Подгоричке скалине(Фото: ИН4С)

Широм Црне Горе данас на Богојављењу, Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка организовале пливање за Часни крст.

Више стотина момака и дјевојака учествовало је у пливању.

До крста је први допливао Горан Чађеновић, док прва дјевојка која је допливала до крста је Слађана Чуковић.

У Подгорици, на саставцима ријека Рибнице и Мораче одјекивала је пјесма „Ој Косово, Косово“.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: „Ој Косово, Косово“ одјекује подгоричким Скалинама (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Путин на Богојављење заронио у ледену воду (Фото: Sputnik/Алексей Дружинин)

Руски предсједник Владимир Путин учествовао је у овогодишњем богојављенском купању и заронио је у ледену воду, саопштено је из Кремља.

Како се наводи, он је то учинио у једном храму у Подмосковљу.

Прошле године Путин је исто то учинио у леденој води језера Селигер сјеверно од Москве.

Како је тада рекао портпарол предсједника Дмитриј Песков, руски предсједник је тада прво одслушао дио литургије а потом заронио у језеро.

Чланак ПОДМОСКОВЉЕ: Путин и ове године на Богојављење заронио у ледену воду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Tanjug/ JAROSLAV PAP

Традиционално пливање за Часни крст, на велики хришћански празник Богојављење, организовано је широм Србије.

Плива се 33 метра, што симболизује број година живота Исуса Христа. Предвиђено је да пливачи који учествују у Богојављенској трци не могу да имају мање од 18 и више од 50 година.

Најхрабрији Београђани пливали су за Часни крст, поред других места и на Ади Циганлији, а најбржи међу њима био је 21-годишњи припадник Војне академије Сава Станковић.

„За крст часни и слободу славну, а победу посвећујем својој породици“, рекао је Сава након пливања.

Он је био најбржи од 54 пливача, а министар одбране Александар Вулин, који је на данашњој манифестацији представљао Владу Србије, каже да је поносан на њега, као и на све остале који су пливали за највеће српске вредности.

Вулин је захвалио и родитељима који су довели децу, јер „ово је Србија коју треба да виде“.

Непосредно пре пливања, епископ моравички Антоније пренео је благослове патријарха Иринеја и одржао богојављенску беседу, а затим је пуштено седам голубица које симболизују седам светих тајни и које су својим летом „послале поруку мира“.

Трку за Часни крст је пливало 54 такмичара, међу којима су били припадници Војне академије, Жандармерије, СВИБОР-а.

Пливање широм Србије

Традиционално пливање за Богојављенски крст одржано је у Сремској Каменици на обали Дунава код стадиона „Фрушкогорац“, а први до крста стигао је осамнаестогодишњи Алекса Бобар из истоименог места.

Млади ватерполиста Ђорђе Милетић из Ћуприје први је допливао до Богојављенског крста на такмичењу које је одржано у Великој Морави у Ћуприји.

Јагодинци су за Часни крст пливали, по традицији, на Багрданском језеру око 15 километара северозападно од Јагодине.

Носилац Богојављенског крста за 2018. годину у Чачку је Анђелко Ковачевић, који је у пливању за Часни крст победио 2014. и 2017. године.

У Расинском округу пливало се на четири места. На Великој Морави у селу Варварин, на Расини код села Шавране и на Западној Морави у Трстенику и крај Беле Воде, где се окупило рекордних 125 пливача.

На Западној Морави у Трстенику победник је по трећи пут био Марко Милићевић из Трстеника.

У Нишу је први до крста допливао Никола Ђорђевић. Традиционално пливање за Богојављенски Часни крст и ове године организовано је на отвореним базенима Спортског центра „Чаир“.

Традиционално, у базену су се нашли и представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова Полицијске управе у Нишу и Жандармерије.

На Власинском језеру други пут се пливало за Богојављенски крст, код видиковца Хаџи Замфир, а најбржи је био 27-годишњи Никола Величковић из села Сувојница.

Пријавило се 29 учесника, међу којима су и чланови удружења Балканска козачка војска Руске Федерације, одред југ у Србији, и чланови витешке СВЕБОР дружине „Змајева грива“ из Ниша.

За часни крст пливало се на 1.200 метара надморске висине, а снега на Власинској висоравни има око 15 центиметара.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ: Пливање за Часни крст – ово је Србија коју деца треба да виде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Српска православна црква /СПЦ/ данас слави Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.

Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Исус Христос.

У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на који дан у неђељи „пада“.

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Чланак УОЧИ БОГОЈАВЉЕЊА: Данас је Крстовдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Славко Хелета

Побједник Богојављенског пливања за часни крст, које је по шести пут одржано крај ћуприје на Дрини у Вишеграду, је млади Вишеграђанин Владан Симић.

Њему је у име организатора ове манифестације, која је привукла велики број посматрача, свештеник Драган Вукотић уручио часни крст. И осталих 18 учесника из Вишеграда, Сокоца, Рудог, Фоче и Ваљева добило је пригодне награде Српске православне црквене општине Вишеград и општине Вишеград.
Не скривајући задовољство побједом Владан Симић је изјавио да му је одавно била жеља да учествује на овом јединственом такмичењу.

-Коначно сам је на најбољи могући начин испунио, рекао Смић.

Поред одважних младића за часни крст пливале су и двије дјевојке, седамнаестогодишња Дијана Дракул из Фоче и Оливера Добриковић из Ваљева, студент медицине у Фочи, иначе побједница овог такмичесња у Вишеграду 2014, године.

Фото: Славко Хелета

Дрина-света ријека за Србе

Свештеник Драган Вукотић је нагласио да је за Србе ријека Дрина света ријека, попут ријеке Јордан и да је младима изузетна част да на Богојављење пливају у њој за часни крст.

Прије старта свештеници вишеградске парохије су освјештали воду, а поред бројне публике, као гост начелника општине Славише Мишковића, манифестацију је посматрао и Светомир Вукићевић, амбасадор Србије у БиХ.

Манифестацију су обезбјеђивали чланови спасилачког клуба „Волф“ из Фоче, припадници Цивилне заштите и посада брода „Соња“ из Вишеграда.

На 6. Богојављенском пливању у Вишеграду учествовали су: Недељко Перишић, Миодраг Савић, Младен Саратлија, Предраг Пецикоза, Владан Симић, Љубомир Јањић, Миљан Грачанин и Предраг Лимов из Вишеграда,  Милан Костовић, Раско Костовић, Никола Шолаја и Тијана Дракул из Фоче, Крсто Делић и Александар Боровчанин из Сокоца, Петар Ивановић и Александар Спасојевић из Рудог и Оливера Добриковић из Ваљева.

Фото: Славко Хелета

Побједници по годинама

Побједник Првог Богојављенског пливања за часни крст крај ћуприје на Дрини у Вишеграду, 2011. године, био је млади Вишеграђанин, Дарко Мосић. Први до часног крста 2012. допливао је Вишеграђанин Миодраг Савић, а 2013. године Александар Спасојевић из Рудог. На манифестацији 2014. године побједила је Оливера Добриковић из Ваљева, а 2015. године  Недељко Перишић из Вишеграда. Листи досадашњих побједника, на Богојављење 2016. године придружио се Вишеграђанин Владан Симић.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ НА ДРИНИ: Часни крст Владану Симићу из Вишеграда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Као и сваке године на Богојављење, у многим мјестима у Србији организују се традиционална пливања за богојављенски крст.

Побједник пливања за Богојављенски крст на Земунском кеју је Дејан Димитријевић из Београда, а награђен је Часним крстом, медаљом Београда и побједничким витешким плаштом, који му је уручио Његова светост патријарх српски Иринеј.

Он је до крста од леда, положеног у Дунав, допливао први у конкуренцији од укупно 280 пливача и пливачица.

Патријарх Иринеј благословио је Богојављенско пливање и освештао Дунав, те поручио да је „благодат преко Господа данас сишла да српски народ чини народом Божијим“.

„То је благодат Духа Божијег који је на данашњи дан сишао на сав род људски и молим се да та иста благодат сиђе и благослови нас, да нас просветли, да нас освети, да се усели у нас, срца наша, домове, градове, школе и да све што чинимо, чинимо у Духу и благодети Божијој“, поручио је патријарх Иринеј.

Он је позвао да међу народном српским нико не остане некрштен и позвао људе да показују љубав према свом ближњем, а бесједу је завршио ријечима „Срећан празник – Бог се јави“.

Традиционалном вађењу Часног крста из Дунава претходила је литургија у храму Светог оца Николаја у Земуну и литија, коју је предводио патријарх Иринеј.

На челу литије били су припадници Жандармерије, Војске Србије и полиције, а учествовали су и представници општине Земун и пливачи и бројни грађани, док су пливању присуствовали и припадници ријечне полиције и представници спортских клубова.

Један број пливача носио је мајице са ликом руског предсједника Владимира Путина, а пред почетак су узвикивали поздраве Србији и Русији.

Предсједник Управног одбора Богојављенског пливања и замјеник предсједника општине Земун Дамир Ковачевић поручио је да је данас „побједник свеукупног богојављенског пливања широм српских земаља вера за крст, православље и Србију“.

Он је на свечаности замолио окупљене да аплаузом поздраве „браћу на светом Косову и Метохији и народ Републике Српске, Лику, Далмацију, Кордун и Банију“.

Побједник пливања за Богојављенски крст Дејан Димитријевић до сада је побјеђивао три пута – 2008, 2013. и 2014. године.

Залеђени крст до кога су пливачи данас пливали на Дунавском кеју у Земуну посвећен је Србима, Јеврејима и Ромима побијенима у злогласној Новосадској рацији у Другом свјетском рату.

Деветогодишњи Павле Павловић први је јутрос стигао до Часног крста у Нишави. У Ћуприји најуспјешнији је био деветнаестогодишњи Лазар Марковић, а у Чачку студент Александар Зечевић.

Павле Павловић, ученик нишке ОШ „Мирослав Антић“, побиједио је у надметању које је организовано код Врежинског моста у нишком насељу Доња Врежина.

Пливање за Часни крст мјештани тог дијела Ниша самоиницијативно организују већ пет година, а овог пута су за крстом који се баца са Врежинског моста запливали Павле, његов отац Батица и средњошколац Лазар Тричковић.

Батица Павловић рекао је да је вријеме пресудило да за Часним крстом плива знатно мање људи него ранијих година.

Мали Павле рекао је да је вода била ледена, али да тренира ватерполо већ двије и по године, тако да је могао да плива до крста.

Температура воде у Нишави, према мјерењу Института за јавно здравље у Нишу, јутрос је износила 4,6 степени Целзијусових.

Лазар Марковић (19) први је допливао до богојављенског крста у Ћуприји.

Крст је у Мораву спуштен са Великог Моста, а у такмичењу, на температури од минус пет степени, учествовало је 32 такмичара. Марковић је рекао да је у овом такмичењу више пута учествовао, а ово је први пут да је побиједио.

Студент Александар Зечевић (21) побиједио је у трци за Богојављенски крст у Чачку, у конкуренцији 91 учесника.

Зечевић је и прошле године био најбржи у трци у Западној Морави.

У такмичењу су први пут учествовали и такмичари из других градова, попут Краљева, Горњег Милановца, Крагујевца, као и пет официра са аеродрома у Лађевцима.

Пливање за Часни крст биће организовано сутра, тачно у подне, по трећи пут за редом и у Сремској Каменици код стадиона ФК „Фрушкогорац“.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ: Широм Србије плива се за Часни крст се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован. „Ти треба мене да крстиш“. „Остави сада“ – одговара Исус – јер тако нам треба испунити сваку правду“. Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане попут Бога. А Христос је дошао да испуни правду Божију, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо. Тада су се небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца:“Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи. Ово је Син Мој, који Себе понизи да би извршио Моју вољу, истински Син Мој, Који се унижава да би човека узвисио“. А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако је смиреношћу Исус отворио небо и показао људима тајну Тројичности Божанства. Али зашто је Он то обавио управо на води, а не на неком другом месту? Сетимо се како је Бог стварао свет. Када је Бог стварао небо и земљу, „земља беше без обличја и пуста, и Дух Божији дизаше се над водом“. Потом растави Бог земљу и воду, али тако да вода ипак остане на сваком месту и нужна свему створеном. Човек не може да живи без воде, нити било каква животиња; постоји вода (влага) у ваздуху; узмимо било где грудвицу земље – и тамо постоји вода; постоји вода и у камену, све и ако нам се чини да је тамо нема, па ипак, она постоји и тамо и, када Бог пожели може је ослободити из њега, као што је и учинио за време Мојсија. „Господња је земља и што је год на њој, васељена и све што живи у њој. Јер је Он на морима основа и посред река утврди је“ (Пс.24,1-2). „Небеса бише одавно и да је земља из воде и од воде саздана Божијом речи“, пише апостол Петар. „Од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде“ (II Пет. 3,5-6). Када је човек сагрешио навукао је гнев Божији не сано на себе него и на читаву природу. Човек је круна Божијег стварања; он је постављен за цара природе. А када цар постаде непријатељ Цару другоме, тада и читаво царство његово постаде непријатељско царство. Казна је била нaмењена не само човеку него и свему створеном /твари/. „Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада (Рим. 8,22). Али, „твар се покори таштини (не од своје воље него за вољу онога који је покори)“ (Рим. 8,21-22). Зато опроштење кривцу ослобађа и створено од робовања пропадљивом. „Уништена ће бити ова природа пропадљива и преобразиће се у ново небо и нову земљу, где правда обитава“. (II Пет. 3,12-13). Да би се омогућила ова промена, да би се природа припремила за непропадљивост која ће наступити после судњега дана, Христос је дошао на воде Јордана. Уронивши у Јордан, Христос је посветио не само воде Јордана него и читаву водену природу, као што и кличе Црква у својим песмама:“Христос се јави да Јордана освети воде“ (Претпразнични тропар), „Данас се водена освећује природа“ (Тропар при Исходу на Јордан). А пошто се вода свуда налази, онда је осветивши воде Христос тиме осветио све створено, читаву васељену. Христос је припремио природу да би и она осетила добре последице од жртве коју је Он дошао да принесе. Али не само то Он је води дао моћ да опере људске грехе. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћанско крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехове првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада спасава Бог људе кроз Тајну крштења.

Тако је Христос на водама Јордана уништио главу змије, како се то поје у црквеним песмама, главу оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побеђена смреношћу Исусовом, – открио је људима да је Бог Тројица – осветио воду, а са водом припремио и све створено за прихватање речи опроштаја и за непропадљивост.

И тада је, издржавши још једну борбу са ђаволом у пустињи, Христос кренуо да припрема људе за царство будуће и почео је своју проповед речима: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 4,17), или како стоји у другом Јеванђељу: „Испунило се време и приближило се царство Божије: покајте се и верујте у Јеванђеље“ (Мк. 1,15).

До тада је Јован Крститељ проповедао покајање, припремао пут Господу. Када Сам Господ виче људима:“Покајте се“. Тај глас је намењен не само људима који су живели у Христово време већ се тим речима Христос обратио свим људима у свим временима и вековима. И ми смо слушали те речи из Јеванђеља. Док још нису утихнуле празничне песме Богојављења, оне нас подсећају да се приближава време покајања. Будимо пажљиви! То нису речи пророка или анђела него Самога Господа. Покајаћемо се и у посту, који долази, настојаћемо да победимо наше старсти и добијемо опроштај грехова, да бисмо у будућем веку ушли у непропадљиво Царство које је припремио Господ. Амин.

Чланак СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ: Бесједа на Богојављење се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Виталий Аньков

Широм Русије се лед на рекама и језерима традиционално ломи за Богојављенско купање, а власти апелују на вернике да се не купају на местима која нису за то предвиђена.

На више од 3.500 места широм Русије и ове године верници ће разбијати лед на рекама и језерима, како би се на за Богојављење ритуално окупали у леденој води. На овај празник Руси трипут урањају у освештану воду како би се очистили од греха.

Дан раније, 18. јануара, код Руса носи исти назив као и дан пред Божић — и један и други зову се Сочељник (назив је настао због сочива, јела које се тог дана обавезно мора наћи на столу). Тог дана се обавезно пости.

На Сочељник и Крштење, само два пута годишње, у свим православним црквама се традиционално обавља велико свечано освештавање воде. После богослужења свештеници исти обред врше и на оближњим рекама и језерима. Купање у освештаној води практикује се од времена када је у реци Јордан крштен Исус Христос.

Фото: Sputnik/ Александр Кондратюк

С обзиром да је у јануару температура у великом делу Русије веома ниска, познат је израз „богојављенски мразеви“, и да су реке и језера покривени дебелим слојем леда, обично се у њему праве отвори у облику крста а верници са молитвом три пута зароне и прекрсте се да би се очистили од моралних и физичких грехова. На тај начин подстичу бодрост, здравље и снагу духа.

Обред поливања водом за очишћење практиковали су и пагани — сматрало се да се на тај начин човек обнавља и физички и морално.

Сам Исус је после свог ускрснућа рекао апостолима: „Идите, научите све народе да се крсте у име Оца и Сина и Светога Духа“.

Занимљиво је да до сада није забележен ниједан случај да се неко разболео после купања у леденој води на Богојављење. Ипак, лекари традиционално упозоравају да купање у леденој води није штетно само за потпуно здраве људе, а свештеници — да не постоје никаква правила која обавезују вернике да се купају у леденој води.

У московским кулоарима постоји прича и да се српски режисер Емир Кустурица, током посете Тјумену, пре две године купао у леденој води на Богојављење. Тамо је, кажу, био са својим пријатељем, једним руским депутатом.

Чак ни чувена руска зима и ниске температуре нису сметња за православне Русе да докажу колико им је вера чврста.

На свим купалиштима широм Русије обезбеђена су места на којима верници могу да се после купања пресвуку и да у топлим просторијама попију чај.

Фото: Sputnik/ Александр Кряжев

Људи који су се купали у освећеној води са одушевљењем говоре о свом искуству, о томе да се осећају препорођеним, а тврде и да је у води далеко топлије него напољу. То посебно важи за оне који се купају на местима где је пробијен лед на рекама. Тамо је вода топлија од ваздуха за 20, па и 30 степени.

Сматра се да је вода Бајкала, најчистијег језера на свету, двоструко кориснија од свих осталих вода и да заиста лечи. Зато на Бајкал традиционално стижу хиљаде људи из целе Русије.

У многим градовима и селима, на овај празник организују се и позоришне представе, игра се и пева, праве се прославе…

За овај дан је традиционално везан и обред гатања. Ако је време ведро — биће сушно лето, ако пада снег — биће богата жетва. Ако пси много лају — биће много звери и птица. Ако је неко крштен на тај дан — биће срећан човек. И веридба на тај дан доноси срећу. А најбоље је родити се на тај дан.

Девојке ноћу пред Богојављење излазе напоље и гледају кога ће прво срести, ако је то старац — неће бити добро, а ако наиђе млад момак — значи, удаће се те године. Понекад питају пролазника како се зове — да би тако сазнале име будућег мужа.

Православни хришћани широм света 19. јануара прослављају један од његових најцењенијих празника — Богојављење.

Примера ради, само прошле године у Богојављенском купању учествовало је више од милион и по Руса, а о безбедности верника бринуло је више од 35.500 сарадника Министарства за ванредне ситуације.

На купалиштима ће и ове године дежурати неколико хиљада спасилаца, рониоца, полицајаца и лекара.

Чланак КРСТОВДАН И БОГОЈАВЉЕЊЕ У РУСИЈИ: Купање на Богојављење на минус тридесет пробао и Кустурица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Светосавље

Српска православна црква прославља данас Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповиједање хришћанске вјере.

Исуса Христа је на ријеци Јордан крстио Јован Крститељ који је људе крштавао, припремајући их тако за долазак Месије.

Предање каже да је Јован препознао Месију у Исусу који је дошао на Јордан да се крсти, а јеванђелисти су записали његове ријечи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени“.

Богојављење је један од највећих хришћанских празника, јер се сматра да су се у тренутку крштења први пут заједно појавили Отац, Син и Дух Свети, чиме је први пут објављена тајна Свете Тројице који су постали симбол вјере.

Дух Свети је у облику свјетлосног голуба, како је записано, слетио на главу Сина Божијег, а потом су се небеса отворила и чуо се глас Бога Оца: „Ово је син мој љубезни који је по мојој вољи“.

Исус Христос живио је овоземаљски живот још три године послије крштења, испунивши своју мисију искупљења људског рода од прародитељског гријеха.

На овај празник у храмовима се освештава Богојављенска водица која се сматра љековитом и заштитом од нечистих сила. Богојављенска вода чува се у кућама до сљедећег великог водоосвећења.

На празник Богојављења, према нашем народном обичају, вјерници измјењују поздраве – „Бог се јави!“ и „Ваистину се јави!“.

У многим градовима и мјестима одржава се такмичење пливача у вађењу Часног крста из воде.

Чланак ДАНАС ЈЕ БОГОЈАВЉЕЊЕ: Празник крштења Исуса Христа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Ученица другог разреда власотиначке гимназије Теодора Симоновић (16) извукла је богојављански крст из Власине у центру Власотинца, у трци 58 такмичара с југа Србије.

Њену победу омогућили су остали такмичари који су се бацили у воду тек када је она била надомак крста. Погледајте и остале победнике који су широм Србије освојили Часни крст.

Поводом Богојављења, пливање за Часни крст одржано је данас и у Републици Српској и Црној Гори.Свету архијерејску литургију у храму Христа Спаситеља у Бањалуци служио је владика бањалучки Јефрем, а због високог водостаја Врбаса такмичење је симболично одржано.

Око 40 пливача договорило се да до крста доплива Зоран Ковачевић, који већ шест година заредом учествује у богојављенском пливању.

Чланак (ВИДЕО) ТО СУ СРПСКИ ВИТЕЗОВИ: Пустили тинејџерку (16) да освоји Часни крст! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: В. Лојаница

За Часним крстом на ужичкој Плажи, у Ђетињу „топлу“ шест степени, скочила су 44 пливача, међу њима и две даме. Најбржи је био Невен Селаковић (24), ватерполиста из Беле Цркве.

– Прошле године крст ми је измакао буквално за два милиметра. Осећај је фанастичан. Мој отац је рођен у Ужицу, волим овај град и њему припадам, – казао је Селаковић, донедавно запослен у Војсци Србије.

Преко 500 људи, пливало је ове године за Часни крст на Богојављење у Земуну, Ади Циганлији и код СЦ “Милан Гале Мушкатировић”. Први до Часног крста у Земуну стигао је Бојан Рашковић (18), а на Ади Циганлији је први до крста допливао Павле Драгишић.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ У СРБИЈИ: Више од 500 људи пливало у Београду за Часни крст се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Владимир Мијаиловић

Српска православна црква прославља Богојављење – „објављивање Богочовека“ и „увођење Христа у месијанску мисију“. Тим празником се обележава то што је, по верском учењу, Јован Крститељ, пошто је крстио Исуса Христа, видео како се „небо отвара“ и на Исуса „слеће Свети дух“ у „облику голуба“.

Старокалендарске православне цркве славе један од највећих празника у хришћанству Богојављење – Епифанија, Теофанија, када се прославља крштење Христово на Јордану, од стране св. Јована Крститеља. Новокалендарци су га славили 6. јануара. Крштење Христа бележе сва четири јеванђелиста, а апостол Лука наводи да му је тада било око тридесет година.

Дошавши из недалеке Јудејске пустиње, свети Јован је на реци крстио многе, ради очишћења од греха и поновног, духовног рођења, позивајући их на покајање. Христос је дошао из Галилеје, да би и сам био крштен.

Тада се десило Богојављење: када је Исус изашао из воде, по јеванђељу, отворила су се небеса и појавио се Дух свети у виду голуба, који је сишао на Њега. Глас одозго је говорио: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи!

Празник је познат још из апостолских времена, а у другом веку помиње га и свети Климент Александријски.

У храмовима обавља се чин великог освећења воде, коју верници носе својим кућама, њоме кропе своје домове и чувају је као лек током целе године. У свечаностима је у Србији некада учествовала и војска, запамћене су величанствене литије кроз градове, у којима су биле заступљене са својим заставама разне организације, друштва и школске установе.

Увече, уочи празника, хришћани се већ поздрављају са „Бог се јави!“, уз одговор „Ваистину се јави!“ и труде се да до поноћи остану будни, верујући да се тада отвара небо, када се свака жива вода освећује и да ће им тада Бог, након молитве напољу, услишити богоугодне жеље.

Нема православног храма у коме није приказано Богојављење на иконостасу или на фрескама. Некада се на овај дан обзнањивало када се има славити Ускрс те године. Право да то установљава, по одредбама васељенског сабора, имала је за целу Цркву Александријска патријаршија.

Богојављење се обележава се широм Србије традиционалним пливањем за богојављенски крст.

Чланак БОГ СЕ ЈАВИ: Данас је Богојављање и пливање за Часни крст се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Теопемпта и Теону, празник који је у народу познат као Крстовдан.

Овај празник претходи сутрашњем великом празнику Богојављењу и прексутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.

На данашњи дан се пости за добро здравље. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Верује се да ко вечерас сачека поноћ и небо му се отвори, биће му испуњена једна жеља.

Девојке су на данашњи дан предвече одлазиле на реку и уплитале стабљике босиљка, а потом се враћале кући верујући да ће те вечери уснити будућег вољеног.

Чланак ДАНАС ЈЕ КРСТОВДАН, СУТРА БОГОЈАВЉЕЊЕ: Коме се вечерас отвори небо, биће му испуњена жеља се појављује прво на ИСКРА.