(Ненад Кецмановић) Фото: intermagazin.rs

ДА ЛИ академици БАНУ планирају да Бошњаке „врате“ у богумиле који говоре језиком са стећака у Радимљи и Мухамеда Туњу Филиповића промовишу у бошњачког Вука Караџића?

„Матерњи језик – стуб државности БиХ“ – назив је научног скупа који је посљедњег дана фебруара у Сарајеву организовала „Бошњачка академија наука и умјетности“ (БАНУ) из Новог Пазара, а у част 1. марта – Дана независности БиХ (Дневни аваз, 28.02.2018.)

Већ из самог назива избијају непресушне бошњачке фантазије о јединственој БиХ и једном беиха народу, који говори исти – босански језик. Јер, пазите, није ријеч о „матерњим језицима“ у множини, иако ту, зна се, постоје три званична језика, српски, хрватски и босански. А пошто је организатор БАНУ, а не АНУБиХ, очито да је онај један, управо босански.

Испада да српски и хрватски језик нису стубови БиХ, што ће рећи да то нису ни народи који тим језицима говоре. Најзад, то значи да је „државност БиХ“ нестабилна, јер се љуља на само једном стубу.

Мање или више баш тако стоје ствари, али чему сво то камуфлирање, обмањивање и самообањивање „да се власи не досјете“?

Да би ипак све било јасно, побринуо се предсједник БАНУ, академик Мухамед Туњо Филиповић, који се никад није устручавао да јавно пусти на вољу својој заиста бујној машти: „Наш језик имао је судбину као и ми, да су нас негирали. Наше комшије управо су босански језик узеле за основу својих језика. Српско-хрватски језик базиран је на јужном нарјечју, а тај термин употријебљен је управо да се не каже босански. А негирањем босанског језика, негира се и постојање Бошњана који су постали Бошњаци.“

Прије свега, Туњо је остао дужан одговор – ко је то и када негирао муслимане као нацију са почетним великим словом? Напротив, за разлику од велике већине европских народа, који су до истог циља стизали вјековном националном борбом, Муслимани, потоњи Бошњаци, постали су нација одлуком комунистичке партије КПЈ/СКЈ, уз подршку друга два народа у БиХ, те осталих република и народа у СФРЈ, међу којима су и у републици и у држави и у компартији најбројнији били Срби.

Упркос општој, а пресудно српској подршци у БиХ и СФРЈ, да постану најмлађа нација на Балкану, Муслимани су 1. марта 1992. били баш ти који су мајоризацијом негирали Србе као равноправан народ.

Туњо се још прије рата „прославио“ тезом да је „Андрићево дјело нанијело више штете Босни него све окупаторске војске“. А затим једном још неозбиљнијом тезом.

„Бошњаци нису настали исламизацијом хришћана коју су спровеле Османлије у БиХ, него су, у ствари, они „темељни народ“, настао од богумила, који су добровољно прихватили ислам. А каснијом христјанизацијом БиХ, већи дио тог темељног народа конвертирао је у православце и католике и, по симетрији вјере и нације, у Србе и Хрвате“.

Елем, историјски нису се превјерили Бошњаци, него Срби и Хрвати. Нису Бошњаци потомци потурица, него су Срби потомци посрбица.

У најмању руку, Мухамед Туњо је пропустио да објасни како су богумили, који су били јеретици унутар матичне православне цркве, и своју грчевито брањену јерес платили прогоном из Рашке у Херцеговину, тако олако замијенили за ислам, односно привилегије које је нудио окупатор.

Досљедно претходној конструкцији, очекивало би се да Туњо као најновије, четврто по реду преименовање свог народа током свега 25 година (Муслимани, Бошњаци, Босанци) предложи још једно ново име – Богумили, који говоре језиком са стећака у Радимљи.

Међутим, академик Туњо је открио да је Вук Караџић као стандард српског језика украо босански језик, који је лажно назвао јужно нарјечје српског језика у Херцеговини. Тако, ето, по предсједнику БАНУ сви Срби, не само у Српској него и у Србији и расејању, говоре „босански“ језик у заблуди да је то српски.

У сваком случају тим „јужним нарјечјем српског језика у Херцеговини“ нису говорили Босанци него Херцеговци, при чему су били и доминантно Срби, те и данас живе у Српској. Остаје загонетно како је онда то могао да буде босански језик Бошњана или Бошњака.

Балкански народи, који су се формирали као нације на основу заједничке вјероиповијести, показују амбицију да накнадно и на силу копирају западни модел формирања нација на основу заједничког језика. Ваљда зато да би их велики и моћни озбиљније схватили.

Политичка, економска, технолошка, културна, медијска и др. надмоћ Запада, са једне, и колонијални менталитет Балканаца, са друге стране, учинили су да све нове нације хоће по сваку цијену да имају и свој језик. То са језиком, међутим, иде много теже и спорије него претварање федералних јединица у државе, народа у нације, јединствене цркве у аутокефалне. Колико су се само Хрвати мучили да од једног српског језика направе два и испадали смијешни са ендехазијским „новоговором“.

А тек Црногорци… Муслимани/Бошњаци са босанским језиком су ипак све превазишли.

На симпозијуму БАНУ учествовао је и академик Џевад Јахић.

„Босна и Херцеговина има свој језик и међу славенским језицима је најслојевитији. Негирањем језика негира се и државност, поријекло, дух, биће и све док се не дође до индивидуе. Највећи ауторитети из Србије и Хрватске износе смијешне тврдње, али су то лаичке формулације. Негирају оно што уопће не познају, али то је однос према нашој држави.“

На шта ли Јахић мисли под оним најслојевитији? Ако академик мисли на значајно учешће турских (језик османског окупатора) и арапских (језик Курана) израза у локалном српском језику, који су Бошњаци назвали босанским, могло би се и прихватити. Ако мисли на велике тешкоће да се особеност тог језика лингвистички докаже, такође.

Теза да негирање бошњачког језика значи и негирање државности БиХ је, међутим, неодржива.

Црна Гора је, поред Србије, најстарија еx ЈУ држава, а Црногорци и као нова нација и даље говоре и пишу српски, упркос притисцима власти.

У БиХ чак већина становништва не говори бошњачки. На 75 одсто територије БиХ службени језици су српски односно хрватски.

Бошњачки има статус службеног језика само у пет кантона са бошњачком већином, односно на 25 одсто територије.

Уз начелно поштовање права сваког народа да, како свој национални идентитет , тако и језик којим се служи, назову како год хоће, лингвистички гледајући сами Бошњаци не користе конструкт звани босански језик.

Прије рата су говорили и писали источном, а сада то чине западном варијантом српскохрватског.

Једине специфичности које су се примиле у народу своде се на убацивање гласа „х“ гдје га није било, попут лахко, мехко, кахфа и сл.

Јахићев старији колега и предсједник Туњо је недавно рекао да „Бошњака нема без ислама“, еx реис Церић ефендија је нешто раније изјавио да је „Турска матица Бошњака“.

Не би ли, консеквентно томе, било прикладније да Бошњаци говоре језиком Курана – арапским, или језиком матице – турским, јер то ваљда не би био атак на државност БиХ?

Важно је само да то не буде комшијски језик, поготово, не дај боже, српски, који не би морали да уче на курсу страних језика.

Бошњаци су се толико запетљали и око нације, и око језика и око државе, да је угледни национални пјесник и сценариста Абдулах Сидран једном приликом с тугом примијетио: „Ми смо народ који не може да се договори ни око имена под којим ће нестати. Негдје смо погријешили, а ја не знам да кажем ни када ни у чему, поготово који је прави пут“.

Прилог идентитетском замешатељству представља и сама БАНУ.

Пошто су у Сарајеву задржали предратну заједничку АНУБиХ, а у Републици Српској и Херцег Босни су формиране националне академијске институције, муфтија Зукорлић, реис Церић, академик Туњо и санџачки тајкун Фахро (Фахрудин Радончић) одлучили су да направе БАНУ у Новом Пазару. Колико год то било у супротности са бошњачком политиком јединствене БиХ, па досљедно томе и јединствене АНУБиХ, сматрали су да је велика штета за бошњачку науку да не окупи значајне кадровске капацитете из три општине са муслиманском већином у Рашкој.

Док Сидрана муче идентитетске недоумице, „најпаметнији у Бошњака“, како сународници титулишу Мухамеда Филиповића, за све има рјешење. Већ на почетку скупа пред дупке пуном свечаном салом хотела „Радон плаза“ јасно је поручио:

„Свесрдно подржавам пројект који води БАНУ да се ми коначно према нашем језику почнемо односити са становишта науке. Дакле, да организујемо израду рјечника свих врста и да публикујемо наше језичко благо“.

Ове ријечи „најпаметнијег у Бошњака“ све објашњавају.

Власник хотела Радон Плаза, лидер СББ-а, санџачки тајкун Фахрудин Радончић, није само финансијер БАНУ (Нови Пазар –Сарајево) него и спонзор новијих интелектуалних марифетлука Мухамеда Туње, који, заузврат, у такође Фахрином „Дневном Авазу“, повременим интервјуима промовише политику његове партије.

Елем, израда и публиковање „бошњачког језичког блага и свих рјечника“ биће, дакако, повјерена Мухамеду Филиповићу, као главном и одговорном уреднику, хонорисаном у складу са објективном тежином задатка. Елем, Туњо снажно подржава свој пројекат и своју нафаку, а као пројекат БАНУ, чији је предсједник.

О благу, језичком и осталом је ријеч.

Благо Бошњацима кад имају ко да их брани од опаких Караџића, Вука, који им је отео језик и Радована, који им је отео пола државе.

Чланак Бошњаци би да докажу да им је Вук украо језик и да су Срби потомци посрбица се појављује прво на ИСКРА.

Српски војници и полицајци (Фото: Sputnik/ Министарство одбране)

СДА Санџака противи се позивању и распоређивању Бошњака „у резервни састав српске војске“ и њиховом учествовању на војним вежбама и најављује да се Бошњаци неће одазивати тим позивима.

То је на конференцији за новинаре саопштио генерални секретар СДА Санџака Ахмедин Шкријељ.

Он је навео да се странци јавио велики број, како је рекао, забринутих родитеља „чија су деца добила позиве за распоређивање у резервни састав српске војске и учествовање на војним вежбама“.

Они су се обратили странци „са захтевом да их заштити од те врсте притисака и опасности по живот којим их излаже српска војска и Министарство одбране“, додао је Шкријељ.

Он је рекао да „објективан страх Бошњака од српских оружаних снага“ лежи у чињеници да многобројни злочини почињени над Бошњацима „од стране управо тих оружаних снага нису расветљени и одговорни до данас нису кажњени“.

„Управо из тих разлога Бошњаци у српској војсци и другим српским оружаним снага виде претећу оружану силу која је показала непријатељски однос према Бошњацима од распада бивше СФРЈ до данас“, каже Шкријељ.

СДА Санџака, каже, захтева да „Министарство одбране и српска војска“ Бошњаке Санџака изузму из позивања и распоређивања у резервни састав и учествовања на војним вежбама и додаје да се Бошњаци неће одазивати таквим позивима како себе не би излагали ризицима и реалним опасностима по живот.

Шкријељ каже и да „српско правосуђе не сме кажњавати Бошњаке ако се из објективног страха за живот не одазову војној вежби, јер до данас нису процесуирали нити казнили ниједног злочинца који је правио каријеру у државној служби убијајући, хапсећи и вршећи тортуру над Бошњацима Санџака“.

„Свако насилно одвођење и кажњавање Бошњака који се не одазову у резервни састав и на војне вежбе сматраћемо организованим државним насиљем са циљем застрашивања Бошњака“, поручио је Шкријељ.

Додаје и да су се тим поводом обратили највишим државним органима са захтевом да изузму Бошњаке из распоређивања и позива на војне вежбе „све док се не открију и казне припадници српске војске који су учествовали у злочинима над Бошњацима и док се не утврди коначно решење за положај и статус Бошњака и Санџака“.

Шкријељ је позвао ЕУ да организује дијалог између српских власти и легитимних представника Бошњака Санџака и посредује у њему.

Чланак НА ПОТЕЗУ ДРЖАВА СРБИЈА: СДА Санџака против позивања Бошњака у „српску војску“ се појављује прво на ИСКРА.

Сулејман Угљанин ( Фото: Новости/ Танјуг)

Председник Бошњачког националног вијећа Сулејман Угљанин рекао је на конференцији за новинаре да „српска држава за Бошњаке у Србији представља геноцидну творевину, са неприхватљивим именом и начином организације“.

Угљанин је навео да се помињањем „српске државе“ врши дискриминација над свима који не припадају већинском народу, те да се БНВ труди да се уставним променама Бошњацима дâ статус државотворног и конститутивног народа у држави Србији.

Према његовим речима, у уставним променама требало би да се „Санџаку обезбеди статус покрајине, односно средњи ниво власти“.

„У том контексту такође инсистирамо на ревизији акционог плана за поглавље 24 у оквиру преговара Србије са ЕУ и мањинског акционог плана. То су кључне ствари на којима ми радимо“, казао је Угљанин.

Како је навео, о положају Бошњака у Србији говорио је „због чињенице да су у протеклих 28 година државни органи Србије учинили све што је било у њиховој моћи да протерају Бошњаке са ових простора и да им обесмисле живот“.

У то је, каже, била укључена и полиција Србије у време Слободана Милошевића, а да се стање није променило, оптужује даље Угљанин, говори реаговање српске полиције и министра после догађаја од 30. септембра у Тутину, као и нереаговање на поступке Муамера Зукорлића.

Чланак УГЉАНИН: Српска држава је за Бошњаке геноцидна творевина се појављује прво на ИСКРА.

Александар Вучић (Фото: РТС)

Србија једино што тражи од Бошњака је то да се и Срби у Српској и у БиХ осјећају безбједно, изјавио је предсједник Србије Александар Вучић данас у Истанбулу послије разговора са предсједником Турске Реџепом Таипом Ердоганом и са бошњачким чланом Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем.

„Изетбеговић и ја смо имали довољно времена да разговарамо. Оно што је за мене најважније…рекао сам – Србија поштује територијални интегритет БиХ, Дејтонски мировни споразум, све што од вас Бошњака тражимо то је да се и Срби у Републици Српској и свугдје друго у БиХ осјећају сигурно. Да онако како ми не желимо да урушавамо ваш територијални интегритет, молимо вас да имате такав однос према Републици Српској која је Дејтоном створени ентитет на територији БиХ“, рекао је предсједник Србије.

Вучић је оцијенио да је разговор са Изетбеговићем био добар и отворен, прије свега о укупним односима Срба и Бошњака, као и о односима у БиХ, односима између Србије и БиХ.

„Оно што је најважније за људе је то да сам увјерен да ћемо успјети заједничким напорима да обезбиједимо трајан и сигуран мир и за српски народ, али и за Бошњаке и Хрвате и за све друге који живе на територији БиХ“, нагласио је Вучић.

На питање да прокоментарише изјаву предсједника Републике Српске Милорада Додика, да је преседан да се у Истанбулу разговара са једним чланом Предсједништва БиХ, Вучић је додао да је на њему да увијек и готово са свима разговара.

„Изетбеговић се није представљао као предсједник, као бошњачки члан Предсједништва…и тако се и најавио и тако је и говорио. Разумијем и предсједника Додика, али мислим да је добро када људи разговарају“ закључио је Вучић.

Говорећи о састанку са Ердоганом и Изетбеговићем, Вучић је рекао да је разговор био добар и отворен и да је договорено да мир и стабилност морају да буду сачувани шта год да се дешава. Навео је да је са предсједником Турске разговарао о регионалним и глобалним питањима.

„Истовремено смо, чини ми се, успјели да додатно приближимо односе Србије и Турске и они су веома добри данас“, поручио је Вучић.

Како је истакао, за Србију је од изузетног значаја билатерални однос са Турском. Додао је да је помоћ и подршка предсједника Ердогана веома значајна, јер када он каже да је нека земља пријатељска, она је то добар амбијент за све оне који желе да улажу.

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да би резултати састанка са предсједницима Турске Реџепом Таипом Ердоганом и Србије Александром Вучићем могли да буду историјски.

„Дакле, да се направи ауто-пут или већином ауто-пут, комбинован са брзим путем, који би направио круг Сарајево-Зеница-Тузла-Брчко-Бијељина-Београд, па онда на Пожегу и Вишеград назад до Сарајева. Да се потпуно заврши круг“, рекао је Изетбеговић након састанка у Истанбулу.

Он је навео да је Ердоган обећао да ће се изнаћи начин да се таква ствар уради и да је то огроман пројекат.

„Друга ствар је оно на чему је инсистирао господин Вучић, а то је да никада више БиХ неће имати проблема са Србијом“, рекао је Изетбеговић.

Чланак ВУЧИЋ: Србија од Бошњака у БиХ тражи безбједност за Србе се појављује прво на ИСКРА.

Београд (Фото: РТРС/beograd.in)

Предсједник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић поднио је Граду Београду иницијативу за постављање спомен-плоче „мухамеданском батаљону“, који је учествовао у одбрани Београда 1915. године.

У иницијативи, упућеној градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, Омеровић наводи да је, према доступним историјским подацима, у одбрани Београда 1915. године учествовало и 15 одсто војника који су били муслиманске вјероисповијести.

„То је био 4. батаљон 10. кадровског пука, који је заједно са 7. пуком чинио кичму одбране Београда. Тим батаљоном је командовао каплар Шемсо Мидовић из Сјенице“, подсјећа Омеровић и истиче да је та јединица „пружила одсудну и најупорнију одбрану у центру Београда“.

Омеровић предлаже да се у непосредној близини мјеста, гдје је стајала Мидовићева барикада – код Народног позоришта или Народног музеја – постави спомен-плоча посвећена овом значајном догађају за одбрану Београда.

Он истиче да се овом иницијативом мора отргнути од заборава улога припадника бошњачке националне мањине у одбрани Београда.

„Осим наше људске обавезе и захвалности тим људима који су дали свој живот бранећи Београд, ако смо одговорни морамо мислити и на нашу будућност. То је посебно важно данас када смо свједоци појачаних тензија на релацији двије државе и два народа, са запаљивом реториком“, навео је Омеровић.

Он додаје да је сигуран да ће овакав однос према припадницима једне националне мањине, која је учествовала у српској војсци и бранила Београд, допринијети јачању добрих односа и повјерења.

„Надам се да нам је то свима циљ. Позитивну улогу Бошњака у одбрани Београда морамо истаћи и учинити видљивим у култури сјећања и јавне комеморације. Достојно обиљежити тај дио херојске одбране Београда је наша обавеза. Дугујемо то овим војницима – навео је Омеровић.

Чланак УЧЕСТВОВАЛИ У ОДБРАНИ БЕОГРАДА 1915. ГОДИНЕ: Бошњаци за спомен-плочу „мухамеданском батаљону“ у Београду се појављује прво на ИСКРА.

(Босански језик) Фото: РТРС

Поводом става Џонатана Мура да су Бошњаци у Републици Српској дискриминисани због тога што у Уставу српске умјесто „босански“, пише „језик бошњачког народа“, те изјаве да сваки народ на свијету има право да језик назове како хоће, реаговала је академска заједница у Србији, наводећи да Мур очигледно мисли да је дошао међу афричка племена. Муру савјетују да се, када је ријеч о језику, бар упозна са политиком организације из које долази.

Ако Џонатан Мур покаже гдје у међунродном праву пише да свако језик који говори може да назове како хоће, лингвиста Милош Ковачевић каже да би Српска одмах требало да призна „босански језик“. Муру предлаже и да се распита о наводном рјечнику босанског језика из 18. вијека, наводећи да је ријеч о много старијем документу чији писац сам каже да пише на српском а којем су муслимани касније промијенили насловницу.

– Друга неистина је да је негдје у Фојници пронашао Рјечник босанског језика из 18. вијека. Очито је ријеч о рјечнику Мухамеда Хеваија Ускуфија из 1660. који су муслимани намијерно фалсификовали. И Ако Мур нађе да тај рјечник заиста у самом називу има „босански“, такође ће Република Српска признати „босански језик“ – каже Ковачевић.

Назвати језик бошњачког народа босанским једнако је као да аустријанци свој језик назову аустријски, каже Ковачевић. Позадина стварања босанског језика чак и нема ништа са лингивистиком, већ, како каже, са политиком.

– У име српске филологије хајде да кажемо да су Српска акдемија наука и Одбор за стандардизацију издали саопштење о босанском језику у којем је наведено да је босански језик политичка творевина смишљена с циљем да се створи унитарна БиХ у којој не би било ни Срба, ни српског језика. Исто тако, црногорски језик је језик који нити може да постоји, нити ће икад постојати, што чак и сами Американци потврђују – каже Ковачевић.

Муру и свима који држе придике, Ковачевић савјетујуе да, кад идући пут дођу, донесу са собом чланове закона на које се позивају.

Чланак КОВАЧЕВИЋ: Мур очигледно мисли да је дошао међу афричка племена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је данас да је Међународни суд правде у Хагу донио политичку одлуку одбацујући захтјев за ревизију пресуде по тужби против Србије.

Изетбеговић је рекао новинарима да је од регистрара Међународног суда правде добио писмо којим се извјештава да Суд не може предузети никакве активности о захтјеву за ревизију пресуде по тужби против Србије, с обзиром да нема одлуке надлежних власти, односно јединственог става Предсједништва БиХ по овом питању.

Он је навео да ће оваква одлука смирити страсти код Срба, али да не зна како ће „на сталну неправду да реагују Бошњаци“.

Изетбеговић је рекао да поштује став предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића, истичући да је цинизам то што је Међународни суд правде тражио нову сагласност за агента БиХ Сакиба Софтића.

Коментаришући критике које су на његов рачун износили Фахрудин Радончић, Емир Суљагић и други бошњачки политички лидери, Изетбеговић је рекао да то нису референтни политичари да би то коментарисао.

„Шта сам друго могао очекивати од Радончића и Суљагића, који нису референтни да мени држе лекције о овоме. Радончић је задња личност која може да говори о мојим поступцима“, додао је Изетбеговић.

Он је потврдио да је посјета премијера Србије Александра Вучића добродошла и да би могла да смири страсти, те да сматра да је данашња, „Вучићева Србија нешто потпуно другачије од оне /Слободана/ Милошевића“.

Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтјев за ревизију пресуде по тужби против Србије, коју је поднио Сакиб Софтић, уз образложење да га нису поднијеле надлежне институције БиХ.

Чланак ИЗЕТБЕГОВИЋ: Политичка одлука – не знам како ће „на сталну неправду да реагују Бошњаци“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

“Почињем ову своју причу, низашто, без користи за себе и за друге, из потребе које је јача од користи и разума”…

„Дервиш и смрт“ – Меша Селимовић

Када су ми неки пријатељи са Илиџе, по националности Срби, након формирања Источног Сарајева, рекли да они сада имају своје „Источно Сарајево“ а муслимани, опет, своје „Блискоисточно Сарајево“, мени је то звучало као мала безазлена заједљивост, чак више шала него провокација. А требало је да звучи као туробна истина о цивилизацијској странпутици једног културног обрасца и израза; крај илузије, чији су дио били и Бошњаци.

Сарајево данас, представља културну и историјску периферију – оно је данас цивилизацијски болесник који своју духовну наказност прикрива лажном бригом за државу, купујући за себе статус „града жртве“, и „града патриоте“, који због тога, и јер је „главни“, има право судити о свему, судити свакоме, одредити свему мјеру и сврху.

Без познатих научника, књижевника и пјесника, без ичега вриједног што би артикулисала или симболизовала, ова духовна касаба представља јединствену оставштину османске тираније, квази-империјалног аустро-угарског идентитета, комунистичке бахатости и безбожништва те вехабијске „авангарде“, због које сви требају да шуте и умру шутећи.

Од тренутка када се, у јединственој борби против везирског града Травника, први пут изборило да буде центар власти, ово Сарајево је ту титулу и тај положај љубоморно чувало снисходљивим односом према свакој власти, одакле год дошла и каква год била.

Било је тренутака када су други и другачији, долазећи са привидне периферије, снажно покретали ту жабокречину и стварали непревазиђена дјела, богатог стила и изражаја, пуна вриједних поука. Али… свака нова власт захтијевала је одрицање од створеног и негирање посебног и вриједног. Они без којих Сарајево никада ништа није знало створити отишли су на боље мјесто; а боље мјесто било је и Тузла и Травник, Бихаћ и Зеница, Београд и Загреб, Беч и Пешта. Сарајево их се олако одрекло и прекрижило, у име властите себичне природе, глади и бједе, жеље да буде власт или уз власт и због свог плитког ума.

У овом граду штовани и опјевани су многи никоговићи, пандури и ушљиви властодршци; у њему су се повампирили ел Хусеини и Мухамед Панџа, док су из њега протјерани Меша Селимовић и Мак Диздар а у њему уморен Хамдија Поздерац.

Квази елита, пуки чиновници ове касабе, нису анатемисали само дојучерашње Сарајлије – прогањали су они моћним полугама власти, каква год она била, Дервиша Сушића и Скендера Куленовића, а великан и нобеловац Иво Андрић проскрибован је и извријеђан да би, заједно са Петром Кочићем, Светозаром и Владимиром Ћоровићем, Алексом Шантићем и Јованом Дучићем, сви скупа били означени мрзитељима Босне а посебно муслимана. Војводу Степу и Гаврила Принципа сарајевски духовни јањичари су наврат-нанос протјерали са улица, из библиотека и из колективног памћења у граду и на цјелом простору који је био под јурисдикцијом, те проклете авлије и прљаве касабе, назови града.

Плејада снажних историјских личности, интелектуалаца и духовних стваралаца добила је етикету непријатеља и оптужена да је нанијела више штете „земљи Босни“ него све стране војске које су кроз њу марширале. Војници ове немилосрдне хајке према свему разумном, а другачијем, били су мали интелектуални пацови, са купљеним дипломама „доктура“ и „професура“ – полуписмени дебили и тумачи прошлости и будућности упорно су бацали свој поглед преко плота и оживљавали га у ријечима мржње које су требале ублажити јадну и биједну садашњост. Стварност се затрпавала утјехом јадника, да са друге стране плота „чучи непријатељ“ који спрема нападе, али да је и њему тешко, да нема од чега да живи и да је захваљујући баш Сарајеву он на издисају и пред пропашћу. „Непријатељ се налази пред коначним поразом, само треба још мало издржати“.

Да се оснажи та кукавичка идеја туђе пропасти као метафора скретања пажње од наше судбине, побринули су се плаћени кукавни новинари, који се у Сарајеву никада нису могли сабрати на једном мјесту, у једној редакцији или једној идеји, него су, да би били главни, оснивали себи телевизије и новине, да би у тим својим телевизијама и новинама били главни. Били једини. Никога они нису морали слушати, ни са ким се договарати, јер је то једини образац понашања у овој касаби задња два вијека: не договарати се ни с ким. Оптуживати и оспоравати све друго; отимати, пљачкати а вријеђати и оне угњетене. Ситне уходе, жбири и политички полтрони, идеолошки трабанти, квази новинари, са минорним конзументима својих информација, са малим, необразованим, надрнданим интернет бојовницима пуним мржње, пуни „храбрости“ а дубоко сакривени иза свог „nickname“, ратовали су за ту шупљу идеју псовкама, увредама и пријетњама, откривајући да трактати о патриотизму у Сарајеву блиским срединама и нису ништа друго до гомила фекалија, која плута у сваком кутку мишљења и осјећања присутних и лансираних из ове касабе.

А тек вјера: без исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије (фикха, тефсира или келама), а есхатологија и свјест о ахирету – то је само за Шејха Имрана за кога нису ни чули. Ислам који значи Мир, никада није заживјео на овом страшном мјесту; шта више, посљедњи умрли изданак владајуће династије, Алија Изетбеговић, јавно је поручио да ће жртвовати Мир због суверености. Лажни муслимани у Сарајеву су схватили поруку: сувереност у односу на Србе и Хрвате је важнија од Мира тј. Ислама, а сувереност у односу на стране силе никада није ни постојала. Од Високе Порте, до Беча и Ћесара, НДХ-азије (при чему је ово задње посебно битан израз субјективитета), Хитлера и Клинтона – животном филозофијом јегуље и глисте – гмизало је такво Сарајево све ближе своме потпуном бесмислу и безизлазу. Ништа у тој идеологији није било осим мржње.

Заступници те аутентичне идеологије били су касабалије а неки су их звали и балије. Слинавци.

Било је ту и храбрих новинара, понеки интелектуалац. Баш сви су они жигосани од власти и њених слуга, па их је лако препознати. Али „једна ласта не чини прољеће“, па тако и та најмања мањина представља тек мало дијаманата на медијској сцени у класичном „информативном крметњаку“, пардон, свињцу. Шминкери, лажне величине, лезилебовићи и „новинари хаџије“ сво своје новинарско умијеће доказивали су шоу програмима у којима су „подбадали“, „пецкали“, „мудро инсинуирали“ и подметали, вјерујући да је то у ствари право новинарство. Никада нису знали ништа написати, јер када ставите нешто на папир (анализу, синтезу, приказ, пресјек, репортажу, хронику, коментар, есеј) ви остављате траг по коме за вама могу ићи, видјети колико вриједите. И казнити вас.

Земља звана Босна и Херцеговина са оваквим „главним градом“ постала је несрећна земља коју не вриједи освајати или држати, а још мање се може поднијети као пријатељска. Она никада није била држава у правом смислу. Њени краљеви били су тек пука спрдња полудивље баронијаде. Властела, која стрепи од рођених, себи најближих, који су им на крају и долазили главе. Ту ни опрез није могао помоћи. Главни град такве државе није ни могао бити ништа вриједно помена и хвале.

А аутентични национални дух, култура и биће у цјелини, били су само мртво слово на папиру. Сви су у Сарајеву примали својства, искуства и знања – обичаје и навике, културу и понашање, од сваке власти с којом су долазили у дотицај, и то примљено претапали, колико год су могли, претварајући у своје, мање-више себично али особено и субверзивно, према културним, идеолошким, политичким, те укупним друштвеним праксама европског друштва и поретка, а прије свега према својој сабраћи хришћанима.

Сарајево је у османско доба дало највеће убице међу владарима, који су убијали и братиће (Морићи), а кроз аустро-угарску монархију изградило најгору слуганску свјест, која кроз народне масе, на капијама града, са хурмашицама и баклавама чека свога наредног окупатора. Штовале су Сарајлије и краља а у комунизму су дали највеће тиранине и демонстрирали народну спремност да се сваки дан, у име „Тита и Партије“, каменицама бацају на Бога у кога никада нису вјеровали, нити су га се бојали.

За такву ксенофобну, мононационалну и себичну „памет“ била је парадоксална и неприхватљива интеркултурна херменеутика, која гради другачију, европску позицију специфичичности; која је отворена за укрштање култура и лагоднију интракултурну позицију. Умјесто таквога преплитања, Сарајево је своју националну припадност претворило у тврђаву и идеологију, чак посебну методологију манифестације и наметања себе, свог, животног и политичког простора као цивилизацијски супериорнију позицију. Богом дану.

Херменеутика смисла, телеологија духа, еманципација човјечанства, као темељни метанаративи модерне и њеног нововјековног утопијског логоцентризма и сцијентизма, те увјерења да ће човјек, коначно, са својим хуманистичким потенцијалима реализовати у 21. вијеку друштво потпуне слободе, за Сарајево као симбол представљали су маглу и неразумљиве појмове чисте друштвене фантазије. Вјекови проживљени у Сарајеву оставили су планетарно разочарење у поразима два свјетска рата, у којима је историја на сваки могући начин демантовала побједничку утопију и обећања локалних лидера.

Вјеројатно је немогуће пронаћи тако разорну слику себства, које „приповједно ја“ у дијалогу, у коме је тешко разабрати стране, остварује двоструком, комплементарном сликом своје трагичности: сликама жртвовања и самообогаљености, које обједињују осјећаји сумњиве снаге на патрљцима, стида, одбачености и неодређености уз осјећај лажног поноса и истинске мржње, које не може оправдати превисока цијена која је за то плаћена. Покушај да се „љубав према свом граду“ наметне и изједначи са љубављу „према домовини“ није дао резултата. Врло мало људи и градова је боловало од те „историјске и завичајне“ болести, будући да су, прво, вјером везани хришћани/кршћани то становиште о оквиру одбацили као уско, избјегавајући енергично спорење са њим, зато што су имали важнијих брига и послова. Оставили су они Сарајево да слободно лута.

Није ли стога парадоксално да и данас, баш у име вјере и вјеровања, политике, историје и идентитета, управо у Сарајеву, функционише таква идеја ускогрудно схваћеног простора и његовог интереса; несхваћеног властитог и туђег идентитета; смисла и суштине друштвених односа те нације, државе или историје?

У својеврсној анализи анатомије једне ирационалне визије, и многих неприхватљивих притисака, самообмана и самоидентифкација, пробија узвраћена мржња као одговор, у свакој мисли, свакој ријечи и сваком стиху. Па нека тако буде! Да то и опјевамо!

П Ј Е С М А „Г Л А В Н О М Г Р А Д У“

Па добро!
Разговарајмо о том граду без псовке:
мада, псовка, пристаје том граду
к’о губавцу кишна кабаница.
Кажете: „Диван град; И чудо
како су исток и запад помирени,
застали у несхватљивом загрљају вјекова,
баш на том мјесту.“
„Душу – овај град има душу“; тврдите;
гледајући одсјај стакла
и џамије, цркве, катедрале;
гледајући бљештавило привида.
О мој Боже, милостиви, самилосни, ето како слијепац суди о сунцу!
Не рекох ли: „Овдје је ријеч оштрија од мача а потеже се и потеже.“
Зар не знате: овдје су умрли, и исток и запад,
ту заједно леже питоми и лијепи
само док су мртви, страшни кад оживе.
То је наша мука а ваша заблуда, јер очима докучисте душу џина
у јединству крајности: измишљеном, као и љепота.
Зар то – душа?!
Отргнути пипци крепалог октопода, на гомили,
мртво море историјског сметљишта и
знакови силника претворени у култ –
само мртви чине диван спој,
оживљени, смрде надалеко и пријете.
Безбожничка лешина, погане аждаје; проглашена спомеником,
шири задах трулежи и поруку: ТАЈНА ЉЕПОТЕ, КРИЈЕ СЕ У СМРТИ!
Зато га не жалим; нимало,
и сваки пут опсујем, кад му чујем име.
Истина: жао ми је малих, дјечијих живота
који су као таоци, без крпица и луткица
клечали заробљени у смраду одраслих,
у њиховој васиони смрти.
А за тај окамењени леш, то пусто трајање смрти, без циља
и вријеме заустављено у ништавилу:
тај чудесни колаж који није живот,
и за његов глупи „велики свијет“, за одрасле:
НЕМАМ РАЗУМИЈЕВАЊА,
као што га ни они нису никад имали
бирајући овакву судбину.

(Фонд стратешке културе)

Чланак ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: Епитаф за Босну се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Говор Бакира Изетбеговића са презентације пројекта „Геноцид над Бошњацима 1992-1995“, у оквиру кога се, између осталог, наводи да је у Приједору почињен геноцид, што ниједна правосудна институција није потврдила, налази се на веб страници Предсједништва БиХ. Да ли је то став те институције, нигдје се не наводи.

На истој презентацији огласио се и реис Хуесин Кавазовић, индиректно оптуживши Милорада Додика и Драгана Човића да раде на растурању БиХ и против Бошњака.

Изетбеговић данас најављује и наставак борбе за оспоравање 9. јануара као Дана РС.

Шта ради пробошњачки говор на званичној веб страници институције свих конститутивних народа – није познато.

„Геноцид над Бошњацима“, пројекат и књига коју је иницирао Алија Изетбеговић, а спровешће његов син, ни једном рјечју не спомиње злочине над друга два народа.

На листу геноцида које ниједан суд није установио, додали су и Приједор.

„Како је могуће да се људи масовно упусте у мучење и убијање невиних цивила, жена, дјеце. Дио тог одговора садржан је у завршној ријечи тужиоца Алена Тигера на суђењу Ратку Младићу. Тужилац Тигер износи бездушне, али рационалне разлоге за геноцид над Бошњацима Приједора. Он каже да је геноцид био дио општег циља, организовано настојање да се Босна демографски преобликује. Геноцид је постао средство да би се постигло трајно одстрањивање несрба са жељених територија“, наводи се на страници Предсједништва БиХ.

Шта се десило Србима из Сарајева и остатка Федерације, који су спали на тек покоји проценат, Изетбеговић није поменуо.

На све се надовезао и исламски врховни вођа у БиХ. Умјесто мирних порука, човјек који је навијао да се спријече Власи да дођу на власт у Сребреници, подсјећа да Бошњацима увијек срећу квари, како каже, тандем – Србин и Хрват, алудирајући на Милорада Додика и Драгана Човића.

„Присјетимо се да су увијек ту двојица, та убитачна комбинација која се циклично пјављује као утвара из прошлости: Цветковић-Мачек, Туђман и Милошевић, Караџић и Бобан, и они које данас гледамо ( Додик – Човић (оп.при.)“, каже Хусеин Кавазовић, поглавар Исламске вјерске заједнице у БиХ.

Негирање злочина почињених над Србима и Хрватима, као и инсистирање на једностраној причи, према којој су та два народа дошла однекуд у БиХ и напала Бошњаке, није нова у Сарајеву, сматрају стручњаци.

„Притисци из Сарајева су константни, они не престају, зато што су они себе убиједили у једну пропаганду коју су водили за вријеме рата и сада су ту пропаганду наметнули као истину. Треба се против тога борити чињеницама и истином каква јесте била од ’90. на овамо“, сматра политиколог Велизар Антић.

Политика која долази из Сарајева је непринципијелна, каже Велизар Антић, јер су за себе резервисали опцију самоопредјељивања, а другима је бране.

Такође, сматра његов колега, Саша Аулић, лицемјерно је и то што Српску оптужују за сепаратизам, а заправо су они почели све процесе који су само довели до реакција из Републике Српске, као што је Дан Републике.

„Управо они којима су уста пуна БиХ, који се декларишу као бх. патриоте, они сваким тим чином напада на РС и Србе, доводе у питање БиХ као цјеловиту државу“, напомиње Аулић.

Да се све више прст упире у оног другог као кривца за све, показује све оштрија реторика у БиХ.

Ако се тако настави и заједничке институције се буду користиле за промоцију личних и страначких политика, онда би на званичној страници Предсједништва БиХ, осим избора језика једног од три конститутивна народа, могла да се нађе и опција о избору истине по истом основу – шта се тачно десило у БиХ током рата, верзије српска, хрватска и бошњачка.

Чланак НОВЕ ПРОВОКАЦИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: Радикални ставови и на сајту Предсједништва БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Wikipedia/ Stevan Kragujević – Original uploader was Gajdario

Бошњачки „интелектуалци“ упоредили су српског нобеловца Иву Андрића са Хитлером, а његово дело прогласили геноцидним, на промоцији књиге Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања“, у мостарском Центру за културу.

Оценивши да је Махмутћехајићево дело „прво целовито испитивање односа националистичких, оријенталистичких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву“, посланик СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нермин Диздар изјавио је како је Андрић „декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам“.

Истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе признати његов расизам“.

Наводи и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао бити националист, јер су и „Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ били паметни“. Након поређења са Хитлером, Диздар је своју „аргументацију“ о Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су Андрићеве књиге за резултат имале „геноцид над Бошњацима, посебно у Вишеграду“. У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана Мусе, па чак и бившег председника Хрватске Иве Јосиповића.

И други учесници промоције ове књиге Андрића су оптуживали за „негативан однос према муслиманима и Босни“, а његову књижевност описивали као „велики антибосански пројект, великосрпски пројект, резултат Недићевог режима, у ком су добри Бошњани приказани као реметилачки фактор“.

Универзитетски професор Вахидин Прељевић Андрића је назвао „фантомским монструмом који је фалсификовао историју“, истичући да су његова дела користила „у пропагандне сврхе током рата у БиХ“. Књижевни теоретичар Сањин Кордић тврди како су „Андрићеви романи делом расистички“, али је позивао јавност да их, ипак, чита и суочи се с њима кроз процес „детрауматизације“. Публици се на крају промоције обратио се и сам аутор Русмир Махмутћехајић, који је рекао, да „уколико би имао било што рећи на излагања својих колега, морао бих написати нову књигу, а то би сигурно било о свемирском питању — питању Босне”, пренела је РТРС позивајући се на портал Дневник.

Чланак БОШЊАЧКИ „ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ“: Андрић као Хитлер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Светигора

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије захвалио је Бошњацима у црногорској владајућој коалицији што су блокирали установљење дана Његошевог рођења као празника црногорске културе.

„Хвала Бошњацима, јер очевидно нијесу ови заслужили да Његоша славе на тај начин. Хвала им и гдје чули и гдје не чули“, рекао је Митрополит Амфилохије на крају Свете архијерејске литургије коју је јутрос служио са свештенством у Лаври Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици.

Он је додао да је Његош велики и без тога да га таквим проглашавају садашњи црногорски властодршци.

„Он је сам себе узвеличао до небеса. И Бог га је узвеличао. Сам је то записао и захваљивао Богу што га је душом и тијелом украсио над милионима“, казао је Владика.

Владика је додао да Брозова идеологија није ништа друго до наставак муратовско-мехметфатиховске идеологије.

„Она је оскрнавила Ловћен, посјекла утробу Ловћену. То је нешто најстрашније што се догодило у Европи -. да цјеломудрену, невину планину, Богом посађену ту, оскрнаве. То је исто као да, Боже сачувај, копаш по мајчиној утроби, да копаш дијете из њене утробе. Исто се то догодило са Ловћеном“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио да је тада срушена прва црква посвећена Светом Петру Цетињском.

„Одрекли се, дакле, Светог Петра Цетињског, његове вјере, његовога часнога крста, његовог законика. А његов законик почиње ријечима: У име Оца и Сина и Духа Светога. Имао је тридесет и три члана, онолико колико је Господ година живио на земљи“, казао је Владика Амфилохије.
Владика Амфилохије је рекао да они који су рушењем цркве на Ловћену погазили аманет Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца сада хоће да га проглашавају празником црногорске културе.

„Зато, браво Бошњацима. Нисте ви достојни да славите њега. А ако заиста хоћете да га славите, онда прво обновите цркву његовога стрица, његову задужбину на Ловћену и вратите га назад у његову црквицу. Овако ви нијесте достојни да га славите. Ко сте да сте, свака вам част, али нијесте достојни да га славите“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Хвала Бошњацима што су Његоша заштитили од недостојних да га славе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Новости

Бивши министар спољних послова Републике Српске Алекса Буха рекао је да је српски народ у БиХ Дејтонским споразумом први пут на свом државном тлу добио границу и додао да Бошњаци никако да се окану некакве опсесије да је цијела БиХ њихова.

– Није и не може бити, поготово послије овог преседана, који траје ево већ више од 20 година. Ми смо се навикли на своју државу и не вјерујем да постоји сила, чак и међународна која би нам то узела на било какав начин – рекао је Буха новинарима, приликом посјете штанду Републике Српске на Сајму књига у Београду.

Присјећајући се потписивања Дејтонског споразума, Буха је рекао да је он инсистирао да српски народ добије границу, јер без територије и граница нема ни идентитета, ни државе, нити основних ствари које народ чини народом и које му омогућавају да нормално ради и живи.

Буха је навео да у вријеме потписивања Дејтонски споразум у очима Српске није био нешто што је Српска објеручке прихватила, али како је вријеме одмицало, све више се увиђало да је то велика ствар.

– Што је вријеме више одмицало, све више смо увиђали шта смо добили – територију на којој можемо организовати своју државу, неколико функција на нивоу БиХ које нису биле од пресудног значаја за Српску. Нама је било важно да имамо унутрашњи суверенитет – истакао је Буха.

Он је додао да то значи надлежности у области економије, просвјете, образовања, културе и унутрашње политике, све што је потребно да би се заокружио какав-такав идентитет неке нације.

Буха је рекао да данас прво пада у очи чињеница да је маса атрибута самосталности Републике Српске, претежно силом, прешла на ниво БиХ.

– Не знам да ли смо се ми, институције и странке, довољно опирали томе. У више наврата сам у Сенату предлагао да наша Народна скуштина донесе један акт, којим би се тражило враћање свих функција Републици Српској које су на силу отете, али био је и оних које су прешле и нашом сагласношћу под притиском међународне заједнице – навео је Буха.

Чланак БУХА: Бошњаци никако да се окану опсесије да је цијела БиХ њихова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ /Dado Ruvic

Готово jе извесно да ће начелник Сребренице бити Србин Mладен Груjичић коjи, према последњим незваничним резултатима Централне изборне комисиjе БиХ, има око 2.000 гласова више од актуелног начелника Ћамила Дураковића.
Tо, међутим, jош не могу да прихвате бошњачки политичари.

Председник СДA Бакир Изетбеговић позвао jе ЦИK да поново одржи изборе у Сребреници, а председник Републике Српске Mилорад Додик оценио jе такве изjаве фашистичким, jер Изетбеговић и Дураковић не могу да прихвате да ће Србин да буде на челу Сребренице.

БиХ jе давно показала да у њоj нису равноправни сви народи, а последњи пример су избори у Сребреници. Kоментаришући противљење бошњачких политичара да за начелника општине Сребреница буде изабран кандидат српских странака Mладен Груjичић само зато што jе Србин, председник Српке jе поручио да се таквим ставом руши уставни поредак земље коjа почива на равноправности свих народа.

“ Не могу да се помирим са таквим негативним ставовима према Србима и заиста ми ниjе jасно зашто нико од страних дипломата и представника EУ ниjе осудио такве иступе“, рекао jе Додик за РTРС.

Зашто Србин не може да буде начелник – питање jе коjе, изгледа, мучи само Србе. ?ер, управо став страних дипломата и представника EУ jе у овом случаjу изостао. У супротном, сви би се обрушили на Републику Српску претећи санкциjама, уверен jе Додик.

“ Стране дипломате коjе долазе из земаља са наjвишим демократским вредностима немо гледаjу нападе на српског кандидата коjи jе добио легалну подршку већине народа“, рекао jе председник Српске.

Иако Изетбеговић и СДA тврде да су велики победници на локалним изборима, Сребреница показуjе управо супротно и поновно призивање на изборе у овоj општини само jе потврда тога. Сада сву кривицу покушаваjу да свале на Mилорада Додика и Републику Српску.

“ Изетбеговић покушава да се путем свог суда и тужилаштва обрачунава са Mилорадом Додиком. Tо знамо и то ниjе ништа ново, jер то ради већ дуже. Mеђутим, то jе наjбољи начин да му Суд и Tужилаштво БиХ пропадну“, навео jе Додик.

Oд БиХ данас више нико нема користи, осим неколико идеалиста, и у будућности постоjе само два сценариjа – изградња БиХ уз поштовање воље свих грађана или она више неће постоjати, сматра председник Српске. Oн jе истакао и да, уколико се не постигне консензус између муслимана, Срба и Хрвата, „БиХ ће нестати“.

Чланак ДОДИК: Бошњацима неприхватљив Србин у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Ситуација у Сребреници је напета, али мере сигурности су појачане тако да не мислим да може да дође до веће напетости, каже председник Општинског одбора СНСД-а Сребренице др Радомир Павловић, који верује да Бошњаци покушавају да на сваки могући начин „лажирају ствари“.

МУП Републике Српске послао је додатно полицијско обезбеђење испред зграде Општине Сребреница и у њеном холу, а повод за то је пријава кандидата коалиције Заједно за Сребреницу Младена Грујичића да је пронашао врећу са сумњивим изборним материјалом. ЦИК БиХ одобрио је захтев Општинске комисије у Сребреници да отвори вреће са гласачким листићима са пет бирачких места и да контролним бројањем утврди резултате избора.

Председник Општинског одбора СДНС Сребренице др Радомир Павловић у изјави за Спутњик подсећа да је јуче на депонији за смеће нађен помоћни гласачки материјал који је стигао из Општине. Како наводи, посумњали су да се ту налазе и гласачки листићи, после чега је српски кандидат за председника Сребренице Младен Грујичћ то пријавио полицијској станици. Полиција је нашла на депонији тај помоћни гласачки материјал, и установили су да се у кутијама налазе гласачки листићи.

„Кутије сада чувају специјалци МУП-а РС. Бошњачки чланови Општинске изборне комисије су послали допис у Централну изборну Комисију да је ометан рад ОИК-а, и они су наложили да се заустави рад до даљег“. Ситуација у Сребреници је напета, али мере сигурности су појачане тако да не мислим да може да дође до неке веће напетости“, верује он.

Наш саговорник каже да ће српски чланови ОИК одржати конференцију на којој ће демантовати наводе бошњачких чланова ОИК-а да су ометани у раду. Павловић тврди да је пометњу изазвао председник Општинске изборне комисије који је на дан избора у 20 часова рекао да је за градоначелника гласало 6. 551 грађанин, обелоданивши да досадашњи начелник Сребренице Ћамил Дураковић има мање гласова од Младена Грујичића. Два дана касније изашао је са изјавом да недостаје хиљаду гласачких листића. Након тога постојала је сумња да ће они нестати, како би се прекројили изборни резултат.

„Бошњаци покушавају да на сваки могући начин лажирају ствари. Од изборног дана до поноћи, није било ни једне примедбе на рад бирачких одбра током избора. Тек други дан, када су стигли изборни резултати почеле су примедбе са свих бирачких места како су Срби лажирали изборе и како су гласали са неважећим личним картама. Значи, ради се на томе да се пониште избори у Сребреници. Ето то је политика бошњачких структура у Сребреници“, наводи др Павловић.

Он каже да по резултатима на основу до сада пребројаних листића које је објавио ЦИК Младен Грујичић води за око две хиљаде гласова у Сребреници.

Општинска изборна комисија (ОИК) Сребреница обуставила је рад због наводног притиска на чланове те комисије који, како тврди њен члан Нермин Аливуковић, не могу адекватно да обављају посао. Поручио је да ОИК Сребреница неће ништа даље да ради док не добије одговор од ЦИК-а. Наводи да је Општинска изборна комисија синоћ у 21 сат одржала хитну седницу на којој су присутвовали сви чланови, а телефонским путем је била укључена чланица Љиљана Стевановић која је одсутна.

Аливуковић прецизира да је синоћ одржана седница након што су припадници Центра јавне безбедности Бијељина ушли у просторије Општине са образложењем да су дошли да чувају изборни материјал. Он каже да је припадницима ЦЈБ изговор био да је одређена количина изборног материјала изношена из скупштинске сале где је смештен.

У међувремену, Централна изборна комисија БиХ одобрила је Општинској изборној комисији Сребреница да вреће са гласачким листићима са пет бирачких места отвори и контролним бројањем утврди резултате избора, потврђено је Срни у ЦИК-у.

Младен Грујичић изјавио је да очекује да ће гласови из Сребренице бити пребројани до петка.

„Не мислим да ће тај рок бити испоштован и за гласове који долазе изван Сребренице”, рекао је Грујичић.

Према његовим речима, ситуација у Сребреници је најнормалнија, а непотребна прашина се диже у медијима.

Кандидат коалиције Заједно за Сребреницу Младен Грујичић је по досадашњим резултатима освојио 3.879 гласова, све странке које су га подржале или су са кандидатима искључиво из српског народа за Скупштину општине (СО) Сребреница имају 3.334 гласа. Дураковић има 1.631 глас до сада, а све партије које су га подржале у трци за Скупштину општине Сребреница 1.711. Тренутно су за начелника те општине пребројана 23 од 27 бирачких места, док су за СО Сребреница пребројана два бирачка места мање, односно 21 од њих 27.

Рок за доспеће гласова поштом из дијаспоре истекао је у поноћ. Право гласа, у одсуству оних који гласају поштом, има укупно око 3.300 грађана.

Чланак ИГРЕ: Бошњаци хоће да пониште резултате избора у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/Твитер

Невладина организација из САД Савјетодавно вијеће за БиХ се „оштро противи“ кандидатури Вука Јеремића за мјесто генералног секретара Уједињених нација.

Како је наведено у саопштењу ове НВО, због Јеремићеве кандидатуре за ту важну позицију послата су протестна писма на низ адреса у чланицама УН, а „дубока забринутост бошњачке дијаспоре у Америци“ истакнута је и у састанку са представницима мисије САД при Уједињеним нацијама.

„Док се за највишу позицију у УН боре људи са високим квалификацијама, бивши шеф дипломатјие Србије је већ показао у више наврата да није способан да води УН у 21. вијеку“, наводи предсједница АЦБХ Мирзета Хаџикадић.

Како се истиче, Јеремић је током обављања функције предсједника Генералне скупштине тијела „константно користио УН као платформу за ширење српске националистичке агенде, организујући веома неприкладне и контроверзне догађаје“.

„У јануару 2013. Јеремић је организовао концерт у сједишту УН на коме је српски хор пјевао ‘Марш на Дрину’, војну пјесму из Првог свјетског рата, која је била коришћена као мотивација да се спроводе ратни злочини у БиХ над несрпским цивилима. Српски злочинци су користили пјесму током рата деведесетих, док су силовали, пљачкали и убијали несрпско становништво у градовима и концентрационим камповима широм БиХ. Чак су власти бивше Југославије забраниле пјесму због изазивања етничке мрежње, а српски парламент је одбио предлог да она постане химна“, наводи се.

Како се додаје, тада је због протеста АЦБХ и других организација генерални секретар Бан Ки Мун упутио извињење у коме је навео да није био свијестан значења пјесме, као и да она није била дио планираног програма.

АХБЦ у саопштењу наводи да је Јеремић „изазвао контроверзу“ још једном у априлу 2013. године, када је организовао „запаљиву дебату“ о Хашком трибуналу, а тај догађај је по њима био „увредљив за несрпске жртве геноцида и етничког чишћења у БиХ и Хрватској.“

Поменута невладина организација наводи и да је Јеремић током предсједавања Генералној скупштини „упоредио Албанце са злим орцима из Толкиновог „Хобита“ и јавно изјавио да ће Косово ући у УН „преко њега мртвог“.

Савјетодавни одбор за Босну и Херцеговину себе описује као независну, непрофитну организацију посвећену унапредјењу интереса босанских Американаца, која ради на побољшању односа између САД и БиХ и залаже се за јединствену, демократску, мултиетничку и неподељену БиХ, с циљем уласка у ЕУ и НАТО.

Саопштење ове организација објављено је након што су британски „Телеграф“ и амерички „Вол стрит џорнал“ похвално писали о Јеремићевој кандидатури.

Чланак ЊУЈОРК: Амерички Бошњаци против Јеремића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Лидер СДA Санџака Сулеjман Угљанин изjавио jе данас да у Србиjи постоjи неприjатељски однос према Бошњацима, због коjег ће се Бошњачко национално веће обратити представницима Владе Србиjе и међународне заjеднице како би почело решавање питања те националне мањине.

Угљанин jе, на конференциjи за медиjе, рекао и да ће позвати председника Владе Србиjе Aлександра Вучића, како би наставили разговор започет пре два месеца.

„Jа сам председник Бошњачког националног већа у овоj држави, биран на директним непосредним изворима. Jа сам за Бошњаке исто оно што jе било коjи, да л’ председник Скупштине, Владе или Србиjе, за српски народ у Србиjи. Сви смо ми бирани директно, непосредно, и имамо обавезу да разговарамо како бисмо спречили негативне поjаве и како бисмо нашли заjедничко решење“, рекао jе Угљанин на конференциjи за медиjе.

Према његовим речима Бошњачко национално веће не моyyе да дозволи да поjедине странке због jедног министарског места или због неколико државних секретара, личне или партиjске позициjе „продаjу“ Бошњачке нациолне интересе.

„БНВ jе ту да сваку ствар назове правим именом“, рекао jе Угљанин и прецизирао да ће тражити да се Бошњацима обезбеде права коjа су им загарантована, или ће тражити треће решење уз посредовање Mеђународне заjеднице.

Угљанин jе истакао да су недавни инциденти на фудбалском стадиону у Новом Пазару између навиjача Црвене звезде и Новог Пазара, као и заjедничка вежба припадника полициjе Србиjе и Републике Српске, дешаваjу како би се скренула пажња са проблема Бошњака.

Mеђу тим проблемима навео jе, као и више пута раниjе, тешку економску ситуациjу, „нелегитиман“ акциони план за мањине у коjи, тврди, нису уграђене обавезе државе према Бошњацима, неадекватну заступљеност Бошњака у полициjи, судству и тужилаштву…

„Jош ниjе започет разговор са легитимним Бошњачким представницима о редифинициjи политичког система Србиjе и аутономиjи Санџака о чему су се грађани већ изjаснили jош 1991. као предуслов за политичку егзистенциjу Бошњака у земљи“, додао jе Угљанин.

Oн jе инциденте на стадиону оценио као нови талас излива „шовинистичке, расне и националне мржње српских екстремиста према Бошњацима у своjству такозваних Звездиних навиjача под заштитом државних полициjских снага“.

Aктуелна дешавања су „подвала државног врха“, оптужуjе Угљанин и тврди да држава „преко своjих приватних Бошњака“ и преко своjих фудбалских клубова оправдава довођење великих полициjских снага коjе блокираjу Нови Пазар и ствараjу привидну слику ванредног стања, те крше основна права слободе кретања.

„Све то представља организовано скретање пажње са суштине проблема“, закључио jе Угљанин.

Чланак УГЉАНИН: Неприjатељски однос према Бошњацима, зваћу Вучића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Начелник Oпштине Сребреница Ћамил Дураковић потврдио jе данас да ће наредне седмице бити одржан састанак, како jе казао, пробосанских политичких актера, на коjем ће се договорити детаљи инициjативе о референдуму за издваjање Сребренице из Републике Српске.

O тоj инициjативи расправљаће се на првоj наредноj сjедници Скупштине општине Сребреница, рекао jе Дураковић за Aлџазиру.

Бошњачки представници у Скупштини општине Сребреница иницираjу расправу о издваjању те општине из Републике Српске, као одговор на одлуку Уставног суда да нема препрека за одржавању референдума о Дану Републике Српске.

Након што jе Уставни суд одбацио као неоснован захтев Бошњака за заштиту њихових виталних интереса у РС, у сребреничком парламенту ће бити отворена расправа о издваjању Сребренице из РС, потврдио jе за Kлиx.ба заступник у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ Садик Aхметовић.

„Свесни смо да референдуми у оваквоj ситуациjи нису решење, али град у коjем jе почињен геноцид за коjи постоjе пресуде међународног суда правде и више пресуда Хашког трибунала нема алтернативу, имаjући у виду да OХР неће да заустави директно кршење Деjтонског споразума од НСРС и свих политичких актера у РС“, рекао jе Aхметовић.

Oн jе додао да кршење одлука Уставног суда БиХ, стављање Уставног суда у службу jедне нациjе и jедне странке и однос наспрам Бошњака по свим животним питањима.

„Oд прогона, затим недозвољавања изучавања матерњег jезика, до директних претњи председника РС-а да Бошњаци мораjу изаћи на референдум уколико желе да живе у РС… наша одлука о расписивању референдума на подручjу Сребренице jе резултат односа власти из Бањалуке наспрам државе и Бошњака у РС-у те пасивности OХР-а у погледу антидеjтонског деловања владе РС-а и Mилорада Додика“, казао jе Aхметовић.

Веће за заштиту виталног националног интереса Уставног суда Републике Српске одлучило jе jуче да ниjе повређен витални национални интерес бошњачког народа у вези с одлуком о расписивању референдума о Дану РС.

Председник Додик изjавио jе jуче да више нема препрека за одржавање референдума у РС 25. септембра.

Oдлука о референдуму уследила jе након што jе Уставни суд БиХ, реагуjући на апелациjу члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, донео одлуку да обележавање 9. jануара као Дана РС-а ниjе у складу са државним уставом.

Чланак СAРAJEВO: Бошњаци иницираjу издваjање Сребренице из РС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

У Сребреници, према објављеним резултатима пописа становништва у БиХ, Бошњака има за 1.000 више него Срба, док су прелиминарни резултати показивали да их има приближно исти број, изјавио је предсједник сребреничког СНСД-а Радомир Павловић.

Он истиче да објављени резултати пописа становништва у БиХ не могу бити признати јер су нетачни и само на примјеру Сребренице у великој мјери одударају од реалног стања на терену и првих незваничних резултата, према којима је број Срба и Бошњака био приближно исти, а нови подаци говоре да је Бошњака за 1.000 више него Срба.

Павловић тврди да се на терену лако може провјерити да је увећан број Бошњака и да у овој општини живи знатно више Срба него Бошњака.

„Прелиминарни резултати показивали су да је Срба у сребреничкој општини нешто више од 7.000, а Бошњака нешто мање од тог броја иако су приликом пописа заобиђена нека српска села у којима становништво није ни пописано“, наводи Павловић и пита како је приликом обраде пописних података дошло до смањења броја становника српске националности, а до пораста броја бошњачког становништва.

Он изражава сумњу да се у неким пописним центрима манипулисало и да су „брисани“ српски становници јер се резултати не слажу са подацима пописних листи из Сребренице.

Павловић каже да је вјештачки увећан број Бошњака и видљиво је да су резултати објављени у сврху припреме изборног инжињеринга.

Он је упитао како је могуће да се на најновијим бирачким списковима налази свега 3.300 Бошњака, ако их према попису има више од 7.000, а број бошњачке дјеце у овој општини не достиже 1.000.

„То говори да негдје недостаје око 3.000 Бошњака или су непостојећи унесени у пописне резултате“, констатује Павловић.

Говорећи о резултатима пописа, он указује на нелогичност и пита како је дозвољено и прихваћено да Бошњаци који су рођени у Сребреници, а деценијама живе у мјестим широм Федерације БиХ и у тим срединама су пријављени и имају лична документа, буду пописани као да су садашњи становници ове општине.

Према његовим ријечима, незванични попис становника Сребренице обавила је Јапанска агенција за међународни развој /ЈИЦА/ и још неке међународне организације и према свим тим резултатима број Бошњака у сребреничкој општини је знатно мањи него што показују објављени резултати пописа у БиХ, који се не могу прихватити ни као приближно тачни и релевантни.

Подаци о броју становника које посједују мјесне заједнице, као и привремени бирачки спискови показују да на подручју сребреничке општине од укупног броја становника који стално живе овдје има око 60 одсто Срба.

Павловић каже да Коалиција за Сребреницу, коју чине све српске странке у овом мјесту, неће прихватити ове нетачне и „монтиране“ пописне резултате који се желе наметнути.

„Тражимо од Министарства унутрашњих послова Републике Српске да провјери боравишта јер је познато да су се на неким адресама пријављивале десетине особа јер су Бошњаци водили кампању и многи су довожени из Федерације БиХ да буду пописани као становници ове општине, па је попис умјесто на непостојећим адресама, обављан у угоститељским објектима“, каже Павловић.

Агенција за статистику БиХ објавила је 30. јуна резултате пописа становништва у БиХ које не признају органи и институције Републике Српске.

Чланак ПАВЛОВИЋ: Вјештачки увећан број Бошњака у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Не мрзим ни Бошњаке ни муслимане, никога не мрзим, али волим Србе и нисам спреман да прихватим било шта што би било лоше за Србе, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик.

Милорад Додик је у Источном Сарајеву рекао да се слаже са оценом Управног одбора Савета за примену мира у БиХ (ПИК) да су у последње време у земљи присутни говор мржње и радикална реторика, ако се мисли на изјаве бившег турског премијера Ахмета Давутоглуа на отварању Ферхат-пашине џамије у Бањалуци и иступе поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића.

„Они апсолутно говоре говором мржње. Што се мене тиче, ја не мрзим ни Бошњаке ни муслимане. Никога не мрзим, али волим Србе. Нисам спреман да прихватим било шта што би било лоше за Србе. Њихове добре намере никада нисам разумео на тај начин“, рекао је Додик.

Сматра да је крајње време да се ПИК угаси, оценивши да странци својим деловањем не доприносе ничему добром у БиХ.

„Они су се заглавили у блато промена Дејтонског споразума. Високи представник је тај који је девастирао политички систем успостављен међународним уговором и ПИК се састаје само да би оправдали његову велику плату од 24.000 евра месечно и говорили како је он неопходан“, рекао је Додик.

Коментаришући тврдње да је РС под великим утицајем Русије, он је оценио да такве оцене пласирају „они који желе себе да представе као велике аналитичаре и медијске експерте и да тврде глупости“.

„Ако постоје неки утицаји овде, онда постоји енорман утицај Запада у БиХ на креирању одлука и микроуправљања у БиХ. То се може доказати на сваком месту. РС наставља да има добре односе са Русијом и то се неће променити зато што је неко у Сарајеву измислио како Руси ходају овуда и говоре шта треба да се ради“, додао је председник РС.

Додик је навео да РС има коректне односе с Русијом, која је у претходном периоду улагала у РС и имала разумевање за многе политичке ставове РС.

„Прича о наводном руском утицају служи за поткусуривање и страшење западњака, који су одједном препаднути од Руса… То је бесмислено. Руси су показали свој однос према Дејтонском споразуму на најбољи могући начин. У том погледу Руси имају своје политике“, рекао је Додик, наводећи као пример руско противљење уласку БиХ у НАТО.

Протест опозиције у Приједору „политикантство највеће врсте“

Додик сматра да најављени протест опозиције у Приједору поводом продаје државног капитала Рудника железне руде „Љубија“ представља „политикантство највеће врсте“

„Они су, ако је већ у питању приватизација, 900 предузећа продали за 20 милиона марака, а сада су нашли да причају о томе“, рекао је Додик у Источном Сарајеву.

Навео је да се ради о „комплексном питању“, додавши да је РЖР „Љубија“ приватизован у време власти садашње опозиције.

РС у РЖР „Љубија“ поседује 49 посто удела у фирми „Арсерол Митал“ из Приједора, док већински пакет, од 51 одсто, има компанија „Арсерол Митал“ из Швајцарске.

Влада РС је недавно донела одлуку о продаји 64,9 одсто државног капитала РЖР „Љубија“ компанији „Израел инвестмент груп“, али ту одлуку још није потврдила Народна скупштина РС.

Додик је навео да „Арсерол Митал“ има право првенства куповине државног капитала РЖР „Љубија“, додавши да је са Миталом неколико пута преговарано, али да су увек покушавали да добију најнижу могућу цену.

У Приједору вечерас треба да се одржи протест опозиције поводом владине одлуке о продаји Рудника железне руде „Љубија“ израелској компанији, од јутрос су на више места графити са именима лидера Савеза за промене Младена Босића, Младена Иванића, Драгана Чавића, Бранислава Бореновића и других, уз речи „смрт“, „издајници“ и „убити“.

Чланак ДОДИК: Никога не мрзим, али волим Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/Министарсто одбране

Oдбор Бошњачке демократске заjеднице Санџака у Сjеници оценио jе данас да jе воjна вежба на Пештерскоj висоравни демонстрациjа силе и застрашивање локалног становништва коjе већински чине Бошњаци, те затражила од владе да их заустави.

Oдбор jе затражио од владе и воjног врха да заустави вежбу и тако заштити бошњацко становништво у Санџаку, истичући да међународно право забрањуjе извођење воjних маневара на териториjи на коjоj живе припадници малоброjниjег народа.

Наводећи да jе Пештерска висораван оаза за органску производњу хране, а да се приликом воjних вежби испали велика количина мунициjе непознате врсте и састава, БДЗ наводи да имаjу разлога да сумњаjу да се намерно и смишљено природно окружење у коjем живе Бошњаци загађуjе.

БДЗ сматра и да се таквим поступцима смањуjе простор за афирмациjу идеjе помирења о коjоj jе, наводе, више пута позитивно говорио и премиjер.

Oни су незадовољни што владаjуће политичке структруре у Санџаку нису реаговале против извођења воjних вежби.

На привременом полигону Пештер изводи се воjна вежба у оквиру командно-тактичке вежбе „Mорава 2016“.

Чланак БДЗ СJЕНИЦЕ: Вежбе на Пештеру застрашивање Бошњака се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Лидер Странке демократске акције Санџака и носилац изборне листе те странке Сулејман Угљанин остаје при захтеву за долазак УН снага у Санџак и тврди да је, ако се „настави са оваквим односом према Бошњацима“, и „рат близу“.

Угљанин, иначе, министар у претходној влади, рекао је у „Новом дану“ Н1 телевизије, да је ситуација у Санџаку јако тешка, да нико није запослен, велика су отпуштања, школе немају грејања, поплаве се догађају два пута годишње, јер се не чисте корита река, а расвета је лоша.

Тврди да је Влада Србије почетком марта „сачинила акциони план мањина из ког су избацили све могуће злочине над Бошњацима“.

„Влада је свесно послала поруку Бошњацима, а и оним четницима који су чинили злочине над Бошњацима: Ко је год чинио злочине над Бошњацима неће бити кажњен, или ће бити награђен“, навео је Угљанин.

Он је оптужио премијера и потпредседника владе Расима Љајића да су „организовано и уз пратњу 2.000 специјалаца“ довели „четнике“ на новопазарски стадион, када су играли клубови Нови Пазар и Црвена звезда, и да је тога дана могао да се догоди злочин, а да о томе ниједан медији није известио.

Они су, тврди, носили слике Драже Михаиловића и узвикивали „Ој Пазару, нови Вуковару. Ој Сјенице, нова Сребренице“.

Упитан зашто навијачи ФК Нови Пазар скандирају „Ово је Турска“, каже: „То не знам… Зато што нису задовољни својим положајем у овој земљи“.

На питање да ли је у Санџаку рат, кад се БНВ обратио Савету безбедности, Угљанин каже да је „врло близу“:

„Ако буду довели неке четнике, и ако наставе овако да се опходе према Бошњацима, преко инспектора да рекетирају привреднике, близу смо“.

На констатацију да ниједан други санџачки политички чинилац не дели његове ставове, Угљанин каже да су Љајић, Муамер Зукорлић и Мирсад Ђерлек „Удбини људи“.

Чланак УГЉАНИН: Ако се овако настави са Бошњацима, и „рат је врло близу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Бошњачко национално веће (БНВ), на чијем челу је Сулејман Угљанин, усвојило је Одлуку о положају Бошњака у Србији којом тражи од Савета безбедности Уједињених нација да у Санџаку обезбеди међународне снаге “како би се спречили конфликти и заштитили Бошњаци од терора, репресија и асимилације”.

Осим тога, БНВ тражи да Европска унија, Савет Европе и ОЕБС “да хитно успоставе своје посебне посматрачке мисије за северни део Санџака који се налази под управом Србије”.

Ове одлуке донете су на посебној седници Већа одржаној овог викенда, а разлози за њихово усвајање биле су то што су, како је наведено у саопштењу за јавност, Бошњаци од 1990. до 2000. године били изложени етничком чишћењу и организованом државном терору од стране Србије и СР Југославије и означени као “народ под претњом”.

БНВ је на посебној седници усвојило и одлуку о покретању иницијативе за израду новог Акционог плана за остваривање права националних мањина у Србији, јер недавно усвојени план не садржи захтеве Бошњака.

Међу захтевима БНВ било је усвајање Резолуције о геноциду у Сребреници у Скупштини Србије, давање статуса аутономије Санџаку, а Бошњацима статуса народа.

Такође, Веће је тражило да се у Акциони план, који је део Поглавља 23 приступних преговора Србије ЕУ, уврсти и решавање злочина над Бошњацима током деведесетих година.

– Одбијање да се у Акциони план уврсте злочини легализује злочин и етничко чишћење над Бошњацима Санџака. У складу са тим, наоружани четници, у виду навијача Црвене звезде, коју контролише Влада Србије, уз подршку жандармерије и других специјалних јединица полиције су 22. марта (фудбалска утакмица Нови Пазар:Црвена звезда) величали те злочине и упућивали геноцинде претње бошњачком народу – стоји у саопштењу.

Седници на којој је донета одлука да се позову међународне снаге нису присуствовали већници са листе “За Бошњаке, Санџак и муфтију”.

Челници ове листе, блиске бившем санџачком муфтији Муамеру Зукорлићу, наглашавају да они нису консултовани о тачкама дневног реда, нити су знали шта ће бити теме посебне седнице.

Пауновић: Угљанин злоупотребљава БНВ

Директорка канцеларије за мањинска права Сузана Пауновић оценила је прошле недеља да Угљанин злоупотребљава БНВ и од њега ствара експозитуру своје странке СДА Санџака.

– Био би ред да Угљанин прочита Закон у којем јасно пише шта су надлежности националних савета и да отворено каже да је из буџета Србије добио око 1,2 милиона евра за подршку у остваривању права Бошњака којима треба да положи рачун – казала је Пауновић.

Она је додала и да Угљанин константним помињањем “опасности од војске и полиције покушава да створи амбијент који су Бошњаци послали у заборав”.

Чланак НОВИ УДАР НА СРБИЈУ: Угљанин тражи од Савета безбедности УН да пошаље МЕЂУНАРОДНЕ СНАГЕ У САНЏАК се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске/Срна

Идеја бившег бошњачког лидера Алије Изетбеговића почетком деведестих година у БиХ, у суштини, није била ни БиХ ни Југославија, него успостављање исламског друштва, формирање исламске власти и стварање простора у дијелу БиХ и Југославије на којем је желио да прогласи исламску државу, оцјењује за Срну експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

„Без сумње је да су Алија Изетбеговић и његова политичка странка, уствари вјерски покрет у СДА, приредили Бошњацима највеће историјске поразе и највећу срамоту прихватајући идеју разбијања властите државе, бивше Југославије. Изетбеговић је још у априлу 1991. године, дакле годину дана прије почетка рата у БиХ, регрутовао и наоружао своје кадрове из СДА и посало их у Хрватску на обуку у кампове у Јастребарском и Ђакову“, каже Галијашевић.

Те прве јединице, истиче он, састављене искључиво од страначких кадрова, већ након три мјесеца биле су организоване у батаљон вјерских фанатика из СДА, а касније се то наставило и са дјеловањем са радикалним исламистима и према арапском свијету.

Изетбеговићева идеја је – исламско друштво, исламска власт и исламска држава

„У суштини, Изетбеговићева идеја није била ни БиХ ни Југославија, него успостављање исламског друштва, формирање исламске власти и стварање простора на којем је желио да прогласи исламску државу. Све то, није се могло остварити без фанатика, без убица из арапског свијета, али без убијања властитог народа, и управо је то дио те велике срамоте породице Изетбеговић, не само у вези са инцидентима у сарајевској улици ‘Васо Мискин’ и на Маркалама, него и са дјеловањем злогласне паравојне јединице ‘Шеве’, које су убијале и Србе и муслимане по Сарајеву зарад интереса и циљева Изетбеговићеве клике“, истиче Галијашевић.

Он подсјећа да је Изетбеговић организовао и напад на Ријасет Исламске заједнице у БиХ још 1992. године, када је покушао да тадашњег реиса Хаџи Јакуба ефендију Селимоског истјера из Ријасета у Сарајеву и отјера у Македонију, што се и десило, тако да је тада извршен класични удар у Исламској заједници БиХ.

„Сва та бескрупулозност враћа се и данас кроз недјела Алијиног сина Бакира, актуелног предсједавајућег Предсједништва БиХ и лидера СДА. Та династија наставља са заоштравањем односа и сукобљавањем Бошњака не само са комшијама Србима и Хрватима, него и сукобима према европској цивилизацији. Међутим, та улога жртве коју су они дуго времена успијевали да намећу, очигледно је да је потрошена и сада је пред Бошњацима тежак процес самоизолације од цијеле европске цивилизације То је тешка ситуацију у којој цијела Европа осјећа нелагоду због онога што се дешава у Сарајеву и дијелу БиХ, на који су Бошњаци осуђени“, тврди Галијашевић.

Према његовим ријечима, Изетбеговићи никада нису саопштили Бошњацима да је рат завршен, да су Бошњаци доживјели пораз и да су сведени на „фртаљ“ територије БиХ.

„На тих 25 одсто територије дејтонске БиХ они су организовали радикалне, вјерске и терористичке кампове, затим такозване параџемате који изазивају страх у цијелој Европи“, констатовао је Галијашевић.

Још 1991. формиран главни штаб „Патриотске лиге“

Предсједник Борачке организације Оштине Пале Михајло Парађина истиче да је рат на просторима бивше Југославије, односно у БиХ, пројектован у одређеним међународним центрима моћи, али се његова реализација није могла десити без унутрашњег фактора.

„Сјетимо се само ‘Исламске декларације’ /чији је аутор оснивач СДА Алија Изетбеговић/, која је била темељ за њихово учешће на непосредним вишестраначким изборима, гдје је дошло до хомогенизације једног народа у БиХ или ‘романтичног процвата’ муслимана, односно Бошњака“, рекао је Парађина Срни, који је раније био и предсједник Предсједништва Борачке органзације Републике Српске.

Он посебно битном сматра чињеницу што је 31. марта 1991. године, годину дана прије признавања независне БиХ и за вријеме постојања суверене СФРЈ, у оквиру њеног уставно-правног система и регуларних снага мира безбједности, те полиције у БиХ – формиран Главни штаб „Патриотске лиге“.

„Шта то значи? Ко се спремао, ко се организовао, ко се наоружавао и мобилисао? То значи да су муслиманске паравојне јединице већ у августу 1991. године имале организоване ћелије у свим већим мјестима у БиХ, што довољно говори о томе ко се, када и гдје припремао за рат у БиХ“, рекао је Парађина.

О томе, истиче он, свједочи и плоча код џамије у сарајевском насељу Соукбунар, на којој је написана „заклетва Патриотске лиге у БиХ, на којој су се припадници те паравојне формације још 5. априла 1991. године заклели „Алаху џелашануму“ да ће бранити слободу и интегритет, како кажу, државе БиХ једине своје домовине…, и да су за њу спремни да „жртвују и свој живот“.

Парађина је подсјетио да је српски народ и тада јасно рекао да је неприхватљива идеја о доминацији само једног, муслиманског народа и стварања цјеловите, јединствене, суверене и независне БиХ.

„Србима се тада по трећи пут у 20. вијеку спремао геноцид, али захваљујући храбрости, мудрости и одлучности најчаснијих људи српског корпуса успјели смо то да спријечимо, мада смо за то платили јако високу цијену у људским животима, чијом је огромном жртвом створена Република Српска“, нагласио је Парађина.

Муслимани су се тајно и увелико припремали за сецесију и могуће сукобе

Инспектор у МУП-у Републике Српске Симо Тушевљак, стручњак за област истраживања ратних злочина, подвукао је да је припадницима „Патриотске лиге“, „Зелених беретки“ и других паравојних јединица у БиХ признато право учешћа у рату од априла 1991. године, иако је БиХ тада била у саставу СФРЈ.

„Јасно је да су се они већ тада спремали за рат, јер су муслимани у БиХ, много прије него што је дошло до организовања српског народа у БиХ, кренули у припреме за трагичне сукобе на овим просторима и излазак из Југославије. Бошњаци су тада јавно прокламовали да су за останак БиХ у СФРЈ, а заправо су се тајно и увелико припремали за сецесију и могуће сукобе“, подсјећа Тушевљак.

Истовремено, наставља он, Хрватска је рат, који се већ водио на њеној територији, пренијела у БиХ, а по западној Херцеговини већ тада су ходали припадници хрватске војске, њеног ХОС-а и паравојних јединица, који су крајем 1991. и почетком 1992. године извели нападе на небрањена српска села Равно, Купрес, Сијековац и друге.

„Због тога не треба само град Сарајево везати за почетак рата у БиХ, јер се то десило на много ширем подручју БиХ“, рекао је Тушевљак.

Он је подсјетио да је 4. априла 1992. године у полицијској станици у Сарајеву мучки убијен полицајац Перо Петровић, Србин, који је управо тог дана привео једног превејаног сарајевског криминалца.

Истог дана у нападу на Полицијску школу на Врацама убијени су српски специјалци Милета Лиздек и Милорад Пупић, рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура, те Милорад Марић.

У току борби, од непријатељских хитаца погинула су и три српска цивила, становници Враца, док је двоје рањено.

„Још 3. априла 1992. године ‘Зелене беретке’ су заузеле све полицијске станице у Сарајеву, осим станица на Илиџи и у Илијашу“, додао је Тушевљак.

Рат у БиХ је почео нападом на село Равно

И бивши посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић, све вријеме тврди да се као почетак рата у БиХ званично може сматрати 1. октобар 1991. године, када је званична војска Хрватске, путем својих регуларних и пар авојних јединица извршила агресију на БиХ.

„Хрватска, која је већ у то вријеме извршила сецесионизам и противуставно се одвојила од СФРЈ, организовала је да на територију БиХ стане чизма хрватског војника тако што је извршен напад на село Равно и Требиње, када је дошло до првих већих оружаних сукоба између тадашње регуларне ЈНА и оружаних снага Хрватске“, рекао је раније Јовичић Срни.

Према његовој оцјени, сви они који кажу да је рат у БиХ почео убиством српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или нападом на Сијековац – нису у праву, јер је ријеч о догађајима који су се десили послије напада на Равно.

дје су тијела српских жртава у Сарајеву!?

Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Срни су предочена нека од свједочења чланова породица који и данас трпе болне ране из недавне прошлости због страдња својих најмилијих почетком и током рата у Сарајеву и околини.

Потресна су њихова сјећања на српска стратишта у Сарајеву, појединачне и масовне гробнице, измјештање тих гробница с циљем прикривања злочина над српским цивилима, као и масовни егзудус сарајевских Срба по окончању рата, проузрокован страхом од репресије тадашњих муслиманских власти у Сарајеву, њиховом вјековном огњишту.

Најболнији догађаји везани су за третман Срба у сарајевским болницама, којима су газдовале муслиманске војне формације, затим нестанак и страдања Срба у приватним и војним затворима и логорима у граду, али и у Трнову, Брези, Високом, Илијашу, те насељима Храсница, Бућа Поток, Добриња… или кафићу „Борсалино“, школама „Симон Боливар“, „Павле Горанин“, селу Ледићи код Трнова…

Посебно стравичне приче вежу се за смрт Срба који су скончали у јами „Казани“, изнад Сарајева.

„Виши војни суд у Сарајеву, под контролом муслиманских власти, врши увиђаје, доктори констатују начин смрти, поједина лица се наводно осуђују на временску казну, али тијела нема ни дан-данас. Из овога се може закључити сва перфидност суда и такозване Армије БиХ у вези са прикривањем злочина над Србима“, само је дио од многих изјава чланова породица страдалих Срба у Сарајеву.

Из Организацијњ породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево истичу да би били задовољни ако буду пронађена бар она тијела сарајевских Срба са локација на којима су судије Кантоналног суда у Сарајеви вршиле увиђај, јер су они покупили тијела убијених Срба и извршили увиђај. Породице никада нису преузеле та тијела јер још не знају гдје се она налазе – да ли међу бројним гробовима са ознаком „НН“ у Високом или на другим њима непознатим локацијама.

Према подацима ове организације, на подручју Сарајева пронађено је и идентификовано 536 жртава српске националности, а у том граду се још тражи 285 лица.

Организација сматра да, и поред свих институционалних и ванинституционалних препрека које отежавају процес тражења и идентификације несталих лица, власти и институције у Републици Српској не смију да одустану од подизања свијести о страдању припадника српског народа, као ни од перманентног обиљежавања и датума и мјеста страдања Срба током протеклог рата у БиХ.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: Изетбеговић није био за БиХ и Југославију, већ за исламску државу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Благе и готово безначајне казне Суд БиХ изриче држављанима БиХ за учешће на страним ратиштима. Изречена затворска казна од годину дана џихадисти Емину Хоџићу, неће превентивно дјеловати већ стимулисати нове одласке младих Бошњака из БиХ да се боре у редовима Исламске државе-изјавио је за нашу ТВ министар унутрашњих послова РС Драган Лукач.

Осим Хоџића и Абдулах Фатих Хасановић склопио је с Тужилаштвом БиХ споразум о признању кривице за учешће у терористичкој организацији ИД , којим му је предложено годину дана затвора. Суд БиХ у понедјељак, 28.марта изјасниће се о његовом признању. До тада обојица исламиста, умјесто у затвору, дане проводе кући под мјерама забране.

Вишемјесечно учешће Емина Хоџића у терористичкој организацији ИД која је преузела одговорност за крваве нападе у Бриселу, Суд БиХ вредновао је једногодишњом затворском казном коју је Хоџић замијенио новчаном. То је правосудна пракса која обесмишљава борбу против тероризма – каже министар Драган Лукач.

Благим затворским казнама и омогућавањем откупа слободе, бх. правосуђе послало је поруку јавности да учешће у редовима Исламске државе и није неки гријех. С обавјештајним и безбједносим импликацијама таквог поступка тек ћемо се суочити.

„Абдулах Фатих Хасановић је особа која је била у блиским везама са Нердином Ибрићем и нападом у Зворнику. Дјеловао је на подручју заједнице Горња Дубница“, каже Џевад галијашевић, експерт за тероризам.

Министар Лукач истиче да ће они наставити да шире идеологију зла у која је дубоко укорјењена у БиХ и даље регрутују и обучавају младе људе да иду на ратишта.

Повратак и наводно „покајање“ џихадиста за министра безбједности БиХ Драгана Мектића је пут за добијање информација о мрежи врбовања, финансирања и одласка држављана БиХ у Сирију. Његов замјеник Мијо Крешић опрезан је у процјени да ли је постојећи Кривични закон награда или казна за повратнике са страних ратишта.

„Очигледно да је идеја била да се људи кроз измјене Казненог законодавства обесхрабре да иду и учествују на страним ратитштима. Ако ту буде имало лош ефекат очигледно да ћемо морати ићи у поново у процедуру измјена законодавства“, изјавио је Мијо Крешић.

Иницијативу предсједавајућег Ударне групе за борбу тероризма Дениса Звиздића за боље нормативно и организационог повезивање полицијских служби у БиХ, Лукач је одбацио као покушај стварања заједничког МУП-а.

„Досадашњи ниво сарадње и размјене података је довољан ако се искрено жели борити против тероризма“, закључује Лукач.

Чланак ЛУКАЧ: Благе казне изречене џихадистима стимулишу одласке Бошњака на ратишта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, З. Жестић

Председник Републике Српске (РС) Mилорад Додик оценио jе данас да ће бивши председник тог ентитета Радован Kараџић наjвероватниjе бити осуђен у Хагу и упозорио да Бошњаци већ спремаjу акциjе како би потом „ударили на РС“.

Пресуда Хашког трибунала Kараџићу, наjављена за 24. март, додатно ће закомпликовати ситуациjу због чега се мора одлучно стати у одбрану РС, поручио jе Додик, преноси фена.

Бошњаци, упозорио jе он, већ спремаjу акциjе да би „ударили на РС, jер jе први председник, како кажу, био такав и такав“.

Додик jе, на трибини „Реч председника“ у Роћевићу код Зворника, рекао и да ће пресуда Kараџићу „бити освета српском народу, зато што се суди вођи коjи се борио за слободу српског народа“.

Наводећи да му jе жао Kараџића због свега што jе прошао, Додик jе приметио да се њему суди у Хагу, „док се командант муслиманских снага у Сребреници Насер Oрић, коjи jе убиjао, креће слободно и брани са слободе, што се не може прихватити као правда“.

Додик jе навео и да РС има снаге да се одбрани од напада коjи су, како сматра, поjачани последњих годину дана, као и да органи БиХ не могу да буду надређени институциjама РС.

Чланак „БОШЊАЦИ СПРЕМАЈУ АКЦИЈЕ“: Додик очекуjе удар на РС после пресуде Kараџићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Б92

Одлучио сам да се укључим у политику јер се тамо доносе одлуке, рекао је у „Кажипрсту“ Муамер Зукорлић, носилац листе Бошњачке демократске заједнице Санџака.

Поводом критика зато што је замрзнуо титулу муфтије, Зукорлић је рекао: „Раније су ми говорили да скинем кафу муфтије и изађем на црту, сада кад сам је скинуо – паника“.

Зукорлић је навео да је као муфтија пуно тога урадио за заједницу, као што је отварање вртића, универзитета, неколико средњих школа.

„Одлучио сам да се укључим у политику јер се тамо доносе одлуке које се тичу и тих институција које сам дао мом народу. Зато сматрам да је важно да читав тај ресурс, свој рада и искуство од четврт века ставим на располагање мом народу, али и осталим грађанима Србије“, навео је Зукорлић.

Он је рекао и да ће понудити лидеру СНС Александру Вучићу да уђе у владу.

„Ставићу на располагање свој ресурс, легитимитет који добијем на изборима. Ако ово желим да радим озбиљно, ја онда не желим да будем посматрач. Да ли ће Вучић да прихвати ту понуду, то не зависи само од мене, а да бисмо ми ушли у то морају да се прихвате и принципи“, рекао је Зукорлић.

Зукорлић је навео и да су Расим Љајић и Сулејман Угљанин довољно учинили за Бошњаке и да је вријеме да то мјесто препусте некоме другом.

Чланак ЗУКОРЛИЋ: Нудим Вучићу да уђем у Владу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна/РТРС

Коментаришући тврдње министра цивилних послова БиХ Адила Османовића да би попис становништва, не буде ли објављен до 1. јула, требало поништити, предсједник Републике Српске рекао је да би Бошњаци понављали попис све док не добију резултат који желе, односно док не добију бројке које показују да их је више од 50 одсто.

– За попис је потрошен огроман новац и он мора бити објављен, поручио је предсједник Српске.

Чланак ДОДИК: Бошњаци би пописивали, док се не деси попис који њима одговара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да нико не може преварити народ који је посебно осјетљив на причу о подаништву према Бошњацима и странцима, истакавши да је највеће подаништво које се могло видјети у историји Републике Српске оно предсједника СДС-а Младена Босића, потпредсједника СДС-а Огњена Тадића и осталих.

„СДС је постао уска структура која окупља само оне који су именовани и они се бране, али СДС ће показати свој драматичан пад и већ је изгубио подршку“, рекао је Додик за прњаворску телевизију „Ка три“.

Он је истакао да је референдум о Суду и Тужилаштву БиХ суштинско питање јер се тиче будућности.

„До прије годину дана Суд и Тужилаштво БиХ били су стјерани уза зид. Садашња конфигурација власти /на нивоу БиХ/ и ових који долазе из Републике Српске су их охрабрили, уз обећања о неким хапшењима, при чему су лопови само они за које они кажу. То су приграбили Бошњаци и странци и сада они промовишу неку причу о правној држави“, нагласио је Додик.

Он сматра да, када се покрене суштинско питање откуд Суд и Тужилаштво БиХ у БиХ, многи бјеже од тога, јер тих правосудних установа нема у Уставу, али иако је свима досадно више слушати о томе, постоје институције и политике које ће се борити против тога.

Додик је поновио да Савјет министара не може донијети ниједну одлуку без сагласности владе јер за то нема надлежност.

Наводећи да ради свој посао савјесно, да је свјестан шта треба да ради и да је и даље важно шта каже предсједник Републике, он је навео да се што прије мора организовати јавна друштвена акција и да се морају „склонити људи у заједничким институцијама, иначе ће начинити штету од које се Српска неће моћи опоравити“.

„Механизми за то су Народна скупштина, позивање на одговорност, изопштавање, тражење одговорности, процесуирање, а најбољи механизам је народни апел таквој издајничкој политици“, оцијенио је Додик и додао да је неколико пута звао на састанак представнике Српске у БиХ, а они нису дошли.

Он је појаснио да савршено добро зна да се референдум може одржати уколико постоји консензус и прате га високи стандарди, а оно што најмање треба Републици Српској јесте да референдум не успије.

„Треба бити одлучан и провести вољу народа или изиграти вољу народа. Ја нисам спреман да изиграм вољу народа“, навео је Додик.

Према његовим ријечима, они који питају шта послије, боје се воље народа. „Ја је се не бојим. Увјерен да ће народ одбити ту причу о Суду и Тужилаштву које су наметнули високи представници које штите моћне земље, али неће ни то вјечно трајати. Након тога, органи Српске треба да кажу да је то било вануставно и да одбију било какву надлежност Суда и Тужилаштва на простору Српске“, нагласио је Додик.

Он је додао да, уколико они покушају нешто силом, Република Српска ће се одбранити оним чиме има, путем полиције.

Према Додиковим ријечима, опозиција није спремна да буде дио фронта те врсте. Није проблем, каже он, остати у дејтонској БиХ, али је потребно рашчистити насиље које су наметнули странци.

„Немам амбицију да будем тај који се слуша, нисам тај који сам намеће свој став, ја сам за то да о томе причамо, али се зна шта су минимални интереси и ко би требало да дефинише интересе Републике Српске, а то сигурно нису министри у Савјету министара, већ институције Републике Српске“, рекао је Додик.

Он је додао да онај ко игнорише институције Републике Српске, игнорише и Републику Српску. „Давно сам научио лекцију да ја нисам Република Српска, већ само предсједник“, истакао је Додик.

Чланак ДОДИК: Народ је нарочито осјетљив на подаништво према Бошњацима и странцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Изјавом да Бошњаци имају право на „државу“ Санџак, Сулејман Угљанин је и дефинитивно запечатио своју политичку каријеру.

То је изјавио за „Новости“ Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и лидер СДПС, поводом нових Угљанинових екстремистичких порука.

Први човек СДА и председник Бошњачког националног већа, током обележавања „Дана самоопредељења“ у знак сећања на 25. октобар 1991. године, када је одржан нелегални референдум о аутономији Санџака, позвао је младе Бошњаке да „праве државу“.

– Овакве поруке немају никакав реалан и практичан значај. Једино могу да начине штету незапосленим Бошњацима у Санџаку, јер изазивају нестабилност која одбија инвеститоре. Народ је за последњих 25 година „еволуирао“ и више не наседа на Угљанинове приче. Требало је још само да објасни да до „државе Санџак“ могу да дођу једино ратом, али за то не би добио подршку ни промила становништва – каже нам Љајић.

Аида Ћоровић, чланица парламентарног одбора за људска и мањинска права, сматра да је Угљанинова изјава бесмислена и непотребна:

– У санџачкој реалности овакве идеје немају никакво упориште. Оне само показују да политички лидери суочени са кризом умеју само да се ухвате за потпуно превазиђене матрице. Само је реч о томе да се приближавају локални избори и да Угљанин покушава да исцеди још неки глас од младих људи који не памте деведесете и шта су нам такве изјаве донеле у прошлости.

Чедомир Антић, из Напредног клуба, оцењује да одређене западне силе имају интерес да у Рашкој области делују странке које се залажу за „Санџак државу“.

– Доказ за то је што се такве сепаратистичке тежње не појављују у јужном Санџаку који је у Црној Гори, већ само у северном, који је у Србији. Невоља је што је Угљанин дуго година био министар, а да га нико у Београду није питао шта данас мисли о нелегалном референдуму из 1991. Сматрам зато да би сада требало Угљанина бојкотовати и маргинализовати. Нема много шансе да се остваре снови о „држави Санџак“, јер у Рашкој живи велики проценат Срба.

БРИТАНЦИ НАПИСАЛИ „ИСТОРИЈУ САНЏАКА“

ДА би илустровао како су поједини западни кругови заинтересовани да се подгрева тема „државе Санџак“, Антић наводи како је 2013. у Великој Британији објављена књига „Историја Санџака“, коју потписују Кенет Морисон и Елизабет Робертс:

– Крајње је необично да изађе таква књига од тих издавача. Као што је необично да у Београду постоје „Пријатељи Санџака“, који не постоје ни за једну област.

Чланак СЕПАРАТИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ УГЉАНИНА: Руши државу за шаку бирача се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Вашингтону је почела конференција коју поводом 20 година Дејтонског мировног споразума организује угледни амерички магазин Форин Полиси на којој учествује предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

Конференцију прати велики притисак бошњачких удружења у Америци која воде кампању против овог догађаја желећи да утичу на организатора да откаже конференцију како Република Српска не би имала прилику да изнесе своје виђење Дејтона, али и будућности БиХ.

Тако је и такозвани „Савјетодавни одбор за БиХ“, који на својој интернет презентацији кажу да се залажу „за унитарну БиХ“, чак оптужио угледни часопис Форин Полиси да је организацију конференције платила Република Српска, а са циљем, како кажу, „организације једностране конференције о Дејтону“. Осим тога, ова организација је већ дужи период лобирала против одржавања конференције, али у томе нису успјели.

У уводном излагању предсједница Владе Српске Жељка Цвијановић је истакла да је Дејтонски мировни споразум произвео обавезујуће међународне уговоре чији циљ није био само окончање трагичног грађанског рата, него и успостављање дуготрајне структуре одрживог политичког система у БиХ.

„Двадесет година након Дејтона, важно је не само обиљежити мир који је Споразум донио Босни и Херцеговини, него и поново се обавезати на досљедну примјену политичког система, који је на мудар начин овим Споразумом успостављен, јер у томе, у ствари, лежи кључ опстанка и будућности БиХ“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да је споразум уважио реалности, али и предвидио децентрализовану структуру, која ће гарантовати основне заједничке функције такве сложене уставне архитектуре, као и направити довољно пространу унутрашњу аутономију њених саставних дијелова са јасно разграниченим надлежностима.

„Очито су аутори Споразума сматрали да је овакав аранжман неопходан за одржив мир и функционисање такве децентрализоване структуре, која је, у суштини, осмишљена као унија три народа, као и да су аутори, конципирајући Споразум, уважили чињеницу да је велико међусобно неповјерење три народа, које вуче коријен из њихових историјских искустава, кулминирало трагичним ратом, па су и понудили формулу која гарантује мир, али и функционалност која почива на уставном разграничењу“, додала је премијерка Српске.

Цвијановићева је додала и да без свијести о овим реалностима не би било ни Споразума, нити би било БиХ, а да није било могуће измјерити стварне домете функционалности такве уставне структуре, јер је она стално била или оспоравана и опструисана или под притиском да се мијења.

„Јасно је да се политички систем, успостављен Дејтонским уставом, темељи на претпоставци да дугорочна стабилност БиХ зависи од ентитета са широком аутономијом и има уграђене снажне уставне механизме заштите сва три конститутивна народа, како би се спријечила дискриминација или повреда интереса једног од стране другог. Нажалост, незаконите промјене уставне структуре, које су провели високи представници својим наметнутим одлукама, довеле су управо до оних проблема и девијација које је Споразум настојао да спријечи. Један озбиљан примјер односи се на Суд и Тужилаштво БиХ. Обје институције наметнуо је високи представник супротно Уставу БиХ, који судску власт даје ентитетима. Суд и Тужилаштво БиХ испољавају образац дискриминације српских жртава ратних злочина, с једне стране, и незаконитог проширења надлежности на ентитетске законе, с друге стране“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да се у настојању да се одбрани интервенционизам високог представника и релативизује страшна грешка која је тим интервенционизмом почињена, брани, а тиме и задржава нешто што би свака нормална земља пожељела и настојала да отклони или уклони из свог система, а да је цијена одбране ове девијације превисока, а плаћају је грађани.

„Поред ових девијација, неконтролисана акумулација институција на нивоу БиХ и потрошња која се за њих везује, довела је до невјероватног расипништва. Данас се с правом можемо запитати да ли смо се одмакли од брижно постављене дејтонске структуре која је требало да гарантује не само мир, већ и институционалну функционалност засновану на јасном разграничењу надлежности? Одговор је ‘да’. Али ако се запитамо да ли нас је то довело до система који је мање скуп, а више ефикасан, и да ли смо тиме добили већу унутрашњу кохезију, а у крајњем случају, и веће унутрашње разумијевање, онда одговор гласи ‘не'“, додала је премијерка Српске.

Предсједница Владе Српске је рекла да је данас, двадесет година након Дејтона, јасно како мора изгледати нова реформа – треба се вратити основној дејтонској стзруктури, и разумно и одговорно одредити шта је то друго што уз оно основно дејтонско треба евентуално постојати да бисмо се кретали ка ЕУ.

„Данас несумњиво можемо извести неколико закључака: Дејтонски Устав остаје једини оквир који гарантује опстанак БиХ. Децентрализована струкура није сметња ниједном процесу, па тако ни процесу европских интеграција. Да бисмо се заиста и кретали ка ЕУ неопходно је ревитализовати дејтонске принципе, а од прегломазне, вјештачки направљене вандејтонске институционалне структуре одабрати само оно што је заиста потребно за кретање БиХ ка ЕУ“, закључила је предсједница Владе Српске, Жељка Цвијановић.

У току конференције обратиће се предсједник групе Форин Полиси и главни уредник Дејвид Ротхкопф, политички аналитичар Стивен Мејер, директор Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, бивши премијер СР Југославије Милан Панић, бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у БиХ од 1997-1999. године Ричард Каузларич, бивши супервизор за Дистрикт Брчко Сузан Џонсон…

Чланак ПРИТИСАК: Бошњачка удружења из САД покушала да спријече обраћање Цвијановићеве у Вашингтону се појављује прво на ИСКРА.