Бруно Кал (Фото: Sputnik/ AFP 2017/ HANNIBAL HANSCHKE)

Савезна обавештајна служба Немачке (БНД) тајно је новинарима давала информације у којима се критикује Русија, објавио је „Тагешпигл“. Штавише, агенција је достављала медијима податке пре њиховог јавног објављивања. То се дешавало на затвореним састанцима са изабраним представницима штампе, објашњава лист.

Ради се о информацијама које је у свом говору средином новембра објавио директор БНД Бруно Кал, наставља „Тагешпигл“. Он је рекао да сматра да је Русија „потенцијална претња“. Према његовим речима, Кремљ је користио различита „сајбер-средства“ за мешање у председничке изборе у САД.

Кал је нагласио да Москва има „велико знање“ у тој области. Тада је Кала бринуло што ће до 2020. године Русија модернизовати своје трупе за 70 одсто. Сада је објављено да су подаци, које је он изнео током свог говора, претходно достављени неким новинарима.

За обавештајне службе тајни преговори су неприхватљива пракса размене информација са медијима, истиче лист. Обично таквом формату прибегава влада земље, односно то чине органи владе. У таквим случајевима, представници медија се обавезују на неширење информација. Међутим, често се информације ипак објављују, али без упућивања на извор, објашњава „Тагешпигл“.

Чланак БЕРЛИН: Немачки обавештајци помагали медијима да критикују Русију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши сарадник њемачке обавјештајне агенције БНД Вилхелм Дитл тврди да постоји могућност да је Безбједносна служба Украјине умијешана у убиство руског опозиционара Бориса Њемцова.

Као главног саучесника у убиству он наводи дјевојку Бориса Њемцова украјинску манекенку Ану Дурицкају – управо је она наговорила политичара да оду у ноћну шетњу мостом у близини Кремља, гдје је и убијен.

Дитл је новинарима представио резултате истраживања које је спровела група „Ост-Објектив“.

У групу су укључени бивши високопозиционирани службеници и сарадници тајних служби Њемачке и Аустрије, а у истрази су учествовали и обавјештајци Норвешке, Данске и саме Украјине.

Актери истраге намјеравају прво да виде како ће јавност прихватити њихов извјештај, а тек онда да открију своја имена.

Они тврде да је, према замисли Безбједносне службе Украјине, убиство Њемцова требало да изазове нереде у Москви.

„Чеченски траг“, према верзији аутора, намјерно је уведен да се замаскира акција.

Вријеме напада такође није одабрано случајно – неколико дана касније Борис Њемцов требало је да води протесте у Москви.

Ипак, неки стручњаци сматрају ову верзију упитном, истичући да су руске власти прилично напредовале у истрази злочина.

Познати опозициони политичар Борис Њемцов убијен је у Москви у ноћи 28. фебруара 2015. године.

Прелиминарна истрага о убиству је завршена и идентификовано је пет особа осумњичених за убиство.

У притвору се налазе наводни убица Заур Дадајев, затим Хамзат Бахајев, који је, према истражиоцима, прикривао злочин и злочинце, те Тамерлан Ескерханов, којег терете за праћење руте Њемцова, као и браћа Анзор и Шадид Губашеви.

За наводним организатором атентата Русланом Мухудиновим расписана је међународна потјерница.

Чланак ДИТЛ: Безбједносна служба Украјине умијешана у убиство Њемцова? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Ројтерс

Пред специјалном комисијом немачког парламента шеф немачке Савезне обавештајне службе (БНД) Герхард Шиндлер бранио је шпијунску сарадњу своје службе са америчком Националном безбедносном агенцијом (НСА), истакавши да БНД зависи од НСА.

„НСА је наш партнер, а не противник. Америчка тајна служба не штети безбедности Немачке већ нам помаже да се заштитимо. Минулих година НСА нам је дала кључне информације и упозорења о (могућем) тероризму, а и дала нам је технологију и ноухау”, рекао је Шиндлер страствено настојећи да пред члановима Бундестагове комисије одбрани сарадњу две обавештајне службе, као и значај који НСА има за БНД. „Ми смо зависни од НСА, а не обрнуто.”

Међутим, није могао да негира да је било грешака у овој шпијунској сарадњи о којој су утицајни немачки медији открили да је била понека и противна европским и немачким интересима. Од избијања ове афере откривено је да је БНД за рачун НСА шпијунирао европске политичаре и фирме а међу њима Јелисејску палату, француску дипломатију, Европску комисију, аустријске политичаре, као и запослене у компанијама наменске индустрије ЕАДС и „Еврокоптер” који су сада део „Ербас групе”. Према речима Шиндлера, БНД је чинио грешке јер није проверавао америчке захтеве да Немци за њих из прислушног центра у Бад Ајблингу надзиру одређене „селекторе”, то јест ај-пи адресе компјутера одређених људи, њихове имејл адресе, бројеве мобилних телефона, кретање и свеукупну комуникацију. Ова сарадња БНД-а и НСА почела је 2002. ради борбе против тероризма и организованог криминала. Према открићима магазин „Шпигл”, у оквиру америчко-немачке сарадње надзирано је бар 40.000 „мета” које нису биле ни у каквој вези са борбом против тероризма. „Шпигл” је јуче у свом интернет издању објавио ново откриће које указује да су од 2005. до 2008. од Американаца стигли захтеви за надзирање мета од којих је чак 459.000 било повезано са европским институцијама и високорангираним политичким вођама и компанијама. Како тврди магазин, само 400 њих је и заиста надзирано.

Како тврди Шиндлер, први пут су Немци проверили кога заправо БНД надзире за рачун НСА тек у августу 2013. када је узбуњивач Едвард Сноуден открио разгранати систем како НСА прислушкује цео свет, па и Немачку и њене политичаре. Према његовим речима, службеници БНД-а тада су утврдили да су поједине мете шпијунирања противне немачким интересима, али о томе нису информисали директоре БНД-а.

„Ја сам за то одговоран без обзира на то да ли сам за то знао”, рекао је Шиндлер, који тврди да до марта ове године није знао о спорном прислушкивању.

То је у сведочењу пред Бундестаговом комисијом рекао и Хартмут Пауланд, шеф техничког одељења у БНД-у, задужен за електронско надзирање.

Шиндлер је казао да је и 2010. и 2011. било назнака да постоје спорне мете шпијунирања, али да информација о томе никад није стигла до директора. За те „грешке” БНД-а он је окривио мањак комуникације између централе БНД-а у Пулаху код Минхена и његових испостава широм Немачке.

„Овај развој догађаја (скандал који је изазвало откриће да су прислушкивани европски партнери) веома ме брине јер суштински доводи у питање способност службе да ради у будућности”, рекао је Шиндлер и додао да они „не могу да раде свој посао без међународне сарадње”, а да се сада доводи у питање и укљученост БНД-а у европску обавештајну сарадњу. „Сигнали које чујемо јесу све само не позитивни.”

Ова афера је, међутим, поприлично довела у питање и опстанак немачке владе будући да социјалдемократе вицеканцелара Зигмара Габријела захтевају од канцеларке Ангеле Меркел да открије листу свих шпијунираних мета. Иако анкете показују да Немци нису превише заинтересовани за аферу са БНД-ом, која је пуна често конфузних детаља, чињеница да медији сумњиче канцеларку и њену службу да су знали за шпијунажу довела је до пада популарности владајућих странака.

Према прекјуче објављеним резултатима анкете магазина „Штерн”, да су избори одржани ове недеље за демохришћански блок Меркелове гласало би 40 одсто Немаца, а за Габријелове социјалдемократе 22 одсто, што су за ове странке најлошији резултати у овој години.

Чланак ШЕФ БНД: Зависимо од НСА се појављује прво на ИСКРА.