фото: Reuters / Paulo Whitaker

Око половина земаља света купује данас руску пшеницу, саопштио је „Блумберг“, додавши да је укупни извоз Русије за ову годину достигао рекордних 19 милијарди долара. Раст је износио 25 процената, што је најбољи показатељ од 2012. године.

Највећи купац руског производа је Египат (1,74 милијарде долара), углавном је куповао пшеницу. На другом месту је Кина са 1,72 милијарде долара. Међу главним купцима су Јужна Кореја, Турска, Казахстан.

„Блумберг“ је саопштио да би Русија до јуна требало да извезе 36,6 милион тона пшенице, што ће бити максимални показатељ у свету за последњих 25 година. У поређењу са ранијим сезонама, раст је од више тридесет одсто или око девет милиона тона.

У прошлој години Русија је продала на тржишту рекордних 35,5 милиона тона зрна, укључујући 27,1 милион тона пшенице. Према подацима Министарства пољопривреде САД, прошле године су САД извезле 28,1 тону пшенице.

Русија је прошле године први пут оборила рекорд СССР-а по приносу пшенице који је био постављен 1978. године и износио 127,4 милиона тона. Прошле године произведено је 132 милиона тона.

Чланак БЛУМБЕРГ: Око половина земаља света купује руску пшеницу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Руски председник Владимир Путин нашао се на листи 50 најутицајних људи у свету финансија, по оцени Блумберга. На њој се налазе политичари, економисти, шефови Централних банака, бизнисмени, инвеститори и слични. Путин се налази на 30. месту на том списку.

„Ми данас имамо довољно златних резерви“, изјавио је Владимир Путин у интервјуу за агенцију Блумберг, у којем је говорио о значајним инвестицијама у руски енергетски сектор и финансијским ресурсима земље.

У агенцији су навели да Путина превише не брине ефект санкција и ниске цене енергената, без обзира на изолацију, као ни смањење америчких и европских инвестиција у економију Русије, нити смањење цена енергената.

Међу десет најутицајнијих људи у финансијском свету агенција је сврстала председника Кине Си Ђинпинга, оснивача Амазона Џефа Безоса, канцеларку Ангелу Меркел, шефа Европске централне банке Марија Драгија, шефа Америчких федералних резерви Џенет Јелен, инвеститора Ворена Бафета, бразилског федералног судију Серђа Мороа.

На врху листе се нашла британска премијерка Тереза Меј. На другом месту је кандидаткиња за председника САД Хилари Клинтон и Доналд Трамп. На листи нема председника Барака Обаме.

Чланак БЛУМБЕРГ: Путин међу 50 најутицајнијих људи у свету финансија, а Обама? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Да jе руски председник Владимир Путин смишљао начин на коjи може да ослаби НATO, не би могао то да уради много боље од онога што се тренутно већ дешава, оцењуjе америчка агенциjа Блумберг.

Блумберг, наиме, наводи да кандидат Републиканске странке за председника СAД Доналд Tрамп преиспитуjе основне принципе НATO-а и наговештава да ће можда признати Kрим као део Русиjе.

У Tурскоj, истовремено, званичници предвођени главним саветником председника те земље Реџепа Tаjипа Eрдогана оптужуjу СAД за неуспели покушаj воjног пуча у другоj по величини воjсци Aлиjансе, подстичући тиме пораст антиамериканизма коjи Путин „жури да искористи“.

„Неочекивано, уз мало труда, ветеран KГБ-а убира изненадне плодове унутрашњих политичких прилика у два стуба европске заjедничке одбрамбрене структуре“, оцењуjе америчка агенциjа.

Путин има „ђаволску срећу“, сматра гостуjући сарадник у Eвропском савету за спољне послове Mарк Галеоти.

Руски председник, како каже, може само да седи и посматра како се оваj, како наводи, „богатиjи, моћниjи и на легитимним вредностима заснован блок“ распада.

Путин искоришћава догађаjе, коjи су му ишли у корист, укључуjући наjвећу избегличку кризу у Eвропи од завршетка Другог светског рата, коjа jе широм континента оjачала политичке странке левице и деснице, приjатељски настроjене према њему, и утицала на историjско гласање Британаца у jуну за излазак из EУ, закључуjе Блумберг.

Чланак БЛУМБЕРГ: И да jе хтео, Путин не би боље испланирао слабљење НATO-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Маријана Колаковић

Страх Европљана због раста утицаја Немачке је неоснован. Немачка доминација се сада своди само на покушаје да се земље ЕУ задрже заједно, пише „Блумберг“.

Залажући се за излазак земље из ЕУ, Британци покушавају да ставе европске интеграције као пројекат стварања „федералне државе која се брзо шири под вођством Немачке“.

Ипак, током дугог времена постојања ЕУ ништа слично се није десило, док Немачка у последње време брзински губи лидерску позицију, навео је аутор чланка.

Стална потреба да подржава Грчку и избегличку кризу је показала да „немачко лидерство“ има своје границе. Европске земље омогућавају Немачкој да утиче на заједничку политику само док је земља спремна да преузме на себе много већу одговорност него њени суседи. Ако је та политика погубна, за грешке одговара управо немачка Влада, нагласио је лист.

У случају санкција уведених Русији, највећи притисак пада управо на Немачку. Берлин мора да оправдава непопуларне мере не само пред осталим земљама ЕУ већ и пред сопственим грађанима. Ипак, јединство поводом наставка санкција слаби сваког дана, па чак ни Влада Немачке није у стању да се томе супротстави, пише аутор чланка.

„Од доминације Немачке у ЕУ у 2016. години остао је само мит“, закључио је лист.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Немачка доминација у Eвропи постала мит се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Artem Kreminsky

Захваљујући ембаргу на увоз прехрамбених производа, великим субвенцијама и слабој рубљи, неке пољопривредне гране Русије почеле су да доносе већи профит него производња нафте и продаја оружја, пише „Блумберг“.

Држава активно стимулише развој руских пољопривредних компанија. Конкретно, предузећа групе „Русагро“ су прошле године добиле субвенције у висини од око 41 милион евра. Као резултат тога, његови показатељи и нето добит били су већи у односу на такве нафтне гиганте као што је „Лукоил“.

Успех руске пољопривреде објашњава се тиме да у последње време влада намерава да смањи зависност Русије од спољног тржишта. Осим тога, значајан подстицај индустрији дао је и сукоб Москве и Анкаре и делимична забрана на увоз турских производа, која је постала „благослов за пољопривредне произвођаче“, наводи „Блумберг“.

Главно достигнуће руске производне стратегије јесу рекордни показатељи продаје житарица. Русија је превазишла САД и ове године постала највећи извозник пшенице. Овај значајан догађај праћен је високим приносом кукуруза, пиринча, соје и хељде. Вишак жита заједно са слабом рубљом довели су до тога да је приход од извоза хране био већи него од продаје оружја.

Осим тога, са повећањем извоза значајно се смањује увоз. Од 2013. године, Русија је смањила куповину страних прехрамбених производа за око 40 одсто.

Русија придаје огроман значај смањењу зависности од стране производње и успешно претвара наизглед одумирућу грану у важан извор економског раста и стабилног запослења, закључује лист.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Русија на храни зарадила више него на оружју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Стабилизација тржишта нафте биће постигнута након што цена за барел достигне 50 долара. Управо та бројка ће у најскорије време постати „магична“ за целокупну нафтну индустрију, наводи Блумберг.

Представници британске компаније БП, која је једна од највећих играча на тржишту нафте, истакли су да ће моћи да ојачају своје финансијске резултате, укључујући и дивиденде и инвестициону политику, само ако се цене врате на ниво од 50-55 долара за барел.

Светски лидер по броју бушотина, компанија „Нејборс индустрија“, већ води преговоре са клијентима о проширењу сарадње у случају скока цена нафте до „погодних 50 долара за барел и више“, наводи Блумберг.

Експерти компаније за саветовање „Вуд Мекензи“ такође сматрају да ће првих 50 играча на нафтном тржишту престати да „крваре“ када просечна цена буде 53 долара за барел.

Не говори се само о достизању цене од 50 долара за барел. Да би компаније могле да се врате на одмрзавање пројеката, цене треба да буду изнад 50 долара за барел и да се стабилизују барем на том нивоу, нагласио је потпредседник за корпоративну анализу у компанији „Вуд Мекензи“, Фрејзер Мекеј.

Чланак БЛУМБЕРГ: Стабилизација тржишта нафте када барел достигне 50 долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Цена нафте би крајем 2016. године могла да порасте за 50 одсто и да достигне ниво од 48 долара за барел, прогнозира „Блумберг“.

Према аналитичарима „Блумберга“, раст цене нафте уследио би због пада производње „црног злата“ у Америци.

„Глобално презасићење тржишта је довело до кардиналног пада цене нафте, а ускоро би та ситуација могла да се промени због смањења производње нафте у САД“, наводи „Блумберг“ податке компаније „Голдман Сакс“.

Према подацима америчке Управе за енергетику, производња нафте у САД би до краја године требало свакодневно да опада по 620 хиљада барела, односно за седам одсто, а први на удару био би сектор добијања нафте из шкриљаца.

То би могло да проузрокује раст цена нафте на светском нивоу, будући да ће ниска цена стимулисати глобалну потражњу, закључује „Блумберг“.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Цена нафте ће у 2016. порасти за 50 одсто се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Pixabay

У блиској будућности могао би да се разбукти „глобални валутни рат“, а јачање јена и евра моглo би да испровоцира политику новчано-кредитног стимулисања у Јапану и Европи, пише „Блумберг“.

Ове недеље јен је рекордно ојачао према долару — већ трећи пут током овог месеца, а евро је порастао у поређењу с већином (11 од 16) основних валута, пише у чланку.

Америчка економија не може у потпуности да избегне утицај успоравања кинеске економије и неравномерно обнављање економија других земаља, а то погађа долар.

Могуће је обнављање политике новчано-кредитног стимулисања, ако јен ојача до 115 за долар, а евро до 1,15 за долар, пише у чланку.

„Валутни рат и даље је жив. Ако долар настави да слаби, Европска централна банка и Централна банка Јапана ће се вратити у игру“, преноси „Блумберг“ речи Лија Фериџа, шефа одељења за макроекономску стратегију у „Стејт стрит глобал маркетс“.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Могућ почетак глобалног валутног рата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Због претње коју представља руски противваздушни ракетни систем „бук“, Ратно ваздухопловство САД престало је да изводи летове на северу Сирије, пише „Блумберг“.

Вашингтон засад затвара очи на покушаје Москве да истисне америчку авијацију из сиријског ваздушног простора, наводи лист. У Пентагону су чак саопштили да „прихватају правила игре“ које је поставио Кремљ.

„Руси покушавају да створе зону у којој би они Американцима давали одобрења за летове. Својим акцијама Руси у значајној мери одређују војну слику у Сирији“, сматра бивши аналитичар Централне команде Оружаних снага САД Метју Макинес.

Успех свих покушаја Сједињених Држава да натерају Асада да седне за преговарачки сто зависи од притиска на режим у Дамаску, наглашава „Блумберг“.

Чланак НОВА ПРАВИЛА ИГРЕ: Због руских „букова“ више нема америчких авиона на северу Сирије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Блумбергу је саставио списак од 10 најпесимистичнијих сценарија за 2016. годину и покушао да прогнозира до чега могу довести успеси руске политике на међународној арени, победа популистичких расположења у САД и миграциона криза у Европи.

Путин добија све што жели

Према првом сценарију, „Путин врти око прста Обаму“ у процесу потписивања споразума за борбу против ДАЕШ-а и промовише услове који одговарају Москви. Заједнички напори у оквиру споразума заустављају прилив избеглица и скидају огроман терет са леђа канцеларке Немачке и других европских лидера, што доводи до тога да Ангела Меркел попушта под притисцима европског бизниса и пристаје да ослаби антируске санкције. На овај начин, Владимир Путин добија све што жели: учвршћује свој утицај на Блиском истоку и тера Европу, највећег трговинског партнера Русије, да му изађе у сусрет, наводи лист.

Европској унији прети распад због антимигрантског расположења

Према другом сценарију, Европској унији прети распад због антимигрантског расположења. Терористички напади у Паризу уз непрекидни прилив избеглица изазивају политичку кризу у Европи. Канцеларка Немачка Ангела Меркел је принуђена да поднесе оставку, јер њену политика „отворених врата“ не подржава нико из њене партије. У исто време, Марин ле Пен, чија победа на наредним изборима постаје све извеснија, покреће талас популистичких расположења који прати пораст ксенофобије и страх, што поткопава општеевропске принципе.

Победа Доналда Трампа

Непријатно изненађење, сматра Блумберг, постаће победа Доналда Трампа међу републиканцима и његово даље напредовање на изборима за председника САД. Милијардер намерава да реализује планове за трансформацију америчког пореског кодекса, јачање оружаних снага и пооштравање миграционе политике — до забране на улазак у САД муслиманима и изградњу зида на граници са Мексиком. „Тешко је предсказати шта ће бити са америчком политиком под руководством администрације Трампа“, наводи Том Фулертон, професор економије и финанија на Универзитету Ел Пасо у Тексасу.

У песимистичке сценарије улазе и ескалација сајбер напада на америчке банке, слабљење кинеске економије, излазак Велике Британије из ЕУ, погоршање климатских промена, напад Израела на војне објекте Ирана, нереде у Латинској Америци и раст цена нафте због заузимања нафтне инфраструктуре џихадиста у земљама Блиског истока.

Чланак „ПУТИН ВРТИ ОКО ПРСТА ОБАМУ“: Десет најгорих сценарија за 2016. по Блумбергу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Турска лира суочава се са највећим годишњим падом од 2008. и приближава се новом рекордном минимуму у односу на долар, у вријеме када стране инвестиције увелико бјеже из Турске, пише америчка агенција „Блумберг“.

Инострани инвеститори су из Турске ове године повукли средства вриједна 7,6 милијарди долара, укључујући 1,4 милијарде у новембру, мјесецу у ком је партија предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана ЈДП успјела да освоји већину гласова на парламентарним изборима.

Првобитна тржишна реакција на резултате избора била је позитивна али је, након ескалације тензија између Анкаре и Москве због руског војног авиона ког је Турска оборила у Сирији, повјерење инвеститора уздрмано.

Русија је на обарање њеног авиона одговорила мјерама које ударају турску привреду тамо гдје је највише боли, у туристичку индустрију и извоз у Русију, наводи „Блумберг“.

Велики спољни дуг чини Турску осјетљивом на промјену расположења инвеститора, поготово у свјетлу очекивања да ће САД подићи каматне стопе, што утиче на курс лире и на турске државне обвезнице, наводи економиста лондонске компаније Кепитал економикс, Вилијам Џексон.

Стратег компаније СЕБ из Стокхолма, Пер Хамарлунд, предвиђа да ће лира наставити да пада, а да ће само у децембру ослабити 3,7 одсто у односу на долар, на три лире за долар.

Џексон вјерује да ће лира до краја 2016. пасти чак 11 одсто, па ће се за долар добијати 3,25 лира.

Турска лира је у септембру ослабила на рекордни минимум од 3,0752 лире за долар, а потом је до 20. новембра ојачала осам одсто. Због прошлонедјељног наглог слабљења, међутим, њен пад од почетка године износи близу 20 одсто.

Чланак БЛУМБЕРГ: Лира пада, страни инвеститори бјеже из Турске се појављује прво на ИСКРА.

Foto: rs.sputniknews.com

Русија је капиталистичка земља, није спутана идеологијом, а мере које предузимају њене власти у складу су са ситуацијом на енергетском тржишту, сматра колумниста агенције „Блумберг“ Леонид Бершидски, који оцењује да пад цена нафте неће принудити Русију да понови судбину Совјетског Савеза.

Руска економија је стабилнија од светске, а деловање руских власти је прилично прагматично и помаже земљи да превазиђе тешкоће, наводи аналитичар.

Према његовим речима, без обзира на преовлађујући став да се „Совјетски Савез распао услед ниских цена нафте“, ту државу је заправо убила комунистичка идеологија.

Уместо продаје енергетских ресурса за јаку валуту, СССР је испоручивао нафту и гас у земље Савета за узајамну економску помоћ у размену за робу која му и није била потребна. „Фактички, то је био систем субвенција“, пише Бершидски. Знатан део новца, који је ипак пунио буџет, коришћен је за куповину жита, наводи он.

Према мишљењу Бершидског, како би се изборио с последицама пада цена нафте, СССР је требало да прибегне трима варијантама деловања: да укине трампу са земљама социјалистичког блока, да осетно смањи увоз прехрамбених производа, ризикујући увођење система картица, те да радикално смањи војне расходе. Било која од тих мера подрила би позиције совјетског руководства — или унутар земље или изван ње. „Све ове варијанте су у политичком смислу биле неприхватљиве“, пише аналитичар.

Без обзира на високу зависност од нафте, данашња Русија није спутана идеологијом и представља капиталистичку државу, наглашава он.

За разлику од Совјетског Савеза, Русија може да нахрани своје становништво, она је четврти извозник у свету. Субвенције које земља даје својим савезницима знатно су мање од оних које је давао СССР. Поред тога, без обзира на повећање трошкова за одбрану, Русија не учествује у свеобухватној трци у наоружању са САД, додаје аналитичар.

Он сматра да власт Руске Федерације поступа у складу са ситуацијом која влада на енергетском тржишту, смањујући расходе у социјалној сфери и подстичући ефикаснији рад државних корпорација.

Чланак БЛУМБЕРГ: Руска економија стабилнија од светске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: sojuz-v.com

Угледно америчко економско издање „Блумберг“ тврди да су руски економисти направили чудо стабилизацијом економских прилика након санкција и посебно истиче гувернера руске Централне банке Елвиру Набиулину.
Побољшавање показатеља руске економије јасан је знак Западу да економске санкције немају никакво веће дејство на Русију и да њој не пријети „скора пропаст“, коју су многи, не тако давно, прогнозирали.

Прошле седмице количина девизних резерви Централне банке Русије први пут је увећана од априла прошле године. То говори да је период панике изазване наглим падом цијена нафте већ постао прошлост.

У рубља се поступно стабилизује, и то не само због недавног повећања цијене нафте, него и зато што је Централна банка Русије умањила обвезну каматну стопу са екстремних 17 на 14 одсто.

Тиме се Русија претворила у привлачно мјесто за операције са девизним активима.

У анализи је наведено да се Русија током 2014. ослободила великог броја државних обвезница САД те да их сада има мање него Ирска, Турска или Сингапур.

„Блумберг“ тврди да су кључни Путинови „играчи“ у економском сектору успјели да у врло тешкој ситуацији избјегну велике грешке и сачувају отворени карактер руске економије.

Русија је остала велика тржишна економија, која се не може уништити помоћу неколико ограничавајућих мјера, закључује аналитичар издања „Блумберг“.

Чланак БЛУМБЕРГ: Путинови економски „играчи“ стабилизовали земљу се појављује прво на ИСКРА.