Црква Богородице у Лондону (фото: www.mitropolija.com)

Црква Енглеске суочава се са више од 3.000 тужби због сексуалног злостављања, што би могло да значи исплату вишемилионских одштета.

Иако ови подаци не разликују нове од старих тужби, скоро сви случајеви се односе на злостављање дјеце, омладине или рањивих одраслих лица. Уколико би сви случајеви дошли до суда, Црква би морала да плати вишемилионску одштету.

Детаљи случајева злостављања припремљени су за бискупе и биће представљени данас на Генералном синоду.Од 3.300 случајева сексуалног злостављања Синод ће да саслуша сваки пети, односно 18 одсто, у којима су већином виновници свештена лица.

Случајеви сексуалног злостављања укључују оптужбу против бившег бискупа Питера Бола, који је осуђен на 32 мјесеца затвора 2015. године због сексуалног злостављања дјечака у периоду од три деценије. Независном истрагом прошлог љета утврђено је да је Црква затајила у заштити дјечака и да је прикрила доказе против Бола.

Чланак ЕНГЛЕСКА: Више од три хиљаде тужби против цркве за сексуално злостављање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Државни тужилац Тексаса Кен Пакстон позвао је вјернике да носе оружје у цркву, како би се заштитили од напада попут посљедњег масакра у тој савезној америчкој држави.

Он је у изјави за ТВ мрежу „Фокс њуз“ поручио да сви у Тексасу имају право да носе сакривено оружје.

„Ако сви носимо оружје, увијек ће постојати могућност да нападач буде убијен прије него успије побити много људи“, каже Пакстон.

На опаску новинара да су ношење оружја и молитва „дијаметрално супротни концепти“, државни тужилац је истакао да „треба наоружати бар неке од вјерника како би могли да реагују“.

Отпуштени припадник америчких ваздушних снага Девин Кели у недјељу је убио најмање 26 људи током молитве у баптистичкој цркви.

Међу жртвама су трудница и петогодишње дијете, а још 20 људи је рањено.

Кели је масакр починио пушком коју је купио без икакве провјере, дозволе или чекања.

Након недавне масовне пуцњаве у Лас Вегасу, у којој је Стивен Падок убио 58 људи, демократе су поново затражиле увођење строжих закона о оружју у САД којима би повећали провјере потенцијалних купаца прије него што дођу до оружја.

Међутим, Бијела кућа је одбацила те захтјеве као „преурањене“.

У САД сваке године од ватреног оружја погине више од 33.000 људи.

Упркос свему томе, због великог утицаја моћног лобија Националног удружења за ватрено оружје, нема никаквих помака у пооштравању закона о ношењу оружја, наводе амерички медији.

Чланак ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ТЕКСАСА: Носите оружје у цркву! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Врховна рада неће расправљати данас о законима о делатности верских организација, јер нема довољно гласова за њихово усвајање, изјавио је заменик председника парламентарне партије „Блок Петра Порошенка“ Алексеј Гомчаренко.

Парламент Украјине је требало да размотри два закона о статусу верских организација. Први закон предвиђа да верске организације чији руководећи центри се налазе у држави коју је Украјина прогласила за „државу агресора“ могу да именују митрополите и епископе само у договору са украјинским властима. Други закон омогућава парохијанима да мењају јурисдикцију црквених општина, чији центри су како у Украјини, тако и ван ње. У Украјинској православној цркви Московске патријаршије (УПЦ МП) те законе сматрају репресивним и плаше се да ће они озаконити отимање храмова.

Како је за Спутњик рекао портпарол Руске православне цркве Владимир Легојда, ти закони ће омогућити забрану УПЦ МП и заузимање храмова и дати правне основе за легализацију међуконфесионалних конфликата у Украјини.

У Украјини делују канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије, непризната Украјинска православна црква Кијевске патријаршије и Украјинска аутокефална православна црква.

Украјинска православна црква Московске патријаршије је више пута обавештавала јавност о притисцима на свештенство и о отимању православних храмова и манастира од стране представника УПЦ КП. Између осталог, у периоду од 2014. до 2016. године УПЦ МП је отето 40 храмова.

Чланак НОВА ФАЗА СУКОБА: Украјинци спремају удар на Руску православну цркву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Црна Гора је данас чини се никад бременитија и оптерећенија подјелама које до кости нагризају њено само друштвено и духовно биће.

О размјерама и истинским узроцима актуелне црногорске голготе Спутњик је имао благослов и част да уочи Божића разговара са митрополитом црногорско-приморским господином Амфилохијем Радовићем, који је дубоко увјерен да ће повратак Црне Горе самој себи започети тек обновом Цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену и поштовањем завјештања Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Ваше преосвештенство, недавно се навршило 26 година од Вашег увођења у чин митрополита црногорских и приморских. Позната је кроз историју улога цетињских митрополита који су суштински утемељили Црну Гору и без којих је практично немогуће замислити и само њено постојање. Утолико, тешко да у Црној Гори може бити веће части, али и одговорности и обавезе до сједјети на трону Светог Петра Цетињског. Како са ове тачке гледате на период проведен на Цетињу? И колико је тешко бреме које мора понијети сваки црногорски владика?

— Одазвао сам се вашем позиву за овај интервју из разлога што се ваш радио и портал зову Спутњик. А Спутњик је оно у духу чега је живјела Црна Гора, па ја бих рекао, од 12. вијека, а нарочито последњих 300 година од времена владике Данила. Сапутници смо Руси православни и ми Срби, овдашњи Црногорци, ево 300 година смо сапутници. Према томе, одазвати се на позив Спутњика то значи наставити то дјело духовног, језичког, православног, државотворног спутњиштва и заједништва вјековног — то је прво и основно.

Друго, што се тиче тих 26 година мога митрополитскога служења на олтару, како га назива Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац „олтар прави на камен крвави“, тих 26 година су 26 тренутака на трону ове апостолско-светосавске цркве, трона који без прекида носи Христово распеће и свједочи Христово васкрсење, почевши од Манастира Светог Марка, гдје је био постављен први епископ зетски од Светога Саве, епископа и просветитеља српскога, па до Михољске Превлаке код Тивта, гдје је такође било сједиште око 200 до 250 година, а онда после редом „Крст носити нама је суђено“.

Ја сам дошао за митрополита у преломна времена, а кад преломна времена нијесу овдје била? И тегобна времена уопште за православну цркву, за Српску православну цркву и за Митрополију црногорско-приморску, која је заиста носила тај свој крст и крст народа, крст Зете, Црне Горе… кроз вјекове и достојанствено, али то распеће цркве и распеће народа нарочито је ојачано од Другог свјетског рата, па на овамо. Већ је то почело од двадесетих година прошлог вијека кад је дошло до промјене овдје, када је породица и лоза Петровића била разријешена те своје дужности.

Данас неки од ових мојих „монтенегрина“ — нису то искрено речено Црногорци — кажу да сам ја дошао као „окупатор“ Црне Горе.

Али зар није то иста идеологија која на пример Стефана Немању, односно Светог Симеона Мироточивог, који је малтене рођен у Подгорици, проглашава за окупатора?

— То се догодило на основу племенских диоба, па онда редом како је то ишло… дошло је до једне шизофреније, нема никакве сумње — до шизофреније је дошло овдје. Ето и Свети Симеон Мироточиви је проглашен такође за окупатора, а кога је он то окупирао, свој народ? Он који је рођен на Рибници, кажу: „Није он рођен на Рибници!“

У каквом је стању била црква кад сте ви овдје дошли?

— У таквом стању, стотине храмова су биле просторине у којима су спраћали стоку. Црква Светог Вазнесења код Храма Христовог Васкрсења — она је била претворена у клозет, па је садашњи старешина Саборног храма отац Драган Митровић са једном групом вјерника, борио се мученик, да се очисти прво од измета та црква. Да не говоримо о срушеној цркви на Ловћену. Симболички, али и реално, рушење цркве на Ловћену 1972. године је почетак пропасти Црне Горе. Духовне и моралне, нема никакве сумње. И као што је обурдано камење Светог Петра, тако се обурдала Црна Гора духовно и морално и ево иде све дубље и дубље, и ти расколи унутарњи њени све су дубљи. И хвала Богу тако замало није дошло до крвопролића, и рањени су људи на први Петровдан када сам ја био на Цетињу. Имају и моје бесједе које је снимио неко и записао, има их када су кренули овдје овдашњи такозвани либерали на челу са Славком Перовићем против мене као митрополита, наравно, кренули су ту, јуриш је био, сами Бог нас је сачувао.

Сами Бог нас је сачувао у том тренутку, рањен је мислим неки Јабучанин који је ту био. Каменице су падале, први пут у историји од кад је саграђен Цетињски манастир каменован је Цетињски манастир од Цетињана. Те групице, ето, нису то Цетињани, нек ми опросте, ипак, људи незнавени, злоупотријебљени од групе духовних и моралних делинквената, ја морам тако да се изразим. Е тако је почело моје владиковање на Цетињу. И мање-више се тако и наставља моје владиковање овдје.

Ипак, дошло је до једне прије свега духовне и моралне обнове. Ја сам некад и по 300 људи крштавао у своје вријеме, и ђака из Берана, избјеглица из Враке… Сада смо освештали Храм Светог Јована Владимира, морам да се хвалим, то је један од најљепших храмова на Балкану. А из ничега — само из молитве, мој поп Васојевић, Богић Фемић, он је тамо засио и чујем ја штрајкује глађу. Написао тамо, „тражим мјесто за храм да се Богу молим“ и благодарећи тој његовој жртви и разборитим људима који су ту били у Бару најљепше мјесто је уступљено цркви. И заиста смо се одужили и Бару и Баранима и општини барској подигавши онакав величанствени храм поводом 1000. годишњице Светог Јована Владимира који је некада ту владао. А храм у Подгорици Христовог Васкрсења као и у овом храму тамо, ту је сва пуноћа православне цркве била. Први пут у историји сва пуноћа православне цркве је била у Црној Гори у ово наше вријеме, па сад љуте се на мене ови моји Црногорци, па како је то мој гријех онда… А мене питају откуд вама, како сте ви те храмове подигли — то је мученичка крв мога митрополита Јоаникија, мојих великомученика, свештеника, и њихова мученичка крв се рађа за нове хришћане.

Више пута сте поновили да вам је животни циљ да се обнови капела на Ловћену. Мислите ли да би то коначно означило почетак краја раскола макар у духовном смислу у Црној Гори?

— Рушењем цркве на Ловћену и гажењем завјештања Светог Петра Другог — ту је Црна Гора кренула путем низбрдо у провалију и не зауставља се — све дубље и дубље тоне! Е ако је ту кренула пропаст Црне Горе онда је природно да ће и повратак Црне Горе самој себи започети управо обновом Цркве Светог Петра на Ловћену и поштовањем завјештања Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Ја сам дубоко увјерен кад смогне власт снаге, ова очигледно да није способна за то, али доћи ће, није Црна Гора изгубила душу, а ни Црногорци, ја сам увјерен и у моје вријеме да се врати црквица на Ловћен, да се врати Његош. А само по себи та црквица се чувала у памћењу.

Ја сам написао и Милу Ђукановићу: „Прилика је историјска и за тебе и за мене да наше покољење опере гријех“. А биће то. Није то питање мале црквице, ево саградили смо их доста, али то је један симбол јер су управо ту Цркву Светог Петра унијели у грб. И замислите каква је то држава, какав је то народ да оно што ти је у грбу — а грб је најсветије знамење једне државе — порушиш. Па то је ван сваке памети!

И пошто сте ви Спутњик то морам да кажем да је чувени руски архитекта Николај Краснов обновио капелу онакву каква је она била. Дакле, обновићемо и мислим да ће на челу те обнове бити Цетињани моји драги и ја ћу предложити да сваки од нас, а на челу ћу бити ја, да узмемо по један камен са Иванових корита да га носимо на леђима и да га изнесемо горе.

Да се обнови Црна Гора?

— Ту је обнова Црне Горе, њене мудрости, њенога знања, њенога јунаштва и чојства које — у шта се сад претворило? И зато сам ја тражио да се уведе вјеронаука, јер управо незнање о цркви довело је и до стварања некаквих лажних цркава, лажних схватања о Црној Гори… Ми смо овдје разорили све што смо имали своје, па сад рачунамо да ће НАТО и Европа то да поврате.

Није него! Европа ће ту сигурно да помаже, али да би добио од Европе треба да платиш то добро, као што си већ плаћао НАТО бомбардовањем, као што си платио одузимањем Косова и Метохије — жиле куцавице Црне Горе. Нећу да говорим о Србији, али Црне Горе, до те мјере је отишло то отуђење од истинске, праве Црне Горе да је садашња власт Црне Горе признала Косово!

Неке земље, као ни Русија нису признала независно Косово. Могли бисмо да се угледамо на њих…

— Ја се сјећам, 2003. године први пут сам видио Путина у Сарову. Тамо на обиљежавању стогодишњице проглашења Светог Серафима Саровског за светитеља, па је дошао на тај историјски догађај. Био је и Путин, и Кирило, били су патријарси.. И онда сам гледао. Видим ја Путина — кад он направи онај прави руски крст, па поклон пред ћивотом два пута, до земље одру, онда цјелива, онда још једанпут, онда са свима около… И наши властодршци су овдје код мене долазили кад им је требало да се поклоне ћивоту Светог Петра, нијесу ни целивали ћивот, а кад им дадоше да наложе бадњак — наложише га наопако! А сви су ту облијетали око Митрополије, око мене, око митрополита — док су „зајахали“. Сви до једнога су овдје прошли, док су добили власт, а сад питају ко ти оно бјеше… Није то добро.

Моја порука свима у Црној Гори је да се поклоне Богу и Божићу, што значи да је Бог као љубав вјечна и љубав као основно начело људскога бића од Божића до краја свијета и вијека, и треба да то негдје обновимо у себи, уз праштање, уз мирбожање, уз помирење… То је оно што је насушна потреба и ја се надам и ја то непрекидно сваке године поменем, пошто овдје ова група тих такозваних „аутокефалаца“ цетињских ложе — нису то само са Цетиња, они дођу сви, све што их има из Црне Горе, међу њима има и других вјера… Добро нека буде како они то мисле. Али стално их позивам — немојте те логорске ватре да ложите на „тргу Јосипа Броза“. То никада није ложено, зна се гдје је ложен бадњак на Цетињу. Можемо и послије да се свађамо, ’ајде нека се и свађамо, али немојте за Божић да ложите своје логорске ватре да се брукате пред прецима и пред потомцима и пред историјом. То је јединствено мјесто у Европи да се у истом граду, у истом народу, у истој вјери, Божић прославља на такав начин. Зато ја позивам и сада и увијек — нека дођу, нека оставе те логорске ватре, нека дођу они Мартиновићи који су тамо ишли, како да кажемо… Нека се врате својој браћи ту заједно, па после ако треба можемо да се посвађамо, али немојте за Божић, нек се направи та клица помирења!

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Рушење црквице на Ловћену је почетак пропасти Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Група археолога, предвођена Иваном Грујић из „Музеја Херцеговине“ из Требиња оцијенила је на основу пронађених предмета и кориштеног грађевинског материјала да откривене зидине, односно темељи цркве на брду Боровац код сребреничког села Ораховица, потичу из шестог вијека.

Ријеч је о хришћанској цркви из раног средњег вијека, изузетних димензија – 16 пута 12 метара.

Грујићева је рекла да је у источном дијелу Републике Српске откривена само једна слична црква из наведеног периода, у Осмацима, и да су то цркве у којима су Срби почели да примају хришћанство и да се крсте.

Како је навела, веома је мало откривених остатака цркава из раног средњег вијека, а велике димензије цркве говоре о развијености, моћи и завидној насељености овог подручја кроз које је пролзио римски пут и повезивао римски муниципијум у данашњим Скеланима са Власеницом, те водио даље према Дубровнику.

Грујићева је додала да ова црква потиче из доба ране Византије и владавине цара Ираклија, из времена покрштавања Срба.

Објекат цркве млађи је за око два вијека од откривених ранохришћанских базилика на подручју Скелана, али је за око седам вијекова старији од средњовјековног Манастира Свете Тројице у Сасама код Сребренице који је изграђен у 13. вијеку.

Према ријечима Грујићеве, на овом локалитету налазило се насеље из римског доба, у вријеме развијања рударства.

Карактеристично је да је ова црква срушена прије 18. вијека јер су људски скелети који су пронађени сахрањени на зидовима темеља, а код једног женског скелета пронађен је новац из 1718. године.

Откривени су и фрагменти кандила, стакла и фрескомалтера, а у темељима се налази и римски надгробни споменик из првог или другог вијека.

„Ови налази, као и они у Скеланима и околини, затим у Сасама и још неким локалитетима на овом подручју, говоре да је готово цијело подручје ове општине једно велико археолошко налазиште или отворени музеј“, истакла је Грујићева.

Она каже да је планирано да у наредној години буду завршена истраживања, да се испита унутрашњост откривене цркве и обави конзервирање зидина, односно комплетног налазишта.

До открића темеља ове цркве дошло је прије двије године, када су мјештани Ораховице уз благослов владике Хризостома подигли часни крст на брду Боровац са намјером да ту граде цркву.

„Не знајући да се овдје већ налазе темељи цркве, иако се овај локалитет у народу назива Црквиште, поставили смо крст, како се показало, само пола метра источно од олтарске апсиде, а када се приступило чишћењу терена за припрему локације за изградњу цркве наишли смо на ово откриће“, рекао је сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић.

Млађеновић је навео да су о открићу обавијестили надлежне, те археологе који су обишли налазиште и пружили стручну помоћ, односно утврдили из ког периода потичу црквени темељи, а највећи дио радове обавили су мјештани села Ораховица и православна омладина из Сребренице.

Он је нагласио да су подршку за радове на овом локалитету и истраживање имали од Министарства културе Србије и да намјеравају да се обрате Министарству просвјете и културе Републике Српске како би наставили истраживања и конзервирање.

„Овдје смо почели да служимо литургије и у непосредној близини планирамо да градимо цркву која ће потврђивати петнаестовјековни континуитет хришћанства на овом подручју. То је жеља овдашњих мјештана и умјесто на планираном црквишту, нови храм ћемо градити у непосредној близини“, каже Млађеновић.

Директор Археолошког музеја „Римски муниципијум-Скелани“ Свјетлана Марковић каже да је ова установа преузела активности организовања истраживања црквишта, те да ће се ово археолошко налазиште заштити и сачињавати дио туристичке понуде Сребренице.

Још незванични начелник Сребренице Младен Грујичић рекао је приликом посјете овом локалитету да вријеме показује да готово свако сребреничко брдо крије неку тајну и да је утроба сребреничке земље препуна археолошких вриједности.

„Ово, као и претходна археолошка открића, показује да је готово цијело подручје сребреничке општине један велики археолошки музеј и наша задаћа биће да, између осталог, обезбиједимо услове да буду настављена истраживања. То ће омогућити и већу пажњу и посјете научника, али и туриста из свијета“, навео је Грујичић.

Старији мјештанин Ораховице Недељко Петровић каже да се недалеко од откривених остатака цркве на Боровцу налазе остаци римске топионице злата у једној њиви.

Мјештани Ораховице Раденко Драгићевић и Миленко Милосављевић кажу да нису знали да је њихово село некада било духовни центар овог краја, иако су им дједови причали легенде да је на Боровцу некада била црква.

Они су истакли да су откривени темељи ове цркве почели да окупљају расељено становништво овог и сусједних села.

Организују се скупови и служе литургије, а мјештани су још одлучнији да у непосредној близини некадашње, изграде нову цркву за организовање вјерског живота.

Чланак ИЗ ДОБА РАНЕ ВИЗАНТИЈЕ: Код Сребренице откривени темељи цркве из шестог вијека се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Нико нормалан неће се уплитати у туђе сексуално опредељење, али идеолошки терор либерализма преко тих парада је нешто што није лако толерисати.

Ђакон Ненад Илић важи за једног од ретких који о стању у Цркви, али и о свим друштвеним појавама, говори крајње отворено и критички.

Какав је ваш став о одржавања Параде поноса?

– Нико нормалан неће се уплитати у туђе сексуално опредељење. То је проблем сваког од нас посебно. Али идеолошки терор либерализма преко тих парада је нешто што није лако толерисати. Слобода од свих наслеђених веза мора да иде и до слободе од сопствене полне задатости! И те дугине боје постадоше застава за освајање и преваспитавање примитивних…

Постоје урођене склоности, али све више истраживања говори и о утицају новог система вредности на неке изборе. Тек ћемо видети последице смањивања разлика међу половима. Неће нам се то свиђати. А у међувремену, као покондирене тикве, правимо се савременим грађанима света са ставом – тако мора, то је цивилизацијски развој.

Ви важите за неког ко сматра да су и Црква и читаво друштво постали страховити лицемери. У чему се то огледа?

– Много тога што ми, као Црква, проповедамо, не сведочимо довољно у пракси. Превише се прилагођавамо моћном духу света против ког на сва уста говоримо.

А цело друштво је поражено похлепом. Пошто је ружно бити отворено алав на паре и моћ, онда се развија безброј прича о племенитим циљевима. Од политичара па до свих нас, почели смо то да прихватамо као нешто неминовно.

Да ли вам се чини и да је породица помало изгубила значај у друштву?

– Напад на породицу дуго траје. Она је прво растурана да би се добила јефтинија радна снага. Систему данас нису потребне хомогене групе које штите своје чланове, имају своје аутономне вредности и циљеве, снагу, већ пре свега изоловани, незаштићени потрошачи, који су нешто што се може лако статистички контролисати и користити. Ипак, породица са свим што нам пружа је жилава и верујем да ће издржати нападе.

ОСЛОБОЂЕЊЕ

Чланак ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ ИСКРЕНО: Тероришу нас геј парадама, наша Црква мора боље да проповеда! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Полиција је ухапсила мушкарца из Сарајева осумњиченог за пожар у Цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву.

„Полиција је дошла до сазнања да се у везу са извршењем овог кривичног дјела може довести мушкарац настањен у Сарајеву“, саопштено је из МУП-а Кантона Сарајево.

Осумњичени, којег су ухапсили припадници Друге Полицијске управе, данас ће, након криминалистичке обраде, бити предат у надлежност Тужилаштву Кантона Сарајево.

Дио Храма Преображења Господњег у Сарајеву запаљен је јуче ујутро када је кроз прозор убачена запаљива материја, рекао је Срни парох долачки Јадран Даниловић.

Храм је раније био на мети пљачкаша. Ове године из храма су у два наврата украдене иконе.

Храм Преображења Господњег прославио је у петак, 19. августа, крсну славу у присуству великог броја вјерника из Сарајева, Источног Сарајева и околних мјеста.

Чланак САРАЈЕВО: Ухапшен осумњичени за паљење православне цркве у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Инцидент у Сарајеву дело је милитантних муслиманских политичара који хоће да заврше оно што нису завршили у рату, коментарише за Спутњик паљење православног храма у главном граду БиХ Сташа Кошарац, посланик у Парламенту БиХ.

Сташа Кошарац, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ, за Спутњик каже да се у Сарајеву ништа не дешава случајно, па тако ни паљење православног Храма Преображења Господњег у Сарајеву не види као случајност.

Он подсећа да је храм пре само два дана прославио славу на којој су се окупили и Срби који су некада били становници Сарајева. Колико нас је мало говори и попис становништва у БиХ, који није реалан, али и као такав показује да су у овом граду Срби сведени на ниво статистичке грешке, додаје он.

Фото: Спутњик

„Ја не верујем да иза таквих инцидента стоје неки неодговорни појединци, већ милитантна политика муслиманских политичара који и даље мисле да је политика застрашивања једина политика која постоји. Одређене муслиманске политичке елите чине такве инциденте да би застрашиле и ово мало Срба који живе у граду и да би наравно оствариле своје политичке циљеве које нису до краја постигле у рату“, каже Кошарац.

Он каже да је забрињавајуће да је та црква више пута нападана и паљена што говори доста о томе како се власти у Сарајеву односе према православним храмовима. Кошарац сматра да је иста политика која је запалила Храм Преображења Господњег, политика која жели и да укине РС и која не жели да се одржи референдум најављен у РС.

Фото: Спутњик

„Таква политика и политика Бакира Изетбеговића није политика која жели добро РС. Ми желимо да сачувамо своје право, тако да не угрозимо друге и то је поента референдума. Потпуно је видљиво да муслимански политички имају за циљ да дестабилизују ситуацију у БиХ и да то ’фактуришу‘ РС. Овај инцидент је по мени јасна порука Сарајева да су инциденти могући“, закључује Кошарац.

Чланак У САРАЈЕВУ СЕ НИШТА СЛУЧАЈНО НЕ ДЕШАВА: Цркву у Сарајеву запалила иста политика која хоће да укине РС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Амерички Стејт департмент је у свом годишњем извештају о верским слободама у свету, по обичају, критиковао Русију тврдећи да се закони усвојени у овој земљи против екстремизма, користе против “верских мањина”. Харе Кришна, Сајентолози, Мормони, исламистичке групе и разнолике протестантске “цркве” се жале на Владу Русије и на Руску православну цркву.

Судећи по жалбама, овим групама није дозвољено да проповедају своју веру, мада је већина становништва лојална Православљу.

Тако је, према Вашингтону проблем православне Русије што је исувише православна. Даље, што се тиче “неких исламистичких група”, амерички Стејт департмент говори о верским екстремистима забрањеним у Русији – као што су Даеш, Хизб ут-Тахрир, Муслиманско братство и варијанте салафистичких и вахабистичких идеологија. Осим тога, Вашингтон се залаже за слободу Гиленовог покрета Хизмет, који је, како се испоставља, одговоран за обарање руског авиона у Сирији и за покушај извођења војног пуча у Турској 15. јула.

Псеудо-исламске групе су прилично ново и егзотично оруђе западних обавештајних служби, док тајне службе сједињених држава и њихових сателита већ дуго користе разне квази-хришћанске организације протестантског усмерења. Није случајно да многи од особља ЦИА често постају пастори, након што су наводно пензионисани. Према извештајима Истражног комитета Руске федерације и последњег извештаја америчког Стејт департмента, њима тешко иде ширење по Русији, те стога спроводе субверзивне активности у дијаспори која говори руски.

Јужна Кореја може бити сликовит пример. Међународна руска школа, коју је отворила локална заједница је готово постала жртва и готово да су је преузели протестантски мисионари, који су то чинили по наређењу својих претпостављених.

Руској међународној школи су сарадњу предложили, како мисионари и локални званичници, тако и такозвани “људи који желе добро”. Насмејани адвокати, дипломци Московског државног универзитета (МГИМО), познаници родитеља студената су давали пријатељске савете: “не треба да се опирете, наш пастор не тражи скоро ништа – само да обавља своје активности са децом под грбом своје цркве“. После тога, одлучили су да убаце своје агенте од утицаја.

До овог тренутка, многи “мисионари” су наставили да делују у Русији.

Као у Турској са Гиленовим покретом, тако и у Русији има много активних псеудо-хришћанских мрежа. Годинама, ако не и деценијама, они спорводе пропаганду и боре се за срца и умове Руса, желећи да на њих утичу. Да би успели, увели су и материјалне подстицаје, који су се показали као веома ефикасни у  контакту са сиромашнима. Исто тако, многи људи су одведени на Запад ради „образовања“.

И да закључимо, чини се да је потребно још много рада како би се Русија и њени грађани заштитили од злоћудних протестантских вируса из ЦИА.

Чланак СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ ЗАКЉУЧИО: „Проблем Русије што је исувише православна“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Непосредно уз недовршену православну цркву Христа Спаса у Приштини, почело је ископавање земљишта, због сумњи да се на том простору налази масовна гробница. Ископавање се обавља у присуству форензичара из Београда, Приштине и мисије Еулекс.

Претрази присуствују и предсједници Комисија за расвјетљавање судбине несталих током рата на Косову Вељко Одаловић и Пренк Ђетај.

Раније је шеф одјељења за судску медицину у Приштини Арсим Герџалију изјавио да ископавање може да се реализује пошто је Еулексу продужен мандат.

Медији су као аргумент да се започне прекопавање порте ове српске светиње навели изјаве три свједока који су, с приличне удаљености из правца Ректората који се налази у близини Храма, наводно „током рата видјели багер да копа током ноћи“.

Званичници у Београду су поводом најаве претраге терена изјавили да желе да избјегну политизацију случаја и да ствари до краја истерају на чистац.

Огласио се и замјеник косовског премијера Бранимир Стојановић који је рекао да претрагу око храма Христа Спаса у Приштини треба извршити и да српска заједница никад није бјежала од тога да се испита неки терен ако се сумња да на њему постоји масовна гробница. Међутим, поручио је и да очекује подршку да се тај храм заврши.

Чланак ПРИШТИНА: Почело ископавање уз цркву Христа Спаса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Свјатејши патријарх Московски и целе Русије Кирил упутио је посланицу Свјатејшем патријарху Константинопољском Вартоломеју и поглаварима и представницима Помесних Православних Цркава окупљеним на Криту, преноси Патриархија.ру.

У посланици Његове Светости се каже:

«Срдачно вас поздрављам у име Руске Православне Цркве, у име православних верника Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије и других земаља које чине велику паству Московског патријархата.

Сви смо ми, браћо, једно Тело Христово (1 Кор. 12: 27). Драгоцени дар јединства добили смо од Самог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Очување овог дара је један од наших главних задатака, то је директна заповест Спаситеља (Јн. 17: 21).

Нека нас не збуњује чињеница да су се мишљења сестринских Цркава о сазивању Светог и Великог Сабора поделила. По речима светог апостола Павла, «треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама» (1 Кор. 11: 19). У данима припреме за Сабор овакве несугласице су се у потпуности испољиле, али им не смемо дозволити да ослабе Богом заповеђено јединство, да прерасту у међуцрквени конфликт, да унесу поделу и смутњу у наше редове. Остајемо једна православна породица и сви заједно сносимо одговорност за судбину Светог Православља.

Дубоко сам уверен у то да су Цркве – и оне које су решиле да дођу на Крит, и оне које су се од тога уздржале – доносиле своје долуке по савести и зато треба да поштујемо став сваке од њих.

Руска Православна Црква је увек полазила од убеђења да се глас ниједне Помесне Цркве – мале или велике, древне или нове – не сме занемаривати. Одсуство сагласности Антиохијске Цркве за сазивање Сабора значи да нисмо остварили општеправославни консензус. Не можемо игнорисати ни гласове Грузијске, Српске и Бугарске Цркве, које су се заложиле за одлагање Сабора.

Верујем да уз добру вољу сусрет на Криту може представљати важан корак за превладавање насталих несугласица. Он може дати свој допринос припреми за онај Свети и Велики Сабор кои ће ујдинити све Помесне Аутокефалне Цркве без изузетка и постати видљив одраз јединства Свете Православне Христове Цркве, за шта су се молили и што су очекивали наши блаженопочивши претходници.

Уверавамо вас да ће наше молитве бити с вама у данима предстојећег рада.»

Са руског Марина Тодић

Чланак ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ КИРИЛ: Глас ниједне Помесне Цркве не сме се занемаривати се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Русија неће учествовати на Свеправославном сабору на Криту, ако на њега не дођу друге православне цркве које су најавиле да неће послати своје предствнике.

У Данилевској резиденцији патријарха московског и цијеле Русије одржан је Синод Руске православне цркве.

Свети синод РПЦ предложио је да се Свеправославни сабор који је био планиран да буде одржан на Криту 16-26. године одложи. Разлог је одбијање низа цркава да учествујe у предстојећем скупу због неприпремљеног једног броја докумената и неутврђене процедуре Сабора, саопштио је новинарима шеф одјељења за спољне црквене послове митрополит волколомски Иларион на крају ванредне сједнице у Москви.

„Не можемо да учествујемо на Свеправославном сабору… Тражићемо одлагање његовог одржавања“, рекао је митрополит Иларион.

„У одржавању Свеправославног сабора треба да учествују све цркве“, нагласио је митрополит Иларион.

Само у том случају, додао је он, одлука ће бити легитимна за читав православни свијет.

Према његовим ријечима, учешће су раније одбиле Бугарска, Антиохијска и Грузијска православна црква, док је СПЦ такође предложила одлагање Сабора, уз предлог да се на Криту у то време одржи међуправославно савјетовање.

У Руској православној цркви насталу ситуацију не сматрају катастрофалном.

„Ми треба да извучемо поуке из ситуације“, навео је митрополит Иларион. Он је објаснио да су се и прије заоштравања ситуације око Сабора дуго чуле критике и да гласове цркава не треба игнорисати, да се треба пажљиво односити према предлогу сваке цркве да се разговара о било ком проблему пре Сабора или на њему, као и да је неопходно пажљиво се одно

Чланак СИНОД РПЦ: Руска православна црква одустаје од Сабора на Криту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo

Руска православна црква сазвала је за данас ванредно заседање Светог синода ради разматрања ситуације која је настала након одбијања низа помесних православних цркава да учествују у раду Свеправославног сабор на Криту.

Као излаз из ситуације РПЦ је предложила да се организује ванредно саветовање представника цркава с циљем да се отклоне неслагања која су се појавила у току припрема за Сабор. Сличан предлог изнела је и СПЦ.

Према речима портпарола РПЦ Владимира Легојде, треба се састати у формату који је предложила Московска патријаршија јер алтернативни предлог Константинопоља, да се дође на Сабор, није реалан.

Међутим, Константинопољска православна црква и даље намерава да одржи сабор на Криту у планираном року. Цариградски патријарх Вартоломеј у недељу је изјавио да су припреме при крају, без обзира на изјаве низа православних цркава са захтевом да Сабор буде одложен.

Прошле недеље одлуку да неће учествовати на сабору донео је Синод бугарске православне цркве, као и Антиохијска црква, а у петак је исту одлуку саопштила и Грузијска православна црква.

Истовремено, у петак је објављено и да шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион није отпутовао на Крит ради учешћа у састављању посланице Свеправославног сабора заказаног за четвртак. У РПЦ сматрају да учешће у томе није умесно пошто се низ помесних православних цркава већ изјаснио за одлагање Сабора. Шеф административног секретаријата Московске патријаршије, епископ солнечногорски Сергиј, који је већ био на Криту ради учешћа у припреми за Сабор, повучен је у Москву.

Међутим, како је данас саопштила прес-служба Сабора, Комисија православне цркве за састављање посланице наставља рад на том документу.

Различита мишљења о том скупу, за који су припреме почеле још 1961. године, постоје и унутар самих цркава, а верски стручњаци дају различита објашњења о значају одржавања Сабора. Ево неких одговора.

Шта је то Сабор?

У православној традицији сабори се сматрају највишом инстанцом за решавање свих црквених питања. У древна времена епископе су бирали обични чланови цркве и зато су их могли представљати на црквеним скуповима, отприлике исто као што сада посланици у парламенту представљају своје бираче. У неким црквама, на пример у Кипарској, народ све досад бира своје епископе на општим изборима.

Сада у већини цркава народ не бира своје епископе, али се ипак сматра да они представљају своје епархије.

Да ли би Сабор на Криту био по нечему посебан?

Сабора има регионалних и свецрквених. Први се сазивају релативно често, али сабор на Криту требало би да буде свецрквени, а у таквом формату није их било више векова. Испрва је разлог било то што су се многе источне цркве налазиле на територији муслиманске Османске империје. Касније је препрека била подела света на социјалистички и капиталистички блок. Тек у наше доба појавила се шанса за одржавање свецрквеног сабора.

Зашто на Криту?

Већина свецрквених сабора у стара времена одржавана је у Константинопољу или његовој околини. И овај је требало да буде одржан у Истамбулу, али након што су турске војно-ваздухопловне снаге новембра 2015. обориле руски бомбардер, московски патријарх Кирил инсистирао је да Сабор буде одржан на другом месту. Изабран је Крит који је, иако улази у састав Грчке на политичкој карти, у црквеном смислу потчињен цариградском патријарху.

Да ли је цариградски патријарх најважнији?

Не, он је само први међу једнакима. Зато ће цариградски патријарх председавати Сабором. Сматра се да су све православне цркве једнаке, премда су унете у списак, диптих цркава неким редоследом. РПЦ на том списку заузима пето место, испред ње иду старије цркве Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима.

Да ли неправославне цркве могу учествовати на Сабору на Криту?

Само као посматрачи. Очекује се да ће Сабор између осталог разговарати и о односу према другим хришћанским црквама. То питање је уочи сабора изазвало највеће спорове. Још један важан предмет спорења су територијалне претензије једних православних цркава према другима.

Шта ће бити ако неке цркве не дођу на Крит?

Сабор ће или бити отказан, или ће он бити одржан у суженом формату. Такви сабори су се већ одржавали у недавној прошлости. На пример, сабор у Константинопољу 1872. који се бавио расколом у Бугарској цркви био је замишљен као свеправославни, као и Московски сабор 1948. посвећен 500. годишњици независности РПЦ.

Чланак ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА: Сабор на Криту — ко га жели, а ко не се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Свети синод Руске православне цркве (РПЦ) у понедељак ће на ванредној седници донети коначну одлуку да ли ће учествовати на Свеправославном сабору, чији је почетак планиран за 17. јун на Криту. Од става Московске патријаршије у великој мери зависи да ли ће историјски састанак највиших делегација православних цркава уопште бити одржан, односно да ли ће имати само технички карактер.

Српска православна црква, која је изнела низ примедби на предложени дневни ред, документе предвиђене за разматрање, као и начин доношења одлука, препоручила је одлагање Сабора, али без отказивања већ заказаног скупа. Свети синод СПЦ предложио је да се критски састанак искористи за наставак консултација и припреме за велико сабрање православних поглавара и архијереја.

– Постоји могућност да Московска патријаршија одбије учешће на Сабору. Ова могућност посебно је вероватна после отказивања учешћа Антиохијске, Бугарске и Грузијске цркве, као и резервисаног става наше цркве – објашњава саговорник „Новости“ из СПЦ. – Могуће је да се Руска црква придружи нашем захтеву да се Сабор одложи, а време до тада искористи за бољу припрему скупа.

На овакав сценарио упућује низ сигнала који су прошле недеље стигли из Москве. Шеф одељења за спољне односе РПЦ митрополит Иларион (Алфејев) после објављивања писма патријарха Иринеја поглавару Васељенске патријаршије Вартоломеју нагласио је да одлуке Сабора без присуства свих цркава неће имати легитимитет. Највећа православна црква на свету затражиће и хитно одржавање предсаборске конференције чији би задатак требало да буде разматрање примедби које су изнеле незадовољне цркве.

У овом кругу ће се наћи и СПЦ, која је изнела своје незадовољством што се ниједан од њених предлога није нашао на дневном реду Сабора. Патријаршија у Београду је очекивала да ће јој бити омогућено да на овом скупу изнесе проблем који има са Румунском православном црквом, због нелегалног деловања њених свештеника у источној Србији. Неканонско деловање румунских клирика и оснивање паралелне епископије, због чега су односи између две цркве пред пуцањем, постало је кључни разлог за одбијање учешћа Српске патријаршије на састанку на Криту.

Патријаршије које су отказале учешће на критском састанку навеле су низ разлога за своје потезе. Они се пре свега тичу међусобних проблема које имају једне са другима, али и одбијања Васељенске патријаршије да решења ових питања уврсти у припрему Сабора. Последња црква која је отказала путовање на Крит је Грузијска, која је свој отказ образложила незадовољавајућим деветим местом у званичном поретку цркава Васељенске патријаршије – Диптиху. Грузијци су незадовољни и што су са листе тема скинута важна питања која се тичу стицања брака и календара.

ПРОБЛЕМ И ПРОЦЕДУРА

ЦРКВЕ које су се успротивиле одржавању Сабора на Криту критиковале су и предвиђену процедуру у којој ће делегације радити. СПЦ је упозорила на нејасан положај епископа, за које није прецизирано да ли ће имати статус учесника или посматрача. Упозорено је и на чињеницу да неће сви бити равноправни, јер је појединима ускраћено право гласа. Патријаршији у Београду није по вољи ни што је патријарх васељенски Вартоломеј, као председавајући, себи дао преширока права, што је угрозило принцип саборске једнакости.

Чланак СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР: Ни Руси неће на Крит? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Руководилац административног секретаријата Московске патријаршије Солнечногорски епископ Сергије, који се налазио на Криту због учествовања у припреми за Свеправославни сабор који је планиран за 16-26. јун, чије је одржавање доведено у питање због одбијања низа Цркава да учествују на њему, позван је у петак да се врати у Москву, саопштио је за РИА Новости извор у Московском патријархату.

Константинопољска Православна Црква намерава да одржи Свеправославни сабор од 16. до 26. јуна на Криту. Прошле недеље је Свети Синод Бугарске Православне Цркве одбио да учествује на Сабору. Исту одлуку је донела Антиохијска Црква. Српска Православна Црква је у четвртак упутила обраћање поглавару Константинопољског патријахата у којем се пожалила на то да «има извесних потешкоћа» у погледу учествовања у Свеправославном сабору и позвала је да се он одложи на извесно време, а да се у наведеном року одржи међуправославно саветовање. Грузијска Православна Црква такође неће учествовати у Свеправославном сабору, ова одлука је донета на заседању Светог Синода.

У петак је објављено да шеф Одељења за спољне црквене односе Московског патријархата Волоколамски митрополит Иларион није отпутовао на Крит како би учествовао у састављању посланице Свеправославног сабора, што је било планирано за четвртак: представници Руске Православне Цркве сматрају да би такво учествовање било неумесно, пошто се низ Помесних Православних Цркава већ изјаснио за одлагање сабора.

Чланак САБОР НА КРИТУ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА: Представник Руске Цркве враћен са Крита у Москву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Свеправославни сабор, који би требало да буде прво окупљање представника помесних православних цркава у последњих хиљаду година, сада је под знаком питања: низ цркава је предложио одлагање његовог одржавања, заказаног за 16-26. јун на Криту, због несугласица о једном броју докумената и питања процедуре Сабора.

Догађаји који се тичу одржавања Свеправославног сабора почели су убрзано да се развијају крајем маја, иако су се примедбе на рачун саборних докумената и њихове припреме чуле од стране једног броја цркава и раније.

Истог дана — 25. маја — без договора, четири црквена центра су изашла са захтевом да се у документа сабора унесу озбиљне исправке. Ради се о одлукама које су донели сабори Грузијске, Српске и Грчке православне цркве и Свете Горе.

Синод Бугарске православне цркве је први објавио да неће присуствовати Сабору — 1. јуна је саопштио да се Сабор не може одржати у утврђеном термину јер није решен низ кључних питања. Већ 3. јуна Руска православна црква је предложила да се сазове „хитни предсаборски свеправославни састанак“ ради решавања насталих проблема.

У понедељак је Антиохијска православна црква донела одлуку да не путује на Крит, јер Цариградска патријаршија није узела у обзир њен позив да се проблеми реше пре Сабора. У Антиохијској цркви нису решени спорови са Јерусалимском патријаршијом о црквеној јурисдикцији у Катару. Јерусалим је 2013. године послао тамо своје свештенике, изазвавши тиме незадовољство Антиохијске патријаршије, која је то схватила као кршење њихове канонске границе. Након тога, две цркве су прекинуле све контакте, што је послужило као главни разлог за неучешће поглавара Антиохијске цркве — патријарха Јована Десетог — на предсаборским састанцима у Истанбулу (2014) и Шамбези (2016).

У четвртак је Српска православна црква предложила да се одржавање Свеправославног сабора одложи. СПЦ, међутим, сматра да састанак на Криту треба одржати, али да његов статус треба да се сведе на „међуправославно саветовање“. Срби су навели и да Цариградска патријаршија није уврстила ниједан од њихових предлога о дневном реду.

У петак је објављена информација да Грузијска православна црква неће учествовати на сабору на Криту. Један од разлога за ову одлуку је да она не заузима одговарајуће место у константинском диптиху — историјском традиционалном поретку помињања представника Цркве на литургији (Цариградска патријаршија је ставила Грузијску цркву на 9. место). Осим тога, Грузијска црква се жали што планирани дневни ред Сабора заобилази важна питања, попут закључивања брака и црквеног календара.

Позиције Москве и Константинопоља

Јуче је саопштено да Руска православна црква „сматра несвојственим“ учешће својг представника — митрополита валколомског Илариона — у припреми завршног документа Сабора који је требало да почне у четвртак 9. јуна. РПЦ то објашњава тиме што су последњи догађаји одржавање Сабора довели у питање. У московској патријаршији су убеђени да сабор без учешћа једне или неколико цркава губи статус Свеправославног, а његове одлуке неће бити обавезујуће за све цркве. Предложени сценарио Константинопоља окарактерисан је као „нереалан“. Уосталом, у РПЦ су навели да још има времена за превазилажење проблема који ометају одржавање Сабора.

У понедељак, 13. јуна, у Москви ће бити одржана ванредна седница Светог синода Руске православне цркве ради „дискусије о ванредној ситуацији која је настала након одбијања низа помесних православних цркава да учествују у раду Свеправославног сабора, чије одржавање је планирано на Криту“. Вероватно ће на седници и бити донета одлука да ли ће Руси учествовати на сабору на Криту.

Константинопољ је током свих ових напетих недеља више пута изјављивао да припрема Сабора тече по плану, и да „ниједна институционална структура не може да промени саборни процес који је већ у току“.

Неки експерти сматрају да Константинопољска патријаршија жели да по сваку цену одржи сабор у назначеном року. Међу различитим тумачењима догађаја могу се наћи и страх од раскола братских православних цркава које су се досад чиниле блиским. Ипак, ниједна страна такво мишљење није званично изразила.

Чланак СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР НА КРИТУ: Да ли је на помолу раскол у православном свету? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Црне Горе Филип Вуjановић обвестио jе митрополита неканонске Црногорске православне цркве Mихаила да председник државе ниjе у могућности да од Васељенског патриjарха тражи да се тоj цркви потврди статус коjи jе имала до 1918.

У отвореном писму самозваном митрополиту, Вуjановић jе одговорио и Црногорскоj демократскоj унии, Црногорском покрету и Црногорском државном форму коjи су од њега тражили да реши статус непризнате ЦПЦ jер, како тврде, она jе jош од  1918. “22. епархиjа српске цркве”.

Oни су од Вуjановића тражили да реши статус те цркве у сусрет Васељенском сабору, коjи би требало да буде одржан овог месеца.

„Полазећи од секуларног карактера Црне Горе и одвоjености државе и цркве, те у том смислу немогућности Председника Црне Горе да се укључуjе у питање цркве, достављам вам отворено писмо са наведеном инициjативом”, навео jе Вуjановић.

ЦД, ЦП и ЦДф сматраjу, наиме, да црногорска држава ниjе и не може бити слободна, нити jе њен национални и државни интегритет потпун и заокружен док се не реши питање цркве.

Додали су да ЦПЦ мора да се потврди статус коjи jе имала до 1918, а коjи jе брутално укинут нелегалним и нелегитимним одлукама тадашњих српских власти, коjима jе она прикључена цркви друге земље.

Чланак ВУЈАНОВИЋ: Нисам надлежан за питања Цркве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Непознати починилац или починиоци данас су кантом плаве боје, поред главних улазних врата у Саборни храм Преображења Господњег у Загребу покушали написати одређени садржај на фасади храма.

„Очигледно ометени у својој намјери бацили су боју на храм оставивши за собом материјал којим су оштетили фасаду храма. О овом немилом догађају одмах је обавијештена надлежна полицијска станица“, наводи се у саопштењу Митрополије загребачко-љубљанске.

Како се додаје, тај инцидент догодио се током пријеподнева, између 8:45 и 9:15 сати, и њиме се жељела оставити порука и нанијети материјална штета Српској православној цркви.

„Нажалост, иако површину Цвјетног трга, једног од централних градских површина, покривају камере видео-надзора, још увијек нисмо добили извјештај надлежног тијела о извршиоцу или извршиоцима овог недјела“, додаје се у саопштењу.

Чланак СРАМОТА: Бачена боја на српску цркву у Загребу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Свети Кинот Свете Горе Атон је упутио посланицу на више страна, посвећену предстојећем Свеправославном Сабору.

Текст писма је усаглашен на многобројним саветовањима и потписали су га представници свих атонских манастира. Посланица је упућена Константинопољском патријарху Вартоломеју, а у складу с одлуком Светог Кинота, копије писма су упућене свим Помесним Црквама. AgionOros.ru је упознао читаоце са главним одредбама документа.

– У посланици се истиче да се термин «Црква» може користити искључиво за Православну Цркву: «Нека Свети и Велики Сабор… избегне термин ‘Црква’ кад су у питању инославни, користећи у ту сврху ‘хришћанске доктрине и исповести’. По мишљењу Светог Кинота «значај јединства Цркве треба разјаснити… У јединству са Црквом се налазе само верна деца Православне Цркве, Христовог тела… Само се на њих могу односити речи «да будут једино, јакоже [и] ми».

Због тога се предлаже да се израз у параграфу 5 документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света»: «трагање за изгубљеним јединством хришћана» замени са «повратак истини хришћана који су се од ње [Цркве] удаљили».

– Светогорци изражавају своје неслагање с тим како се одвијају дијалози између Православне Цркве и инославних: «Свети Кинот се више пута и у различитим околностима званично изјашњавао против богословских споразума с инославнима, протестовао је против заједничких молитава и литургијских радњи (целив итд.)». Атонски монаси изражавају неслагање са учествовањем Православних Цркава у Светском савету цркава.

– Светогорци сматрају да критеријум истинитости вере представља «свест о пуноћи Цркве», коју могу изражавати и појединци, а не само Сабори.

– Атонски монаси инсистирају на томе да треба поменути саборе Фотија Великог (879. г.) и Григорија Паламе (1341. и 1351. г.), јер су јасно показали «догматске и еклесиолошке несугласице с инославнима (Филиокве, тварна благодат, папски примат).

– Светогорци предлажу да се у текст документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» укључи детаљно помињање православне антропологије и космологије (ослањајући се на учење светитеља Григорија Паламе).

– У завршном делу посланице атонских монаха указује се не потребу «за исправљањем текстова предсаборних документа» како би изражавали мишљење све Пуноће Цркве и како не би представљали повод за раскол и поделе.

Текст на грчком в. овде.

Чланак МОНАСИ СВЕТЕ ГОРЕ ЈЕДИНСТВЕНО О СВЕПРАВОСЛАВНОМ САБОРУ: У јединству са Црквом су само верна деца Православне цркве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Послушајте говор председника РС Милорада Додика, који је постао хит на друштвеним мрежама.

У њему он говори о захтеву бившег америчког амбасадора да се сруши црква у Поточарима, а његов одговор је…

https://www.youtube.com/watch?v=_rpFLJ8k4qQ

Чланак ДОДИК АМБАСАДОРУ САД: Ја да рушим цркву…? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: zlatarinfo.rs

Планина је знаменита још од доба Немањића, а посебно по Вожду Карађорђу, мајору Илићу, сердару Вукотићу и њиховим јунацима – истакао владика Јоаникије након освештања храма.

У селу Љепојевићи, на Јавору, трећег дана Васкрса владика будимљанко-никшићки и администратор милешевски Јоаникије освештао је цркву посвећену српским мученицима. Богомоља је украј јаворског пута, уз међу нововарошко-ивањичке општине и на око пола километра од Карађорђева шанца и споменика мајору Илићу и јаворским јунацима подигнутог 1907. године.

– Јавор је планина знаменита још од Немњића, а нарочито од великог и слaвног свесрпског Вожда Карађорђа, који је дошао до Сјенице и Суводола, где су му се придружили Херцеговци, Морачани и Васојевићи, а многи после отишли у Шумадију. Ово место је знаменито и по мајору Илићу, који живот положи са својим јунацима, показујући јунаштво ништа мање од Карађорђа и подвига Стевана Синђелића – нагласио је владика Јоаникије и додао:

– Ово место заливено је крвљу бранитеља, ослободилаца и ујединитеља целог српства. Ове горе и висове крвљу је залила и Црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића, пружајући са Српском војском отпор заједничком непријатељу – Аустроугарској монархији.Наши свети мученици за веру, православље и оточество заслужили су да се подигне црква за покој душа, за вечни спомен…

Истичући да нема веће љубави и подвига него ко свој живот жртвује и крв пролива за отаџбину и да је њихова жртва сабрала народ на Јавору, а Божја милост излила се на храм, на приложнике и градитеље, на народ који памти и помиње свете мученике, епископ је поручио:

– Иако је овде близу граница две општине, ово је место где нема никакве границе. Јавор и црква нас овде обједињују. Иако је мала црква, она је саборна црква новосрпских мученика.

По студени, магли, киши и снегу окупио се завидан број грађана Старог Влаха и околине, уз присуство др Марка Николића, помоћника директора Управе за вере Србије, Димитрија Пауновића, начелника Златиборског округа и Миломира Зорића, председника општине Ивањица.

Свештеник Радмило Јањић истакао је да се до сада није давало довољно простора Јавору и мученицима. Ова планина је једна од ретких на којој је подигнут храм, чиме је исправљена неправда која је чињена српским војницима, упокојеним,а никад мртвим од Косова до данашњих дана. Подсетио је и да је српска земља сва у ожиљцима и модрицама од српских жртава, а да Срби још нису написали своју читуљу…

ЗАХВАЛНОСТ И ГРАМАТЕ

Подсећајући да је градњу спомен-цркве започео владика Филарет, а да се завршава уз помоћ Владе Србије, владика Јоаникије је грамату Милешевске епархије доделио Милети Радојевићу, директору Управе за односе са црквама и верским заједницама и Михаилу Бојановићу из ивањичког села Кушићи, који је даровао земљиште за храм.

Želite da date svoje mišljenje o ovoj vesti? Napišite ga u komentarima ispod.

Чланак ЈАВОР: Црква за вечни помен српским мученицима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Aмерички дневни лист Њуjорк пост пише данас да српска заjедница страхуjе да пожари, коjи су захватили српску православну цркву Свети Сава на Mенхетну и jош три православне цркве у Aустралиjи и Русиjи, представљаjу координисан напад на религиjу и да су подметнути у знак освете због блокирања канонизациjе хрватског кардинала Aлоjзиjа Степинца.

Директор Института за балканске студиjе у Београду и бивши српски амбасадор у Паризу Душан T. Батаковић сматра да jе превише цркава изгорило да би се то могло назвати несрећним случаjем.

„Нека врста терористичке акциjе не може бити искључена“, оцењуjе Батаковић додаjући да jе веома чудно што су сви пожари избили на Ускрс, наjвећи хришћански православни празник.

Oн jе подсетио да jе у последњих шест месеци, српска црква тражила од папе фрање да не канонизуjе кардинала Степинца због, како jе рекао, његовог саучесништва у великим масакрима и геноциду против Срба, Jевреjа и Рома.

Батаковић jе истакао да jе папа одложио доношење одлуке о канонизациjи Степинца упркос протестима хрватске цркве што jе, како jе навео, изазвало бес jер се он сматра jедним од кључних чланова цркве у хрватскоj историjи.

Српски патриjарх Иринеj jе, у писму папи, навео да се „боjимо да има превише отворених питања и рана коjе кардинал Степинац симболизуjе“, подсећа Њуjорк пост.

„Његова канонизациjа, на наше велико жаљење, вратила би односе између Срба и Хрвата, као и између католичких и православних верника, на њихову трагичну историjу“, навео jе Иринеj.

Извршни директор Истраживачког института Jасеновац Бери Литучи рекао jе за таj лист да га непрекидно зову забринути православни верници.

„Tо jе страшна трагедиjа и нисмо искључили помисао да jе у питању напад. Tо снажно утиче на све у српскоj заjедници“, поручио jе он.

Литучи сматра да истражитељи мораjу да пажљиво размотре недавне католичко-православне односе у покушаjу да сазнаjу шта jе изазвало пожаре у црквама у Aустралиjи и Русиjи.

Oн jе подсетио да се током рата деведесетих година црква Светог Саве суочавала са броjним претњама.

Црква jе, наводи амерички лист, имала и велике финансиjске проблеме, а водила jе спор са великим изграђивачем са Mенхетна око проjекта у вредности од 100 милиона долара, коjи jе пропао пре две године.

Њуjорк пост подсећа да  jе папа фрања прошле недеље одлучио да одложи церемониjу за Степинца.

У наjмање четири православне цркве широм света избили су пожари током ускршњих празника.

Поред цркве Светог Саве на Mенхетну, у коjоj jе пожар избио само неколико сати пошто су верници у њоj завршили ускршњу литургиjу, у пожару jе уништена македонска црква у Сиднеjу, и том приликом повређена су два верника и неколико ватрогасаца.

У Aустралиjи jе пожар избио и у грчкоj цркви у Mелбурну, а на северу Русиjе пожар jе избио у комплексу манастира Валам, на острву у jезару ладога.

 Њуjорк таjмс: Црква Светог Саве кичма српске заjеднице у Њуjорку

Историjска српска православна црква Свети Сава на Mенхетну коjу jе у недељу прогутао пламен само неколико сати после ускршње службе била jе децениjама кичма српске заjеднице у Њуjорку, пише данас „Њуjорк таjмс“.

Само два сата пре пожара на феjсбук страници цркве су постављене слике ускршње службе на коме се виде свештеници и лепо обучени парохљани како се смеjу окупљени око корпе пуне разнобоjних jаjа, додаjе њуjоршки дневник.

Лист преноси речи Хермана Tулипа, туристе из Холандиjе како jе по избиjању ватре jедан човек узбуђено викао окупљеним пролазницима: „Oво jе моjа црква! Oво jе моjа црква! Зашто снимате?“

Неки од парохљана, попут двадесетогодишњег Деjана Липовића,  су плакали испред руиниране цркве сећаjући се да су само неколико сати раниjе били на служби.

Црква Светог Саве била jе уписана у Национални регистар историjских места 1968. подсећа „Њуjорк таjмс“, а исте године добила jе статус одреднице града, због како jе тада навела комисиjа „специjалног карактра, историjског значаjа, естетике, наслеђа и културних карактеристика Њуjорка, коjе jе чине незаменљивом“.

Њуjорк таjмс наводи да jе према речима двадесет двогодишње Jоване Ђурђевић црква била од виталног значаjа за многе Њуjорчане пореклом из Србиjе.

„Jа сам практично одрасла у овоj цркви. Tу сам крштена, моjи приjатељи су се овде венчали, овде сам долазила на сахране. Била сам ту сваке недеље, ишла сам ту у недељну школу и научила српски у њоj,“ рекла jе она.

Чланак ЊУЈОРК ПОСТ: Цркве гореле због спора око канонизациjе кардинала Степинца? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Jак пожар потпуно jе уништио македонску цркву у Сиднеjу, и том приликом повређена су два верника и неколико ватрогасаца, jавили су аустралиjски медиjи.

Повређени су превезни у локалну болницу, преноси AБЦ Њуз.

Сведоци кажу да jе  пламен почео да тиња из торња храма, коjи припада канонски непризнатоj Mакедонскоj православноj цркви, пре почетка ускршње литургиjе, око 10 сати уjутру.

Oко 60 ватрогасаца из 15 станица позвано jе да угаси пожар, коjи jе траjао неколико сати.

Tри ватрогасаца су повређена, а двоjица су пребачена  у болницу на лечење због повреда задобиjених од пада цигала.

Oко 60 становника из суседног старачког дома евакуисано jе током пожара.

Mелбурн: Пожар и у грчкоj православноj цркви

У Mелбурну jе избио пожар у грчкоj православноj цркви, коjи jе брзо угашен.

Ватрогасци, чиjа станица се налази неколико улица од цркве, стигли су веомабрзо за кратко време ватру ставили под контролу, jавља аустралиjски AБЦ Њуз.

Tоком гашења ватре евакуисано jе 200 људи из околних зграда. У пожару ниjе било повређених.

Пожар jе избио сам дан након ускршње литургиjе, а полицаjци су позвани на лице места након што су пролазници уочили дим са крова цркве.

Црква у источном Mелбурну jе наjстариjа грчка православна црква у аустралиjскоj држави Викториjи, сазидана 1901. године.

Чланак AУСТРАЛИЈА: Гореле македонска и грчка православна црква се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, илустрациjа

Непознате особе украле су звоно тешко 128 килограма, са звоника цркве „Свете Mариjе Mагделене“ у селу Роанда, око 20 километара jугоисточно од Свилаjнца.

Kрађу звона приjавио jе полициjи у суботу свештеник Иван Живковић.

Звоно, коjе jе изливено 2003.године у Aустриjи, висине jе метар, у пречнику око 70 центиметара и „коштало“ jе око 4.000 евра.

Члан Црквеног одбора Драгош Mарковић, изjавио jе новинарима да су мештани „спремни да даjу награду од 400 евра ко звоно пронађене“, и да им jе у полициjи речено да се таквим крадљивицима „тешко улази у траг, jер звоно брзо претопе“.

Mарковић претпоставља да jе звоно нестало између среде и суботе, jер, како каже, у порти нема чувара, а парохиjски дом се jош гради.

Oн, и остали чланови Црквеног одбора, претпостављаjу да су лопови скинули звоно са звоника и вукли га до комбиjа, коjим су га преко њива одвезао.

Mарковић jе подсетио да су лопови недавно украли и бакарне олуке са цркве.

„Да не поверуjете, краду и црквена звона. Имали jош нешто свето? Људи се крсте и чуде, у шоку су“, рекао jе Mарковић.

Село Роанда има око 200 домаћинства, а цркву су саградили 1997.године, властитим прилозима.

Чланак И ГРЕХОТА И СРАМОТА: Лопови украли звоно са цркве у Роанди код Свилаjнца се појављује прво на ИСКРА.

Непознати вандали демолирали су  на Косову и Метохији цркву Успенија Пресвете Богородице, која се налази у Средачкој жупи, код Призрена.  Вандализам у овој светињи из средњег века , која је смештена изнад засеока Пејчићи села Средске, на Шар планини,  открио је овог викенда  Саша Добросављевић, који живи у Београду, али редовно одлази на Косово и Метохију и стара се о цркви.

– Затекао сам језиив призор, врата су била обијена, иконе побацане по земљи, а ископане су рупе на зиду и у поду, као да су нешто тражили. Заиста не знам шта да кажем, ово је мала црква, али за нас Србе из тог краја изузетно значајна светиња. У њој никада није остављан новац, нити било каква друга материјална вредност да би се овде радило о некој обичној пљачки – узрујано каже  Добросављевић.

На ову цркву пуцано је из ватреног оружја у априлу 2012. године, али нико због тога није кривично одговарао.   Рупе у зиду и на поду, а на основу ранијих искустава у деловању шиптарских терориста, вероватно су ископане како би се ту поставио експлозив.

Један од мештана из Средске  Н.С. каже да је јасно ко је ово урадио и да је скрнављење цркве још једна порука Србима да се не враћају на своја огњишта.

– Докле ће више албански зулумћари  да нам уништавају светиње по Космету – каже овај средовечни мушкарац , расељен у централној Србији.

Црка Успенија Пресвете Богородице датира из средњег века, а према неким народним казивања постојала је још у време Немањића. У њој се служба одржава само једном годишње, на Велику Госпојину, 28.августа, а у последњих неколико година све је већи број расељених Срба из тог краја долазио на службу.Иначе, у Средачкој жупи је до 1999. године живео велики број Срба, али их је сада  мало преосталих, углавном стараца и старица.

Чланак НОВИ УДАР НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ: Демолирана средњовековна црква код Призрена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф финансија Ватикана, кардинал Џорџ Пел, изјавио је данас да је Римокатоличка црква „забрљала“ када је ријеч о оптужбама против њених свештеника за педофилију и поручио да „неће бранити неодбрањиво“ током истраге о злостављању дјеце у Аустралији.

Пел је пред Краљевском комисијом, која је формирана за истрагу о злостављању дјеце у вјерским и другим институцијама, свједочио из Рима путем видео линка, преноси АФП.

Аустралијски истражитељи тренутно су усредсређени на град Баларат, који се налази у савезној држави Викторија, и начин на који се Католичка црква опходила према оптужбама против њених свештеника, од којих многе потичу још из седамдесетих година прошлог вијека.

Пел, који је одрастао и радио у Баларату, рекао је да је црква направила велику грешку јер се није на одговарајући начин бавила тим проблемом и да сада настоји да исправи своје грешке.

Он је истакао да је општи став Римокатоличке цркве према злостављању деце био да се деци не може вјеровати због чега су, како је навео, њихове оптужбе често одбациване. Пел, међутим, сматра да за то није крива црквена структура већ појединци.

Аустралија је 2012. године наредила Краљевској комисији да спроведе истрагу поводом оптужби за педофилију широм земље.

Чланак КАТОЛИЧКИ КАРДИНАЛ: Црква забрљала по питању педофилије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Р. Крстинић

Mитрополит загребачко-љубљански Порфириjе поручио jе, поводом последњих вербалних напада на православну цркву у Хрватскоj, да ниjе изненађен, jер jе у првоj беседи по доласку у Загреб, рекао да, на обе стране, постоjе они коjи ће, како jе рекао, бацати камење на оне коjи граде мостове између људи и између народа.

„Протагонисти мржње и нетрпељивости ме неће поколебати, него подстаћи да у своме срцу jош више негуjем љубав Христову и према њима, jер знам да Бог, коjи jе за вечност створио све нас, то од мене очекуjе“, навео jе митрополит Порфириjе у саопштењу поводом емисиjе коjа jе недавно емитована на локалноj загребачкоj TВ З1, а коjа jе била препуна говора мржње према српском народу и СПЦ-у.

У саопштењу обjављеном на саjту СПЦ, митрополит Порфириjе наводи да jе повод, али не мотив и узрок, за бруталне, последњих година незапамћене нападе и позиве на линч СПЦ и српског народа у Хрватскоj, пронађен  у видео-снимку насталом пре више година, током његове посете верницима у Чикагу.

Tам jе, каже, био гост и ниjе био у прилици да утиче на све околности.

“ Због свих оних коjи су се на било коjи начин осетили погођеним или увређеним, нарочито после злоупотребе и манипулациjе садржаjем тог снимка од неких медиjа, изражавам своjе искрено и дубоко људско жаљење“, наводи Порфириjе и додала да осећања дубоке туге и жаљења изазиваjу и они, коjи свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању jаза између Хрвата и Срба коjи су неминовно упућени jедни на друге.

„Свакоме ко прати моj рад и jавно деловање, не само од доласка у Хрватску, него у последње три децениjе, jасно jе да оно што ми се тенденциозним тумачењем тог снимка приписуjе не изражава становишта и вредности за коjе се залажем“, навео jе митрополит.

Jедноставно, додао jе, у међуљудским и у међунационалним односима, држим се Христових речи: „Све што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима“. Tо jе начело по коjем живим и делам, а другог програма и идеологиjе изван Христа и Његовог jеванђеља немам!

На такво поступање га, каже, поготово обавезуjу многоброjни поjединци и удружења коjи су показали одлучност да, упркос оркестрираним, вербално суровим нападима, jавно и приватно упуте изразе солидарности, охрабрења и подршке СПЦ, православним верницима у Хрватскоj и њему лично.

„Oни ми уливаjу оптимизам да, с надом у Бога, са jош више снаге наставим да градим мостове мира, сарадње, међусобног поштовања и љубави између хрватског и српског народа, као и Православне Цркве и Kатоличке Цркве, будући да смо чланови исте хришћанске породице коjи веруjу у исто Jеванђеље Христово. Њима, коjи по мом схватању и уверењу представљаjу већинску Хрватску утемељену у Христовом учењу и етосу, упућуjем изразе наjдубље захвалности“, поручио jе Порфириjе цитираjући речи Христове:

„Добро чините онима коjи вас мрзе, и молите се Богу за оне коjи вас вређаjу“ коjе нас обавезуjу да на говор мржње узвратимо љубављу!

Чланак ПОРФИРИЈЕ: Незапамћени линч СПЦ и Срба због старог снимка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Неколико десетина Албанаца окупило се у такозваној Српској улици у Ђаковици протестујући због најављеног доласка групе расељених Срба из тог града, који треба да стигну око подне. Јаке снаге косовске полиције распоређене су дуж улица које воде према цркви Успења пресвете Богородице.

Албански демонстранти узвикују пароле „Недамо Ђаковицу“, „Ђаковица је наша“, „Овде нема места Србији“, називајући Србе погрдним именима. Међу демонстрантима је највише присталица Албанског покрета Самоопредељење.

Полиција је блокирала пролазак улицом у којој се налази црква Успења пресвете Богородице не дозвољавајући прилаз цркви.

Аутобус са педесетак православних верника из Ђаковице треба око подне да стигне у Ђаковицу како би донели бадњак у Српску православну цркву и посетили четири монахиње у Ђаковици.

Расељени Срби из Ђаковице присуствују у манастиру Високи Дечани служби након чега би требало да посете родни град из којег су протерани 1999. године.

Председник Удружења Ђаковчана Ђокица Станојевић изјавио је Танјугу да је још неизвесно да ли ће успети да обиђу цркву која се налази у Српској улици у Ђаковици.

Станојевић је додао да ће понашање Албанаца и реакција полиције показати да ли је Ђаковица и даље „забрањени град за Србе“ истаквши да је намера расељених да обележе велики хришћански празник у свом родном граду без намере да било кога провоцирају.

Аутобус са расељеним Србима из Ђаковице је до Дечана дошао у пратњи косовске полиције, а са расељенима је и председник Српске листе Славко Симић.

Расељени Срби из тог града већ две године не могу да обиђу манастир и обележе Божић, јер се томе противе поједини локални Албанци који су и прошле и претпрошле године каменовали аутобусе са расељеним Србима.

У Ђаковици је некада било око 12.000 Срба, а данас су преостале само четири српске монахиње.

Чланак НИ НА БАДЊИ ДАН НЕМАЈУ МИРА: Албанци испред цркве у Ђаковици, полиција штити прилазе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Православие

У својој Божићној посланици јерарх Грчке Православне Цркве истиче да ове године светли празник «прате горке вести», пише AgionOros:

«Тугујемо и с љубављу у срцу се бринемо због пада неке наше браће и сународника. Рођени су у православној Грчкој. Примили су Свето Крштење и Миропомазање, али сад ратују против Спаситеља Христа. Ругају се Господу, исмевају Га и супротстављају Му се. Желе да Га удаље из срца, ума и живота грчког народа.»

Сад желе да укину у школи веронауку, молитву и учествовање ученика у празницима. Да насаде посветовњачење, синкретизам и екуменизам. А затим да одстране из живота нашег народа свете симболе, идеале, вредности и вечне истине. Истовремено с доношењем антихришћанских закона уништава се породица, људи се воде ка животињском стању, разара се истински идентитет нашег народа.

Грчка се дехришћанизује. Неки свет воде ка претхришћанском стању и начину живота. Подстичу нас да постанемо робови својих страсти, да се вратимо разврату и вечној смрти.

Како да хришћани не тугују? Христос је дошао на земљу, а ми Га с мржњом одбацујемо. Ми – Грци, потомци хероја и мученика.»

Чланак ЕТОЛСКИ МИТРОПОЛИТ КОЗМА: Неки воде свет ка претхришћанском стању се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Великодостојници Грчке православне цркве оштро су одреаговали на најављено доношење закона који широм отвара врата истополним браковима у тој земљи.

Влада Алексиса Ципраса ради на истовременом доношењу и тзв. “антирасистичког закона” који, поред осталог, треба да забрани читање одломака из Новог завјета који могу “повриједити осјећања Јевреја”. Побуна грчких јерарха тиче се оба законска пројекта.

Митрополит Пирејски Серафим поводом намјера Ципрасове владе је рекао:

„Доношење таквих законских норми званично ће створити претпоставке за државни прогон наше Вјере. Политичари се позивају на европски консензус о легализацији хомосексуалности, а нимало им не смета што је постхришћанска Европа већ постала Содома и Гомора”.

Митрополит је чак увјерен: „Нама ће пријетити, нас ће дискредитовати, можда ће нас и затварати и убијати. Само, ми ћемо остати одани својој Вјери до смрти”.

Серафим је – у име Пирејске митрополије – званично објавио да ће “прекинути све контакте цркве са политичарима који буду гласали за легализацију моралне наказности”.

Огласио се и митрополит Ларисе Игнатије, упозоривши:

„У нашој земљи се званично легализује гријех који човјека води ка сигурној духовној погибији. Грчки политичари иду за смрадом који долази из “цивилизованих” земаља које су прије нас прогласиле црно за бијело, горко за слатко, а незаконито за законито”.

Међу онима који су “скочили на ноге” је и митрополит Сисаније и Сијатистије Павле који је упозорио: “Дошло је вријеме да се врата Цркве затворе за све политичаре који њене храмове посјећују тобоже због уважавања, а у суштини – из својих популистичких разлога”.

Павле је оцијенио да су грчке власти спремне да “сјутра пођу на све ради Европе”, чак и да од Грчке православне цркве затраже да се “помири и са сексуалним односима са животињама и са педофилијом”.

Овај грчки митрополит је поручио Ципрасу и његовим министрима:

„Црква неће одустати од својих вјечитих вриједности и норми и неће се прилагођавати тренутним потребама неке историјске епохе. Хомосексуализам и Црква су неспојиви”.

Чланак БИЋЕ И АНАТЕМИСАНИХ: Грчка православна црква се оштро побунила наумима политичара се појављује прво на ИСКРА.