чланак ДАРМАНОВИЋ: Црна Гора ће поново гласати да Косово буде чланица Интерпола се појављује прво на ИСКРА.

Црна Гора – Шантић, Змај и Бећковић (фото: Sputnik/ CC0 / Balkan Photos)

Лектире и уџбеници у Црној Гори темељно су реформисани. Без Светог Саве, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића некада је било незамислив сваки наставни план и програм. Данас је у Црној Гори све другачије, па су умјесто српских великана прилику добиле неке нове књижевне „величине“.

Иако се ђаци у Црној Гори кроз образовни систем и уџбенике историје све више срећу са бројним фалсификатима попут оних да су нпр. Стефан Немања и Свети Сава огњем и мачем Црногорце превели из католичанства у православље, или, рецимо, да је по наговору Николе Пашића француска влада забранила повратак краљу Николи у Црну Гору, те да је српска војска 1918. окупирала Црну Гору, највећи резови направљени су ипак у области матерњег језика и књижевности.

У складу са новом државном идеологијом у црногорском школству, непожељно је све што има везе са Косовом и косовским митом, па су читави циклуси епске народне поезије од преткосовског циклуса па надаље избачени. Џабе се и један Гете дивио српској народној поезији, креаторима црногорских школских програма то ништа не значи, па у уџбеницима за дјецу више нема мјеста ни за „Хасанагиницу“ ни за Филипа Вишњића…

Нестали су без објашњења и Милован Глишић, Стеван Сремац, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Оскар Давичо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Добрица Ћосић…

Насупрот томе, црногорске власти форсирају неку нову плејаду књижевника и писаца чија су имена махом непозната широј јавности. Тако се у црногорским читанкама од првог основне до четвртог гимназије данас налазе имена попут: Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Шимо Ешић, Војислав Вулановић, Бранко Бањевић, Драгана Кршенковић, Шукрија Панџо, Блага Журић, Кемал Мусић, Хаснија Муратагић Туна, Сафет Хадровић, Ибрахим Хаџић, Азем Заимовић, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић, Фехим Кајевић.

Нису чули за „Крваву бајку“…

Професор српског језика Веселин Матовић, аутор књиге „Потискивање српског идентитета у црногорским уџбеницима“, објашњава за Спутњик да је прогон српских писаца из образовног система Црне Горе почео још прије 15 година.

„Прво је протјеран Свети Сава као утемељивач српске књижевности, српске културе и српске духовности. А ако нема мјеста за Светог Саву у црногорском школству, онда нема мјеста ни за Српску православну цркву“, каже Матовић. Он подсјећа да је из црногорског образовног програма искључено још преко 40 српских знаменитих писаца све до Матије Бећковића.

„Недавно сам разговарао са матурантом никшићке гимназије, одличним учеником, који никада рецимо није чуо за ’Стражилово‘ Милоша Црњанског, за ’Плаву гробницу‘ Бојићеву, за Десанкину ’Крваву бајку‘, за ’Јаму‘ Ивана Горана Ковачића…“, наводи Матовић.

Према ријечима нашег саговорника, такође су искључени и сви „садржаји везани за историју и културу српског народа који се не уклапају у концепцију такозване нове или монтенегринске Црне Горе“, док је оно што је остало, „или фалсификовано или изманипулисано“.

Матовић скреће пажњу и на нови третман Његоша у образовном систему Црне Горе, напомињући да се увијек мора имати на уму да су „три кључне тачке у нашој култури и културној историји — Свети Сава, Вук Караџић и Његош“.

„Управо те три тачке јесу мете на које се окомио црногорски режим, па су Светога Саву потпуно искључили, Вука Караџића извели на оптуженичку клупу, тврдећи између осталог да је он чак украо Црногорцима језик, па га понио у Србију и Србима направио књижевни језик. Његоша као највећу сметњу њиховој концепцији наравно нису могли да искључе, али су га ставили у Прокрустову постељу тако што су га сасјекли и што су из уџбеника искључили све оно што чини његову историјску и духовну суштину“, каже Матовић.

Наш саговорник примјећује да у црногорским читанкама данас нема ни помена о томе коме је „Горски вијенац“ посвећен, те да нема ниједног стиха везаног за Милоша Обилића, Косово, док су углавном презентоване Његошеве пјесме које су наводно неутралне, и „због којих се наводно нико неће наљутити“.

„То је ’Ноћ скупља вијека‘, или ’Пјесма о лијепој Фатими‘, тако да је Његош тамо представљен као некакав закашњели романтичарски пјесник љубавне поезије. Дакле, њихов је циљ да Његоша ставе у музејске витрине, да га нико не чита и нико те витрине не отвара, а да се они хвале његовом величином“, јасан је Матовић.

Матија је баук

На крају разговора за Спутњик, професор Матановић се осврнуо и на актуелну забрану Матији Бећковићу да уђе у Црну Гору, за коју каже не представља ништа ново, те да је треба тумачити као „знак панике која је захватила црногорски режим“.

„Захватила их је хистерија отприлике као што је захватила паника Смаил-агу Ченгића у Мажурановићевом епу када у страху од Црногораца тражи од војводе Баука да му пјева пјесму уз гусле очекујући да ће овај славити његово јунаштво, а он му пјева о Ризван-аги који је у тренутку своје бахатости и силништва спреман све око себе да уништи, набије на колац и сасјече…“, сликовито објашњава Матовић, додајући да је и Матија Бећковић сличан том Бауку из приче „постао баук за евроатлантску и НАТО Црну Гору“.

А ко су нови „књижевни великани“ у лектири црногорских ђака? Летимичан поглед на списак њихових имена открива да је виза за улазак у читанке овјеравана по два критеријума: први је очигледна политичка подобност аутора, док је друга припадност мањинским народима. Из биографије Шиме Ешића сазнајемо, рецимо, да је хрватски и босанскохерцеговачки пјесник за дјецу, драмски писац и новинар из БиХ, а од 2012. године члан је Друштва хрватских књижевника.

И Шукрија Панџо је босанскохерцеговачки књижевник који је писао и за дјецу и за одрасле поезију, прозу и драмске текстове, а умро је 1984. у Сарајеву.

Песник Војислав Вулановић је био члан Дукљанске академије наука и умјетности. Као просвјетни и библиотечки службеник више година је провео у Војводини, а од 1976. до пензионисања радио је као лектор-редактор у Скупштини Црне Горе. Блага Журић, која пише поезију и прозу за ђецу и одрасле и чији је роман „У краљевству снова“ уврштен у лектиру за основну школу, ради као просвјетни надзорник у Заводу за школство Црне Горе.

Црногорски прозни писац Кемал Мусић дипломирао је банкарство и осигурање на Факултету за менаџмент у Београду, а у општини Бијело Поље радио у Канцеларији за односе са јавношћу. Сада је вршилац дужности директора Јавне установе „Ратковићеве вечери поезије“.

Сафет Хадровић Врбички био је 1992. до 2002. предсједник Удружења писаца Санџака са сједиштем у Новом Пазару, а његова трагедија „Жртва“ проглашена је књигом године у Санџаку за 1994. годину. Назми Рахмани је албански писац са Косова, који је од Регионалног удружења писаца са Косова, Црне Горе и Албаније добио је награду за животно ђело „Теута“, док је Зувдија Хоџић предсједник Управног одбора Центра за исељенике Црне Горе, члан Црногорског друштва независних књижевника и Матице црногорске од њиховог оснивања и генерални је секретар Црногорског ПЕН центра. И црногорски књижевник Бранко Бањевић је члан Црногорског друштва независних књижевника и Црногорског ПЕН центра, а осим по књижевном опусу и раду на едицији „Луча, антологија црногорске књижевности“, за коју је добио Тринаестојулску награду, у јавности је познат као апологета власти у Подгорици и подржавалац црногорског пута у НАТО.

Чланак НОВЕ „КЊИЖЕВНЕ ВЕЛИЧИНЕ“: У читанкама у Црној Гори уместо Змаја, Шантића и Матије – Туна, Панџо и Рахмани се појављује прво на ИСКРА.

Бећковић, Раковић, Мировић (Фото: www.in4s.net)

Како сазнаје портал ИН4С, власт у Подгорици донијела је одлуку о забрани уласка за више српских интелектуалаца.

На списку се налазе: Матија Бећковић, редовни члан Српске академије наука и умјетности, др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, др Дејан Мировић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици и др Чедомир Антић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

ИН4С је већ писао да црногорска власт спрема „црну листу“ непожељених српских интелектуалаца, којима ће бити забрањен улазак.

Иако је још раније најављено, на „црној листи“, за сада, нема српског патријарха Иринеја.

ИН4С је Управи полиције Црне Горе упутио питања о забрани уласка за више истакнутих српских интелектуалаца, али до тренутка објављивања текста нису добили одговор.

Од Управе полиције овај портал тражио је одговоре на следећа питања:

1. Да ли је тачна информација да је гранична полиција добила наређење о забрани уласка у Црну Гору појединим држављанима Србије из свијета науке, културе и умјетности?

2. О којим држављанима Србије је ријеч?

3. До кад траје забрана, уколико је тачна информација?

4. Који је разлог за доношењем овакве одлуке?“

Портал ИН4С подсјећа да је постојање листе негирао, прије петнаестак дана, премијер Душко Марковић, али није искључио могућност да се списак, ипак, направи.

„Када буде било потребе за тим, када буду постојали оправдани разлози да такву листу конструишемо, таква листа неће бити скривана од јавности. Осим оних особа које су у криминалном миљеу и које нијесу добродошле овдје, друге листе нема“, рекао је тада Марковић.

Тачи, Харадинај и Чеку радо виђени гости

Индикативно је, с друге стране, да Црна Гора саставља „црну лусту“ непожељних Срба, док широких руку дочекује бројне доказане криминалце и ратне злочинце.

Тако су у Црној Гори радо виђени гости Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Агим Чеку и Кадри Весељи.

Сви они имају хипотеку ратних злочина над Србима, али и Црногорцима на Косову и Метохији.

То, међутим, не представља сметњу актуелној црногорској власти да их редовно гости и дочекује на највишем нивоу.

Чланак ЛИСТА НЕПОЖЕЉНИХ СРБА: Ево коме је Црна Гора забранила улазак се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је данас да никад таквих безумника није рађала Црна Гора какве данас рађа, који чак кажу за Светог Саву да је окупатор Црне Горе.

-Овај свети храм у коме се налазимо јесте свједочанство да је и овдје у овом мјесту било оних који су призвани, али и који су се одазвали на Божији призив. Овај храм је везан за светородну лозу Штиљановића чије је поријекло одавде из овога мјеста. Штиљановићи, који су били последњи владари у она теговна времена историје српскога народа, рекао је митрополит Амфилофије током свете литургије у цркви Светог Николе у Бољевцима, у Црмници.

Митрополит је, говорећи о светородној лози Штиљановића, говорио о Светом Стефану Штиљановићу, који је почетком 16. вијека отишао да брани цркву Божију, да брани народ хришћански и да се бори против најезде Турака, који су већ онда завладали свим овим крајевима, па је тако стигао до Срема, Барања и Бачке.

-Бог га је послао тамо да брани свој народ. Борио се и против Латина који су хтјели да униште вјеру православну и против Турака који су већ онда почели да турче наш народ, рекао је митрополит и додао: „Остало је предање да је на гробу Светог Стефана Штиљановића засијала свјетлост и на основу те свјетлости су открили његов гроб, открили његове свете мошти које су биле пренијете у манастир Шишатовац, који дан данас постоји и гдје су биле те његове свете мошти и сијале вјековима. Сијале су његове мошти и сјећање на њега и његову супругу Јелену која је видјевши мошти свога мужа и она је дубоко била потрешена и постала монахиња Јелисавета. Његове мошти биле су ту до 1942. године када је запријетила опасност да буду уништене опет од Латина од усташа хрватских“.

Митрополит је, говорећи о самом храму Божијем у којем је служио свету службу, поменуо да је иконостас радио књаз Никола заједно са Митрофаном Баном, тадашњим црногорским митрополитом.

„Митрофан Бан је овај иконостас освјештао и ту насликани и Свети Сава. Данас има безумника у Црној Гори, никад таквих безумника није рађала Црна Гора какве данас рађа, па кажу за Светог Саву да је окупатор Црне Горе, а ево га овдје свједок, није га насликао митрополит Амфилохије, него ваши преци. Овдје су насликали Светога Саву заједно са оним дивним изданцима нашега рода и народа Светим Василијем Острошким, заједно са Светим Петром Цетињским, заједно са Светим Трифуном, такође древним светитељем који се подвизавао на истоку“, истакао је митрополит Амфилохије.

Позивајући се на светог Апостола Павла, митрополит Амфилохије је рекао да у Цркви „нема Грка ни Јевреја“, има само Христа, без обзира којем народу припадали, сви су исти.

Он је такође поменуо колико су дуго у Црној Гори, током комунистичке власти, били уништавани храмови.

-Многи храмови су били запустјели, заборављени, у многима је стока спраћана, у храмовима на Скадарском језеру и свуда по Црној Гори. Храмови су и рушени, рекао је он и нагласио: „Ено га и данас срушеног храма светога Петра на Ловћену и на његово мјесто подигнута фараонско здање, маузолеј који нема никакве везе са духом Светог Петра Ловћенског Тајновидца који је потпуно супротан и њему и његовој души и његовој вјери хришћанској, православној и супротан његовој жељи“.

–Погажена је и његова последња воља: „Овдје да ме сахраните“. Тада су му рекли: „Доћи ће Турци, главу да ти посијеку“, а он им је одговорио: „Ако ме овдје не сахраните бацићу проклетство на вас“, подсјетио је митрополит и закључио: „То проклетство је данас остало од Светога Петра Ловћенског Тајновидца на данашњи један дио Црногораца који су учествовали и који даље учествују у рушењу гроба Светог Петра Ловћенског Тајновица и који не дозвољавају да се врати његово тијело ухапшено и затворено у онај маузолеј, у онај подрум тамо, а он побјегао из блата на Ловћен да би и његови земни остаци сијали свјетлошћу и његово знање да би обасјало Црну Гору и читаву Европу“.

Митрополит је нагласио да је у Црној Гори у последних неколико деценија обновљено преко 600 храмова.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Црна Гора изродила и такве безумнике који Светог Саву зову окупатором се појављује прво на ИСКРА.

Албанци у Тузи, Црна Гора (Фото: Sputnik/ YT/Al Jazeera Balkans)

Ник Ђељошај, лидер Албанске алтернативе, водеће политичке снаге Албанаца у Црној Гори, тврди да ниједна албанска политичка партија није за „велику Албанију“. Ђељошај се „изгубио у преводу“, јер уколико би Албанци успјели да остваре тај пројекат, назвали би га само Албанијом или „природном Албанијом“ — суштина је иста, каже новинар Матија Николић.

Албанска алтернатива, која се у протеклих годину дана, према ријечима Ђељошаја, ујединила са још три албанска субјекта, наставиће да уједињује албанске партије у Црној Гори не би ли се на тај начин нашао модел за „јединствено дјеловање“ албанског фактора.

Алтернатива ће се, како каже њен лидер у интервјуу за портал РТЦГ, убудуће залагати за „веће присуство Албанаца у институцијама система“, равноправност албанског језика „на свим нивоима“, што подразумијева и да интернет презентације Скупштине, Владе и предсједника Црне Горе буду и на албанском језику, те што „већу децентрализацију власти“ у Црној Гори која се односи и на „образовање и културу“.

Поред залагања за што већу атомизацију Црне Горе која подразумијева велику аутономију у општинама са већинским албанским становништвом попут Улциња, Плава и Гусиња, Албанска алтернатива најавила је и сигурну побједу у новој општини Тузи, која је донедавно била у склопу Подгорице, након чега слиједи „разграничење“ са главним градом Црне Горе.

Лидер Албанске алтернативе сматра да разграничење између нове општине Тузи, коју Ђељошај, као и остале колеге албански политичари, најчешће назива Малесија, по географском подручју које већим дијелом припада сјеверозападној Албанији, а мањим Црној Гори (црногорски дио Малесије налази се уз границу са Албанијом, између средњег тока ријеке Цијевне и Скадарског језера), треба да се обави на темељу „поштовања закона и културно-историјских чињеница“.

„Малесији су држава (Црна Гора) и Подгорица прве комшије, Подгорица као општина, а држава кроз Подгорицу као главни град Црне Горе. Очекујемо однос како смо нашим односом кроз вјекове ми пропагирали када смо се одређивали према комшијама. Коректан, инвестициони, дијељење искустава и најбоље праксе, заједнички рад у свим пројектима“, поручио је предсједник Албанске алтернативе.

Ипак, многим аналитичарима је упао у око детаљ да би границе нове општине Тузи, односно разграничење са Подгорицом по „катастарским“ и „историјским параметрима“, према овој замисли требало дословце да разграничи Малесију као област традиционално већински насељену етнички албанским становништвом и остатак Црне Горе, што суштински представља границе „природне Албаније“.

Коментаришући ту „чудну“ коинциденцију, као и тврдњу тренутно водећег представника албанске мањине у Црној Гори да „као концепт и теза ’велика Албанија‘ не постоји“, те да је она албанском фактору подметнута услед „немогућности формирања ’велике Србије‘“, за шта су криви Милошевић и САНУ, новинар Матија Николић примјећује да то није ништа ново, те да је понашање албанских представника на Балкану деценијама уназад истовјетно када су у питању главни правци њиховог дјеловања.

Тако је и на Косову, како Николић подсјећа, „све почело наводним угрожавањем основних људских права, а завршило се протјеривањем домицилног српског народа, као и неалбанског становништва, да би на крају Албанци прогласили њихову државу на територији Србије“. То је, према Николићу, најбољи доказ да планови о стварању „велике Албаније“ ипак постоје. Међутим, саговорник Спутњика додаје да није случајно да предсједник Албанске алтернативе Ник Ђељошај није и неће поменути ништа од тога.

„Неће још поменути укидање граница између ’велике Албаније‘ и Косова на којем раде Еди Рама и Хашим Тачи. Али ако се то оствари, наравно да ће то приказати као велику побједу свога народа. Тако се и за ’велику Албанију‘ Ђељошај мало ’изгубио у преводу‘ , па каже да она не постоји. Можда би он тај пројекат, уколико би Албанци успјели да га остваре, сјутра назвао само Албанијом или ’природном Албанијом‘, како год, суштина је иста, као и територија на коју су бацили око“, каже Николић за Спутњик.

Тај новинар није превише убијеђен да давање самосталне општине Тузи није корак у правцу реализације „великоалбанског“ пројекта и у Црној Гори.

„Шта Ђељошај заиста мисли говори његов однос према српском народу и његовим представницима. Иако је Косово данас проблем на светском нивоу, он и даље за то оптужује покојног предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, док о САНУ говори са ниподаштавањем, као и о митрополиту Амфилохију. Из свега тога је јасно шта Ђељошај мисли и, да не би неко погрешно разумио, треба још једном поновити његове ријечи: ’Малесији су Подгорица и Црна Гора прве комшије‘“, јасан је Николић.

Чланак ОФАНЗИВА МАЛЕСИЈЕ: Да ли албанска граница избија на Подгорицу се појављује прво на ИСКРА.

Учесници Подгоричке скупштине (Фото: Новости)

Готово хистерична антисрбијанска кампања на делу у суседству. О Србима се говори језиком краља Николе и избацују пароле поданика Коминтерне.

ХЕГЕЛ примећује негде да се све велике светско-историјске чињенице и личности појављују, такорећи, два пута. Он је заборавио да дода: једанпут као трагедија, други пут као фарса – започиње Карл Маркс овим вербалним цинизмом своје дело „Осамнаести бример Луја Бонапарте“, објављено 1852.

У њему даље додаје:

„Људи праве своју сопствену историју, али они је не праве по својој вољи, не под околностима које су сами изабрали, него под околностима које су непосредно затекли, које су дате и наслеђене. Традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих. И управо кад изгледа да су заузети тиме да себе и ствари преокрену, да створе нешто чега још није било, они бојажљиво призивају у своју службу духове прошлости, позајмљују од њих имена, бојне пароле, костиме, да би, прерушени у то пречасно рухо и помоћу тог позајмљеног језика, извели нови историјски призор.“

Пажљиви хроничар политичких дешавања последњих година у Црној Гори уочиће широк мозаик „тоталног рата“ против српског идентитета и готово хистеричну антисрпску кампању, с препознатљивом реториком коришћеном у прошлом веку, у различитим околностима.

ПРЕДСЕДНИК Владе Црне Горе Душко Марковић рекао је, коментаришући билборде постављене у Будви, на којима пише да је српска војска 1918. године ослободила тај град, да Влада неће допустити прекрајања историје…

Представници ДПС оптужили су организаторе другог Фестивала књижевности „Ћирилицом“ у Будви да ударају на темељ државе и да прекрајају историју, зато што су позвали песника Матију Бећковића да буде гост…

Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намере да обнови спомен-обележје српском краљу Петру Карађорђевићу и српској окупационој војсци…

Официр Војске Црне Горе присуствовао је у Книну централној прослави обележавања годишњице највећег погрома Срба из Хрватске у војно-полицијској акцији „Олуја“…

Владајуће странке у Црној Гори, Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократе (СД), сматрају да је иницијатива да се у Скупштини посебним актом пониште одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године, од којих су најзначајније присаједињење Црне Горе Србији и уједињење у краљевину, неопходна и праведна, „да се тиме једном за свагда стави тачка и на ту превару Црне Горе“…

ДУХОВИ прошлости су се пробудили, говори се језиком перјаника краља Николе из времена изгнанства, избацују се пароле поданика Коминтерне, попут оних на Трећем и Четвртом конгресу КП Југославије у Бечу и Дрездену, као и оснивачког конгреса КП Црне Горе, у октобру 1948, на Цетињу. Тада је речено да је такозвано уједињење Црне Горе са Србијом извршено не само против воље и расположења црногорског народа, него и уз помоћ бајонета српске војске, и то на најгрубљи начин, путем силе и преваре.

У НАТО костимима бркају се бољшевизам, лојалност династији Петровић и глобализам. Све помало личи на 1932. годину, када је припреман „оружани устанак“ комуниста и федералиста у Црној Гори, и у ту сврху набављано оружје из Италије. Додуше, променио се стратешки циљ, са Истока на Запад. Замисао идејног вође „устанка“ комунисте Адолфа Мука био је директно припајање Црне Горе Совјетском Савезу.

После осамостаљења Црне Горе 2006. године, наступа нови историјски призор – на јавној сцени ће се појавити читава плејада зеленашких интелектуалаца и политичара, другог ешалона, који ће на трибинама, у новинама и емисијама државне телевизије, сва зла овога света видети само у Србији и Србијанцима. „Окупатори, експлоататори,асимилатори, фалсификатори историје“… понавља се разним поводима и у разним контекстима. Импрегнира се подсвест младим генерацијама. Уједињење се представља као некакав баук, авет и зло које опомиње и прети, чак и после једног века. И све помало личи на Секулу Дрљевића, који је говорио да су Србијанци људски деформисани, неспособни за правду, хуманост, смисао за државу.

КАНДА се заборавило у земљи у којој је настала најстарија штампарија међу Јужним Словенима, она Црнојевића на Ободу, у којој је штампан „Октоих“, да је из буџета Владе Србије купљена у Бечу 1858. године штампарија за културне потребе своје сабраће у Црној Гори у време владавине кнеза Данила.

Или, када је пут Србије 1878. године, као у библијску обећану земљу, кренуло 12.000 Црногораца, делом преко Фоче, а делом преко Берана: „На граници Србије, пресељеници су били дочекани од власти и народа, само се је могло тако пожељети. Кола, коњи за пренос нејачи. Сва средства за исхрану, поткрепљење, па и одећу, оскуднијема су на граници давали и дуж цијелог пута преко Србије, до Топличког округа, гдје су се пресељеници имали настанити…“ – сведочи војвода Гавро Вуковић у својим мемоарима.

О тим годинама чувени историчар Владимир Ћоровић ће написати да се у другој половини 19. века, поготово од Граховске битке (1858) до Берлинског конгреса (1878), у Србији и Војводини у омладинском свету певало и причало само о Црној Гори. Није било песника који јој није испевао бар једну песму… Бранко Радичевић је писао: „Црна Горо, поносито стење, круне српске ти драго камење!“

Изгледа да је време поезије прошло и да су песници отпевали своје.

НА Видовдан, 28. јуна по старом календару, 1896. године, у девет сати, кнез Никола и краљ Александар загрлили су се на београдској железничкој станици. Потом је свечана поворка пошла искићеним улицама, праћена одушевљеним овацијама народа из Београда, унутрашњости Србије и Војводине. Новине су до ситница извештавале о разним церемонијама владара: о присуству парастосу у Саборној цркви, о посети Академији наука, Дому Св. Саве, Народном музеју, Великој школи, Војној академији…

На свечаној вечери два дана касније кнез Никола је одржао здравицу у којој је рекао: „Доносим поздрав Јужнога Српства – Црне Горе – Зете Балшића, Црнојевића и дома мога… Српски владари треба да свој народ поведу правцем његових праведних тежњи; јер српски народ хоће само да буде посједник свога, пошто је позван да буде ревносни судионик на пољу напретка, развића и цивилизације.“

Двадесет година касније, сада већ краљ Никола одбацио је предлог Николе Пашића, приликом њиховог сусрета 25. децембра 1915, да Црна Гора „учини оно исто што и Србија и да своју судбину до краја повеже са судбином савезника“…

Уместо тога, главар Петровић, напуштајући Цетиње, наредио је да се у његовом радном кабинету на видном месту постави портрет аустријског цара, да би и тиме доказао да његова династија није непријатељ Двојне монархије. У аустријским документима помиње се и да је краљ Никола 13. јануара 1916. године упутио писмо аустријском цару, молећи га за „частан мир“, а да је четири дана потом, 17. јануара, понудио „безусловну капитулацију“, до чега је и дошло шест дана доцније.

„Тек кад се он лично нашао у потпуној сигурности – у Бриндизију у Италији – издао је наређење за повлачење црногорске војске у Албанију, у Скадар. Али тада црногорска војска већ више није постојала…“ – пише Васа Казимировић.

ПОЧЕТКОМ фебруара прошле године, на београдском аеродрому је црногорског премијера Душка Марковића дочекао потпредседник Владе Србије Расим Љајић. Послен тога, у то време премијер Александар Вучић дочекао је, испред Палате „Србија“, уз највише државне почасти, колегу из Подгорице.

У обраћању новинарима, црногорски премијер је казао да није случајно што је у прву билатералну посету дошао у Србију, додајући да би било неприродно да није тако, и да су разговори које је водио са Вучићем били садржајни и отворени, и обострано корисни.

Годину касније, Марковић је посетио Косово 14. фебруара, на Дан државности Србије, да честита десетогодишњицу „независности Косова“. Пре месец дана Влада Црне Горе демантовала је наводе председника Вучића да му је црногорски премијер Душко Марковић током боравка у Београду 2017. обећао да ће Црна Гора водити рачуна о интересима Србије пред важне и значајне датуме.

И, ето нас на почетку приче о трагедији и фарси…

Чланак СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто Црна Гора страхује од своје српске прошлости се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/ РИА Новости

Црна Гора, Албанија, Норвешка и Украјина прикључиле су се одлуци Европске Уније, усвојеној 5. јула, да продужи економске санкције Русији до 31. јануара 2019. године, саопштено је из Савета Европе, преносе РИА Новости.

Савет ЕУ је 5. јула издао решење о продужењу економских санкција против Руске Федерације за још шест месеци до 31. јануара 2019. године. Мере су усмерене на финансијски, енергетски и одбрамбени сектор, као и на робу двоструке намене. Санкције су први пут уведене 31. јула 2014. године на период од годину дана.

„Земље-кандидати Црна Гора и Албанија, Норвешка као чланица Европске економске зоне, као и Украјина, прикључују се том саопштењу. Оне ће своју националну политику ускладити с том одлуком Савета Европе“, наведено је у саопштењу, у којем се додаје да Европска унија поздравља потез четири државе.

„Европска унија препознаје ову одлуку и посвећеност земаља“, наводи се у саопштењу.

Чланак НОВА НЕВОЉА ЗА МОСКВУ: Црна Гора, Албанија и Украјина продужиле санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Flickr / Marijanana

Владајуће странке у Црној Гори, Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократе (СД), саопштиле су да би подржале иницијативу да се у Скупштини посебним актом пониште одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године, од којих је најзначајнија присаједињење Црне Горе Србији и уједињење у краљевину СХС.

Како преноси државна „Побједа“, у ДПС-у сматрају да је „иницијатива да се у Скупштини да прилог историјском преиспитивању 1918. неопходна и праведна“, док из СД-а поручују да би се тиме „једном за свагда ставила тачка и на ту превару Црне Горе“.

У јавности се истовремено поставља питање колико поништавање одлука скупштине или неког другог историјског догађаја који се одиграо прије сто година и бављење тиме данас имају смисла. Да ли воља већине народа који је тада подржао одлуке Подгоричке скупштине може само тако бити избрисана, и да ли, на крају крајева, историја може да се третира попут шведског стола са којег свако може да узима или занемарује оно што њему политички одговара.

Говорећи за Спутњик на ову тему, историчар др Александар Стаматовић каже да га понашање и дјеловње актуелних црногорских власти у односу на српско питање у Црној Гори неодољиво подсјећа на формулацију наслова књиге посвјећене Другом свјетском рату, под називом „Тотални рат“, познатог британског историчара Питера Калвокарезија. Он је ту описао Хитлерову и Химлерову доктрину „тоталног рата“, који се не води само војним ресурсима већ се води на свим пољима, па тако и против цивилног становништва, као и имовине противника.

Овај историчар додаје да је „евидентно да актуелни дукљанско-монтенегрински и НАТО-овски режим води тотални рат против свега српског у Црној Гори, тако да је њиме обухваћена свака пора друштвеног живота“.

„У том широком мозаику тоталног рата против српског идентитета у Црној Гори, Подгоричка скупштина, њен значај и политичко-државна порука већ деценијама, а нарочито у садашњици, настоје се представити као некакав баук, авет и зло које опомиње и пријети чак и послије читавог једног вијека. Чак и послије изгласавања суверености Црне Горе на мајском референдуму 2006. године“, објашњава Стаматовић.

Он такође подсјећа да је и у претходне двије деценије покретано неколико иницијатива за изгласавање сличне декларације у Скупштини Црне Горе, о поништавању одлука Подгоричке скупштине, тако да ни ова најновија не представља некакву новину.

„Но, све оне су се завршавале на мање или више оперативним иницијативама. Чини ми се да је ова најозбиљнија и може се повезати са најавом прославе стогодишњице Подгоричке скупштине, крајем ове године у Подгорици. Стога као контрамјеру — иако та прослава нема никакав државно-институционални карактер, из простог разлога што су Срби изопштени из државних институција — режим жели да изгласа ову декларацију.“

„Уже програмски гледано, правно и правно-историјски, ова иницијатива представља правну бесмислицу, и бићу слободан да кажем, чисти политички егзибициони воајеризам, из простог разлога што је послије мајског референдума 2006. године, успостављена Црна Гора као суверена држава, чиме су дефакто и де јуре поништене одлуке Подгоричке скупштине“, каже Стаматовић.

Ипак, када су у питању политичке реперкусије које стоје иза намјере актуелног режима да поништи Подгоричку скупштину, наш саговорник указује да оне црногорске власти најприје могу одвести у „политички аутогол“.

„Ако се уведе пракса да се у Скупштини Црне Горе донесе декларација о поништењу Подгоричке скупштине, то значи и да референдумска одлука од 2006. године, без обзира на њен садашњи легалитет, може некад по истом принципу од неке нове већине у парламенту или на референдуму бити оборена. Овим чином актуелни црногорски режим заправо показује сву несигурност и свјесност о немогућности дугорочније државне перспективе творевине коју је створио и уобличио 2006. године. Он је свјестан да је она настала најприје као производ одређених глобалних прилика у Европи и свијету који су сада сасвим другачији новом улогом Русије, а такође да је референдум добијен на недемократски начин, о чему је много пута до сада говорено“.

„Стога се тотални рат црногорског режима против српског идентитета у Црној Гори, који прелази у готово манијакалну фазу, може тумачити као свјесност о неодрживости његовог државног пројекта и антисрпске доктрине. Челници режима су до сада много пута рекли да је референдумска одлука и успостављање такве Црне Горе 2006. године коначно и да неких нових ревизија тог питања никада више неће бити, што такође доводи до апсурдности, па таква прича и теорије отприлике највише личе оној причи нациста о хиљадугодишњем рајху, или нама познатој причи да нико не може потписати нестанак и капитулацију СФРЈ, као што је било у доба Брозове Југославије.“

У том контексту, Стаматовић закључује да се и иницијатива која је у најави треба једино схватити као „манијакална опсједнутост црногорског режима Подгоричког скупштином, као и намјера да се тим чином убије било какво њено значење и помен“.

Чланак КАКО ЈЕ СРБИЈА „ПРЕВАРИЛА ЦРНУ ГОРУ: Црна Гора спрема највећу антисрпску одлуку која мења историју и крије једну замку се појављује прво на ИСКРА.

Црногорска полиција – хапшење током изборног дана (Фото: Sputnik/ REUTERS / Stevo Vasiljevic)

Специјално тужилаштво у Подгорици донијело је наредбу за спровођење истраге против америчког држављанина Џозефа Асада, бившег оперативца ЦИА, због сумње да је био припадник криминалне организације у тзв. афери „државни удар“.

Тако је осим познатих оптужби о наводном руском трагу у тој афери Тужилаштво сада нашло и — амерички.

Након 17 мјесеци истраге црногорско Специјално тужилаштво је дошло до закључка да су осим припадника руских тајних служби, наводно припадника ГРУ Едуарда Широкова и Владимира Попова, у тзв. покушај државног удара у Црној Гори такође биле ангажоване и њихове америчке колеге.

Свједочење пред Вишим судом у Подгорици америчког држављанина Брајана Скота путем видео-линка, иначе такође бившег агента ЦИА и власника компаније „Патриотик дефенс група“, иако није донијело ни приближно жељени резултат по црногорско Тужилаштво, према писању „Побједе“ довело је до преокрета и отворило врата за отварање истраге против још једног бившег агента ЦИА Џозефа Асада, власника компаније „Перегрини“, због пружања тзв. „консултантских услуга“.

Како је кривично дјело које се Асаду ставља на терет имало за циљ насилно рушење црногорске власти и спречавање Црне Горе да приступи НАТО-у, њему је предвиђена вишегодишња затворска казна, па ће Специјално тужилаштво, како је најављено, затражити одређивање притвора за бившег оперативца ЦИА.

Нови осумњичени Џозеф Асад је иначе рођени Линбанац са америчким пасошем и има пријављено пребивалиште у Сједињеним Америчким Државама, што значи да није доступан црногорским органима гоњења, па постоји могућност да посредством Интерпола за њим буде расписана међународна потјерница.

Према наводима локалних медија, Асад је био оперативац ЦИА петнаест година — од 1999. године када је заједно са супругом Мишел ступио у службу, па све до 2014. године, а познато је и да је у безбједносни круговима стекао углед након више акција у коима је, радећи за приватне безбједносне компаније, имао важну улогу у извлачењу 149 ирачких хришћана из заробљеништва ИСИЛ-а у Ираку.

За Асада је занимљиво и да је његова животна сапутница Мишел, такође бивша оперативка ЦИА, у САД много познатија од свог супруга. Она је након успјешног спашавања хришћанских избјеглица из сјеверног Ирака добила велику пажњу америчких медија, док је о њеном раду направљен низ телевизијских репортажа, а недавно је издала и књигу — „Мој тајни живот у ЦИА: Прикривено у рату против тероризма“, која је изазвала позорност стручне и лаичке јавности.

Чланак ПРЕОКРЕТ НА СУЂЕЊУ У ПОДГОРИЦИ: Тужилаштво нашло амерички траг у афери „државни удар“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik / AFP 2018 / SAVO PRELEVIC

Црногорске снаге биће део снага НАТО-а које су распоређене на Балтику и у Пољској, саопштио је председник Црне Горе Мило Ђукановић на прес-конференцији након првог дана Самита НАТО-а.

„Црна Гора ће свакако допринети политици одвраћања и одбране тиме што ће учествовати у снагама Алијансе у Летонији, заједно са Словенијом под командом Канаде“, казао је он у Бриселу.

Ђукановић је напоменуо да су чланице на Самиту у Кардифу донеле одлуке о распоређивању нових снага у балтичким држава и у Пољској.

„Реч је о распоређивању снага у оквиру нашег НАТО простора и све државе-чланице су у обавези да партиципирају у тим снагама. Оно што вам у овом тренутку могу казати јесте да је наша намера да будемо саставни део одређених формација заједно са Словенијом.“

Када је у питању мисија Алијансе у Ираку, Ђукановић је појаснио да се ради о тренинг мисији.

„Намера је да се формира тренинг мисија у Ираку, а сви остали детаљи ће тек бити утврђени у наредном периоду. Наша намера је да свакако учествујемо у и тренинг мисији у Ираку“, казао је Ђукановић.

Говорећи о првом дану Самита, Ђукановић је такође додао да одлуке које су донели лидери земаља НАТО-а представљају „корак напред“.

„Имали смо једну веома значајну расправу. Сагласили смо се око равноправне поделе финансијског терета“, казао је председник Црне Горе.

Чланак НАТО: Црна Гора шаље војнике на границу са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Група од двадесетак Албанаца предвођена Хаџијом Сулејмани, одборником улцињске Демократске партије, јутрос је покушала да спријечи Његово високопреосвештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи Свету архијерејску литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу.

Албанци предвођени одборником улцињске владајуће коалиције покушали су да онемогуће прилаз цркви, па је полиција обезбиједила долазак, али не на темеље храма, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.

Сулејмани је рекао да су митрополит Амфилохије, свештенство и вјерници „дошли да освајају“ и да он, као Албанац муслиманске вјере, то неће да дозволи, јер „Црква није Митрополијина и да, иако не зна чија је, зна да није њена“.

На питање митрополита Амфилохија како то да се као муслиман мијеша у питање Цркве, Сулејмани је одговорио да је он прво Албанац, наводи се у саопштењу Митрополије.

Након гурања, расправе, негодовања православних вјерника, полиција је обезбиједила да митрополит Амфилохије, свештенство и народ дођу до Цркве, али не на темеље храма гдје је требало да буде служена Света архијерејска литургија.

Полиција је већ била темељима храма, тако да је митрополит црногорско-приморски служио у непосредној близини остатака Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу.

Чланак УЛЦИЊ: Група Албанаца покушала да спријечи митрополита Амфилохија да служи литургију на темељима цркве Св. Јована се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Скупштина Црне Горе усвојили су данас одлуку о упућивању до 40 припадника црногорске Војске у Међународну мисију „Одлучна подршка“ у Авганистану и два штабна официра у Кфор на самопроглашеном Косову.

Посланик Демократског Фронта /ДФ/ Андрија Мандић рекао је раније, током расправе, да одлука о упућивању војника на самопроглашено Косово и у Авганистан није добро рјешење.

„Ово је истрајавање на политици која нас је дубоко подијелила, а кулминација је била 2008. године када је Црна Гора признала самопроглашену јужну српску покрајину Косово и Метохију за независну државу“, рекао је Мандић.

Он сматра да је слање официра на самопроглашено Косово само проба како би се већ у наредном кораку могла послати опасна порука да Црна Гора своје војнике не васпитава у духу његовања патриотских вриједности.

Посланик ДФ-а Милутин Ђукановић подсјетио је да се на Космету тренутно налазе мисија УН, Еулекс ЕУ, и НАТО мисија Кфор.

„Ако је иједна од ових мисија антисрпска, онда је то Кфор. Зар није довољно да на Косову и Метохији постоји мисија УН? Очигледно да није, јер НАТО пакт који контролише Кфор не вјерује УН зато што се у Савјету безбједности питају и Русија и Кина“, навео је Ђукановић.

Српски министар одбране Александар Вулин рекао је раније да Србија не може гледати као пријатељску евентуалну одлуку Црне Горе да своје војнике пошаље у јужну српску покрајину, не као подршку безбједности Срба већ независности такозваног Косова.

„Жалим што руководство Црне Горе упорно заборавља да на Косову и Метохији постоји и српски народ и интереси Србије“, рекао је Вулин.

Чланак ПОДРШКА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА: Власти у Подгорици шаљу два официра на Космет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Одлука да војнике пошаље на КиМ, не као подршку безбедности Срба већ као подршку независности Косова, не може бити одлука коју ћемо посматрати као пријатељску.

То је рекао министар одбране Александар Вулин коментаришући расправу у црногорском парламенту о најави слања припадника своје војске на КиМ.

„Жалим што руководство Црне Горе упорно заборавља да на Косову и Метохији постоји и Србија и народ Србије и интереси Србије“, рекао је Вулин, наводи се у саопштењу.

Посланици црногорског парламента расправљају данас о упућивању до 40 припадника Војске Црне Горе у међународну мисију „Одлучна подршка“ у Авганистану, и два штабна официра у Кфор на Косову, наводи РТЦГ.

Док у Демократској партији социјалиста (ДПС) сматрају да ангажовање припадника црногорске војске у међународној мисији на Косову доприноси очувању мира у региону, из опозиције тврде да та одлука није добра, нити коректна према Србији и Србима у Црној Гори.

Чланак НОЖ У ЛЕЂА: Црна Гора шаље војнике на Косово се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

НАТО ће спровести „демилитаризацију“ Црне Горе, уништавајући совјетско наоружање које се налази на територији земље, према тендеру Агенције за техничку подршку и снабдевање НАТО савеза.

Према документу, будући извођач радова мора уништити више од 340 тона оружја у року од шест до девет месеци.

Реч је о морским минама, торпедима и бојевим главама на противбродским ракетама совјетске производње. Планирано је да буду уклоњени из земље, након чега ће у складу са условима тендера, бити уништени.

„Извођач се обавезује да преузме муницију из одређених складишта муниције у Црној Гори и да изврши њихов безбедан превоз до објекта за демилитаризацију који припада извођачу. Извођач се обавезује да на време ступи у контакт са Министарством одбране за планирану демилитаризацију како би се договорио о временском распореду за истовар“, наводи се у материјалу уговора.

Чланак РТ: НАТО ће уништити совјетско наоружање из складишта Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Мираш Дедеић (Фото: Sputnik/ Youtube/Atlas TV Montenegro)

У невладиној организацији Црногорске православне цркве догађа се озбиљан раскол. Након што је прије неколико мјесеци та НВО из својих редова искључила свештеника Лава Лајовића под оптужбама да је сплеткарио и „доводио у заблуду вјерни народ“, у Црној Гори ће, по свему судећи, убудуће бити двије тзв. Црногорске православне цркве.

Митрополит тзв. ЦПЦ Мираш Дедеић је, наиме, прије неколико мјесеци из своје НВО избацио Лајовића и ставио га под „трајну забрану свештенодејства“, али то код Лајовића изгледа није умањило ентузијазам да и даље буде „свештеник“. Напротив, Лајовић који се хвалио да је постао „магистар богословља“ на Протестантском теолошком училишту „Михаел Старин“ у Осијеку наставио је да службује у оквиру своје „Подгоричко-дукљанске епархије“, из које су поручили да више нису дио тзв. ЦПЦ.

Штавише, на састанку тзв. „клирика Подгоричко-дукљанске епархије“ једногласно је одлучено да та организација прихвати омофор (архијерејску одежду) Италијанске православне цркве, конкретно митрополита Володимира који је члан њеног синода, „како би могли легитимно да наставе службу Богу и Црној Гори“.

У грамати од 4. јуна митрополит Володимир именовао је оца Лава Лајовића, како је наведено, „Божјом милошћу и вољом светог Синода и Украјинске цркве Кијевског патријархата, за свог архиепископског викара за Црну Гору“.

„Овим синодичким писмом са нашим потписом и печатом потврђујемо пречасном презвитеру оцу Лаву Лајовићу да смо прихватили његову петицију… и одлучили смо да га ставимо као клира наше православне архиепархије и да га унаприједимо као предстојатеља Подгоричко-дукљанске метохије. Ми смо га унаприједили у ранг протопрезвитера и такође смо одлучили да исти буде наш викар“, стоји у саопштењу.

Из фракције коју предводи Лајовић такође истичу да су увјерени да има начина да се раскол у тзв. ЦПЦ ипак може ријешити „дијалогом, толеранцијом и братским опроштењем“.

Даћемо времена да се Црногорска православна црква која се „негдје заплела и скренула са пута… врати Христовој спасоносној јеванђеоској мисији и да се престане себично бавити собом, неким ситним привилегијама, дисквалификацијама и искључивањем нових снага и школованих људи и часних Црногораца…“, наводе из тзв. епархије Подгоричко-дукљанске, додајући да прихватањем омофора тзв. високопреосвећеног митрополита Володимира не престају да се моле за владику тзв. ЦПЦ Мираша „да му Господ да мудрости и снаге“.

Оно што нарочито треба нагласити када је у питању раскол у НВО ЦПЦ јесте да је струја тзв. Подгоричко-дукљанске епархије коју предводи Лајовић „благослов“ за своје дјеловање добила од такође канонски непризнате „Украјинске православне цркве Кијевског патријархата“, која је једна од неколико сличних организација у Украјини, док је једина канонски позната црква у тој земљи заправо Украјинска православна црква, која је са правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Тиме се, да контроверза када је у питању пројекат тзв. ЦПЦ буде већа, од сада за преимућство у управљању том организацијом у Црној Гори надмећу двије струје, и то: нова под вођством „протопрезвитера“ Лава Лајовића подржана од канонски непризнате УПЦ Кијевског патријархата, као и већ годинама позната струја под вођством ткз. митрополита Мираша Дедејића, којем је подршку својевремено пружио такође канонски непризнат Алтернативни синод Бугарске православне цркве.

Чланак ЛАВ УЗВРАЋА МИРАШУ: Раскол у расколничкој „цркви“ Црне Горе – прсте уплели и Украјинци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik / CC0 / Balkan photos

Номинацију Аднана Чиргића, „првог професора црногорског језика у историји“ за највеће државно признање — „Тринаестојулску награду“, многи у Црној Гори доживљавају као прилог политичкој борби власти за посебност црногорског језика, а све у склопу укупне посвећености режима за „бригу о црногорском државном идентитету“.

Чиргић је, наиме, декан на Факултету за црногорски језик и књижевност на Цетињу, а осим тога је и аутор „Рјечника црногорског језика“ као и „Граматике црногорског језика и књижевности“, који су својевремено критиковани од стране стручне и лаичке јавности због „промовисања архаизама“, честог убацивања „хрватизама“, као и чињенице да су оригиналној Вуковој азбуци додата два нова слова.

Такође, за многе је једнако био контроверзан и развојни пут др Чиргића, који је првобитно дипломирао и магистрирао на катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, да би потом отишао у Загреб, гдје је уписао катедру за црногорски језик и књижевност, која је у Хрватској установљена деведесетих година прошлог вијека.

Након тога, Чиргић први доктор црногорског језика у историји постаје тако што је докторску тезу на тему „Говор подгоричких муслимана — синхрона и дијахрона перспектива“, одбранио на Свеучилишту Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку.

Занимљиво је да је по завршетку рада на првој црногорској граматици, на питање новинара због чега су у стварању црногорске граматике првенствено задужени хрватски стручњаци, Аднан Чиргић одговорио да „у Црној Гори нема нити стручности нити интереса да се направи прва црногорска граматика“, па су на том послу уз Чиргића били ангажовани Јосип Силић, професор емеритус хрватског језика на Свеучилишту у Загребу, и Иво Прањковић, такође хрватски језикословац.

Коментаришући могућност да први доктор наука и аутор граматике црногорског језика Аднан Чиргић добије највише државно признање, историчар Будимир Алексић прије свега напомиње да се „већ читавих 20 година од заокрета у Демократској партији социјалиста (ДПС) када је та странка прешла на позиције црногорског сепаратизма, државне награде у Црној Гори додјељују искључиво за лажни патриотизам, слуганство, и послушност ДПС-у као владајућој странци“.

Да је то тако, додаје Алексић, потврђује и чињеница да је предсједник жирија за додјелу Тринаестојулске награде, сликар Рајко Тодоровић, недавно казао да се та награда не смије додјељивати „државним непријатељима“, што је, како сматра „један револуционарни дискурс и пракса тоталитарних режима који не могу да функционишу без постојања тзв. унутрашњег непријатеља“.

Када је у питању конкретно номинација Чиргића, овај историчар истиче да се то прије свега ради у „функцији настојања да се Црна Гора претвори у ’црвену Хрватску‘ од стране владајуће елите која у Црној Гори која спроводи хрватски идеолошки и империјални програм“.

„Што се тиче Аднана Чиргића, декана факултета за црногорски језик, познато је да је он хрватски ђак, и да је он у служби црногорског идеолошког и великохрватског империјалног пројекта који Црну Гору види као интегрални дио хрватског државног историјског и културног простора. То је позната теза о Црној Гори као ’црвеној Хрватској‘, о чему су писали и нашироко елаборирали црногорске усташе Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, као и познати хрватски усташки идеолози Доминик Мандић, Крунослав Драгановић, Иво Пилар и други“, каже Алексић за Спутњик.

„Дакле, Чиргић није научник, он није лингвиста. Напротив, он је политички дјелатник који спроводи један режимски пројекат, а то је преименовање српскога језика и конституисање тзв. црногорског језика и протјеривање ћириличног писма, што се данас види у пракси јер је ћирилица брутално избачена и елиминисана из државне администрације и јавне употребе уопште“, додаје наш саговорник.

У прилог томе, Алексић каже и да је „Чиргић у складу са изјавом предјседника жирија за додјелу Тринаестојулске награде, као подобан режимски интелектуалац, номинован за највише државно признање“, а које се, понавља он, „више не додјељује за изузетне домете у науци, стваралаштву, култури и просвети, већ се додјељује идеолошки подобним режимским интелектуалцима и слугама“.

Наш саговорник такође оцјењује да номинација Чиргића не би требало да буде никакво изненађење, нарочито ако се има у виду да је новоизабрани предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у свом инагурационом говору најавио „утврђивање“, а што према Алексићевом мишљењу „треба читати као ’утјеривање‘ црногорског идентитета“, јер је жеља власти, сматра он, „већ двадесет година да поништи и анулира традиционални идентитет Црногораца, који је био еминентно српски и православни“.

„Ово је први корак након те његове најаве да ће да ’утврђује‘ и ствара нови црногорски идентитет и награђује оне дјелатнике који раде на промоцији и афирмацији тог новог идентитета, а Аднан Чиргић, као водећи језикословац који овдје установљује нови језик уз помоћ хрватских и украјинских псеудолингвиста, треба да буде награђен за тај подухват у служби режимске политике и идеологије“, закључује Алексић.

Чланак ПРВИ ДОКТОР ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА: Аднан Чиргић одбранио тезу у Хрватској се појављује прво на ИСКРА.

Заједничке војне вежбе САД, Албаније, БиХ, тзв. Косова, Македоније, Црне Горе, и Велике Британије у Словенији 2015 године. (Фото: Sputnik/ REUTERS / Kacper Pempel)

Српски национални савет Црне Горе покренуће иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово.

Како преноси црногорски информативни портал ИН4С, Српски национални савет у писму новоизабраном председнику Милу Ђукановићу подсећа да је Влада Црне Горе признање независног Косова изнудила противно вољи већине становништва Црне Горе, па је самим тим одлука о признању државе Косово нелегитимна и вођена недржавним интересима.

Из Савета даље наводе да историјски основ за поништење те одлуке лежи у најдубљим традицијама Црне Горе, њеној вишевековној блискости са Србијом, па би се, кажу, Црна Гора опозивом вратила својој истинској државности.

„Чињеница да поједине државе у свету повлаче признање тзв. државе Косово, обавезује Владу Црне Горе да и сама буде део такве иницијативе“, наведено је у саопштењу Савета.

Одлука о опозиву признања била би непротивречна и са становишта одлука низа земаља-чланица Европске уније, које се енергично противе међународном признању независности Косова, поручују из Српског националног савета Црне Горе у писму новоизабраном председнику Ђукановићу и закључују да би његова подршка иницијативи била снажан подстицај демократским процесима и прилика за развој толеранције и помирења, као и најближих односа Црне Горе и Србије.

Чланак СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЦРНЕ ГОРЕ: Иницијатива за поништење признања Косова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Црна Гора је инспирација региону, када је ријеч о европским и евроатлантским интеграцијама, казао је предсједник тзв. Косова* Хашим Тачи.

– Црна Гора је инспирација цијелом региону за европске и евроатланстке интеграције. Срећни смо што је Црна Гора чланица НАТО. Чланство Црне Горе и Албаније у НАТО доноси стабилност цијелом региону Западног Балкана, рекао је Тачи на 2БС форуму у Будви.

Он је додао да не би требало устукнути пред популизмом, јер да се то десило, никад не би дошло до демаркације границе између Косова* и Црне Горе.

Тачи је, како је казао, захвалан властима у Подгорици која је показала разумијевање и стрпљење за институције на Косову* у вези с процесом демаркације.

– То је био мудар приступ, па зато данас Црна Гора и Косово* имају одличне односe, рекао је Тачи.

Подсјећамо, Тачи и премијер Косова* Рамуш Харадинај први су честитали Милу Ђукановићу побједу на изборима за предсједника Црне Горе.

Тачи је тада навео да то није само побједа Црне Горе, него цијелог региона.

– Честитам мом старом пријатељу Милу Ђукановићу на побједи у Црној Гори. Ово је побједа за Црну Гору, али и за цијели регион који тежи НАТО и ЕУ интеграцијама. Радујем се годинама сарадње која ће осигурати будућност два народа, написао је Тачи на Твитеру.

Харадинај је у име Владе Косова изразио спремност за унапређење односа Косова* и Црне Горе у циљу добробити грађана и због евроатлантске перспективе.

Честитке грађанима Црне Горе за слободне и демократске предсједничке изборе. Такође честитам побједу новоизабраном предсједнику Милу Ђукановићу, написао је Харадинај на свом Фејсбук налогу.

Тачи и Харадинај су непосредно пред предсједничке изборе позвали Албанце који живе уЦрној Гори да гласају за Ђукановића.

Чланак ТАЧИ: Црна Гора нам је инспирација се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Ходочасници из Републике Српске из града Невесиња кренули су на поклоничко путовање како би се поклонили светим моштима Светог Василија Острошког.

По ријечима ходочасника из Невесиња, они осам година за редом иду на поклоничко путовање, међутим сваке године наиђу на препреке од стране појединик службеника црногорске граничне полиције.

“Ми сваке године када идемо на поклоничко путовање имамо проблема, прошле године су нам забранили улазак. Осјећамо неку невјероватну мржњу према нама, то је узроковано вјероватно тиме што смо Срби из Херцеговине. Овога пута нам је ако могу тако рећи приватно пријетио један полицајац, он је то и раније радио, само што је сада био у цивилу када се то десило“, рекао је вођа пута Милан Кандић.

Он истиче да је овај службеник сада био у цивилу и када их је видио пришао им је и врло агресивно наступио према њима.

„Заиста ме је срамота да причам какве је све пријетње и псовке на националној основи упутио свима нама, притом су нам наредили да нашу српску тробојку морамо смотати да је не смијемо раширити да вијори како нам они исту не би одузели и показали нам нашег Бога, шта рећи осим да је ово страшно и срамотно. Ипак, знамо да већина људи овдје тако не мисли, велике братске поздраве шаљемо нашој браћи Србима из Црне Горе, могу само да замислим како им је овдје, не дајте се уз вас смо – рекао је Кандић.

Чланак ГРАНИЦА РС И ЦРНЕ ГОРЕ: Ходочасницима из Невесиња наређено да склоне српску тробојку, црногорски полицајац запретио Србима да ће им показати „њиховог Бога“ се појављује прво на ИСКРА.

Алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, где се покушава наметнути црногорство као идентитет, закључено је на засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Саопштење преносимо у цјелости:

Oвогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 29. априла у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Првославне Цркве.

На почетку прве саборске седнице Патријарх се обратио присутним архијерејима уводном беседом у којој је указао на суштинска питања живота и мисије Српске Православне Цркве у савременом свету, препуном како великих духовних изазова и искушења тако и великих могућности за рад на духовној обнови народа.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, што значи и у календару Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да канонизује, односно приброји сабору светих, три личности, због непоколебиве верности вери Христовој убијене од Арнаута за време османлијске власти, на измаку 19. века и у освит 20. века, на Косову и Метохији, и то: Григорија Пећког, Василија и Босиљку Рајичић и остале са њима пострадале.

Чином свечаног литургијског прослављења и јавног проглашавања ових светих мученика из нашега рода Сабор је и крунисао свој рад, у Храму Светог Саве на Врачару, на дан спаљивања његових светих моштију, 10. маја текуће године. За време заседања Сабора у Пећкој Патријаршији саборски оци су посетили манастире Високе Дечане и Свете Враче у Зочишту код Ораховца и српско село Велику Хочу у истом крају.

По саслушању извештаја о току припремâ за прославу 800-годишњице самосталности (аутокефалије) Српске Православне Цркве, која ће означити 2019. и 2020. годину, Сабор је одлучио да у току ове године молитвено и достојанствено обележи и хиљадугодишњицу оснивања Охридске Архиепископије. Сабор такође са радошћу поздравља најаву доношења, у ближој будућности, Часног Појаса Пресвете Богородице, који се чува у манастиру Ватопеду на Светој Гори, и чудотворних моштију светог Луке, лекара, архиепископа симферопољског (Крим) и исповедника вере у совјетској Русији, како би се наш верни народ могао поклонити тим великим светињама. Сабор такође поздравља правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вере и савести одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију.

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становникâ у сеоским срединама, па тако и број верникâ; бела куга хара свугде тако да нам прети демографска катастрофа; албански екстремисти и даље, све провокативније, делују не само на Косову и Метохији него и у Епархији врањској (Прешево); румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској, а то чине у оквиру етнофилетистичког и политичког пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва Источне Србије; на сличан начин поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској (Босиљград).

Особито је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну („црногорску”!) сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет.

Сабор са задовољством истиче да су односи Српске Православне Цркве са сестринским Православним Црквама беспрекорни, у духу јединства и љубави, уз жалосни изузетак понашања Румунске Православне Цркве, са којом смо све до недавне прошлости били једно по Богу, и бесмислене иницијативе Бугарске Патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке „Македонске Православне Цркве”. У овом контесту, Сабор изражава своју пуну солидарност, у састрадалној братској љубави, са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од стране садашњег режима у Кијеву.

Сабор је размотрио приспеле предлоге, примедбе и допуне на нацрт новог Устава Српске Православне Цркве и одлучио да све архијереје умоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра текуће године како би их саборска Комисија за Устав размотрила и како би Сабор идуће године могао да се изјасни на ту тему.

Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком Црквом, Црквама Реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупâ неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике. Сабор се нада да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вернике него ови други.

Сабор је посебну пажњу посветио светињи брака и породице и потврдио своју прошлогодишњу одлуку о оснивању посебног одбора при Светом Синоду који ће се бавити том проблематиком, као и одбора за биоетику и екологију.

Свог угледног члана, Епископа бањалучког Јефрема, Сабор је одликовао орденом Светог краља Милутина.

За односе Цркве са Војском Србије, нарочито по питању верске службе у војсци, уместо Епископа шумадијског Јована изабран је Епископ тимочки Иларион.

Сабор је попунио упражњене епархије. За Епископа франкфуртског и све Немачке изабран је досадашњи Епископ захумско-херцеговачки Григорије; за Епископа захумско-херцеговачког јеромонах Димитрије (Рађеновић), настојатељ манастира Дужи; за Епископа осечкопољског и барањског игуман Херувим (Ђермановић), настојатељ манастира Даљска Водица; за Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког епископ Кирило (Бојовић), досадашњи викарни епископ диоклијски; за викара Његове Светости Патријарха архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Храма Светог Саве на Врачару, са титулом епископ ремезијански; за викара Митрополита црногорско-приморског архимандрит Методије (Остојић), игуман Манастира цетињског, са титулом епископ диоклијски, и за викара Епископа бачког архимандрит Исихије (Рогић), намесник манастира Ковиља, са титулом епископ мохачки.

У Светом Синоду је престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Извор: СПЦ
Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Чланак СПЦ: Српском се народу намеће црногорство као идентитет се појављује прво на ИСКРА.

Патријарх српски Иринеј (Фото: Sputnik/ Tanjug/ TELEVIZIJA HRAM – DJAKON DRAGAN S. TANASIJEVIC)

Његова светост патријарх српски г. Иринеј подржао је иницијативу Српског националог савјета Црне Горе за расписивање рефрендума о поништењу одлуке Владе Црне Горе о признању /самопроглашене/ државе Косово, коју је ова организације упутила свим посланицима у Скупштини Црне Горе.

Патријарх Иринеј је током разговора са предсједником СНС-а др Момчилом Вуксановићем и Симоном Ђуретићем у Патријаршији у Београду рекао да подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа.

„Дајем благослов, и више од тога. Ми смо један народ. Нико не спори црногорску државност али подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа и нарочито са осјећањем њених владара владике Петра Првог, владике Петра Другог Његоша и краља Николе који су наше заједничко Косово и Метохију прославили као српску земљу“, истакао је патријах Иринеј током разговора са Вуксановићем и Ђуретићем у Патријаршији.

„Ко би могао бити први испред првих до Патријарх српски пред ким су Божји следбеници прво положили слова благодарна којима се захтијева да народ у Црној Гори одлучи на референдуму да ли признаје за државу Косово, на силу отето свето парче српске земље“, рекао је патријарх Иринеј.

Његова светост патријарх српски Иринеј овим ријечима је благословио Иницијативу Српског националног савјета за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању.

Он је нагласио да се искрено радује „да Црна Гора није заборавила на себе”.
Српски национални савјет Црне Горе обавијестио је најширу јавност да је покренуо иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању.

Предсједник Савјета др Момчило Вуксановић и Симон Ђуретић претходно су на Цетињу од Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско–приморског г. Амфилохија добили благослов за референдум.

Јуче су иницијативу СНС у Скупштини Црне Горе подржали и потписали да уђе у парламентарну процедуру и посланици Демократског фронта. Исту иницијативу подржао је и велики број интелектуалаца, јавних, културних и друштвених радника из Црне Горе, Србије и региона.

Иницијатива ће бити прослијеђена и новоизабраном предсједнику Црне Горе након његовог инаугурисања, а Српски национални савјет ће у наредном времену прикупити и довољан број потписа грађана Црне Горе како би се створило више услова за одржавање државног референдума о овом истакнутом питању.

У образложењу иницијативе за поништење одлуке Владе Црне Горе о признавању независности државе Косово између осталог се каже: „У складу са вјековном државном, националном и вјерском повезаношћу Црне Горе и Србије, Српски национални савјет покреће иницијативу подстакнут, прије свега, већинском вољом грађана Црне Горе, која је потврђена и недвосмисленом изјавом предсједника Владе Црне Горе /на Косову, о Сретењу, 2018. године/ да је Влада Црне Горе изнудила признање тзв. независне државе Косово противно вољи 85 посто становништва Црне Горе”.

„Нема бољег доказа да је та одлука нелегитимна, без упоришта у вољи становништва, насилна и вођена сасвим појединачним и утолико не-државним интересима“, наводи се у образложењу СНС.

У иницијативи се истиче да историјски основ за поништење ове одлуке лежи у најдубљим традицијама Црне Горе. „Негирањем овог историјског основа, Влада Црне Горе је посредно поништила црногорску државност, па би се опозивом признања тзв. државе Косово Црна Гора вратила изворној и истинској државности, њеним насвјетлијим традицијама и вољи њеног становништва“, прецизира СНС.

Они оцјењују да су политички разлози за поништење признања тзв. независне државе Косово вишеструки.

СНС сматра да је признање оптеретило односе Црне Горе са једнородном Србијом и учинило црногорску политику крајње противном Србији, што до сада никад није био случај.

„Чињеница да поједине државе у свијету повлаче признања тзв. државе Косово, обавезује Црну Гору да у складу са таквим политичким опредјељењем и наведеним разлозима буде и сама дио те иницијативе. Одлука Црне Горе да опозове признање тзв. државе Косово била би непротивречна и са становишта одлука низа држава чланица Европске уније, које се снажно и енергично противе међународном признању независности Косова“, образалаже се у иницијативи која је достављена и патријаху Иринеју, наводи се у саопштењу Српског националног савјета Црне Горе.

Чланак БЕОГРАД: Иринеј подржао иницијативу Српског националог савјета Црне Горе за расписивање рефрендума о поништењу признања Косова се појављује прво на ИСКРА.

(Душко Марковић) фото: nspm.rs

Премијер Црне Горе Душко Марковић осудио је данас постављање билборда у Будви поводом „100 година поноса и славе од доласка српске војске“ када је 1918. године тај град ослобођен од аустроугарске окупације.

Говорећи против постављања билборда, Марковић је оцијенио да њихово постављање представа „фаслификовање историје“ и „атак на државу“ Црну Гору.

Црногорски премијер је поручио и да Влада Црне Горе „неће допустити покушаје прекрајања историје“.

„Већ се Влада преко Министарства културе одредила према томе. То је фалсификовање историје, то је неодговоран однос будванских власти. Црна Гора и грађани Будве виде какву имају власт. Ми нећемо дозволити фалсификовање историје. Одговорићемо на тај атак на нашу државу и на њену историју својим ставом, а у некој сљедећој фази можда и покретањем неког одговарајућег поступка“, рекао је Марковић новинарима након премијерског сата.

Да је читава ствар отишла далеко свједочи и данашња реакција будванске Комуналне полиције из које су саопштили да ће наложити уклањање транспарента са бедема Старог града на коме пише да је српска восјка ослободила Будву, уколико се испостави да не постоји дозвола за његово постављање. У том смислу Комунална полиција је дала Одбору за прославу овог јубилеја рок до сјутра да достави папире који показју да је дозвољено постављање транспарената на староградске бедеме.

Подсјетимо, Министарство културе Црне Горе окарактерисало је јуче акт постављња билборда у славу ослобођења Будве од стране српске вјске као „кривично дјело“ приоистекло из „обмањивања путем оглашавања“.

„Сви историјски извори недвосмилено указују да је „ослобађање Будве“ заправо представљало чин повлачења аустроугарске војске са црногорског приморја, у чему није учествовала армија ниједне друге државе“, навели су из црногорског Министарства културе.

Чланак ЦРНОГОРСКИ ПРЕМИЈЕР: Билборди атак на државу се појављује прво на ИСКРА.

Билборди коју су се појавили у Будви, Црна Гора (Фото: Sputnik / Ин4С)

Билборди будванских општинских власти на којима се слави „100 година од велике побједе у Првом свјетском рату“, као и свечани улазак српске ослободилачке војске у Будву на Митровдан 1918. године, изазвали су протеклих дана много прашине и негодовања међу режимским медијима и организацијама у Црној Гори.

Такозвани Дукљани отпочели су агресивну кампању са тврдњама да су билборди у Будви скандал и провокација, па чак и „удар на уставни поредак Црне Горе“, а ништа мање нијесу интересантни ни ламенти да чак ни НАТО не може да заштити Црну Гору, јер се Члан 5. Алијансе „не односи на заштиту од зла домаћега“.

Колико је ствар постала озбиљна, говори и реакција Министарства културе Црне Горе које се огласило саопштењем да су билборди у Будви „покушај фалсификовања историје“. Нарочито је занимљиво образложење тог министарства како „сви историјски извори недвосмислено указују да је ослобођење Будве представљало чин повлачења аустроугарске војске са црногорског приморја, у чему није учествовала армија ниједне друге државе“, као да се ратови добијају и губе добровољним повлачењем и капитулацијом.

​Ко ту заправо фалсификује историју и да ли је српска војска која је 1918. године ослободила Црну Гору, па и Будву, била ослободилачка или пак окупаторска, како гласи теза која се последњих година активно промовише у црногорској јавности?

У озбиљној историографији одавно је разјашњено питање да ли је српска војска ослободила Будву, као и шта се све десило 1918. године, каже за Спутњик др Будимир Алексић, коментаришући најновије догађаје поводом постављања билборда у част „ослобођења Будве“. То што црногорска митоманска историографија, односно псеудо историографија, и актуелна политика успостављају тезу да је била окупација ствар је једне политике и идеологије која је еминентно антисрпска, додаје Алексић.

„У науци код свих озбиљних и добронамјерних људи који желе да знају истину, нема спора шта се десило 1918. године, а то је да је Црна Гора већински одлучила преко својих политичких представника да се уједини са Србијом и да заједнички уђе у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, и да је српска војска била ослободилачка, управо онако како пише на плочи изнад градских врата у Старом граду у Будви. Наравно, идеологија која тако нетачно и злонамјерно гледа на те догађаје, јасно је да је против обиљежавања јубилеја који је био малтене најзначајнији у историји Будве“, каже Алексић. Он додаје да је тај град вјековима био под окупацијом још од времена државе Немањића, у чијем је саставу био, и да је ослобођен тек 1918. године.

Објашњавајући апсурдност појединих тврдњи, наш саговорник подсјећа да је управо 1918. године Црна Гора добила највећи дио приморја, које је и данас дио њене територије.

„На Берлинском конгресу 1878. године Црној Гори су припали Бар и Улцињ. Око Улциња је био дугогодишњи спор, док је Бар био у саставу Црне Горе, а граница је била ријечица Жељезница која је на улазу у сâм град Бар, што је била граница између Црне Горе и Аустроугарске. Остали дио данашњег црногорског приморја остао је у саставу Аустроугарске све до 1918. године. Већинско становништво било је убједљиво српско и православно, уз нешто мало римокатолика, и сви су они једва чекали да се ослободе од аустроугарске окупације, тако да на пример 1918. године Бока доноси одлуку да уђе у састав Краљевине Србије. Са историјског становишта ствари су потпуно јасне“, изричит је Алексић.

Коментаришући шта је крајњи циљ овакве политике власти у Црној Гори, Алексић сматра да се све ради „у функцији сијања мржње према Србима, држави Србији и српском народу у Црној Гори“, што све Црну Гору „води у један великохрватски пројекат“.

„Ово је режим који не доноси аутономно своје одлуке. Он је марионетски и сателитски и спроводи политику одређених западних сила и земаља НАТО-а предвођених Сједињеним Државама, а један од циљева тог пројекта је и исељавање становништва са сјевера Црне Горе. То није ствар незнања, дилетантизма или неспособности, већ је то пројектована ствар да се иселе и Срби и Муслимани са сјевера и да их буде што мање, јер власт и њени ментори осјећају тај простор као баласт за ову и овакву Црну Гору, а све у функцији ’кроатизације‘ Црне Горе, што је стратешки циљ неких западних центара моћи“, каже Алексић.

Наш саговорник у том смислу сагледава и теорије о Црној Гори као „Црвеној Хрватској“, које се пласирају и преко образовног система и културних установа и медија.

„Још 2010. године Министарство иностраних послова преименовано је у Министарство вањских послова, што је кроатизам пар екселанс, док ових дана иде и емисија на Јавном сервису ’Стање на црногорским цестама‘ (а не ’путевима‘), као што се то каже у Хрватској. Дакле, припрема се терен за што већу кроатизацију Црне Горе“, верује Алексић.

Он тако објашњава и изјаву Мила Ђукановића да „ми излазимо из традиционалног источно-православног цивилизацијског круга у који су нас увели Петровићи и да би сада требало да се укључимо у западни римокатолички цивилизацијски круг“.

„Отуда отклон према Русији, према православљу, нашој традицији и историји, а Црна Гора иде путем латинизације и кроатизације“, закључује наш саговорник.

Чланак ЛИЈЕПА НАША ЦРНА ГОРО: Билборди о „српским окупаторима“ запалили Будву се појављује прво на ИСКРА.

Мило Ђукановић (Фото: Sputnik)

Према првим незваничним резултатима, нови председник Црне Горе биће Мило Ђукановић.

Према прелиминарним подацима ЦЕМИ-ја, на 54,9 одсто обрађених података, кандидат ДПС-а Мило Ђукановић има 53,6 одсто подршке грађана, а Младен Бојанић 34 одсто.

Резултати осталих кандидата:

• Вуксановић — 7.9%
• Милачић — 2.8
• Калач — 0.7%
• Миличковић и Дедић по 0.4%

Чланак ПОДГОРИЦА: Ђукановић нови председник Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Енвер Хоџај (Фото : Спутњик, AFP 2018 / JOHN MACDOUGALL)

Енвер Хоџај, заменик тзв. косовског премијера, позвао је данас Албанце у Црној Гори да на председничким изборима у недељу гласају за кандидата владајуће ДПС Мила Ђукановића.

Хоџај је у интервјуу за приштинску „Газету експрес“ рекао да би гласање за Ђукановића било, како је рекао, одлучујуће за европску будућност Косова.

Он је указао на то да је један од Ђукановићевих противкандидата најавио да ће, ако победи на председничким изборима, поништити одлуку о признавању (једнострано проглашене) косовске независности.

„Позивам Албанце да гласају за Ђукановића, који је пре свега заинтересован за чланство наше земље у Европској унији и НАТО-у, а наш напредак ка ЕУ и НАТО-у значиће и већа права за Албанце који живе у Црној Гори“, навео је Хоџај.

Чланак ПРИШТИНА: Хоџај позвао Албанце у Црној Гори да гласају за Мила Ђукановића се појављује прво на ИСКРА.