Први пут у историји, Међународни монетарни фонд, највећи глобални институционални зајмодавац (основан јула 1944. године на Бретон Вудс конференцији у САД), добио је рок за реформу гласачких квота: „до пролећног или најкасније годишњег заседања 2019”. Такав смели захтев ММФ-у је ове седмице у званичној форми упутила групација Брикс (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) на деветом самиту одржаном у приморском граду Сјамену на југу Кине.

„Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку петнаесте генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019”, наводи се у Декларацији 9. самита Брикса одржаног под темом „ Јаче партнерство и светлија будућност“.

Такав смели захтев ММФ-у је ове седмице у званичној форми упутила групација Брикс (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) на деветом самиту одржаном у приморском граду Сјамену на југу Кине.

„Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку петнаесте генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019”, наводи се у Декларацији 9. самита Брикса одржаног под темом „ Јаче партнерство и светлија будућност“.

Квинтет држава чланица Брикса, које иначе представљају 42 одсто становништва света на око петини земаљске територије, остварују око 23 одсто БДП-а и 17 одсто глобалне трговине имају четири представника у Извршном одбору ММФ-а (без ЈАР). Кина, Индија, Русија и Бразил у том телу – где једино САД има право вета, збирно располажу са 13,77 одсто гласова, нешто више него Немачка, Француска и Велика Британија заједно (око 13,5). Америка у ММФ-у има 16,73 одсто такозваних тоталних гласова.

Бриксов орочени термин за реформу ММФ-а део је нове стратегије групације основане 2009. у јеку глобалне финансијске кризе, да за себе и државе у економском успону и развоју (некадашњи „трећи свет”) избори квалитетније место „у управљању светом”, како је то прошле недеље поручио некадашњи градоначелник Сјамена, а данас председник Кине Си Ђинпинг.

„Свету је неопходан нови, праведнији и равноправнији глобални поредак”, поновио је Си поруку коју је упутио зимус у првом обраћању Светском економском форуму у Давосу, а затим и лидерима Г-20 пролетос у Хамбургу.

Овог пута Си Ђинпинг је упозорио да Брикс „није причаоница већ радна група који остварује зацртано”.

„Прошле деценије Брикс се пробио напред и постао светска тачка глобалне економије, али и фактор без кога многе кризе не би данас биле решиве”, нагласио је кинески лидер.

У последњих 10 година, Брикс је збирно увећао БДП за 179 одсто, трговину за 94 одсто, док је број становништва у градовима достигао 28 одсто, сумирао је Си.

Шта је овог пута Брикс зацртао, делимично се види из назива четири усвојена документа: о јачању међусобне економске и трговинске сарадње, новом подстицају иновацијама, сарадњи у домену царинске регулативе и споразума о стратешкој сарадњи Пословног савета Брикса са њиховом Новом развојном банком.

О даљем заједничком курсу чланица Брикса, најконкретније је у Сјамену говорио руски председник Владимир Путин.

„Русија дели забринутост осталих чланица Брикса због неправедног текућег глобалног финансијског и економског поретка. Спремни смо да са нашим партнерима промовишемо реформу међународне финансијске регулативе и превазиђемо претерану доминацију ограниченог броја резервних валута”, истакао је Путин.

У преводу, Брикс ће наставити са убрзаном изградњом међусобне и међународне финансијске платформе којом данас – нарочито у глобалној трговини нафтом – доминира амерички долар. Колико пролетос, Централна банка Русије отворила је своје прво страно представништво у Пекингу (14. марта) уз најаву да ће Москва и Пекинг наставити са јачањем употребе рубље, јуана и злата у међусобној и међународној размени.

У међувремену, светски трговци златом одавно знају да Кина и Русија од почетка миленијума бесомучно купују злато. Са таквом подлогом и новим геостратешким амбицијама осовине Пекинг–Москва, није чудо да су Си Ђинпинг и премијер Индије Нарендра Моди журно „испеглали” политичке трзавице изазване 73 дана дугим армијским спором дуж заједничке границе.

Кина и Индија треба односе да поставе на прави пут и не дозволе да разлике постану спорови, оценио је Си. Такође, први пут у декларацији Брикса, једна терористичка организација из Пакистана окривљена је за тероризам, иако је та земља кључна за остварење амбициозне међународне привредне иницијативе Кине познатије као „Појас и пут”.

Колико ће Брикс – са најавом своје „нове златне деценије” бити стварно спреман да повећа међусобна улагања (која данас износе тек 5,7 одсто страних инвестиција квинтета), загонетка је.

Оно што је извесно јесте да Брикс има широко развучен план за преуређење текућих међународних односа и решења у кризним жариштима. „Авганистан и Сирија треба сами да поведу и држе у својим рукама национални процес помирења на својим територијама”,

наводи се у Декларацији из Сјамена.

Бриксов рок ММФ-у да се промени и индиректна порука Западу да се искључи из случаја Авганистан и Сирија, увелико говори о новом покушају темељног преформулисања поретка заснованог након Другог светског рата.

Чланак ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ: Земље БРИКС-а условиле ММФ се појављује прво на ИСКРА.

Земље-чланица БРИКС-а залажу се за одлучне кораке када је реч о борби против тероризма, али се противе томе да се међународни конфликти решавају применом насилног притиска у било каквој форми, изјавио је руски председник Владимир Путин на самиту тог савеза који се одржава данас у Индији.

„Убеђени смо да се међународно конфликти морају решавати искључиво политичко-дипломатским средствима, а не насилним притисцима у било каквој форми, кршењем суверенитета других земаља“, истакао је он. Такође, додао је, неопходно је заједнички радити на томе како би се решили и други горући проблеми у свету. Он се осврнуо и на економски аспект савеза рекавши да земље-чланица БРИКС-а узимају у обзир мишљења бизниса када је реч о плановима сарадње и позивају све пословне кругове на што већу сарадњу са новооснованом развојном банком.

Путин је рекао и да је неопходно створити услове како би се спровела иницијатива о стварању агенције за енергетику БРИКС-а.

БРИКС позива на усвајање конвенције о тероризму Лидери земаља БРИКС-а су у заједничкој декларацији позвали међународну заједницу да у оквиру УН убрзају процедуру усвајања свеобухватне конвенције о тероризму. „Позивамо све земље да сарађују како би се убрзао процес усвајања свеобухватне конвенције о међународном тероризму у оквиру Генералне скупштине УН“, наводи се у документу. У декларацији се такође наводи да ДАЕШ, као и све друге терористичке групације које су им се продрижиле представљају глобалну опасност за мир и стабилност у свету.

Чланак ПУТИН: БРИКС против насилних притисака и кршења суверенитета се појављује прво на ИСКРА.

Конфликтни потенцијал у свету је у порасту и то због све већих противречности између богатијих и сиромашнијих земаља и неравномерности њиховог развитка, изјавио је Путин на састанку са лидерима земаља групе БРИКС на самиту Г20 у Кини.

„Сведоци смо да се у свету све више појављује противречности, јача неравномерност у развитку богатијих и сиромашнијих земаља, све је жешћа борба за ресурсе, што утиче на пораст конфликтног потенцијала“, рекао је Путин. Председник Русије је нагласио да су испровоцирани грађански ратови и дезинтеграција државности у Ираку, Либији и Јемену претворили Блиски исток у пространство хаоса и платформу за међународни тероризам, који нас све забрињава, а да је то утицало и на неконтролисане таласе миграције. „Експанзија ДАЕШ-а, који је унутар себе окупио мноштво екстремиста свих врста, представља велики изазов за безбедност многих земаља, па и Русије“, констатовао је Путин. Економска ситуација у Русији стабилна Напори Русије када је у питању опоравак економије су скромни, међутим ситуација је стабилна, резерве су сачуване, а излив капитала је пет пута мањи него што је то био случај прошле године, изјавио је руски председник Владимир Путин. Он је на првом заседању самита Г20 оценио да су многи светски лидери указали на то да се цео свет суочава са бројним проблемима и изазовима, иако се данас већ могу осетити позитивне назнаке економског опоравка.

„Када је реч о Русији, ми сопствене напоре оцењујемо као скромне. Међутим, наша економија се стабилизовала. Сачували смо своје резерве, драстично смо умањили излив капитала, у поређењу са прошлом годином чак пет пута. Незапосленост држимо на прилично ниском нивоу од 5,7 одсто, а спољни дуг такође — укупно 12 одсто“, рекао је Путин.

Руски председник је додао да Русија бележи и мали раст индустријске производње. Планирамо да наставимо да умањујемо буџетски дефицит и да наставимо рад на смањењу зависности руске економије од продаје енергената. Поред тога, Москва намерава да одржи континуитет макроекономске стабилности. „Наставићемо да подржавамо све мере које утичу на побољшање пословне климе у Русији“, закључио је Путин. Проблем у Сирији решити политичким путем Коначно решење за сиријски конфликт могуће је пронаћи искључиво политичким средствима, изјавио је руски председник. Како је рекао, Русија је у сарадњи са другим партнерима успела да издејствује прекид ватре у земљи и почетак сиријских преговора. Путин је такође нагласио да је за ефикасно супротстављање тероризму неопходно ујединити све заинтересоване земље. Акције руске војске, како је навео, успеле су да сачувају државност Сирије и нанеле тежак ударац терористима. Највећа опасност од тероризма прети управо у Сирији, због чега се Москва и одазвала на позив сиријског председника Башара ел Асада да му помогне у борби са екстремистима. „Акције руских ваздушно-космичких снага допринеле су да се зада тежак ударац терористима, њиховој инфраструктури, али и да се очува сиријска државност, што је, ако мене питате, кључни елемент“, констатовао је Путин. Удео земаља групе БРИКС у ММФ-у 15 одсто Удео земаља БРИКС-а, односно Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, у капиталу Међународног монетарног фонда чини скоро 15 одсто, изјавио је Путин. Како је рекао, неопходно је наставити са јачањем позиције земаља групе БРИКС у светском финансијском систему. „Желим да честитам нашим кинеским партнерима што ће јуан од 1. октобра бити укључен у корпу светских резервних валута“, рекао је Путин и додао да је за проналазак решења светске економске ситуације неопходна сарадња свих земаља. Поред тога, истакао је он, пул условних валутних резерви и Нову развојну банку неопходно је подићи на други ниво. „Потребно је узети у обзир могућност издавања кредита у националним валутама и прећи на финансирање конкретних пројеката“, навео је Путин. Ситуација са СТО изазива велику забринутост Пад ауторитета Светске трговинске организације (СТО) и формирање „затворених“ регионалних трговинских удружења изазива велику забринутост, изјавио је Путин. Према његовим речима, та организација због стагнацијa преговора у Дохи губи статус једине универзалне платформе за преговоре и израду механизама за светску трговину. „Као резултат формирају се затворена удружења, попут Трансатлантског и Тихоокеанског партнерства, који не допуњују већ замењују СТО. Сматрамо да је то одговор појединих партнера на компликацијe са којима смо се сусрели у оквирима СТО. Међутим, то није најбољи начин да се тај проблем реши, неопходни су договор и компромис“, рекао је Путин. Он је додао да се Русија залаже за хармонизацију регионалних економских формата, уз поштовање међусобних интереса, јер се управо тако ствари раде унутар Евроазијске економске уније

Чланак ПУТИН: Ирак, Либија и Јемен – платформа за међународни тероризам се појављује прво на ИСКРА.

Кинеско-руско приближавање „иде на живце“ Пентагону, с обзиром да је недавно одржани самит БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу у Уфи показао досад невиђени ниво стратешког разумевања између Русије и Кине, сматрају индијски експерти.

Две врло провокативне изјаве које су уследила после самита у Уфи — извештај Пентагона под називом „Национална војна стратегија за 2015. годину“ и изјава генерала Џозефа Данфорда да Русија представља највећу претњу по националну безбедност Америке — само су долили уље на ватру и појачали тензије између Москве и Вашингтона, сматра бивши индијски амбасадор и стручњак са иностране послове Мелкулангара К. Бадракумар.

„Намеће се питање зашто Пентагон има тако ’апокалиптичан поглед‘ на глобалну равнотежу моћи“, каже Бадракумар.

Шта мучи Пентагон?

Према бившем дипломати постоје три објашњења:

1. Вашингтон користи Русију, представљајући је као „Бабарогу“, како би повећао своју војну потрошњу и спровео модернизацију америчке стратешке тријаде — интерконтиненталних балистичких ракета, стратешких бомбардера и нуклеарних подморница.

2. Америци понестају идеје како да примора своје НАТО савезнике да потроше најмање два одсто БДП-а купујући њихово оружје. Међутим, Европљани су довољно паметни да не падну на тај трик.

3. Може бити да Америка заиста постаје нервозна због све веће блискости Русије и Кине и да Пентагон не претерује?

Стручњак је цитирао руског председника Владимира Путина, који је на састанку у Уфи рекао кинеском председнику Си Ђинпингу да ће две земље заједничким снагама решити све проблеме које су пред њима.

Према Бадракумару, таква изјава никад раније није тако отворено речена на највишем нивоу.

Заједничким напорима, који обухватају интеграцију Пута свиле и Евроазијске економске уније, Москва и Пекинг стварају нови и снажан савез на подручју Евроазије.

„Довољно је рећи да су Русија и Кина створиле изузетну стратешку сарадњу, а да је америчка заштитна стратегија апсолутно неефикасна. И највише од свега руско-кинески савез у Евроазији значи да две силе могу да имају економске односе са Европом, без уплитања Америке“, нагласио је стручњак.

Ова нова „стратешка дубина“ у кинеско-руским односима је највећи кошмар творца британске геополитике сер Халфорда Макиндера, који је обликовао послератну спољну политику САД.

Овај геополитичар је у неколико наврата упозорио да би приближавање Русије и Америке могло сломити британску империју, док су његови следбеници истицали да би кинеско-руски савез „закуцао последњи ексер на ковчег америчке хегемоније у свету“.

Чланак ШТА МУЧИ АМЕРИКУ: Кад сан једних постане кошмар других се појављује прво на ИСКРА.

Лидери БРИКС-а усвојили су данас, након самита у руском граду Уфи, финалну декларацију у којој се оцјењује глобална политичка и економска ситуација и изражава заједнички приступ земаља чланица најзначајнијим питањима мултилатералне сарадње.

Лидери Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике усвојили су и Акциони план у коме се прецизира рад групе за наредну годину дана и најављују нове области сарадње.

На самиту је усвојена и Стратегија економског партнерства, на иницијативу Русије, до 2020. године. Суштина стратегије јесте проширење мултилатералне пословне сарадње ради јачања социјалног и економског развоја и повећања конкурентности земаља БРИКС-а у глобалној привреди, преноси ТАСС.

У присуству лидера потписан је и велики број других докумената, укључујући Меморандум о узајамном разумијевању, између спољно политичких институција земаља чланица ради стварања заједничког интернет вебсајта, што ће представљати виртуелни секретаријат групе.

„То значи да ми постајемо институција са формалним прописима“, рекао је замјеник руског министра економије Алексеј Лихачев агенцији ТАСС.

Чланак БРИКС: Усвојена финална декларација се појављује прво на ИСКРА.

Није дошло до дубоке кризе у руској економији, земља сигурно пролази кроз све потешкоће, изјавио је председник Русије Владимир Путин, говорећи на пленарној седници ПМЕФ.

Русија је спремна да сарађује са западом, без обзира на активне односе са БРИКС-ом

Русија је спремна да сарађује са Западом, без обзира на интензивне односе са земљама БРИКС-а и Латинском Америком, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

„Убеђен сам да велики потенцијал имају трговинско-економска партнерства са земљама Латинске Америке, државама БРИКС-љ. Предстојећи самити ове организације у Русији почетком јула, сигурно ће омогућити ширењу наших пословних контаката“, рекао је Путин на пленарној седници Петербуршког међународног економског форума.

„Желим да нагласим — интензивни односи са новим центрима глобалног раста ни у којем случају не означавају да мању пажњу посветимо дијалогу са нашим западним партнерима. Уверен сам да ће се таква сарадња обавезно наставити“, навео је он.

Према речима председника, Русија је отворена за свет, за економску, научну, хуманитарну сарадњу, за договоре са представницима грађанске заједнице и пословним круговима из читавог света.

Русија ће одговорити на западне санкције отварањем тржишта

Русија ће одговорити на западне санкције ширењем слободе и отворености земље, изјавио је Путин.

„То није парола — то је садржај наше реалне политике, тог посла који сада водимо на стварању услова за пословање, тражењу нових партнера и отварању новог тржишта и учествовању у реализацији великих интеграционих пројеката“, нагласио је председник.

Путин је навео и да супституција увоза не треба да се схвата као жеља да се затвори своје тржиште и ограђивање од светске економије. Земља треба да се научи да производи квалитете и конкурентне производе који треба да се пласирају не само у Русији, већ и у иностранству. Потребно је „потпуно и ефикасно коришћење наших унутрашњих могућности за развој“.

Европа остаје водећи економски партнер Русије

Европа остаје водећи економски партнер Русије и Москва је спремна да настави да развија те односе, изјавио је председник Владимир Путин.

„Нас интересује шта ће се дешавати у Европи. То је наш највећи партнер. Да, обими трговине са Европом су значајно смањени, мада Европа и даље остаје наш највећи партнер, док међу европским земљама прво место заузима Немачка. Надам се да ће проблеми проћи и да ћемо и даље развијати те односе. Ми смо спремни за то“, рекао је Путин.

Економија Русије је постала отпорна

„Крајем године су нам прорицали кризу. То се није десило. Ми смо, напротив, стабилизовали ситуацију, превазишли негативна колебања конјунктуре и самоуверено прошли кроз потешкоће. Пре свега јер је економија Русије постала довољно отпорна“, рекао је руски лидер. Према његовим речима, без обзира на то што је земљи ограничен приступ међународном тржишту капитала и тражња за производима, расте обим несировинског извоза.

„У првом кварталу 2015. године обим несировинског извоза је порастао за 17 одсто. Извоз производа са високим степеном прераде износио је у првом кварталу скоро 7 милијарди долара“, навео је председник.

„Инфлација на измаку“

Русија је сачувала контролу над инфлацијом. Она иде наниже, изјавио је председник Русије.

„Сачували смо контролу над инфлацијом. Да, она је скочила због девалвације рубље, али сада та тенденција иде наниже“, нагласио је шеф државе.

Према речима Путина, након значајног раста цена, прва три месеца ове године она иде наниже. У марту је износила 1,2 одсто, а у априлу 0,5 одсто.

„Тенденција је очигледна. Видимо да се снижава“, закључио је председник.

Чланак ПУТИН: Русија ће на санкције одговорити отварањем тржишта се појављује прво на ИСКРА.

Шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков сматра да ће БДП земаља БРИКС-а (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике) ускоро превазићи привредне показатеље земаља „Велике седморке“.

„Било је доста скептицизма на Западу на рачун БРИКС-а. Скептици су посрамљени: ускоро ће БРИКС по БДП-у превазићи Г7“, написао је политичар на Твитеру.

БРИКС је савез пет држава: Бразила, Русија, Индија, Кина и Јужноафричке Републике (до укључивања ЈАР 2011. године — БРИК). Савез је основан у јуну 2006. године, а први званични самит је одржан у јуну 2009. године у Јекатеринбургу. Од тада се сусрети на високом нивоу одржавају сваке године. Последњи самит је одржан у Бразилу. Председавање БРИКС-у је 1. априла ове године преузела Русија.

Чланак ПУШКОВ: БРИКС ускоро јачи од „Велике седморке“ се појављује прво на ИСКРА.

Слепо придржавање политике коју води Америка и увођење санкција Русији испоставили су се као потези фатални по Европу. Осовина Русија-Кина-БРИКС може да преокрене глобални економски систем и надјача хегемонију САД, сматра главни економиста немачке „Бремер ландесбанке“ Фолкер Хелмајер.

Реална штета по земље Европске уније коју је изазвало увођење санкција Русији много је већа него што процењују статистичари, рекао је у интервјуу за „Дојче виртшафтс нахрихтен“ Фолкер Хелмајер, главни економиста немачке „Бремер ландесбанке“.

„Пад обима немачког извоза за 18 одсто у 2014. години и 34 одсто за прва два месеца 2015. године само је врх леденог брега“, рекао је Хелмајер и додао: „Последице су много веће“.

„Европске земље попут Финске и Аустрије, које имају изграђене пословне везе са Русијом, мање послују у Немачкој. Такође, европске корпорације заобилазе санкције и стварају изузетно ефикасне производне капацитете у Русији. Ми на тај начин губимо овај потенцијални основни капитал, који је основа нашег просперитета, а Русија побеђује“, објашњава Хелмајер.

Однос поверења између Русије и Немачке и Европске уније је донекле уздрман. Биће потребне године како би се поново изградио. Резултат тога је да су компаније попут „Сименса“ и „Алстома“ изгубиле значајне пројекте у Русији, рекао је Хелмајер. Потенцијална штета, не само по Немачку, већ и по целу ЕУ, тако је значајно већа него што то тренутне цифре показују.

У међувремену, Москву, Пекинг и друге чланице БРИКС-а очекује изградња највећих пројеката модерног доба: изградња нове евроазијске инфраструктуре од Москве до Владивостока, на југу Кине и у Индији.

Учешће западних земаља у овим мегапројектима чини се прилично неизвесно, примећује Хелмајер.

„По мом мишљењу, конфликт је већ решен“, рекао је он.

„Осовина Москва-Пекинг-БРИКС је победила. Западу је доста. Током 1990-их, ове земље су чиниле приближно 25 одсто светског економског аутпута. Сада чине 56 одсто светског економског аутпута и 85 одсто светске популације. Контролишу приближно 70 одсто светских девизних резерви. Оне на годишњем нивоу расту у просеку 4-5 одсто. Пошто Сједињене Државе нису биле спремне да своју моћ деле са светом, нити да изграде сектор за развој тржишта базиран на сопственом финансијском систему, изгубиле су битку“, истакао је он.

Данас ниједан проблем у свету не може бити решен без Москве или Пекинга, рекао је економиста.

Недостатак сопственог циља чини да Европска унија и Немачка изгледају као губитници.

„Што се дуже будемо придржавали ове политике у ЕУ, цена ће бити све виша. Све ће нас мање схватати као озбиљног саговорника“, додао је он.

Чланак НЕМАЧКИ БАНКАР: Осовина Русија-Кина-БРИКС може да надјача хегемонију САД се појављује прво на ИСКРА.

Иако су немачки привредници затражили да руски председник Владимир Путин буде позван на самит Г7, аналитичари сматрају да је то мало вероватно због оштре позиције САД и Канаде. Према њиховим речима, самит у баварском замку Елмау за Русију сада није приоритет. Москви је важан састанак шефова држава БРИКС-а и ШОС-а у Уфи.

Подсетимо, западне државе су се договориле да обуставе чланство Русије у Г8 после повратка Крима у састав РФ у марту 2014. године, али је према речима директора Источног комитета немачке економије Екхарда Кордеса, решавање многих међународних проблема немогуће без учешћа Москве.

На територији Русије ради више од 6.500 немачких фирми, али према речима политиколога Александра Рара, интересовање за ублажавање позиција према Русији нема само Немачка.

„И бизнисмени из Италије и других држава желе да се обнови дијалог због тога што страдају многе фирме које су годинама радиле на руском тржишту. Сада се оне плаше да ће изгубити позиције које су имале, а да ће на њихово место доћи фирме из Кине и других азијских држава“, истиче Рар за Спутњик.

Према његовом мишљењу „најглобалнија“ тема на самиту Г7 ће бити промена климе, иако, како каже, разматрање тог питања без учешћа највеће државе на свету делује чудно.

„Било како било, Русији самит у баварском замку Елмау, где ће се одржати самит Г7, сада није приоритет, већ су то састанци шефова држава БРИКС-а и ШОС-а који ће бити одржан у јулу у руском граду Уфи.

Дипломата и члан Руског савета за међународна питања Глеб Ивашенцев за Спутњик каже да је главни задатак самита у Уфи повећавање улоге „глобалног Истока“ у политичком и економском животу планете, подсећајући да државе БРИКС-а стварају четвртину глобалног БДП.

То што се самит пет водећих светских економија у развоју, према његовим речима, одржава у Русији, показује да је изолација државе празна прича.

„Планирамо велики заједнички програм у главним браншама светске економије — енергетици и информативној безбедности. Прошле године су државе БРИКС-а оформиле заједничку банку, која ће постати једна од водећих у свету“, рекао је он.

Ивашенцев објашњава да о ширењу БРИКС-а неће бити речи у Уфи, али сматра да се око ове организације ствара „гравитационо поље“.

Стручњак Московског државног института за међународне односе Игор Денисов, подсећа да Шангајска организација за сарадњу (ШОС), коју осим Русије и Кине чине Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан, осим традиционалних питања безбедности и борбе против тероризма и трговине дрогом, тражи и нове форме сарадње у области економије.

„Могуће је да ће организација решавати питања стварања алтернативне финансијске архитектуре. Није искључено ни стварање банке ШОС-а“, закључује стручњак.

Чланак МОСКВА: Русији БРИКС важнији од самита Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Председник Русије Владимир Путин потписао је закон о ратификацији споразума о новој Развојној банци БРИКС-а, а документ је приложен на званичном сајту за правне информације.

Споразум о стварању банке био је потписан у јуну 2014. године у бразилском граду Форталезе. Банка ће постати једна од најкрупнијих институција развоја са најављеним капиталом од 100 милијарди долара. Она ће финансирати крупне инфраструктурне пројекте у државама БРИКС-а и земљама у развоју.

На лето ће бити одржана прва седница Савета директора БРИКС-а у Уфи на којој ће бити донете одлуке о кандидатури председника и заменика председника банке БРИКС-а.

Министарство финансија Русије очекује да банка развоја БРИКС-а почне да функционише крајем 2015. године, а кроз четири до пет година ће прорадити у целини.

Брикс је организација која окупља Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужноафричку Републику.

Чланак КАПИТАЛ 100 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Путин потписао закон о Развојној банци БРИКС-а се појављује прво на ИСКРА.