Милорад Додик (Фото: Sputnik / SNSD)

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик изјавио је данас, након одржаних консултација са представницима парламентарних странака, да постоји сагласност да Србин буде председавајући Савета министара БИХ.

Према његовим речима, посланик у Народној скупштини Републике Српске и доскорашњи министар финансија Зоран Тегелтија је предлог СНСД-а да буде председавајући Савета министара.

Састанке у згради Председништва БиХ у Сарајеву сазвао је председавајући Милорад Додик, а њима су присуствовали и чланови Председништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић.

Чланак ДОДИК: Сагласност да Србин буде председник владе БиХ се појављује прво на ИСКРА.

(Мирослав Лазански) Фото: intermagazin.rs

Војно-политички аналитичар Мирослав Лазански сматра да је демилитаризација решење за БиХ, а да су изјаве председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића о потреби њеног наоружавања политичке.

Коментаришући Изетбеговићеву изјаву да се БиХ мора наоружавати, с обзиром на то да исто чине Србија и Хрватска, Лазански је рекао Срни да ни Србија ни Хрватска немају никаквих територијалних аспирација према БиХ нити прете БиХ.

„БиХ прети само једна ствар, а то су покушаји насилног мењања Дејтона. То је највећа опасност за БиХ. Све друго је нешто што се може договором и преговорима, уз дипломатију решавати“, рекао је Лазански.

Он је навео да тумачење Изетбеговићеве изјаве зависи од тога да ли је мислио на наоружавање паравојних формација СДА или Бошњака унутар Оружаних снага БиХ.

Лазански сматра опасним ако је Изетбеговић, приликом говора у Зеници о потреби наоружавања БиХ, мислио на наоружавање неке врсте страначких паравојних формација Бошњака, јер се тиме практично понавља ситуација уочи рата 1992. године.

Он је додао да је свако страначко наоружавање дестабилизујући фактор на простору БиХ и увод у много озбиљнију кризу, те да би на то међународна заједница морала да обрати пажњу.

„Мислим да је решење за целу БиХ оно што је председник Републике Српске Милорад Додик рекао — комплетна демилитаризација БиХ“, рекао је Лазански.

Ако је Изетбеговић говорио о потреби наоружања Оружаних снага БиХ, Лазански истиче да није могуће наоружавати посебно Бошњаке, јер су Срби, Бошњаци и Хрвати у јединственим оружаним снагама.

„Они (Срби, Хрвати, Бошњаци) су у заједничким касарнама. Да ли да ће једна соба имати више оружја од друге? То је мало смешно“, каже Лазански.

На Изетбеговићеве наводе да је шанса БиХ у наменској индустрији, Лазански је рекао да вероватно мисли на извоз, са обзиром на то да је она већином смештена у Федерацији БиХ, а да Република Српска нема скоро ниједну фабрику наоружања.

Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је јуче у Зеници да се БиХ мора наоружавати и да се никада више неће поновити 1992. година када су, како је рекао, непријатељи затекли ову државу неспремну и ненаоружану.

„Сиромашни суседи троше новац на скупо оружје. Видите те ракетне системе и авионе по Србији и Хрватској. Ми у свему томе морамо држати баланс, јер слабост привлачи“, рекао је Изетбеговић.

Чланак ЛАЗАНСКИ: Демилитаризација је решење за БиХ, а не наоружавање се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: РТС)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да је добро да је „српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић признао да је уз његову сагласност у Бањалуку позван лажни министар лажне државе Косово и да јавност у Републици Српској коначно зна ко је на мала врата хтио да призна Косово у име БиХ“.

„Понижавајуће и катастрофално је то што је Иванић прихватио да се /Беџет/ Пацоли уважи као министар у Републици Српској, док се Бакир Изетбеговић из сарајевске завјетрине смије и ужива у српској бруци и срамоти, а све за интересе пробосанске политике“, рекао је Додик на питање Срне да прокоментарише Иванићеву изјаву да БиХ као земља домаћин има обавезу да позове све земље чланице Процеса за сарадњу у југоисточној Европи /СЕЕЦП/, те да је Приштина од 2014. године чланица тог процеса.

Предсједник Републике је нагласио да се Српској изгледа морао десити и /Захар/ Прилепин и Пацоли да народ схвати какву издају Српске и њених интереса СДС и ПДП годинама проводе у Сарајеву.

„Што се тиче Иванићеве опаске да је ово представа коју смо извели Пацоли и ја, како лажљиво и злурадо рече као ‘стари другови’, поручујем му само једно – није мајка карала сина што је коцкао него што се вадио“, рекао је Додик.

Чланак ДОДИК: Јавност коначно зна ко је хтио да призна Косово у име БиХ се појављује прво на ИСКРА.

(Емир Кустурица) Фото: М. Цветковић

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је Срни да је забрана уласка руском писцу Захару Прилепину у БиХ обнова старе праксе коју су практиковали представници номенклатуре Савеза комуниста, с тим што сада забране исписују „неписмени извршиоци који тешко да су прочитали и лектиру из основне школе“.

„Плаше се да им Захар поремети „иначе стабилну ситуацију у БиХ“. Пошто им пред кућним вратима блеје мигранти, добили су задатак из истог извора који је забранио улазак Прилепину да на несрећним избјеглицама са Блиског истока вјежбају задаћу из хуманизма и сорошевске ренесансе промјене европске крви“, рекао је Кустурица.

Он каже да им смета писац романа „Обитељ“, једног од највећих романа модерне европске књижевности који је добио и Андрићеву награду и који је „Микеланђеловска метафора о страдању руског народа у времену бољшевизма“.

Кустурица је нагласио да је забрана уласка Прилепину у БиХ озбиљно упозорење предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

„Та наредба је зла намјера неписмене фукаре која је одувјек мрзила културу, а највише руску и која управо вјежба силу над књижевником. Дај Боже да не оде и даље“, упозорио је Кустурица.

У Бањалуци је синоћ требало да буде одржано књижевно вече руског писца Захара Прилепина, али му је у четвртак, 23. августа, на улазу у БиХ забрањен улазак због наводних безбједносних разлога.

Ову наредбу донијела је Обавјештајно-безбједносна агенција 26. марта, а у образложењу рјешења, које је у посједу Срне, наводи се да би боравак Прилепина на територији БиХ представљао „пријетњу безбједности БиХ, јавном поретку или међународним односима БиХ“.

Амбасада Руске Федерације изразила је забринутост и дубоко разочарење због забране уласка у БиХ Прилепину и навела да се обратила Министарству иностраних послова БиХ за разјашњење.

Чланак КУСТУРИЦА: Забрана уласка Прилепину у БиХ озбиљно упозорење Додику се појављује прво на ИСКРА.

Сарајево: Руска амбасада (Фото: РТРС/ Глас Српске)

Амбасада Руске Федерације изразила је забринутост и дубоко разочарење због забране уласка у БиХ руском писцу Захару Прилепину.

„Амбасада изражава забринутост и дубоко разочарање због овог инцидента. Обратили смо се Министарству иностраних послова БиХ за разјашњењем“, саопштено је из Амбасаде Русије.

У саопштењу се подсјећа да је данас на Граничном прелазу Рача између БиХ и Србије руском држављанину Евгенију Захару Прилепину забрањен улазак у БиХ.

„Евгениј /Захар/ Прилепин је познати руски писац не само у Русији, већ широм свијета, укључујући БиХ и Србију. Он је требало да стигне у БиХ на позив руководства Народне библиотеке града Бањалука као почасни гост 53. Кочићевог збора, односно књижевне вечери у Народној библиотеци у оквиру овог догађаја“, истичу из Амбасаде Русије.

У саопштењу се напомиње да је Прилепин раније више пута боравио у посјети БиХ.

Чланак АМБАСАДА РУСИЈE: Разочарење и забринутост због забране уласка у БиХ Захару Прилепину се појављује прво на ИСКРА.

(Захар Прилепин) Фото: rs.sputniknews.com

Познати руски писац Захар Прилепин оцењује као преседан чињеницу да му је данас забрањен улазак у Босну и Херцеговину због тога што, како му је објашњено, представља претњу за безбедност те земље.

Чланак СПУТЊИК: Зашто је Прилепин опасан за БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Захар Прилепин (фото:mojenovosti.com)

Руском писцу Захару Прилепину забрањен је улазак у БиХ због наводних безбједносних разлога, сазнаје РТРС.

Рјешење (Фото: РТРС)

Прилепин је требало да учествује у књижевној вечери поводом Кочићевих дана у Бањалуци.

У образложењу рјешења о забрани уласка, које РТРС ексклузивно посједује, пише:

„Наредбом ОБА-е БиХ од 26.03.2018. године Прилепин има забрану уласка у БиХ. Његово присуство на територији БиХ представља пријетњу безбједности БиХ, јавном поретку или међународним односима БиХ“.

Рјешење – потпис (Фото: РТРС)

Прилепин је савремени класик. Његове књиге укључене су у програм руских хуманистичких факултета. Уџбеник Историја руске књижевности XX вијека (издање 2013. године, с препоруком Министарства образовања и науке РФ) садржи посебно поглавље о Захару Прилепину, којим се завршава курс савремене књижевности.

Роман Породица Захара Прилепина, објављен 2014, помирио је све његове критичаре – сложно су га оцијенили као догађај у руској књижевости, а аутора сврстали у класике. Породица је добитник четири најзначајније књижевне награде у Русији, и то две националне – 2014. „Книга года“( „Књига године“), „Большая книга“ ( „Велика књига“), „Лучшая художественная книга“ ( „Најбоља белетристичка књига“ ) и 2015. Награда за бестселер (побједник ИВ конкурса „Ревизор – 2015“).

Прошле године, Захар Прилепин био је гост и српског режисера Емира Кустурице на „Кустендорфу“.

У Андрићграду му уручена награда „Иво Андрић“ за животно дјело.

Чланак ЈАДНА ЈЕ ДРЖАВА КОЈА СЕ БОЈИ УМЈЕТНИКА: Захару Прилепину забрањен улазак у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Sputnik/ Владимир Песня)

Са Милорадом Додиком, председником Републике Српске, разговарали смо прошле суботе, непосредно пре него што ће отићи у Бачку Паланку на обележавање прогона Срба из Хрватске у операцији „Олуја“. Тако је овај интервју и започет коментаром актуелних српско-хрватских односа.

– Све што се дешавало између Срба и Хрвата не може да буде изван контекста распада бивше земље. Хрвати су прво уништили конститутивност српског народа и иницирали самоодбрану код Срба. Видљиво је да је за „Олују“ добијена сагласност Запада, а да су Хрвате за то обучавали Американци. Дакле, кад се код нас говори о „Олуји“, примарно се мисли на етничко чишћење цивилног становништва и страдање цивила. Ја учествујем у обележавњу јер не желим да се заборави страдање.

Када ћемо признати да је тадашњи режим у Србији на све то гледао прећутно и фактички није учинио ништа на заштити Срба?

– То није спорно и о томе говори и чињеница да се тек у двадесетом минуту Дневника Радио-телевизије Београд појавила вест о прогону. Још болнија чињеница је да су Срби који су избегли под „Олујом“ дошли на границу са Србијом и неколико дана били заустављени и није им дато да уђу. То је однос власти тога времена, али однос Србије је неупитан. Србија је била уточиште за све њих.

Могло би се рећи да Срби и Хрвати у БиХ имају коректне, ако не и добре односе. Откуд то?

– У БиХ нема ниједног тела које се бира, њени органи се састављају. Много времена после рата били смо сведоци упорних коалиција Хрвата и Муслимана заједно са међународном заједницом против Срба. Ми смо из тог разлога изгубили многе надлежности. Не кажем ни данас да су Хрвати нешто коректни према српском националном питању и ономе што је наш интерес, али на политичком плану су се ствари промениле кад су сами Хрвати схватили неке ствари. Они су дуго времена били на позицијама да се прави унитарна и централизована БиХ док им се то није омлатило о главу. Олако су препуштали надлежности са нижих нивоа, а када су Бошњаци ојачали, показали су им једну безочну мајоризацију по свим питањима. Овако конципирана држава БиХ има историјску, етничку и моралну грешку.

На шта мислите кад кажете моралну грешку?

– Није морално да срушите бившу Југославију, а да Босна и Херцеговина остане на истим принципима као нека Југославија у малом. Шта је мотивација да остане Босна, а није могла Југославија? Босна је постала вежбанка за те светске стратеге који су разбили и Југославију, а циљ је био да се направе мале јединице које је лако контролисати.

У том контексту каква је позиција и будућност Републике Српске, али и БиХ?

– Република Српска је ентитет који има све елементе државности: има територију, становништво, ефективну власт, поштује регионалне и међународне прописе и једина је самоодржива у Босни и Херцеговини. Без помоћи са стране не могу да функционишу ни Федерација ни Босна и Херцеговина, ми можемо. Када би, хипотетички, РС сада издвојили и међународно признали, она би могла да егзистира и опстане. Све друго не би и зато смо ми тамо жртва једне промашене приче о Босни и Херцеговини. Многи од оних који су одлучивали о Дејтонском споразуму сада се појављују и говоре како је то био експеримент како би се видело да ли је могуће да народи који су ратовали сад одједном живе заједно у миру и да се врати тај систем мултиетничности. Видело се да то није могуће. Мислим да БиХ неће преживети и да ће доћи до једног прећутног, мирног разлаза.

Има ли иједне трунке искрености у међусобним односима вас који тамо егзистирате?

– Готово да нема. Једина искрена ствар је жеља да се разиђемо, да формирамо своје ентитете и на бази тога да регионално сарађујемо. То је једина могућа варијанта. Ово остало је празна прича. Данас у БиХ немате ниједан заједнички празник из наше претходне историје.

Проблем и решење косовског проблема је поново у фокусу. Како гледате на ово што се сада догађа?

– Вучић је успео да врати Косово као тему јер је она била изгубљена, скрајнута, људи су били незаинтересовани. Сада смо дошли у позицију да можда нешто и можемо да урадимо. Сретан сплет околности је и кретање политичких процеса у ЕУ и Америци. Нестале су елите које су обележиле неко претходно време и ако је ишта тачно онда је тачно да у САД није она Клинтонова екипа. Пре свега, треба себи да одговоримо на питање да ли, хипотетички, Србија може да поднесе да јој се врати Косово и да у политички систем уђу гарантоване квоте за албанску заједницу. О томе мало ко размишља. Да бисте се легитимисали пред међународном заједницом ви бисте Албанцима морали да дате 30 одсто места у парламенту, морали бисте да дате место или премијера или председника Скупштине или место председника државе. Морали бисте да уведете и њихов језик, барем у Скупштини. Ако неко мисли да то можемо, хајде онда да то гурамо. Ја мислим да нема те спремности.

Ту долазимо на теорију да су нам Американци, посредно, помогли с тим отимањем Косова. С друге стране, то о чему говорите тумачи се и као алиби за предају Косова?

– Издаја, предаја, прекомерни патриотизам су старе српске теме и бољке. Овде треба рационално сести и видети о чему се ради.

Знамо ли о чему се ради и шта ми хоћемо?

– Ја могу да говорим у своје име, ризикујући да будем погрешно схваћен јер су људи овде јако поларизовани по том питању. Мислим да би требало да се четири општине са севера Косова реинтегришу у територијални састав Србије, да се обезбеди највиши међународни стандард заштите српског народа на Косову и Метохији и да се заштити црквена имовина и да се за њу тражи нека врста екстериторијалности. Историја понекад и поправи неке своје грешке, али све зависи од људи. У Србији се та поларизација око Косова увек своди на то да ли дати или не дати. Онај ко да је издајник и тако даље, онај који не да нема слуха за будућност и стално се око тога ломимо… Срби морају конципирати један свој план који би подразумевао и краткорочне и дугорочне циљеве нашег народа. За почетак била би то реинтеграција оне четири општине севера Косова. Када сам странцима у Бриселу рекао да су могли да покажу добру вољу и да бар те четири општине остану у Србији, а они ми кажу: „Али то нико од нас не тражи!“ Дакле, то никад нико није ни тражио. Проблем наше политике и јесте што ми увек очекујемо, а не тражимо. То не иде. Ево, ми смо у РС из једне потпуно немогуће ситуације оспоравања и спотицања окренули и рекли не дамо више ни зеру наших надлежности у оквиру БиХ. Они су кренули да нас кажњавају, чак сам и ја доспео на неку црну листу, али Република Српска није изгубила. Према томе, мислим да је ово време српских тражења, а не очекавања да вам неко нешто да. Нема довољно добрих који би могли да вам изађу у сусрет. И да се у том погледу не занемари ни Република Српска, која би се довела у позицију да може да ствара и гаји што лабавије и слободније односе са Србијом.

Рекли сте да ћете, уколико дође до тога да се за Косово обезбеди столица у УН, то исто тражити и за Републику Српску.

– Уопште не кријем да је мој политички циљ да се РС осамостали, буде независна држава и сматрам да наш народ на то има право. Наравно да нисам авантуриста и у том погледу искључујем сваку врсту насиља. С друге стране, исти они који то нама бране у РС, то исто дозвољавају Албанцима на Косову.

Република Српска се све чешће помиње као упориште руских интереса. Шта је од тога тачно?

– Камо среће да је у периоду распада бивше Југославије Русија била оно што је данас. Ценим ја и Америку, нисам глуп да не разумем колико је то моћна земља, али када било шта позитивно кажете о Русији, одмах вам прикаче да сте руски човек. Никада нисам разговарао са Русима да нису рекли како је њихов интерес поштовање међународног поретка, у конкретном случају и територијалног интегритета Босне и Херцеговине, Дејтонског споразума и договора народа унутар ње. Али Руси нису хтели да буду на страни оних који су увели нови систем управљања у БиХ. То подразумева да се петком окупе амбасадори западних земаља, донесу одлуке за следећу седмицу и ако то не прихватате, ви сте лош момак. Руси нису то хтели. Према томе, Русија, колико сам ја то разумео, има овде интерес за стабилношћу и миром и има интерес да се не врши мајоризација већ да се дозволи слобода. Руси су економски присутни у РС само зато што смо ми то тражили, имали су они далеко боља места да упосле свој новац него што је Српска.

Срели сте се неколико пута са Владимиром Путином. Шта бисте издвојили од онога што вам је рекао на неком од тих састанака?

– Његова терминологија, када говори о Западу, увек је: наши западни пријатељи. Наши амерички пријатељи, наши бриселски пријатељи и увек ме лецне кад то каже у смислу да ви тамо долазите отровани пропагандом како су Запад и Русија љути непријатељи. Његов приступ је да се мора полако, да не постоје велики и мали народи и да и мали народи имају своје интересе и треба им помоћи да их остваре. Да треба избећи ескалацију насиља било где и да политичким средствима треба решавати проблеме. Што се Русије тиче, они подржавају сваку политику договора на овим просторима.

Реч помирење у БиХ се прилично излизала.

– Лицемерно је то сада тражити након свега. Помирења нема без жеље да се у тај процес уђе равноправно, без жеље да се сви који су чинили злочине казне на исти начин, без жеље да јачи гарантују сигурност слабијем и мањем. Оно због чега је Милошевић нападан, да пропагира великосрпство, да Срби као већа нација морају да дају права и другима, сад то исто раде Муслимани у Сарајеву. Они мисле да имају тапију на БиХ и да не морају никога да уважавају. Дакле, што се помирења тиче: треба да живимо у миру, али – да ли се можемо помирити? Мислим да не.

Спремају ми 6. октобар

Ових дана сте изашли у јавност са сазнањима да ће се дан-два уочи избора у октобру у Бањалуци покушати инсценирати хаос, чиме би дошло у питање и одржавање избора у овом граду. О чему се ради?

– Озбиљни људи су ми указали на комплетан сценарио који се већ дуже време припрема на дестабилизацији Републике Српске. Зато што сва истраживања јавног мњења и наша и опозиције, али и она коју наручују странци, говоре да је СНСД и коалиција око партије коју водим апсолутни победник будућих избора и да ће Жељка Цвијановић бити председница Републике Српске, а ја члан Председништва. Сценарио је припреман у Сарајеву од одређене групе странаца, појединих високих функционера СДС-а и ПДП-а, као и неких обавештајних служби из Сарајева. Према том плану, циљ је спречити изборе у Бањалуци од овог града направити случај који ће доћи и на насловне стране светских медија. Постоји план да се покушају зауставити камиони са изборним листићима за Бањалуку. Ако то не успе онда се 6. октобра, дан уочи избора, у време преизборне ћутње планира митинг на централном тргу са којег ће се чути политичке поруке, након чега би странци у Сарајеву рекли да је у Бањалуци нарушена изборна тишина и да се у том граду поништавају избори, односно да их неће ни бити јер влада хаос.

Чланак ДОДИК: Спремају ми 6. октобар се појављује прво на ИСКРА.

(Бакир Изетбеговић) Фото: intermagazin.rs

Сви грађани треба да се труде да буду више Босанци, јер је то био „аманет Алији“, изјавио је председник Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић поводом годишњице рођења оснивача те странке Алије Изетбеговића, преноси Фена.

Он је рекао и да су у Алијино време урађене „темељне“ ствари за БиХ, као и да је Алија знао да „предвиди многе ствари“.

„У Алијино време је било лоших људи. Како он рече политика, односно власт квари људе и привлачи лошу врсту људи. Међутим, ми чистимо СДА од таквих људи. Мени је важно да је онај први круг људи око мене чист“, рекао је Изетбеговић.

Говорећи о реформи одбране БиХ, он је похвалио издвајање два одсто за модернизацију Оружаних снага „на путу БиХ ка НАТО-у“, преноси Танјуг.

„С тим средствима се могу урадити добре ствари. Онако како сваки вакуум привлачи ветар тако слабост привлачи и суседе и свакога да покушавају да решавају ствари на ваш рачун и да се евентуално осмеле да силом покушају да заврше оно што није урађено 1992. и 1993. године. И за њих и за нас је добро да је БиХ јака. Прошли пут су се преварили, па су сломили зубе од БиХ, али смо и ми јако страдали. Не треба више никада да се доведемо у ту ситуацију“, рекао је Изетбеговић.

Чланак КАД БАКИР СЛАВИ ТАТИН РОЂЕНДАН: У аманет Алији, да сви буду Босанци се појављује прво на ИСКРА.

Џевад Галијашевић (фото: insajder.ba)

Проналазак арсенала оружја у селу Матузићи, у федералној општини Добој југ, није безазлен и јасна је порука да се у Федерацији БиХ озбиљно разматрају опције сукобљавања, изјавио је Срни стручњак за безбједност Џевад Галијашевић.

Галијашевић је подсјетио на догађај од прије три године када је Агенција за истраге и заштиту БиХ на подручје општине Тешањ, на граници према Теслићу, пронашла два складишта наоружања и војне опреме, а да истрага о томе никада није проведена.

– Сада имамо проналазак оружја и опреме, ракетних бацача, експлозивних направа, бомби и муниције у насељу које је на граници са градом Добојем. Све то показује да пријетње које је својевремено Бакир Изетбеговић износио о злоупотребама намјенске индустрије нису биле без основа – истакао је Галијашевић.

Поред оружја, каже он, треба узети у обзир и повратак људи са сиријског ратишта, злоупотребе са мигрантима међу којима се враћају поражени терористи, као и постојање снажне вехабијске мреже у БиХ, 22 параџемата, те више од 60 вехабијских насеља или дијелова насеља.

– Сада видимо да проналазак оружја није уопште безазлен, да пријетње које Изетбеговић стално износи нису безазлене и да треба страховати колико су оне дио шире политичке стратегије појединих западних земаља, прије свега, британске тајне службе и њиховог дјеловања – упозорава Галијашевић.

Он је истакао да је добро што су медији из Републике Српске први објавили вијест и детектовали Матузиће, јер је очигледно да је цијела активност скривана од јавности.

– Имате приватну кућу у којој је то пронађено, а нико није ухапшен. О овако важном догађају нема никаквих саопштења из полиције, што само показује у ком правцу се креће политичко друшво којим се управља из врха СДА, а то је у правцу сукобљавања и наоружавања – констатовао је Галијашевић.

Нагласивши да је простор око куће у којој је пронађен арсенал оружја и даље опасан жутом траком и изолован од јавности, Галијашевић додаје да то указује да истрага о овом питању још није завршена и да постоји могућност да ту постоји још наоружања и опреме, што је потврдила и Федерална управа цивилне заштите.

Током рушења приватне куће у селу Матузићи, пронађено је шест ракета за ракетни бацач РПГ7, два ручна ракетна бацача М80 64 милиметра, три тромблонске мине, двије ручне бомбе, једна импровизована мина ратне производње и 1.350 метака калибра 7,62 милиметра, рекао је новинарима шеф Одсјека за уништавање експлозивних средстава Федералне управе Цивилне заштите Сеад Врана.

Он тврди да су минско-експлозивна средства пронађена током рушења приватне куће и да су уништена у петак, 22. јуна. Врана је најавио да ће у наредном периоду бити настављена претрага ове локације због сумње да има још наоружања.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: Оружје порука да се у ФБиХ разматра опција сукоба се појављује прво на ИСКРА.

Марим Кормаков (фото: Блиц)

Амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак сматра да су САД највише помогле БиХ да постигне независност, сигурност, стабилност и територијални интегритет, док је Русија, како тврди, више фокусирана на нестабилност и спречавање напретка БиХ.

„Није јасно да Русија дијели с нама те циљеве и нас брине оно што видимо као малигни руски утицај овдје“, рекла је Кормакова, наводећи да „такве тежње Русије широм свијета брину САД“.

Она је додала да амерички предсједник Доналд Трамп и његова стратегија за националну сигурност јасно кажу да САД сматрају Русију као пријетњу, као и пријетњу њиховим савезницима и партнерима.

„Сматрам да БиХ ово питање мора озбиљно узети у разматрање“, рекла је Кормакова за портал „Кликс“.

Говорећи о измјенама Изборног закона, она је истакла да странке треба да донесу одлуку, јер су оне те које требају спровести законодавство, које год буде на снази.

„То захтијева копромис, дискусију и политичку вољу. Централна изборна комисија је најавила да би то требало да буде одлучено до 7. септембра, дакле мјесец прије избора. Према том року се оријентишемо и радимо“, навела је амерички дипломата.

Она је напоменула да је и даље фокусирана на чињеницу да постоје конкретна рјешења за овај проблем.

„Бројне су могућности дискутоване међу странкама с правним експертима, укључујући и чланове Венецијанске комисије. Мислим да требамо остати фокусирани на то да рјешење постоји“, сматра Кормакова.

Према њеним ријечима, политичари треба да буду ти који ће бити одговорни и који ће урадити тај тежак посао да се договоре, да дођу до компромиса, да одустану од неких тешких тврдолинијашких позиција и да у потпуности проведу изборе на фер начин.

„Ово је један од оних тренутака када политичари треба да се баве оним питањима за која имају рјешења. Ипак, они се не фокусирају на важна питања у овој земљи, као што је развој привреде, стварање нових радних мјеста, унапређење образовног система, здравственог система, а тако би задржали младе људе који су будућност БиХ“, сматра она.

Амерички амабасадор каже да је рјешење мјесецима било на столу и да је постојала политичка воља да се ово ријеши, било би ријешено.

Чланак АМБАСАДОР САД У БИХ: Америка највише помаже БиХ, утицај Русије је малиган се појављује прво на ИСКРА.

Сарајево | Фото: РТРС

Хрватски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Марио Караматић упозорио је да БиХ мора хитно порадити на питању илегалних миграната, јер ту није ријеч о људима који бјеже од рата него о бившим ратницима.

„Људи овдје долазе без икаквих докумената, свако мало мијењају исказ о идентитету и мислим да под хитно такве мигранте треба затварати у затворене центре, утврдити идентитет и вратити их у земље поријекла“, изјавио је Карамтић Срни.

Он истиче да је на дјелу покушај исламизације Европе и промјене вриједности хришћанства које егзистирају у Европи.

„Tај план је давно негдје договорен и ти људи нису случајно послани овамо. Овдје није ријеч о људима који бјеже од рата, ти су људи већином остали у Tурској и Ирану. Овдје је ријеч о младим момцима, од 23 до 28 година, пуних ожиљака, који су прошли сва ратишта, који се крећу у војним формацијама“, истакао је Караматић.

Караматић је мишљења да је Европа препознала тај план и да он неће бити реализован.

„Што се тиче исламизације БиХ, ми тога имамо довољно у домаћим структурама, тако да нам не треба из увоза“, констатовао је Караматић.

Он је упозорио да би у БиХ могло бити све више проблема, јер има податке да је у азилантском центру у Tрнову међу мигрантима око 80 одсто наркомана.

Коментаруишући мапу која се појавила у БиХ, а коју је објавио београдски лист „Данас“, са уцртаним бројкама за размјештај миграната према којој би само у већим градовима Републике Српске било смјештено 11.000 миграната, а у Федерацији /ФБиХ/ око 23.000, Караматић каже да је план за смјештај 34.000 миграната на подручје БиХ потпуно нереално, јер БиХ нити има капацитет за то, нити они имају намјеру овдје остати.

Чланак КАРАМАТИЋ: У БиХ нису мигранти, већ бивши ратници се појављује прво на ИСКРА.

Џевад Галијашевић (фото: Medija Centar Beograd)

Босна и Херцеговина срља према провалији азијатских, теократских режима и удаљава се од прокламованог циља интеграције у Европску унију, а наводни Срби – „СЗП Срби“ у институцијама БиХ смишљају проблеме Републици Српској, као да се не види да су они само слуге којима на смјену командују Бакир Изетбеговић и Морин Кормак, каже у свом тексту за Аналитички форум експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

Текст преносимо у цијелости:

Вехабије и муџахедини, Ал каида и Исламска држава, видљиви из Москве и Вашингтона, за њих су се одселили на Марс и не пријете никоме. У Русији то су забрањење организације.

У овом мандату, са овим људима и странкама на власти, на западу осмишљен, креће са реализацијом план изазивања хаоса и разбијања Републике Српске.

Подузимају се акције субверзивног карактера: креће правосудна, чаршијска харанга за забрану Дана Републике Српске, Деветог јануара, позиви Народној скупштини и Референдумској комисији тим поводом – лажни резултати пописа становништва – тужбе против Србије за геноцид – британски захтјеви у Уједињеним нацијама; напади на Александра Вучића у Сребреници и агресивни оперативни продор у Србију, звани „Ушће“, криминализација институција Републике Српске и НАТО пријетња Србији због Косова, наоружавање и јачање намјенске индустрије у ФБиХ, Бакирове пријетње ратом и напади на Србе и Хрвате као на „етничке мањине“, насилни покушај интегрисања Републике Српске у НАТО и отимање „перспективних локација“, стратешки важних објеката одбране.

Истовремено, неке издајничке групе пуне сућути (то је адекватан термин) траже правду на улици за страдалог младића и уз подршку споља, хистерично нападају и вријеђају најважније институције Републике Српске, најчасније и најбоље професионалце у полицији.

А Драган Ђурић, невини полицајац из Зворника кога је убио Нердин Ибрић, „вехабија са Марса“ или из Кучић Куле код Сапне, познат као полазник радикалне школе у Дубници – заслужује ли Ђурић правду, као чувар реда и поштени младић?

И младићи у Рајловцу, наши примјерни чувари мира и земље, Недељко Радић и Армин Салкић, убијени од СДА-СЗП миљеника и штићеника у смрти, вехабије Енеса Омерагића: има ли мрвица правде за Армина и Недељка?! Бори ли се неко за то?!

Може ли за ову тројицу узорних, невиних и поштених младића, који су нас штитили и никога нису тукли – нити су пушили марихуану или се алкохолизирали… може ли за њих један Анкетни одбор који би утврдио позадину напада, логистичаре, организаторе и наредбодавце? Не само познате фанатике извршиоце, али од којих свакако треба кренути. Најмање што се може учинити је да у Народној скупштини Републике Српске, приликом разматрања извјештаја Анкетног одбора о Давиду Драгичевићу, буде указано на то и захтијевано од сарајевских власти и правосуђа завршетак истраге о овим терористичким акцијама и невино убијеном полицајцу и војницима. Тражити било какву тужилачку одлуку након четири године и квалификацију дјела од БиХ правосуђа а не политичким интересима мотивисане и врло злонамјерне групе.

Тачније, може ли након четири године злочин према њима коначно бити расвијетљен и зашто Мектићи, Босићи, Говедарице и слични бар једном не прозову безбједносне агенције у Сарајеву или сарајевске тужиоце?! Зашто је живот и судбина једног младића важнија од три млада живота, брутално убијена у тишини и мраку исламистичке праксе која се у БиХ развила? Они који шуте о томе и прикривају ове терористичке злочине, чувајући мрежу и организације које су планирале и провеле ова убиства преко својих фанатика, су саучесници – помагачи Ал каиде и Исламске државе, и заслужују казну. Али не само то.

Режирана и обавјештајном операцијом организована мигрантска криза показала је потпуно одсуство примјене закона: о граничној контроли, о странцима, о кретању странаца, боравку и азилу… показује да кршење властитих закона са нивоа заједничких институција представља систем и праксу а не случајну појаву.

Манипулација информацијама и ширење лажних вијести је улога коју је на себе преузео лажни безбједњак Драган Мектић, тако да је јавност могла сваки дан да слуша комичне конференције за штампу овог политичког дилетанта које су ипак успјеле у основној намјери: да прикрију степен угрожености уставног поретка те кршење закона које се дрско и безобзирно чини са нивоа заједничких институција.

Медијска сцена у Сарајеву, са снажним и злоћудним утицајем америчке Н1 ТВ, катарске Ал џазире, саудијских медија (Игман ТВ, САФФ…), иранских (Сахар ТВ, Бехар ТВ, Новинска Агенција Патриа НАП…), турских (Фактор, Став, Слободна Босна, Журнал, и други), производи сложно медијски мрак, у коме несметано функционишу као лажно огледало што дрско ругобу тумачи као исконску љепоту.

Те западне слуге, рушитељи мира и устава су потпуно заборавили да је њихово вријеме ограничено, да је њихов мандат већ прошао и да ће одговарати за безакоње које је било основно обиљежје њихове четверогодишње владавине.

Терористичке акције и измишљене афере; убијање полицајаца и војника, некажњене терористичке акције широм свијета, некажњени и прикривани одласци домаћих убица до Африке, Магреба и Туниса те убијање невиних људи (попут инг. Завахри Мухамеда) као и напади на државнике и генерале… представља период највеће срамоте институција БиХ.

Та врста организованог криминала који чине у име институција државе криминализовани, корумпирани сарајевски махалаши и прњаворски имбецил схваћена је на прави начин и у земљама окружења а посебно у земљама Европске уније. Прије свега у Аустрији.

Вриједи нагласити и ово: мало је европских држава које као Аустрија његују тај специфични сентиментални однос према муслиманима БиХ па и самој БиХ, коју су током свог кратког управљања третирали као властити „corpus separatum“ и на крају сами утврдили ново име политичке заједнице која је требала изражавати и етничку цјелокупност државе.

Што значи да је намјеравала избрисати постојање старих нација: Срба и Хрвата. Ипак, тај план, упркос настојањима Бењамина Калаја, није дао очекивани резултат.

Истина, читав вијек послије великог пораза, понашање малог хабсбуршког намјесника, чија је мајка трком бјежала преко Блајбурга са својим нацистичким шефовима, минорног полусловенца-полуаустријанца, тзв. Високог представника у БиХ Валентина Инцка колико год подсјећало на стара времена, у ствари, израз је америчке политике а не аустријске.

Свакако да у Сарајеву нису способни за нужну врсту нијансирања, тако да су изјаву Себастијана Курца о „сарајевским женама које су плаћене да буду завијене“, дату прије непуну годину дана, 21.08.2017. године, у „проклетој авлији“ доживјели као случајни гаф, предизборни трик и политички инцидент а не као резултат прецизних обавјештајних података које је Курц морао ублажити и само мали дио саопштити аустријској јавности.

А онда је посљедњи дан маја, ове за Аустрију политички неважне и „не-изборне“ 2018. године, „Шеф групе за азил, миграцију и људска права“ у Министарству унутрашњих послова Аустрије Петер Вебингер упозорио да се формира нова мигрантска рута – „Џамијска рута“, дуж које џамије нуде подршку мигрантима. Уводећи у јавни, безбједносни и политички дискурс, ново појмвно категоријално одређење кретања исламистичког таласа са Блиског истока према Балкану, изразио је увјерење да растући број избјеглица води ка „напетој ситуацији“, која се неће, развијати тако драматично као 2015. године, иако видно постоји сличан, изузетно велики потенцијал у кризним регионима.

У сарајевским кулоарима су још давно требали схватити да Инцко није Аустрија али и да у Босни и Херцеговини операцијом „Алтеа“ и Еуфором командују аустријски генерали.Потпуно свјесни одбрамбених и безбједносних потреба своје државе и њеног окружења, они уредно достављају релевантне информације у Беч.

Мигрантски удар на БиХ дефинитивно је усмјерен када су 14. маја 2018. године, на консултативном састанку Координационог тијела за мигрантску кризу, утврђене, проглашене и накнадном одлуком Савјета министара у примјену уведене неке нове ванредне мјере, које су подржали „сви присутни“ на крају, сви министри у Савјету министара и директори агенција и служби у оквиру заједничких институција које су задужене за примјену закона у овим областима. Те противзаконите и антиуставне мјере сигурно нису биле из главе разних Мектића и Звиздића: стварни креатор хаоса на Балкану је ипак у америчкој амбасади и зове се Морин Кормак.

Актерима и планерима оваквих и сличних „акционих планова“ и посебних мјера нико није објаснио да ванредне мјере по дефиницији не могу да буду извор новог правног стања. Компетенције актера ‘ванредног стања’ су, додуше, у једном правцу проширене (јер они имају право да суспендују делове устава и правног система) али су у другом правцу веома ограничене: њихов задатак је конкретан и по свом садржају негативан, тј. не реализовање неког властитог циља него техничко-практично стварање услова потребних за успостављање уставно-правне нормалности. Реда и закона.

Они то нису тако као схватили него су „ванредну ситуацију“ створили за креирање хаосау коме би уз помоћ западних наредбодаваца учинили то што треба да се деси, а да хистерични Драган Мектић, за „државни удар“ оптужи истраумиране и невине Хрвате.

Иначе, на том консултативном састанку у вези са мигрантском кризом који је сазвао предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић, присутни су били министри и замјеници у ресорним министарствима, омбудсмени БиХ, представници Граничне полиције, Службе за послове са странцима и амбасадорица САД Морин Кормак.

Морин Кормак
„Желимо да задржимо хумани однос према мигрантима, затим да сачувамо аспект сигурности и наставићемо дјеловати у складу са законима БиХ, смјерницама и стандардима међународних конвенција чији смо потписници. Те три одреднице ће бити кључна дефиниција нашег даљњег дјеловања“ – изјавио је предсједавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић након састанка Координационог тијела за питање миграција у БиХ. Додао је и да је састанак био консултантски, те да су припремили акционе и друге планове, који ће сљедећег дана бити усвојени на Вијећу министара, са прецизним активностима, носиоцима и роковима за њихову реализацију.

Министар безбједности Драган Мектић је казао да је ова мигрантска криза сложена и компликованија по свом начину како се одвија у поређењу са кризом из 2104. године те додао: „Сада се ради о илегалним групама које иду од Турске, Грчке, преко Албаније, Црне Горе, Србије и долазе у БиХ. Криза расте на интензитету и она је компликованија јер су у структури тих миграната особе рањивог карактера, малољетници без пратње, породице, па се стога морате и различито односити према њима“.

Мектић је додао да има слободних капацитета у центру у Делијашу, те навео података да је од почетка године у БиХ регистровано четири хиљаде илегалних миграната, а да их је трећина, односно од хиљаду до 1.200, још у БиХ, док су остали изашли из земље.

Министрица за људска права и избјеглице Семиха Боровац изјавила је да ће на сједници Савјета министара то министарство понудити да се врата избјегличког центра у Салаковцу отворе за мигранте, у првом реду за породице са дјецом и дјецу без родитељског старања. Додала је да ће понудити да се овај избјеглички центар претвори у привремени центар за тражиоце азила, те додала да је Салаковац спреман да одмах прими 296 лица. Министрица је најавила да ће БиХ активирати Фонд за мигранте којем је приступила крајем 2016. године и тако повући значајна средства из овог фонда.

Директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић рекао је да је ова служба у стању да региструје све илегалне мигранте. Ипак још увијек није објаснио а зашто то није.

Лажна хуманост, брига о људима коју су ови прекршиоци закона испољили занемарује:

Странац може пријећи државну границу БиХ с важећом путном исправом само на граничним пријелазима отвореним за међународни саобраћај и у вријеме када гранични пријелаз ради. Датумом уласка сматра се први дан боравка на територији БиХ, а датумом изласка сматра се посљедњи дан боравка на територији БиХ – члан 15. Закона о странцима. Више информација о законским обавезама и рјешењима може се прочитати на интернет страници Граничне полиције БиХ, www.granpol.gov.ba.

Странац може ући у БиХ ако има важећу путовницу или други идентификацијски документ који може користити за улазак у БиХ чије је важење најмање три мјесеца дуже од намјераваног датума одласка с територије БиХ и издат је у посљедњих десет година или је издат с роком важења трајно. Остале услове за улазак у БиХ регулише одредба члана 19 Закона о странцима.

Држављани сљедећих земаља могу улазити, излазити, транзитирати и боравити на територији БиХ до 90 дана (у периоду од шест мјесеци) почевши од дана првог уласка, осим с путном исправом и с важећом личном картом којом се доказује идентитет и држављанство: земље чланице Еуропске уније, земље потписнице Шенгенског споразума и Андора, Црна Гора, Лихтенштајн, Монако, Сан Марино, Србија, Света Столица и Швицарска Конфедерација.

Консултативни састанци, координације и разна реферисања о проблему миграција прошле седмице у јавност су избацили бројке путем деструктивног министра безбједности Драгана Мектића, који је 31. маја 2018. рекао и то: „У БиХ од почетка 2018. године до данас ушло је 5.116 нелегалних миграната, 4.526 исказало је намјеру за подношење захтјева за азил, а 475 миграната већ је поднијело захтјев за азил“.

Да преведемо ову мудролију министра Мектића, везану за „исказану намјеру цјелокупног таласа илегалних миграната – њих 4526 исказало је намјеру за подношење захтијева за азил“.

Обзиром, да у пракси и закону постоји „исказивање намјере странца утврђеног идентитета“ које важи само 15.дана а да ова врста намјере не значи ништа јер идентитет ових лица уопште није утврђен, то значи сљедеће: потпуно незаконито и криминалноСлужба за послове са странцима, по политичким налозима Бакира Изетбеговића и Драгана Мектића, је у азилантским центрима покушала од илегалних миграната направити азиланте, тако што је свима подијелила формуларе и обрасце Захтијева за азил. Десет одсто лица је тај формулар потписало да би и остало у Босни и Херцеговини а сви остали ће потписати само ако се увјере да су дошли у „Тамни вилајет“ из кога нема излаза и да су границе Европе чврсто затворене за мигранте као и за држављане БиХ.

Овакво беспризорно кршење закона није мотивисано хуманитарним разлозима него опасним намјерама и мјерама које озбиљно угрожавају безбједност и уставни поредак земље, јачајући мрежу терористичких организација Ал каиде и Исламске државе.

Драган Мектић је 06. јуна 2018. са оног најновијег консултативног састанка информисао јавност у земљи да је укупни број илегалних миграната порастао на 5.600 лица, а његов замјеник Мијо Крешић, само пет минута послије, је изјавио да их је више од шест хиљада.

Крајња мета напада ипак су Европска унија и неке западне земље, бивши партнери САД-а, који су својим односом према међународној трговини, Кини, Русији и Ирану озбиљно угрозили геополитичке интересе Американаца у Европи.

У самој Босни и Херцеговини крајњи циљеви су јасни и нескривени: дестабилизација Републике Српске и довођење на власт у њој пробосанских, прозападних, анационалних и „про НАТО“ снага на челу са тзв. „Савезом за промјене“ са свим негативним посљедицама по укупну позицију саме Републике Српске.

Што се тиче Европске уније, Американци ће бити задовољни њеним распадом, подијелама и нестабилношћу. Чак и не мора бити рата на тлу саме уније.

Босна и Херцеговина је тако још једном прихватила улогу „тројанског коња“ у рушењу мира и стабилности саме себе али и цјелог европског континента, својим најјачим оружијем: међународним тероризом и мрежом коју гради и његује већ три деценије.

Уз помоћ Американаца сличних бестидној и бескрупулозној незналици Морин Кормак.

Што се тиче помагача, плаћеника и издајника, због саучесништва и помагања терористима, прије или касније, све ће њих стићи правда за убијене: Драгана, Недељка и Армина. Невину, часну дјецу… истинске јунаке нашег мира и реда.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: „Амерички плаћеници и терористи на „Џамијској рути“ у офанзиви на Српску, сјевер Косова и европски мир“ се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: СРНА

Предстојеће Опште изборе у БиХ, осим разних међународних организација, надгледаће и четрдесетак британских обавештајаца како би се спријечило мјешање Русије у изборни процес. Ово тврди угледни британски часопис „Тајмс“ позивајући се на саопштење Министарства одбране Велике Британије које је унапред објавило изводе из обраћања британског министра Гевин Вилијамсон на састанку челника НАТО у Бриселу.

„Тајмс“ наводи да је он на том скупу потврдио важну улогу Велике Британије у европској безбједности.

„Ово размјештање показује нашу преданост да обезбиједимо да избори у Босни и Херцеговини буду слободни и поштени и да се одрже без ометања злоћудних спољних утицаја. Наше оружане снаге имају водећу улогу у заштити стабилности, просперитета и начина живота за милионе људи на Западном Балкану и диљем Европе – рекао је британски министар прије другог дана састанка у сједишту НАТО.

Како је наведено у саопштењу Министарства одбране, те трупе ће допринијети „специјалистичком надзору и обавјештајној радној групи“ коју чине савезници ЕУ и НАТО и покриће период уочи избора, навело је ово министарство. Предвиђено је да на Западном Балкану остану шест мјесеци, као дио мисије од 600 чланова ЕУФОР под називом „Операција Алтеа“ којом командује НАТО.
Амбасада Велике Британије у БиХ одмах је демантовала писање „Тајмса“, али само у деијлу због чега њени „обавјештајци“ стижу у Босну.

За професора Предрага Ћеранића, декана Факултета безбедносних наука у Бањалуци, писање „Тајмса“ уопште не изненађује.

„Прије четири мјесеца сам у тексту „Брити не миришу ни велике ни мале Русе“ објелоданио управо овакав сценарио. Зато ми је било сасвим јасно да ће се предстојећи избори на сваки начин искористити за обрачун са Србима. За Британце, који желе да поврате свој утицај на Балкану, Срби су, непокоран народ којима суштински не вјерују. Зато је основна платформа Велике Британије за простор Западног Балкана да Срби ни по коју цијену не смију бити ни економски, војни или политички фактор. Због тога се на сваки начин и опструише политика Александра Вучића према Косову, али и предсједник Српске Милорад Додик који је кључна фигура за Србе преко Дрине – истиче за „Вести“ Ћеранић.

Он објашњава да је још средином фебруара ове године било сасвим јасно да ће Британија покушати да се на сваки начин умијеша у изборни процес у БиХ.

„Тада је у посјету Србији стигао шеф британске тајне службе Алекс Јангер, па је логично питање било због чега се састао са предсједником Србије, када је уобичајена пракса да се сусреће са својим колегама из Службе. Сасвим је јасно да је желио лично да пренесе не само поруку да Британија не одобрава већи уплив руског утицаја и на Србију и на Републику Српску, а затим и како би обавјестио Вучића да ће на основу одлуке британске владе око 600 припадника елитне специјалне јединице САС бити стационирано на аеродрому код Тузле, а фактички са задужењем да у случају етничких напетости буду распоређени дуж границе између БиХ и Србије – истиче професор Ћеранић.

Капија Истока и Запада
Професор Предраг Ћеранић истиче да веће уплитање Велике Британије, посебно њених тајних служби, у дешавања на Балкану треба посматрати кроз призму нарастајућег утицаја који у овом дијелу Европе имају Турска, Кина и Русија.

„Простор Балкана је традиционално капија између Истока и Запада, па отуда тако треба и посматрати актуелне догађаја. У Турској почиње изградња Јужног тока, а истовремено Кина, кроз ревитализацију новог Пута свиле, такође оснажује присуство на Балкану. Да би се зауставило њихово јачање, стварање хаоса је увијек добар избор. Уосталом, Велика Британија своје вјековно колонијално царство успјешно одржава управо захваљујући тајним активностима, добрим анализама прилика и процјенама“, истиче Ћеранић.

Деманти амбасаде
У демантију Амбасаде Велике Британије у БиХ наводи се да прикључење британских трупа мисији ЕУ и НАТО у Босни није усмјерено против Русије, већ је реакција на захтев оперативног команданта ЕУФОР.

„Уједињено Краљевство одговорило је на захтев оперативног команданта ЕУФОР за упућивање додатних 40 војника како би се унаприједили капацитети ЕУФОР за преглед ситуације и пружила подршка команданту у његовој мисији осигурања сигурног окружења у Босни и Херцеговини“, пише у саопштењу амбасаде.

Чланак ОБРАЧУН СА СРБИМА: Британци плету мрежу око Додика се појављује прво на ИСКРА.

Тајмс (Фото: илустрација)

Британија ће послати око 40 војних лица да се придруже мисији ЕУ-НАТО у Босни и Херцеговини како би се спријечило руско мијешање на изборима у октобру, изјавио је британски секретар за одбрану Гавин Вилијамсон, пише британски дневни лист „Тајмс“, а преноси Топ портал.

Вилијамсон ће на састанку министара одбране НАТО-а у Бриселу својим колегама саопштити да ће тај потез показати важну улогу коју Уједињено Краљевство игра у европској безбједности, према коментарима које је унапријед објавило Министарство одбране,, наводи „Тајмс“ у тексту који преносри Топ Портала

„Ова расподјела показује нашу посвећеност осигуравању да избори у Босни буду слободни и поштени и да се одвијају непрекидно од малигног спољног утицаја“, рекао је секретар одбране пред други дан дводневног окупљања у штабу НАТО-а.

АМБАСАДА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У БиХ – Мисија није усмјерена против Русије

На нашу адресу стигло је реакција из Амабасаде Велике Британије коју преносимо у цјелини:

„Обраћамо вам се у вези са текстом објављеним на rtrs.tv данас под називом `Британије шаље у БиХ своје трупе да заштите изборе од руског мијешања`. Желимо указати да ова информација није тачна. Ова мисија није усмјерена против Русије или било које друге земље. Уједињено Краљевство одговорило је на захтјев оперативног команданта ЕУФОР-а за упућивање додатних 40 војника како би се унаприједили капацитети ЕУФОР-а за преглед ситуације и пружила подршка команданту у његовој мисији осигурања сигурног окружења у Босни и Херцеговини.“

Чланак ЕНГЛЕСКИ МИНИСТАР: Британија шаље у БиХ своје трупе да заштите изборе од руског мијешања се појављује прво на ИСКРА.

Сарајево | Фото: РТРС

Потенцијални раст насилног екстремизма усљед повратка радикализованих бораца послије разбијања „Исламске државе“ је велика пријетња по безбједност у БиХ, која може да изазове додатне подјеле међу главним политичким странкама, наводи се на блогу Међународног републиканског института /ИРИ/.

У тексту се указује на чињеницу да се лидери широм Европе припремају за потенцијални повратак радикализованих страних бораца послије наношења пораза организацији „Исламска држава“ и оцјењује да је БиХ у центру тих дешавања.

Индикација далекосежности пријетње, која превазилази границе континената је одлука власти у БиХ од 31. октобра 2017. године да изруче јендог од најтраженијих сарадника „Исламске државе“ Мирсада Кандића Америци, наводи ИРИ.

Кандић је у САД оптужен за помагање аустралијском бомбашу самоубици Џејку Билардију и пружање подршке транснационалној екстремистичкој групи.

ИРИ је 2015. године развио специјалну групу посланика, академика и лидера са западног Балкана са фокусом на развој најбољих рјешења у борби против насилног екстремизма и ублажавање малигног страног утицаја.

ИРИ и Министарство безбједности у Савјету министара у јесен 2017. године формирали су радну групу састављану од професора права, судија, тужилаца и званичника служби безбједности ради темељне анализе и предлагања како да се побољша садашњи Кривични закон БиХ.

Радна група, поред тога што је јасно фокусирана на јачање безбједности БиХ предлагањем политичких ревизија, улаже и напоре који имају важну улогу на путу Сарајева према европским институцијама усаглашавањем домаће политике у БиХ са Директивом ЕУ о антитероризму.

У тексту се наводи да су два члана радне групе, директно умијешана у хапшење и изручење Кандића – државни тужилац Дубравко Чампара и Суад Хасановић из Агенције за истраге и заштиту /Сипа/, путовали у Њујорк да би пратили појављивање Кандића пред америчким Окружним судом и да би помогли америчким властима док обављају своје послове у радној групи.

Стратегија БиХ против тероризма за период од 2015. до 2020. године позива на унапређење законског оквира ради борбе против тероризма и насилног екстремизма и усаглашавања оквира Кривичног закона са међународним стандарнима, наводи ИРИ.

Радна група је, да би помогла онима који у БиХ доносе одлуке, консултовала два најрелевантнија правна документа: Директиву ЕУ о антитероризму и Додатни протокол Савјета Европе о превенцији тероризма. Такође, саставила је нацрт и амандмане који ће ускладити правни оквир БиХ са правним оквиром држава чланица ЕУ.

Радна група предлаже и да се додатно онемогући употреба интернетских платформи и друштвених мрежа у сврху тероризма тиме што би у дефиницију обучавања насилних екстремиста било укључено и преузимање /даунлоуд/ са интернета упутстава којима се промовише тероризам.

Послије серије састанака, радна група је довршила своје препоруке и нацрте амандмана у децембру 2017. године.

ИРИ наводи да је оптимистичан у вези са тиме да ће кључни партнери у парламенту и министарствима подржати приједлоге овакве политике.

Минстарство за безбједност подијелиће амандмане са Савјетом министара, а ИРИ ће их подијелити са међународном заједницом у БиХ.

Ови кораци, уколико буду предузети, усавршиће Кривични закон, који је већ један од најнапреднијих у региону, и претворити га у ефикасно средство одвраћања од насилног екстремизма. Такође, могао би да погура БиХ даље на путу европских интеграција, закључује се у тексту.

Чланак ВАШИНГТОН: Раст насилног екстремизма – велика пријетња по БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Одржан ванредни састанак због ситуације са мигрантима у БиХ (Фото: РТРС/Tužilaštvo BiH)

Чланови Ударне групе за борбу против трговине људима и организованих илегалних миграција у БиХ данас су истакли потребу за приоритетним рјешавањем заштите границе БиХ, унапређења законске регулативе у вези са поступањем са тражиоцима међународне заштите, као и што хитнијег потписивања споразума о реадмисији са земљама регије и окружења.

На ванредном састанку Ударне групе, који је сазвала њен руководилац, вршилац дужности главног тужиоца БиХ Гордана Тадић, разговарано је о актуелним дешавањима у вези са ситуацијом са мигрантима који бораве на подручју БиХ, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Осим чланова Ударне групе, на састанку су учествовали руководиоци и званичници полицијских и безбједносних агенција са нивоа БиХ, Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта, као и представници међународних организација.

Учесници састанка, који је одржан у Сарајеву, разговарали су о стратешким активностима које је дефинисала БиХ као и спремности институција за рјешавање проблема у вези са повећаним бројем миграната у БиХ, свако у оквиру својих надлежности, а у заједничкој координацији.

Разговарано је и о процесу поступања са мигрантима, те учествовању институција у активностима у погледу њихове евиденције, безбједносних провјера, хуманитарне и здравствене заштите, као и осталих потребних активности, а у складу са међународним стандардима и домаћим законодавством.

Овом приликом било је ријечи и о безбједносној ситуацији у БиХ, како у погледу заштите безбједности миграната, тако и грађана БиХ.

Састанку су присуствовали и представници релевантних међународних институција и организација, које су укључене у рјешавање питања миграција и азила.

Чланак УДАРНА ГРУПА: Потреба за приоритетном заштитом границе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган у Сарајеву је на једином предизборном скупу позвао присталице да гласају на председничким и парламентарним изборима у Турској, а то је учинио и председник Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, називајући госта „Божјим изаслаником“.

Ердоган је расписао ванредне председничке и парламентарне изборе у својој земљи и покушава да привуче гласове више милиона Турака који живе у државама Yападне Европе и имају право гласа у Турској.

Немачка, Аустрија и Холандија раније су забраниле на да се на њиховој територији одржавају предизборни скупови Ердоганове Странке правде и развоја (АКП), па је за такав догађај одабрано Сарајево, где су организовано стигле хиљаде Турака, углавном управо из тих земаља.

Ердоганов улазак у дворану „Зетра“ његови симпатизери дочекали су на ногама и уз громогласно одобравање, машући турским заставама и његовим фотографијама.

Турски председник критиковао је европске западне државе јер су забраниле окупљања његових присталице.

БиХ је, за разлику од њих, истинска демократска држава, поручио је Ердоган и истакао историјске везе двеју држава.

„Народ БиХ је овиме показао да наше вишевековно пријатељство и заједништво траје и да ће и даље трајати“, рекао је Ердоган, поручивши како је дошло време да се целој Европи покаже снага Турске.

„Глас који се чује из Сарајева наговештај је предстојећег успеха“, казао је Ердоган.

Чланак СТИГАО „МУХАМЕД“: Изетбеговић назвао Ердогана Божјим изаслаником се појављује прво на ИСКРА.

Скуп у Зетри (Фото: Screenshot/YouTube)

У сарајевској Зетри одржан је предизборни скуп турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, уочи пријевремених предсједничких избора у Турској.

Више хиљада окупљених у сарајевској Зетри пред долазак Ердогана узвикивали су „Алаху екбер“ и пароле против Израела. На скупу су, уз мноштво турских и застава БиХ, видљиве и ратне заставе тзв. Армије БиХ.

Обраћајући се присутнима у сарајевској Зетри, Ердоган је рекао да су европске државе, за разлику од БиХ, данас пале на испиту из демократије. Критиковао је европске земље, тврдећи да оне показују непријатељство према Турској.

Ердоган је говорио и о сусрету са Алијом Изетбеговићем, рекавши да му је он „оставио један завјет“.

– Рекао ми је: Ердогане, Ви се побринте за ово подручје“. Ми БиХ никада нисмо сматрали другим подручјем. Увијек ћемо бити уз БиХ. Европски простор за нас није ништа ново – рекао је Ердоган.

Говорећи о Турцима у Европи, рекао је да они имају задатак да обавезно узму држављанство државе у којој живе, али да не губе права у Турској.

Скупу у Зетри присуствовао је и бошњачки члан Предсједништвва БиХ и предсједник СДА Бакир Изетбеговић и његова супруга Сабија Изетбеговић, те предсједавајаући Савјета министара БиХ Денис Звиздић.

Обраћајући се на скупу, Изетбеговић је изразио задовољство што данас у Зетри види „заједно заставе БиХ и Турске“. Рекао је да су многи покушавали Турке и Бошњаке одвојити од њихове вјере, али да у томе нису успјели.

– Одбранили смо се само уз Божију интервенцију – рекао је Изетбеговић и додао да су Бошњаци, како каже, кроз историју бранили Турску као своју домовину.

Ердоган је у дворани Зетра, у којој се окупило неколико хиљада људи, присуствовао Генералној скупштини Уније европских турских демократа. На конгресу УЕТД учествовали су чланови из Њемачке, Аустрије, Белгије, БиХ, Данске, Финске, Француске, Холандије, Велике Британије, Шведске, вајцарске, Италије, Мађарске, Македоније, Норвешке и Чешке.

Ово је једини предизборни скуп Ердогана ван Турске, с обзиром на то да је његово одржавање забрањено у већини европских земаља.

Пријевремени парламентарни и предсједнички избори у Турској ће се одржати 24. јуна на којим Ердоган очекује нову побједу.

Чланак ЕРДОГАНОВ СКУП У САРАЈЕВУ: Повици „Алаху екбер“ и ратне заставе се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (foto: Youtube printscreen)

Предсједник Републике Српске је изјавио да нема никаквих проблема са посјетом Реџепа Тајипа Ердогана Сарајеву, али да не треба дозволити било какво мијешање у унутрашње ствари БиХ. Поручио је да је политичко организовање и дјеловање у БиХ слободно, и да са самим доласком турског предсједника у Сарајево нема проблема.

“Ердоган је велики државник једне велике земље, и све је то у реду до оног момента док не осјетимо да представници те земље покушавају да се на неки начин укључе у унутрашње односе у БиХ. То је оно мјесто гдје се треба зауставити и рећи да је то неприхватљиво“, нагласио је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

Додик је оцијенио да ће тек да се види какве ће посљедице имати посјета турског предсједника БиХ. За наводе о хиљадама људи који су из Европске уније дошли да прате Ердоганову посјету БиХ, Додик каже да очекује да ће далеко више заинтересованих бити из Сарајева.

Чланак ДОДИК: Ердоган велики државник, али нека се не мијеша у унутрашња питања БиХ се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: РТРС

Коментаришући проблем мигрантске кризе у БиХ, предсједник Републике Милорад Додик поновио је, да Савјет министара БиХ не може доносити одлуке без договора са другим нивоима власти.

Додик је подсјетио да је Влада на ванредној сједници у недјељу рекла да неће прихватити ниједну одлуку Савјета министара која се не усагласи са ентитетима, те да нико у Сарајеву не може одредити гдје ће и хоће ли Српска имати прихватне центре.

„Наша политика око миграната остаје иста. Ми разумијемо тежину тог проблема, али ми немамо ресурса да се бавимо тим питањима. Ми ћемо њима обезбиједити сигуран пролаз кроз Републику Српску, стационирање не можемо прихватити. Ако ови из Сарајева покушају да на простору Српске осмисле или нешто ураде везано за неки сабирни центар, ми ћемо то одбацити“, нагласио је Додик.

Чланак ДОДИК: Српска неће дозволити формирање сабирног центра на својој територији се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је један амбасадор у БиХ прије 15 дана тражио од једног тужиоца БиХ да ухапси руководство Српске.

„Тај тужилац ми је рекао да је то од њега тражено и да је он навео да нема доказа“, рекао је Додик за Алтернативну телевизију, али није желио да каже о коме је ријеч.

Додик каже да постоји оперативни налог за његово праћење, али и праћење премијера Српске Жељке Цвијановић и осталих важних људи у Српској.

Предсједник Српске сматра да цинично звучи изјава потпредсједника СДС-а Александре Пандуревић да је наредио прислушкивања људи из опозиције, будући да је он једини за којег се зна да је прислушкиван.

„Прије годину дана Тужилаштво и Суд БиХ јасно су рекли да је мој телефон у периоду од шест мјесеци прислушкиван. Стално се прави притисак“, рекао је Додик.

Он је истакао да представници Српске у заједничким институцијама БиХ треба да представљају Републику Српску.

„Нажалост, у Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ имамо Србе који раде против Републике Српске. Оне исте Србе који су измислили причу о паравојним формацијама, која је направила озбиљну штету Српској“, рекао је Додик.

Он је напоменуо да је измишљена прича о паравојним формацијама Српску представила у негативном смислу у свјетским медијима.

„Немамо никакве користи од заједничких институција, као што немамо користи ни од БиХ“, нагласио је Додик.

Чланак ДОДИК: Један амбасадор тражио хапшење руководства Српске се појављује прво на ИСКРА.

(Валентина Матвијенко) Фото: vostok.rs, © РИА Новости / Виталий Белоусов

Предсједница Савјета Федерације, горњег дома руског парламента, Валентина Матвијенко стигла је у посјету Српској и БиХ.

Поручила је да се Русија залаже за затварање Канцеларије високог представника у БиХ, да присуство странаца понижава народе БиХ, који би требало да се врате прерогативу да сами владају судбином своје земље.

Након састанка са члановима колегијума Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ у Сарајеву поручено је да постоји обострани интерес за још боље и чвршће односе међу парламентима, али земљама у цјелини, са посебним нагласком на билатералним и мултилатералним плановима.

Предсједавајући Дома народа Огњен Тадић истакао је да томе посебно доприноси став Руске федерације о поштовању Дејтона.

Матвијенко је раније данас, по доласку у Сарајево, положила вијенац испред Вјечне ватре.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сутра ће у Бањалуци свечано дочекати предсједника Савјета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације Валентину Матвијенко.

Чланак МАТВИЈЕНКО: Русија се залаже за затварање Канцеларије високог представника у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Бакир Изебеговић ( Фото: Sputnik/ AFP 2018)

Заступнички дом Парламентарне скупштине БиХ није данас расправљао о ратнохушкачким изјавама председавајућег Председништва БиХ Бакира Изебеговића због недостатка кворума.

Седница је сазвана по хитном поступку на захтев СНСД-а Милорада Додика.

На седницу су се одазвали само посланици странака из Републике Српске и Хрватске демократске заједнице БиХ.

Позиву на данашњу седницу нису се одазвали посланици СДА, СББ-а БиХ, Демократског фронта, СДП-а БиХ, Независног блока, А-СДА, БПС-а…

Председавајући Младен Босић из Српске демократске странке, након академских пола сата чекања да се окупи кворум, констатовао је да нема услова за одржавање седнице.

Босић је наложио да се попишу посланици који су дошли на седницу.

Предвиђено је да седница разматра само једну тачку дневног реда — „Ратнохушкачке изјаве члана Председништва Босне и Херцеговине Бакира Изетбеговића у вези с производњом наоружања у фабрикама наменске индустрије на територији Федерације Босне и Херцеговине“.

Изетбеговић је, наиме, раније рекао да БиХ неће трошити новац на куповину ракетних система и авиона, али да ће заокружити производњу муниције за тржиште, као и за „не дај боже“.

„Радићемо покретну хаубицу, пушку смо већ направили, радићемо дронове, заокружићемо производњу сваке врсте муниције. Радићемо то за тржиште, али и за не дај боже“, рекао је Изетбеговић на обележавању 13-годишњице Другог пешадијског пука ОС БиХ и 26-годишњице Армије РБиХ на гробљу Ковачи.

Огласила тим поводом и америчка Амбасада у Сарајеву, која је поводом Изетбеговићеве изјаве поручила да су „врло забринути због непрестане реторике подела у Босни и Херцеговини“ и позвала политичке лидере на уздржаност.

Босић је, након неодржане седнице, новинарима рекао да је овакав исход био очекиван, да мисли да су то они који су тражили њено сазивање знали и да не намерава овакве седнице да сазива у септембру.

Посланик Социјалдемократске партије Саша Магазиновић данашњу ситуацију назвао је удруженим националистичким подухватом.

Оценио је да „националистичке странке покушати све не би ли скренуле пажњу с тема које су животно важне, а и сарађиваће међусобно без обзира како то представљале у јавности“.

Због тога је СДП, са још неколико парламентарних странка затражио хитну седницу о „Извештају Европске комисије о БиХ 2018“, о чему, каже Магазиновић, треба да се расправља у државном парламенту.

Чланак ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БИХ: Кад је Бакир на тапету – нема кворума се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Sputnik / Владимир Песня)

Председник Републике Српске Милорад Додик није се опет руковао са америчком амбасадорком у БиХ Маурин Кормак, која је присуствовала комеморацији у Доњој Градини на босанско-херцеговачкој обали Саве.

О Додиковом одбијању да пружи руку Комраковој, хрватски медији су известили као о инциденту и непримереном понашању председника Републике Српске.

Подсећају да је Додик и прошле године учинио исто.

Иначе, Додик је на „црној листи“ америчког Министарства финансија јер је означен као особа која прети миру и сигурности БиХ и угрожава спровођење Дејтонског споразума.

Подсећа се и да је Кормакова раније ове недеље у интервјују за ТВ Н1 рекла да Додик „није партнер“ САД у БиХ јер доводи у питање територијални интегритет БиХ.

Данашње одбијање да јој пружи руку Кормакова је прокоментарисала констатацијом да је не занима „ко се с ким руковао“, јер је у Доњу Градину стигла због одавања почасти жртвама, а не због садашњих политичара.

„Овај концентрациони логор нас подсећа на ужасна злодела која су почињена за време Другог светског рата и на фашизам који је све то проузроковао и због чега се цели свет згражавао“, казала је Кормакова а пренео је „Јутарњи лист“.

Чланак ДОСЛЕДНО: Додик поново игнорисао америчку амбасадорку се појављује прво на ИСКРА.

(Џевад Галијашевић) Фото: РТРС

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић рекао је Срни да у БиХ и даље постоје структуре које не желе озбиљну борбу против тероризма, већ повременим хапшењима само умирују међународну јавност да се нешто у том смислу ради.

Он је истакао да јучерашње хапшење двадесетосмогодишњег Максима Божића, који је користио и имена Мирза Градашчевић и Ебу Мухамед, показатељ да промјена на челу Ударне групе за борбу против тероризма, коју сада води вршилац дужности главног тужиоца БиХ, даје одређене резултате, али да није ријеч о озбиљном обрачуну са тероризмом.

Он је поручио да обрачун мора бити озбиљан ако се заиста жели борити против тероризма, а не „повременим хапшењима заведене дјеце“ умиривати и лагати међународну јавност.

„Јучерашње хапшење показује колико је радикална исламистичка идеологија опасна по младе људе, чак и ако су рођени у хришћанским породицама, односно да могу бити заведени, злоупотребљени и спремни на терористичке акције“, казао је Галијашевић и нагласио:

„Говорити о јучерашњем хапшењу, а не говорити о улози Горње Маоче у тероризму, терористичкој пријетњи, слању џихад ратника у Сирију, везама са бечком вехабијском и терористичком централом, о Нусрету Имамовићу – значи ствари остављати онакве какве јесу“.

За Имамовићем само плава Интерполова потјерница

„Горња Маоча је терористички камп Ал каиде и ‘Нусра фронта’. Творац и организатор овог кампа је Нусрет Имамовић, човјек који се налази на најновијој консолидованој листи Савјета безбједности УН као један од главних терористичких вођа у ‘Нусра фронту’“, напоменуо је Галијашевић.

Он је истакао да се на тој листи види да је БиХ дала Имамовићу два пасоша и да је за њим расписала само плаву Интерполову објаву, што је преседан.

„Имамовић је већ три или четири године један од вођа ‘Нусра фронта’ у Сирији, а за њим немамо црвену Интерполову потјерницу. На плавој објави, која не подразумијева хапшења, привођења нити репресивне мјере, немамо ни његову фотографију. Ми варамо у међународној сарадњи са Интерполом и са партнерима из других земаља, прикривамо његов стварни идентитет и зато је добио два пасоша“, истакао је Галијашевић.

Он је указао да БиХ нема ниједну акцију која би спријачила финансирање тероризма или „прање новца“ због финансирања терористичке активности.

Галијашевић је истакао да је у борби против тероризма прво потребно препознати радикалну исламистичку идеологију као носиоца терористиче пријетње, као и онемогућити финансирање таквих активности.

Он је закључио да у БиХ постоје и портали који рекламирају Ал каиду, „Нусра фронт“ и „Исламску државу“.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: Теористичке кампове у БиХ предводи један од вођа „Нусра фронта“ се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да у залагању америчког амбасадора у БиХ Морин Кормак и шефа Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунара Вигемарка за промјену Изборног закона у БиХ постоје „двије игре“, јер виде да њихови фаворити пропадају, због чега покушавају да интервенишу да се промијени тај закон.

Додик је вечерас рекао за РТС да је једна игра са приједлогом да се у изборни процес уведе дигитализација, а друга се односи на рјешење Установг суда БиХ о Хрватима.

Он је подсјетио да закон о дигитализацији треба тек да се усвоји, али пошто се 7. маја расписују избори, не постоји шанса да се примијени тај закон, чиме се „стварају услови да нема услова да се одрже избори по закону“.

„Зато иде та интервенција, јер они виде да њихови фаворити у БиХ пропадају, од /члана Предсједништва БиХ Младена/ Иванића до Бакира Изетбеговића и осталих“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да се Американци и Британци страшно боре, што не крију, и говоре да је озбиљно опасна ствар по БиХ ако Додик уђе у Предсједништво БиХ и ту буде и Драган Човић.

„Ако тако буде, прво, они сигурно неће владати БиХ као што су владали до сада. Можемо се консултовати око ствари, али, они хоће да постављају рјешења, они диктирају рјешења овим људима који хоће да то прихвате, ми нећемо да прихватимо“, поручио је Додик.

Због тога се, навео је он, сада иде на варијанту да се усвоји закон о дигитализацији 17. апирла, па ако се одрже избори, онда ће се наћи нека мала политичка партија која ће тужити Изборну комисију да избори нису одржани у складу са законом.

„Ако не буду странцима одговарали резултати избора, онда ће суд рећи да се избори поништавају. Значи, то је једна потпуна игра са свим, са људима у БиХ, са политикама“, истакао је Додик.

Други сегмент изборног закона, каже Додик, јесте прича у којој се тражи да се реализује одлука Уставног суда БиХ у којој је суд пресудио да су Хрвати запостављени.

Он је као примјер навео да се у Дом народа Парламента Федерације БиХ из сваког од 10 кантона бира по један Хрват, али да у Босанско-подрињском кантону нема ниједног Хрвата.

„Онда се неки Мустафа прогласи Хрватом и буде изабран у Дом народа да представља Хрвате. Наравно да је то карикатура“, рекао је Додик.

Пошто је Уставни суд рекао да се то мора прилагодити Хрватима, Додик оцјењује да сада странци не знају шта ће.

„Покушавају да то прилагоде, а Хрвати траже да то буде транспарентно. Међутим, странци хоће да се то још више запетља и буде неефикасно“, додао је Додик.

Он је истакао да Изборни закон мора да буде договорен између политичких фактора у БиХ, а не између странаца или било кога.

„Сама чињеница да су они интервенисали веома јавно у тој намјери да се промијени закон, говори о њиховим уплитањима у јавни живот. БиХ одржава неки спољни консензус, али да би опстала мора имати унутрашњи консензус, кога нема, није изграђен“, рекао је Додик.

„У мају ребаланс буџета, већи за 50 милиона КМ“

Предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће се у мају ићи са ребалансом буџета Републике Српске, који ће бити појачан са 50 милиона КМ прихода, остварених у претходна два до три мјесеца.

„То говори о томе да се /економска/ ситуација развија… Ми у Српској живимо од свог рада. Српска биљежи раст 3,2 одсто у првим мјесецима, што је озбиљан раст, имамо покривеност увоза извозом струјом, појачава се индустријска производња“, рекао је предсједник Српске.

Додик је рекао за РТС да је Република Српска једина самоодржива у БиХ и да би када би била издвојена и остављена да живи као независна држава могла да преживи, док све друго не може, ни Федерација БиХ, нити БиХ.

Када је ријеч о руским инвестицијама, Додик је рекао да данас у Бањалуци борави једна делегација и да се покушава договорити реконструисање термоелектрана /двије државне и једна приватна/ да им се продужи вијек и појача производња, што ће коштати неколико стотина милиона КМ.

Додик је рекао да треба сарађивати и са Западом и да нико није луд да бјежи од тога, али да Српска неће диктате који долазе од њих.

Чланак ДОДИК: Странци виде да њихови фаворити пропадају се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик) Фото: rs.sputniknews.com

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је захтјев предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића Турској да се заложи за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у изречен само у име Бошњака у БиХ, а да ће Српска увијек поштовати принцип војне неутралности.

– Звиздић не може да говори о пријему БиХ у НАТО јер је то само муслимански глас у БиХ, без сагласности Српске. Жао ми је што људи који дијеле канцеларију са Звиздићем нису на то реаговали, рекао је Додик.

Он је навео да је Народна скупштина Републике Српске донијела резолуцију о БиХ и НАТО и обавезала све институције и појединце који у име Републике Српске раде у заједничким институцијама БиХ, да се бар декларативно залажу против пријема БиХ у НАТО.

– Очигледно је, међутим, да се та резолуција не поштује у заједничким органима БиХ, истакао је Додик.

Он је нагласио да ће Српска увијек поштовати принцип војне неутралности и да не жели да се креће ка чланству у било којем војном савезу, мимо Србије.

Предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић изјавио је током јучерашњег сусрета са премијером Турске Биналијем Јилдиримом да се нада да ће Турска наставити да пружа подршку БиХ и залаже се за могућност активирања МАП-а.

Чланак ДОДИК: Српска увијек за принцип војне неутралности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Ulicar Streets

БиХ, као протекторат нема самосталну спољну политику, а нова стратегија има три циља. Основни је увести БиХ у НАТО. Стратегија такође предвиђа стварање „БХ дијаспоре“, што је, кажу аналитичари, веома опасно за српски идентитет у БиХ.

Tо што је Председништво БиХ после 15 година усвојило нову спољнополитичку стратегију може да зазвучи као добра вест. Председништво, сачињено од три представника три конститутивна народа дуго није показало тако јединствен став.

Међутим, Босна не би била Босна када би све ишло глатко. Као приоритетне активности босанскохерцеговачке дипломатије наводи се активација Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП), као и потреба за „додатним унапређивањем система придруживања ЕУ спољнополитичким изјавама и рестриктивним мерама ЕУ према трећим земљама и субјектима“.

Нема потребе много мозгати због чега су ове одредбе у супротности са интересима Републике Српске. Народна скупштина РС усвојила је недавно декларацију о војној неутралности, док са Русијом, која се веома лако може препознати, у „потреби за придруживањем рестриктивним мерама према трећим земљама и субјектима“, има веома развијену економску и политичку сарадњу.

Стога и не чуди протест који је српском члану Председништва Младену Иванићу упутио председник РС Милорад Додик. Он је упитао Иванића да ли је пре гласања за документ размислио да ставови из стратегије сугеришу на усвајање санкција Русији, са којом РС има значајну економску сарадњу.

„Видљиво је да сте гласањем за поменуту Стратегију покушали да ван снаге ставите Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности, прихватајући одредбе о НАТО интеграцијама БиХ“, каже се у Додиковом писму Иванићу.

Чланак СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ: Три велике опасности крије нова стратегија Сарајева — против Срба, Руса и у корист НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић изјавио је да Савез синдиката полицијских органа БиХ наставља са његовом сатанизацијом и пријети му, али да се тих пријетњи није уплашио нити ће га оне ућуткати.

Он је нагласио да је смијешан изговор да је синдикалцима засметао његов текст о „Броду лудака“ који говори о ситуацији у безбједносном сектору на нивоу БиХ, те да ће стога „предузети све законом допуштене мјере и радње с циљем заштите дигнитета полицијске службе и самих упослених у полицијским агенцијама БиХ“.

„Јасно сам схватио пријетње, али се нисам уплашио. Мени је апсолутно јасно да је ово само наставак сирових пријетњи, угрожавања и хајки. Неће ме ућуткати ни пријетњама затварањем, нити било којим другим радикалнијим упозорењима“, децидан је Галијашевић.

Он је оцијенио да је ријеч о непримјереној и крајње неукусној пријетњи слободном размишљању у БиХ, преноси портал франкфуртске „Вести“.

„Синдикалцима је `засметао` мој ауторски текст, па су саставили допис, али због чега сличан допис нису написали када их је министар безбједности БиХ Драган Мектић, у покушају да сатанизује поједине личности и организације у Републици Српској, означио као пријетњу по националну безбједност“ упитао је Галијашевић.

Он је нагласио да је Мектић, који је и њега ставио на ту „црну листу“, за коју је накнадно демантовао да постоји, истовремено свјесно прећутао да тренутно у БиХ радикалне вехабије дјелују у 64 насеља, односно у 22 параџемата.

„Ријеч је око 6.000 људи који су заиста највећа пријетња свакој држави, па тако и БиХ“, рекао је Галијашевић.

Он је указао да је његов текст „Брод лудака“ анализа о лошим безбједносним политикама и структурама, гестаповским манирима и незнању Обавјештајно-безбједносне агенције.

„Као што полиција у БиХ није власништво ни СДА ни Бакира Изетбеговића, тако није ни Драгана Мектића, а то исто важи и за обавјештајне службе. Нажалост, оне су данас претворене у средства медијске пропаганде“, закључио је Галијашевић.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: Пријетње ме неће ућуткати се појављује прво на ИСКРА.