Да ли је на помолу трговински рат Хрватске и земаља региона, зависи искључиво од Загреба – у томе су сагласне и Србија и БиХ. На сутрашњем састанку у Сарајеву биће одлучено да ли ће на енормно повећање такси за увоз воћа и поврћа у Хрватску из трећих земаља одговорити контрамјерама. Србија је већ припремила одговор који се од јуче пробно проводи на граници са Хрватском.

Мјесец дана ниједан хрватски прехрамбени производ неће се наћи на полицама у Србији, због појачаних царинских контрола које су од јуче на снази. Не само да се раде фитосанитарне и ветеринарске провјере, него и лабораторијске анализе које трају до 30 дана. И то није формални одговор Србије на 22 пута скупље увозне таксе Хрвата – то је само приказ како би могло да изгледа, ако хрватски Правилник ускоро не буде суспендован.

– Не постоји нико у Бриселу ко сматра да ово није кршење ССП-а, да су ово дискриминаторске мјере против земаља из региона. Ја сам сигуран да ће притисак бити такав да ће Хрватска морати да промијени ту одлуку- каже Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација Србије.

Из Хрватске одговарају да се поскупљење такси не односи само на регион, него на 168 земаља свијета.

– Ни у ком случају није била интенција наношење штете сусједним земљама. Жао ми је ако се то исполитизовало, то дефинитивно тако није требало бити. По мени не постоје разлози за против мјере које је увела Србија, али добро, очекујем да ћемо сјести са министрима из сусједних земаља кроз недјељу или двијее и да ћемо видјети тачно у чему је проблем – каже Томислав Толушић, министар пољопривреде Хрватске.

Министри пољопривреде и трговине земаља региона које су погођене хрватским поскупљењем такси већ су стигли у Сарајево, а сутра ће званично разговарати о рјешавању проблема. У БиХ, као и Србији, сматрају да је једино прихватљиво да се таксе врате на ниво просјека у ЕУ.

– Хрватска увози 300 милиона годишње у БиХ, то је пет до шест пута више. Према томе, рекао сам, не смију да нас љуте, морају да нас поштују – каже Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Одговор мора бити усаглашен, али у корист домаћих произвођача, поручују из Републике Српске.

– Преовладава мишљење да се покуша договор. Као што је и министар пољопривреде Стево Мирјанић рекао, да се покуша пронаћи рјешење договором и да треба разговарати, се док се не постигне договор. Наравно, то је један опција, а ако се договор не постигне, онда посезање за реципрочним мјерама – каже Александар Мацановић, портпарол Министраства Министарства.

Да се Хрватска мало „залетјела“ с мјерама према окружењу, сматрају економисти, најприје због тога што у комшијске земље много више извози, него што увози.

– Мислим да, ако Хрватска тај проблем не буде ријешила, ако не повуче ту одлуку, да би то могло да створи велики проблем, првенствено за хрватрске произвођаче, јер ако посматрамо спољнотрговински биланс Хрватске и Србије, он је позитиван, односно на страни Хрватске, тако да би увођењем контрамјера Србије већу штету имала Хрватска него Србија – каже економиста Предраг Дудуковић.

Није у питању само поскупљење такси, тврде произвођачи који су се жалили Министарству спољне трговине БиХ. Хрвати, како кажу, намјерно успоравају процедуре на граници, због чега роба по три дана стоји у камионима и пропада. Министри би сутра у Сарајеву требало да усагласе захтјев према Хрватској, а судећи према анализама, ако Хрвати остану при своме, то би могло дебело да их кошта.

Чланак ЕНОРМНО ПОВЕЋАЊЕ ТАКСИ: На помолу нови трговински рат Београда и Загреба се појављује прво на ИСКРА.

Бесцарински извоз аутомобила Фијат из Крагујевца у Русију могао би почети већ у првој половини ове године, ако се до тада обаве све неопходне процедуре и преговори, изјавио је данас Танјугу шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов и најавио да се очекује да ће одлука о извозу „фиће” у Русију бити донета 15. априла.

Русија је спремна и завршила је све неопходне процедуре за бесцарински увоз аутомобила Фијат који се производи у Србији, али је неопходно да се све усагласи са осталим земљама чланицама Евроазијске економске уније-Белорусијом и Казахстаном, јер Русија не може једнострано да донесе такву одлуку, рекао је Хрипунов.

Русија је ставила то питање на дневни ред седнице Савета Евроазијске економске комисије 15. априла, навео је Хрипунов и најавио да ће, ако та одлука буде позитивна, потом бити формирани преговарачки тимови који ће се бавити детаљнијим питањима извоза аутомобила.

Он је прецизирао да се ради о узајамној квоти за извоз аутомобила Фијат из Србије у Русију, уз истовремено одобрење бесцаринског увоза неких аутомобила руских произвођача у Србију.

Када преговори буду завршени, неопходно је да се потпише и одговарајући документ о томе, а ако се сва та процедура брзо заврши, извоз аутомобила Фијат из Крагујевца би могао почети већ у првој половини ове године, додао је Хрипунов.

Он је нагласио да се још не зна о коликој квоти аутомобила је реч и да ће то питање решавати стручњаци две земље, али је оценио да би за почетак могло се ради о минимум 5.000 аутомобила Фијат из Крагујевца, с тим што би, ако прва квота буде добро прошла, могла да се договори и друга квота.

„Најаважније је да се направи први корак, јер се ради о узајамно корисној сарадњи,” поручио је Хрипунов.

Чланак ХРИПУНОВ: Извоз „фиће” у Русију могућ већ у првој половини 2015. се појављује прво на ИСКРА.

Москва је спремна да изађе у сусрет захтеву Београда за бесцарински увоз у Русију аутомобила „фијат“ произведених у Србији, у оквиру „тарифних квота“, пише данас руски лист Комерсант.

Како преноси дневник, позивајући се на извор у руском Министарству економије, питање ће бити размотрено на наредној седници савета Евроазијске економске комисије (ЕЕК) јер мора да се усагласи у оквиру Царинске уније.

Квоте ће бити узајамне, а листу руских производа направиће Министарство индустрије и трговине. То министарство није објаснило који произвођачи су заинтересовани за бесцарински извоз у Србију и висину квота.

На преговорима две земље 2013. године помињана је количина од 10.000 аутомобила, подсећа Комерсант.
Интересовање за извоз у Србију потврдила је само група ГАЗ која је већ поднела захтев Министарству индустрије и трговине и Министарству економије за укључење у тарифну квоту.

Питање бесцаринског увоза путничких аутомобила из Србије у Русију помињано је давно, а у октобру 2014. године у разговору с премијером Србије Александром Вучићем руски председник Владимир Путин је рекао да „с обзиром на савезнички однос“ могућ је договор „о одређеној квоти“.

Сада је царина на увоз нових „фијата“ 30 одсто, пише Комерсант и подсећа да између Русије и Србије од 2000. године постоји споразум о слободној трговини, али аутомобили нису њиме обухваћени.

Фијату није први пут да покушава да прошири своје присуство у Русији, али се до сада радило о покретању производње у тој земљи. Међутим пројекат није реализован, а продаја „фијата“ у Русији је остала на ниском нивоу, са тржишним уделом од свега 0,3 одсто, наводи лист.

Чланак КОМЕРСАНТ: Руси укидају царину за „фијат“ из Србије? се појављује прво на ИСКРА.