Фото: glassrpske.com

Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки.

Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике горњокарловачког Саве Трлајића.

Басташић је прецизирао да ће Часни крст бити постављен 2. јула уз само гротло Катине јаме у коју је бачено тијело тадашњег владике.

Он је позвао вјерни народ да својим присуством у храмовима у којима ће бити изложен Часни крст Светог Саве горњокарловачког, допринесе очувању сјећања на свештеномученика Саву и уз њега 38.000 невино пострадалих новомученика српских, у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг 1941. године.

Басташић је подсјетио да ће ове године, са благословом епископа горњокарловачког Герасима, од 1. до 2. јула бити обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016“.

Молитвено Сабрање почиње 1. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, док ће исто вече бити одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.

Басташић је додао да ће 2. јула над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.

Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен Часни крст и служен парастос.

Свети свештеномученик Сава горњокарловачки рођен је 6. јула 1884. године у Молу од родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић, а на светом крштењу добио је име Светозар.

Основно образовање стекао је у родном мјесту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Завршио је Правни факултет у Београду и одбранио правосудни испит у Загребу.

Изабран је за викарног епископа Сремског и хиротонисан 30. септембра 1934. године у Саборној пркви у Сремским Карловцима, руком такође мученога за веру, патријарха српског Варнаве.

Као викар сремски, епископ Сава је до новембра 1936. године вршио дужност предсједника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке и свега неколико мјесеци дужност предсједника Црквеног суда Архиепископије.

За епархијског архијереја упражњене горњокарловачке епископије са сједиштем у Плашком изабран је и устоличен 4. септембра 1938. године.

Други свјетски рат затекао је епископа у престоном Плашком, у коме су се већ 21. маја 1941. године окупиле десетине усташа, како би власт над градом преузели од Италијана. Епископа Саву су одмах по преузимању власти прогласили за таоца „нове католичке државе Хрватске“.

Усташе су већ 23. маја упале у епископски двор, насилно иселили епископа Саву и сав намештај превезли у Огулин. Злогласни логорник, усташа Јосип Томљеновић, тражио је насилну предају епархијског новца и вредности, наређујући епископу Сави да напусти просторије, јер „његово присутство није ни пожељно ни потребно“.

Уз то му је наређено да одмах напусти Плашки и иде у Србију, што је овај храбри епископ Цркве одбио, рекавши да је законити епископ горњокарловачки и да не смије и не може напустити своју Богом повјерену епархију и паству.

Остајући непоколебљив и не напуштајући епископско сједиште, свештеномученик Сава ухапшен је 17. јуна 1941. године, са тринаест угледних Срба и свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом.

Затворени су и страховито мучени у штали Јосипа Томљеновића, особито епископ Сава.

Дана 19. јула 1941. године усташе су извеле заробљенике, сврстали их по двојицу у ред и одвели на жељезничку станицу у Плашком у намјери да их отпреме у Госпић. На жељезничкој станици провели су више од седам часова.

Епископа Саву су везаног и ланцима звјерски малтретирали, не дозвољавајући му ни да сједне ради предаха. У госпићком затвору у који су депортовани, новомученици доведени из Плашког су страховито мучени.

Половином августа 1941. године из госпићког затвора изведено је око двије хиљаде Срба, везаних жицом по двојица и одведени су путем ка Велебиту. Међу тим мученицима био је свештеномученик Сава.

Италијански новинари су свједочили да је на Велебиту током августа 1941. године убијено преко осам хиљада Срба, међу којима се претпоставља да је пострадао и епископ Сава.

Постоји још једно свједочење о мученичкој смрти епископа Саве, забиљежено руком свештеника Јована Силашког и објављено у Банатском веснику, а које је епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић, записао у књизи „Српска црква у Другом светском рату“.

Према овом свједочењу Алојзије Степинац отворено је рекао владики да мора да напусти „хрватски“ Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио „Главу дајем, али свој народ не остављам“.

Владика Сава је ухапшен и страховито мучен. За вријеме његовог мучења у Плашком, усташе су пјевали: „Сви који сте у Христу рођени – у Христа сте се обукли“.

Када су владику послије мучења повели на стратиште, његова мајка је стајала поред цркве и чекала да га проведу. Хтела је, још једанпут, да види сина и да се са њиме поздрави. Мучитељи јој то, међутим, нису дозволили. Владика је, ипак, везаним рукама благословио мајку и отишао у смрт.

Свештеномученик Сава је са другим свештеномученицима и мученицима, уписан у Диптихе Светих, током редовног засједања Светог Архијерејског Сабора, Српске православне цркве 1999. године.

Литургијски се спомиње 4. јула по Јулијанском односно, 17. јула по Грегоријанском календару.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ТЕШКЕ ЗЛОЧИНЕ: Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки се појављује прво на ИСКРА.