Владимир Путин и Борис Јељцин (Фото: Sputnik/ Владимир Родионов)

Прошло је 18 година од чувене реченице Бориса Јељцина: „Ја одлазим!“ и његове молбе Владимир Путину: „Чувајте ми Русију!“, која је покренула нову спиралу у јачању руске државе. Као што се често дешава са глобалним процесима, то није прошло без бочних ефеката.

Почетком новог века, 47-годишњи председник Русије Владимир Путин одмах се суочио са највећим проблемом због ког ће ускоро читаво човечанство захватити страх — са тероризмом.

„Данас ја, као и ви, са породицом и пријатељима намеравао сам да послушам честитку председника Русије Бориса Јељцина, али се десило нешто друго“, рекао је Путин у ноћи 1. јануара 20000. године у свом првом новогодишњем обраћању, након чега је исте ноћи отишао у Чеченију, како би тамо провео празничну ноћ са војском. У првим сатима на највишем државном месту Путин је дао на знање да је његов главни задатак искорењивање екстремизма и успостављање реда у земљи.

У истом обраћању у својству вршиоца дужности он је изјавио да „ни минут неће постојати вакуум власти у земљи“.

„Сваки покушај да се изађе изван оквира руског закона, изван Устава Руске Федерације биће сасечен у корену“, нагласио је он. Приврженост оштрој линији у борби против тероризма постала је главна карактеристика првог председничког мандата Владимира Путина. Касније, када су се и Европа и САД суочиле са појавом екстремизма, почеле су све више да слушају глас Кремља, а критике на рачун руске антитерористичке политике су се смањиле.

Паралелно су у Русији, која је била уздрмана сепаратистичким тежњама региона, текли процеси јачања вертикале власти. На првој седници Владе у својству вршиоца дужности председника Путин је изјавио да је „механизам власти био јако запуштен“ и почео је са његовом реформом, чиме је на себе навукао критике због кршења људских права и слобода грађана.

За 18 година владавине на највишим државним функцијама, Путин је постигао да његова политика унутар земље добије одобрење, некада и до 80 одсто људи, а да глас Русије на међународној сцени постане, у неким стварима, и одлучујући. Утицајни магазин „Тајм“ га је 2014. године прогласио и за личност године.

У новој 2018. години руском председнику предстоје нови избори, а остаје и стари проблем са којима је и кренуо у политичку авантуру: борба против тероризма.

Чланак ОДЛАЗИМ, ЧУВАЈТЕ МИ РУСИЈУ: 18 година од догађаја који је променио и Русију и свет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

„Јељцин ме је позвао у свој кабинет и рекао да хоће да ме именује за премијера и да би желео да се затим кандидујем за председника. Рекао сам да је то веома велика одговорност, то мора да промени сав мој живот и да нисам сигуран да сам за то спреман”, рекао је Путин.

Телевизијски канал Showtime почео је емитовање филма-интервјуа Оливера Стоуна са председником Русије Владимиром Путином. Шеф руске државе је признао да је први пут одбио предлог Бориса Јељцина да постане премијер и да се кандидује за председника.

Путин је рекао да му је због распада СССР-а жао пре свега зато што се „25 милиона Руса преко ноћи нашло у иностранству и то је реално једна од највећих несрећа 20. века”, а „у земљи су се најпре појавили предзнаци, а затим је избио и прави грађански рат”. Путин је подсетио да је „све то могао јасно да види”, посебно када је био на челу Федералне службе безбедности. Путин је такође истакао да је дошло до колапса у социјалној и економској сфери, преноси „Взгляд”.

Руски председник је рекао да је заслуга генералног секретара Централног комитета Комунистричке партије Совјетског Савеза Михаила Горбачова била у томе што је он схватио да је била потреба промена система, али „проблем је био у томе што је систем сам по себи био неупотребљив”. Земља се распала, јер њени лидери нису знали како да промене систем, рекао је Путин.

Према Путиновим речима, Горбачов је погрешио када није тражио да се црно на бело забележи обећање НАТО-а да се неће ширити на исток. „Он је просто разговарао о томе и мислио је да је тиме све решено. То није тако.” Путин је додао да се чак и обећања која су забележена на папиру често крше. Он је подсетио да је руководство НАТО-а и САД обећало да алијансу неће ширити на исток даље од источне границе Немачке Демократске Републике.

Путин је рекао да не сматра да има право да даје озбиљне оцене потеза Горбачова или Јељцина. Признао је да је Јељцин имао проблем са алкохолом, али је рекао да је имао и јаке стране личности: „он никад није избегавао личну одговорност”.

„Не знам зашто је Јељцин мене изабрао”, рекао је Путин, додајући да није био сигуран да ће постати шеф државе, „нико није давао никакве гаранције тим поводом”, али он је одлучио да „иде до краја”, када је већ „судбина тако одредила”.

„Али када ми је Јељцин то први пут предложио, ја сам одбио. Он ме је позвао у свој кабинет и рекао да хоће да ме именује за премијера и да би желео да се затим кандидујем за председника. Рекао сам да је то веома велика одговорност, то мора да промени сав мој живот, и да нисам сигуран да сам за то спреман”, рекао је Путин.

Путин је објаснио да чак и чиновник високог ранга може да „живи практично као обичан човек”, док бити на челу државе значи „бити одговоран за судбине милиона људи”. Узимајући у обзир ситуацију у Русији, то није био „нимало једноставан задатак”, рекао је Путин. Притом је Јељцин, према његовим речима, могао „у сваком тренутку да му каже: слободан си”.

Путин је признао да га је тада највише бринуло питање „где да склони децу” ако изгуби функцију. Притом је Путин слабо виђао децу. Признао је да је „увек спавао шест-седам сати”, али је кући долазио касно, а одлазио рано.

ruskarec.ru

Чланак ПУТИН: Не знам зашто је Јељцин мене изабрао се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Руски предсједник Владимир Путин рекао је данас да је увјерен да ће се Русија развијати и јачати како је то желио бивши предсједник Борис Јељцин.

„Сјећам се Јељцинових ријечи које зна цијела земља `Брините о Русији`“, рекао је Путин на отварању новог Јељциновог предсједничког центра у граду Јекатеринбургу на Уралу.

Он је рекао да су те ријечи упућене свим Русима, садашњим и будућим генерацијама, преноси ТАСС.

„Јељцин је желио да наша земља постане моћна, просперитетна и срећна“, рекао је Путин, додајући да је превазиђено много проблема да се постигне тај циљ.

Путин је истакао да ће Русија ријешити све актуелне проблеме.

„Русија ће јачати и развијати се уз напоре, труд и таленте нашег народа, који је одан отаџбини“, истакао је Путин.

Чланак ПУТИН: Русија ће ријешити све проблеме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Данас се навршава 15 година откад је Владимир Путин први пут инаугурисан за председника Русије.

Кад је бивши председник Русије Борис Јељцин поднео оставку 2000. године, његов тадашњи премијер Владимир Путин преузео је власт над земљом у тешком економском стању, коју је наследио.

Тада се, широј јавности непознати Путин, суочио са бројним изазовима. Западна штампа га је одмах заволела а неки су о њему писали као комбинацији „либерала и чврсторукаша који се допада руском народу“.

Прва криза са којом се Путин срео била је криза у руској републици Чеченији која је у то време била терористичка „врућа тачка“. Тада је изрекао једну од фраза која илуструје његову политичку моћ: „Ловићемо терористе свуда, по аеродромима, и ако их ухватимо у тоалетима, удавићемо их у ве-це шољи“.

Након низа терористичких напада широм Русије, Путин је покренуо другу чеченску кампању и уследила је брутална борба против терориста. „Гвоздена рука“ није стекла бројне поштоваоце у западним медијима, али је стекла поштовање и подршку код куће.

Затим се усредсредио на тајкуне, изузетно моћне у Русији од краја 90-их и успевао је да их сруши једног по једног. Међутим, обрачун са њиховим нараслим утицајем није био лак.

„Неки од њих су ми улазили у канцеларију и говорили: ‘Схваташ ли да никад нећеш бити председник?’“, рекао је Путин у последњем ТВ интервјуу.

Кад је средио ствари код куће, Путин се окренуо спољним пословима.

„Погледао сам га (Путина) у очи и схватио да је врло једноставан и поуздан. Имали смо веома добар дијалог. Видео сам дубину његове душе“, рекао је тадашњи амерички председник Џорџ Буш на самиту у Словенији 2001. године.

Фото: vostok.rs

Међутим, први Путинов мандат није био нимало лак — трагедија подморнице „Курск“ у августу 2000. године у којој страдало 118 морнара и официра, изазвала је бес и фрустрацију код куће и понижење у иностранству.

Упркос томе, у периоду 2000—2004. руски БДП драматично је порастао а привредни раст је остварен без утицаја тајкуна. То је отворило пут ка другом председничком мандату, који је почео једном од највећих трагедија у модерној руској историји — опсада школе у Беслану. Више од 1.000 људи, од чега је било 800 деце, терористи су заробили првог дана школске године у једној школи у Јужној Осетији. Око 200 деце преминуло је тродневној опсади.

Снаге безбедности и сам председник били су често оптуживани за исход трагичног догађаја а снаге безбедности притиснуте да се обрачунају са исламским терористима. С друге стране, западни медији су прозивали Путина да „преузима контролу над оба дома Парламента и политичким странкама“ као и да „потискује групе цивилног друштва које не прате његову линију“.

То, међутим, није смањило Путинову популарност у руском јавном мњењу које никад није престао да изненађује — од певања и свирања клавира, преко џудо борби и вожње тркачких аутомобила — камере су све забележиле.

Уставом онемогућен да се трећи пут кандидује за председника, 2008. Путин је постао премијер а нови председник Русије постао је Дмитриј Медведев.
Ту годину је обележила светска економска криза која је потресла руску економију.

Русија се полако али сигурно опорављала од кризе, а средња класа је почела да опоравља земљу што је довело до новог феномена познатог као „анти-Путинизам“.

Тврдње о крађи на парламентарним изборима 2011. извеле су хиљаде људи на улице широм Русије. Међутим, Путинова победа на председничким изборима 2012. била је још важнија за већину Руса који га подржавају.

„Обећао сам да ћемо победити — победили смо“, обратио се Путин раздраганој маси некон објављивања резултата.

Фото: vostok.rs

До 2013. године, руска економија је порасла десет пута а национални дуг је био један од најнижих међу развијеним земљама.

Није било бољег начина да се прославе драматичне промене од Зимских олимпијских игара у Сочију. Упркос наводима о корупцији и терористичким претњама, Игре су протекле без проблема а Русија је освојила највише медаља.

Победничко расположење није дуго трајало — насилни преврат у Украјини поставио је Русију у тежак положај према Криму, где етнички Руси чине 65 одсто становништва.

Кримско полуострво такође је дом Црноморске флоте и хиљада руских војника.

„Морали смо да реагујемо тако да спречимо да се ситуација развија како се касније развијала у источној Украјини са тенковима и наоружаним радикалним националистима. Наши људи су поступили разумно, одлучно и професионално“, објаснио је касније Путин.

Убрзо је организован референдум на коме се 96 одсто грађана изјаснило за улазак у Руску Федерацију.

„Реч је о милионима Руса, о милионима наших сународника којима је помоћ била потребна“, рекао је Путин.

Тај потез је довео до суспензије Русије из Г8 и низа западних санкција.

После 15 година на власти, једна ствар о Путину је кристално јасна — он не зазире од изазова.

Чланак ПОДИГАО РУСИЈУ НА НОГЕ: Путин – 15 година на власти се појављује прво на ИСКРА.