Фото: Новости

У Бјелопавлићима, месту где је пре 99 година одбрану српског језика и ћирилице платило животима 14 учитеља, почело је прикупљање потписа за усвајање декларације о заштити српског писма. Покренуло ју је удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда, после чега ће се упутити на усвајање у локални парламент.

Ћирилица у Црној Гори данас, насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

– У кратком времену, после доношења Устава 2007, у ком је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, односно „језик државе“, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази исписани су само латиницом. Њоме су исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, за комуналије… Укратко: целокупна комуникација државе и грађана одвија се на латиници – каже за „Новости“ професор српског језика Веселин Матовић.

Професор Матовић указује да су везујући у пракси латиницу с црногорским, а ћирилицу за српски језик, „утеривачи новог црногорског идентитета“ принудили Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици.

– Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да дело штампа латиницом, као што нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало национална, језичка, политичка, идеолошка, па и естетска детерминанта – закључио је Матовић.

СПОРТИСТИ ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ

Најстарији спортски клубови су чувари ћириличног писма у Црној Гори, попут цетињског Ловћена, Искре из Даниловграда, пљеваљског Рудара… Навијачи никшићке Сутјеске, популарне „Војводе“, користе такође ћирилично писмо.

С друге стране, у том граду је недавно отворена зграда позоришта који баштини традицију из 1884. Због скрнављења првобитног имена побунио се део одборника опозиције тражећи да се врати ћирилица.

Чланак БЈЕЛОПАВЛИЋИ: Потписи за ћирилицу се појављује прво на ИСКРА.