Фото: РТРС

Албанци и Бошњаци огорчени и траже повлачење црногорског рјечника, у издању ЦАНУ. Спорно у рјечнику: Мјесец планета, Албанци Агарјани, а Дража антифашиста. Ник Ђељошај најавио кривичну пријаву против аутора речника.

Тек што је ЦАНУ објавила први том „Рјечника црногорског народног и књижевног језика“ са 12.018 ријечи, на преко 500 страница, међу којима, како кажу приређивачи, и 3.445 речи које припадају народном говору и одражавају црногорски менталитет, услиједиле су оштре критике албанских и муслиманских политичара у Црној Гори, али и дукљанских идеолога.
Ово дјело окарактерисали су као „антиалбанско“ и „антибошњачко“, захтијевајући његово хитно повлачење. Албанци су протестовали због одредница, које их вријеђају, као што је „Агарјан“, која се описује као „муслиман, невјерник, безбожник, Турчин“. Реаговали су и Бошњаци преко посланика Суље Мустафића, који је рекао да су одреднице у „Рјечнику“ увредљиве за све припаднике бошњачког народа, захтијевајући његову забрану, док је посланик Албанске алтернативе, Ник Ђељошај, најавио подношење кривичне пријаве против аутора, и да ће, такође, тражити да се први том рјечника забрани, јер „вријеђа Албанце и друге на националној и вјерској основи“.

Предсједница Савјета за израду „Рјечника“, проф. др Татјана Бечановић (члан Грађанског покрета УРА), без обзира на његове мањкавости, не жели да се одрекне дјела.

– Његово повлачење треба да предложи Савјет, а ја сам предсједница, и не пада ми на памет да тако нешто урадим под притиском ДПС сателита и њихових послушника – изјављује Бечановић. – Прича о „Рјечнику“ одавно је изашла из оквира науке и постала брутална политичка прича, стављена у службу предизборне кампање ДПС. Стручне интерпретације, наручене из владајуће партије, долазе са Факултета за црногорски језик и књижевност, чији је оснивач лидер ДПС Мило Ђукановић – лично!

На ове прозивке Бечановићеве, реаговали су из ДПС:

– У недостатку било каквих стручних аргумената у одговору на више него оправдане критике на рачун „Рјечника“, Бечановићева прелази на политички терен и напада ДПС и Мила Ђукановића, у чију владу управо улази. Она мисли да је ту кривица што се у „Рјечнику“ нашао читав низ глупости, попут оне да је Месец планета!? Што је друго него лоша намјера, ако не и провокација према црногорској антифашистичкој традицији, која је темељ црногорске државности, повезивање најистакнутијег четничког комаданта Драже Михаиловића са појмом антифашисте.

НЕПОСТОЈЕЋИ ЈЕЗИК

– Оно што је неспорно, а што се покушава сакрити и прећутати, јесте чињеница да није реч ни о каквом рјечнику лингвистички и историјски непостојећег „црногорског језика“, већ о рјечнику српског народног и књижевног језика, који се жели преименовати и чије се име жели затрти у земљи у којој се тим језиком говори од памтивјека и у којој све што је до данас написано, написано је на српском језику – изјавио је др Будимир Алексић, предсједник Политичког савета Нове српске демократије. – Ријеч је о српским ријечима сакупљеним у рјечник, који је неистинито насловљен као црногорски рјечник.

Др Алексић упозорава да највећа научна установа у земљи, каква је ЦАНУ, не би смјела да се бави фалсификовањем и искривљавањем чињеница, нити да подлијеже политичким притисцима, већ да заступа и афирмише научну истину, да је такозвани црногорски језик уставна и политичка категорија, али не научна (лингвистичка) и историјска.
Између корица спорног дјела ЦАНУ нашле су се лексеме – бамбрек – задригли љепотан, авизан – паметан, ваздан – цијели дан, валутак – обли камен, вељи – велики, вигањ – галама, пот – зној, солдат – војник, инфлуенца – грип, фаџола – пасуљ, корота – жалост, шпитал – болница, шкатула – кутија, дуготрпна, дугочекалица – усједелица… У „Рјечнику“ су смјештене и позајмљенице енглеског језика, које су се одомаћиле међу Црногорцима. Такве су, рецимо: блог, бестселер, билборд, ботокс, веб…

Други том „Рјечника“ требало би да буде публикован априла наредне године и када буде комплетиран, објединиће, чак, 90.000 речи! Биће готово двоструко бројнији појмовима од другог издања Вуковог „Рјечника“, са 47.000 ријечи, које је реформатор српског језика сакупио са ширег говорног подручја.

Чланак ПОДГОРИЦА: Црногорски рјечник између корица политика и увреде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Речник такозваног црногорског народног и књижевног језика који је недавно издала ЦАНУ наишао је на оштре критике албанских и муслиманских политичара у Црној Гори, али највише разлога да дигне свој глас протеста има српска језичка већина у ЦГ којој се брутално краде њено историјско и интелектуално наслеђе, изјавио је предсједник Политичког савјета Нове српске демократије др Будимир Алексић.

Алексић наводи у саопштењу да је издавање црногорског речника „наставак већ виђеног – када су у прошлости квазинаучници из неких других земаља, попут ових данашњих, покушавали да од српског народа отму његов језик, књижевност, културу, па чак и комплетне циклусе епских јуначких пјесама. Али, вријеме је показало да су ти који су се бавили таквим срамотним послом, а који су сматрали да раде нешто страшно значајно и оговорно, у својим државама након свега исмијавани, презрени и заборављени.“

Он такође додаје да поједини кругови у Црној Гори су овај речник окарактерисали као „антиалбански“ и „антибошњачки“, тражећи његово хитно повлачење.

„О свему томе би се дало расправљати, али оно што је неспорно, а што се покушава сакрити и прећутати, јесте чињеница да се не ради о речнику неког недавно декретом именованог црногорског језика, већ о речнику српског народног и књижевног језика – језика који се жели преименовати и чије се име жели затријети у земљи у којој се тим језиком говори од памтивијека, и у којој све што је до данас написано, написано је на том – српском језику“, казао је др Алексић.

„Ријеч је, дакле, о српским ријечима сакупљеним у речник који је неистинито насловљен као црногорски речник“, казао је он и сматра да највећа научна установа у земљи, каква је ЦАНУ, не би смјела да се бави фалсификовањем и искривљавањем чињеница, нити да подлијеже политичким притисцима, већ би требало да заступа и афирмише научну истину.

„А истина је да је такозвани црногорски језик уставна и политичка категорија, али не и научна (лингвистичка) и историјска“, изјавио је др Алексић.

Он је додао да „Ђукановићев режим и његови представници, по чијим је инструкцијама ЦАНУ реализовала овај антинаучни и идеолошко-политички подухват, ћуте као заливени на критике албанских политичара и дукљанских идеолога“.

„Вјероватно чекајући да се расправа распламса а они да се у једном тренутку појаве као арбитри који ће помирити интересе Албанаца, Бошњака, дукљана, а наставити са прогоном српске културе и духовности“, рекао је Алексић.

Из Нове српске демократије наводе да су „представници Ђукановићевог марионетског и антисрпског режима, али и челници ЦАНУ, прећутали и фамозни Меморандум академије наука и умјетности Албаније из октобра 1998. који јасно и отворено разрађује пројекат Велике Албаније у чији би састав требало да уђу и црногорске територије: Плав, Гусиње, Рожаје, Улцињ и Малесија“.

„Умјесто да осуди нескривене великоалбанске аспирације према црногорским територијама (које су изнесене у документу највеће научне установе у Албанији) Ђукановићев антисрпски и антиправославни режим је и тада и данас користио мит о „великосрпској хегемонији“ као параван, као својеврсну димну завјесу, да би прикрио сопствене агресивне тежње према српском народу и према српском културном и духовном наслеђу, што је ескалирало овим пројектом, тј. речником ЦАНУ, који није ништа друго до крађа интелектуалне својине српског народа. Жалосно је што у ЦАНУ ћуте и неће јавно да се огласе они који би требали први да проговоре против овога шовинистичког потеза, очекујући ваљда да њихов посао ради неко други, а они прихватају да буду солидарни са срамотним друштвом које удара у саме темеље традиционалне Црне Горе“, рекао је Алексић.

Чланак АЛЕКСИЋ: Речник ЦАНУ је крађа интелектуалне својине српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Црногорска академија наука и уметности добила је нова (ванредна) три члана који су стрпљиво чекали да им се отворе врата ове институције. Ради се о књижевнику Јеврему Брковићу, министру културе и књижевнику Павлу Горановићу и историчару уметности Александру Чиликову.

За редовне чланове изабрани су лингвиста Ненад Вуковић и вајар Павле Пејовић. Као странци под кровом ЦАНУ су антрополог Роберт Вејлон, историчар уметности Тонко Мароевић, економиста Небојша Накићеновић и историчар Илбер Ортајли.

Ова “инаугурација” поделила је чланове ЦАНУ, посебно оне који су се борили против оснивања паралне академије каква је била Дукљанска (ДАНУ) чији перјаница је управо био Брковић и њихово сливање у ову узвишену државну институцију. ДАНУ је “силом закона” престала да постоји да би се добар део њеног чланства преселио у ЦАНУ.

Врло брзо по оснивању (1999. године) ДАНУ, на чијем је челу био песник Јеврем Брковић, гурнула је у други план “државну” ЦАНУ, не само по научној и издавачкој делатности већ и по присуству у медијима. Још тада, када је дошло до политичког разлаза Ђукановића и Милошевића, причало се да њен рад здушно подржава актуелни премијер и држава, док је ЦАНУ била проказана као “просрпска институција”. Својевремено се спекулисало да чланови ДАНУ примају позамашне накнаде од око 500 марака месечно, док у државној академији једва састављају крај с крајем.

Српски лингвисти не могу да опросте Брковићу оцену коју је он изнео у свом “научном раду” – да је Вук Караџић Црногорцима отео језик!

ОНИМА КОЈИ МИСЛЕ ДА СУ СРБИ

У писму Црногорцима који мисле да су Срби које је написао Брковић наводи се да њихова “неисторијска уобразиља, митоманско пијанство туђим митовима, поготово оним о Косовском боју и поразу, ђе ниједан Зећанин, то јест Црногорац, није учествовао, подметнуто вам је да би се боље, по логици своје епске константе, налијепили на мит о српском вељедржављу, чија је једина кост у грлу вазда била, и остала, Црна Гора”.

Чланак ПОДГОРИЦА: И Јеврем Брковић у ЦАНУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Спајање Дукљанске академије и ЦАНУ до пре неколико година било је незамисливо, али се то „чудо невиђено“ ипак десило применом закона којим се укинула ДАНУ, а њени чланови почели сеобу у државну ЦАНУ. Иако су се у то време противили у Црногорској академији наука и делу јавности, у парламенту је тај закон усвојен. У међувремену један део чланова ДАНУ већ се преселио у некада супротстављени табор. Када је основана 1999. године, Дукљанска академија је за циљ имала „одбрану Црне Горе“ од „великосрпства“ управо, како су тада тврдили, сабраног у ЦАНУ!

И дошао је тренутак да Одељење за уметност Црногорске академије наука и уметности гласа о кандидатури књижевника Јеврема Брковића, Момира М. Марковића (оснивачи ДАНУ), Павла Горановића, Гојка Челебића и вајара Златка Гламочака за звање ванредних чланова ЦАНУ. И готово је сигурно да ће проћи.

– У тренутку када је настала, Дукљанска академија наука и уметности била је за Црну Гору једна изузетно значајна установа која се борила за обнову самосталности. Међутим, сплет околности онемогућио је да се Академија развије у праву научну установу, као што је то, рецимо ЦАНУ, зато дозволимо ДАНУ да достојанствено оде у историју, као што је достојанствено обавила свој посао – изјавио је Јеврем Брковић, доживотни почасни председник ДАНУ.

Колико ће у будућој јединственој научној институцији бити чланова, засада се не може баш прецизно знати. Законом је одређено да у радном саставу академија може имати „највише 80 чланова“. То је казали су у ЦАНУ када су износили аргументе против новог закона, више него у три националне академије у земљама у суседству Црне Горе – заједно! „Стара“ академија предлагала је ограничење броја чланова, али како овде кажу, сила бога не моли – закон је усвојен и ваља га применити.

Тако ће, већ после првог процеса „спајања“, јединствена Црногорска академија наука и уметности имати више од 60 редовних академика. Или – најмање толико. У садашњем саставу ЦАНУ има 46 академика (32 редовних и 14 ванредних чланова), као и 37 дописних чланова. Њихова делатност одвија се у одељењима природних и друштвених наука и уметности, Институту за језик и књижевност „Петар Други Петровић Његош“, одборима и радним телима. ДАНУ је имао 23 члана, који нису били истовремено и чланови ЦАНУ. Поставља се питање да ли баш сви академици досадашње НВО Дукљанска академија наука и уметности испуњавају услове за пријем у јединствену, националну академију? Закон је јасан: сви чланови ДАНУ који су то постали пре 1. септембра 2011. године могу постати академици.

ДИЈАСПОРА

Црногорски исељеници не крију огорчење усвојеним законом о спајању ДАНУ и ЦАНУ.
– Куда то иде Црна Гора? До када ће постојати друштвено штетна и опасна толеранција према онима који негирају постојање Црне Горе? Коме се то удовољава и због којих интереса? Када смо се 2006. године окупили на референдум са свих меридијана, нисмо дошли да гласамо за обогаљену Црну Гору већ за савремену државу са институцијама које имају све цивилизоване земље и народи света.

ЖЕЉА

Јеврем Брковић, оснивач ДАНУ, казао је да му је драго да буде члан државне академије (ЦАНУ), јер му се на тај начин испуњава жеља дуга четири деценије, када је због неколико гласова изгубио кандидатуру.

Чланак ЈЕВРЕМ БРКОВИЋ ПРЕЛАЗИ У ЦАНУ: Дукљанска академија иде у историју, ЦАНУ им није више „бастион великосрпства“ се појављује прво на ИСКРА.