Фото: rs.sputniknews.com

Савезна служба Русије за надзор комуникација, информационих технологија и медија (Роскомнадзор) нашла је на интернет ресурсима Би-Би-Сија материјале који емитују идеолошке ставове међународних терористичких организација, наводи се у саопштењу те службе.

„У овом тренутку откривени су материјали који емитују идеолошке ставове међународних терористичких организација (цитати терориста Ел Багдадија, лидера терористичке групе ДАЕШ). У току је испитивање како би се утврдило да ли су ти материјали у складу са антиекстремистичким законима Русије“, наглашава се у саопштењу.

Служба ће такође од 14. до 31. јануара проверавати да ли телевизија „Би-Би-Си Врлд њуз“ ради у складу са захтевима у области телевизијског и радијског емитовања.

У саопштењу се наводи и да Би-Би-Си у Русији до 16. јануара треба да достави документе који потврђују усклађеност са захтевима закона о медијима.

„’Британској телевизији‘ (емитер телевизије ’Би-Би-Си Ворлд њуз‘ у Русији) је послат захтев за достављање докумената којима се потврђује поштовање закона о медијима о ограничавању директне или индиректне контроле руских медија од стране иностраних организација. Крајњи рок за достављање информација је 16. јануар 2019. године“, додаје се у саопштењу.

Роскомнадзор је у децембру објавио да ће почети контролу телевизије „Би-Би-Си Врлд њуз“ на територији Русије и ресурса Би-Би-Сија на интернету, како би утврдио да ли су емитовани материјали усклађени са руским законом. Тај потез Роскомнадзора је одговор на одлуку британског регулатора Офкома да телевизија РТ крши правила емитовања.

Чланак РОСКОМНАДЗОР: Би-Би-Си емитује ставове терориста се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ Stephane De Sakutin

Британска телевизија Би-Би-Си потпуно се „изгубила”. Пренела је да је Владимир Путин рекао да његова земља нема границе, али и показала да не зна да ли је то за бригу или за радовање.

Све је било овако.

Путин је на отварању фото-изложбе Руског географског друштва „Најлепша земља” поразговарао са двојицом дечака Тимофејом Цојем и Мирославом Oскирком.

Овај други му је рекао да зна главне градов и границе свих држава. На то га је Путин упитао: „Добро, где завршава граница Русије”.

Мирослав је одговорио „као из топа”: „Граница пролази кроз Берингов мореуз који нашу земљу дели од Сједињених Држава”.

Путин му је узвратио: „Границе Русије се нигде не завршавају”.

Одмах потом је додао: „Ово је била шала”.

Међутим, британска телевизија као да није баш сасвим сигурна.

Ово се догодило у дану у којем је немачки лист Die Welt назвао Путина „најуспешнијим геостратешким виртуозом у свету”.

Притом је својим читаоцима указао да су пораст проруских расположења у Европи и победа Доналда Трампа променили скептични однос светског бизниса према Кремљу.

Die Welt наглашава да западни бизнис очекује попуштање напетости и да поново купује руске акције и даје Москви кредите.

Немачки лист указује и да прајмериз-победа Франсоа Фијона у Француској тера западноевропку воду на руску воденицу.

Најзадовољније су наводно западне банке.

Deutsche Bank је чак изразила наду да ће Трамп укинути антируске санкције чак и без сагласности Конгреса САД.

Инвестиције у Русију последњих недеља су обновиле компаније IKEA, Leroy Merlin, Mars, Pfizer…

Чланак НЕМАЧКИ МЕДИЈИ ТВРДЕ: „Путин је геополитички виртоуз!“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Британска јавни сервис Би-Би-Си затражио је од Парламента Велике Британије помоћ у борби против конкурентске телевизије РТ и да појача емитовање на руском језику, саопштио је РТ.

„Комитет за међународне послове Парламента Велике Британије прихватио је на разматрање писмено сведочење Би-Би-Сија. У њему се Би-Би-Си жали на високе показатеље гледаности РТ и његов актуелни рад на Јутјуб. Посланици користе ту информацију у раду на извештају у Влади Велике Британије на тему односа са Русијом који треба да буде објављен крајем године“, саопштили су у РТ.

Би-Би-Си истиче да се РТ брзо развија и да бележи раст популарности.

„Мрежа РТ се у овом тренутку састоји од 3 информативна канала, на енглеском, шпанском и арапском језику. РТ Америка ради из Вашингтона, РТ УК из Лондона и ’Раша тудеј документари‘ ради на енглеском и руском језику. РТ веома успешно делује на друштвеним мрежама — његов главни канал на Јутјубу има више од 1.600.000 пратилаца и сакупио је више од 1,6 милијарди прегледа“, наводи телевизија текст документа.

Како би био конкурентнији РТ, британски јавни сервис тврди да је потребно „повећати дигитално присуство на руском језику преко дигиталних канала на Јутјубу, његовом руском пандану Рутјубу и на Би-Би-Сију на руском језику“.

Како не би заостајао за РТ потребно је проширити могућности прикупљања информација у Русији и у другим кључним регионалним и светским градовима, пише у документу. Би-Би-Си тражи од Комитета да узме у обзир то писмено сведочење приликом оцене односа Велике Британије и Русије. „Момци са Би-Би-Сија се пожалили Парламенту Велике Британије да им узимамо гледаоце“, реаговала је на обраћање колега са Би-Би-Сија главна уредница РТ Маргарита Симоњан.

Чланак Би-би-си се пожалио британском парламенту на РТ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Tanjug/ SRDJAN ILIC

Заговорници „брегзита“ све чешће плаше грађане новим кандидатима за ЕУ, међу којима је и Србија, али Би-Би-Си пише да те земље можда чак неће ни приступити Унији.

Би-Би-Си у рубрици „Ријалити чек“ истиче да не само да се пет земаља — Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија и Турска — неће придружити Европској унији у скорије време, већ и да, када једном испуне потребне услове, на њихово приступање чланице ЕУ, међу којима је и Британија, могу уложити вето.

Текст се пре свега бави Турском и ставовима британских политичара према отварању врата Брисела за званичну Анкару, али се наводи и да је пред осталим кандидатима још много посла, преноси Б92.

Би-Би-Си истиче промену става премијера Дејвида Камерона о Турској — он је 2010. године пружао јаку подршку њеним европским интеграцијама, „скрећући пажњу“ Француској и Немачкој да „не изопштавају Турску из клуба“, да би пет година касниеј рекао да „Турска није ни близу уласка у ЕУ“.

Оцена „није ни близу“ у тексту важи и за Србију. Британска мрежа подсећа да је Хрватској, Пољској и Мађарској требало десет година да заврше преговарачки процес, а да је Србија свој отворила тек 2015. године.

„У овом ритму, ниједна од пет земаља неће ускоро бити спремне за Унију“, пише британски медиј.

Чланак БИ-БИ-СИ: Неће Србија скоро испунити услове за ЕУ, ту је и вето се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС, ПА

Некадашњи први човек британске обавештајне службе МИ6 Ричард Дирлав рекао је да ће се Европа суочити са народним устанком ако не буде могла да докаже људима да може да контролише мигрантску кризу.

Ричард Дирлав је на скупу о мигрантским питањима „Свет у покрету“, који је организовао Би-Би-Си, упозорио на визну либерализацију за турске држављане, описујући то као да се „бензин складишти близу ватре“.

Европу би, према његовом мишљењу, у наредних пет година могло да преплаве милиони имиграната.

Ова криза би могла да преобликује геополитичку слику континента, навео је Дирлав.

„Ако Европа не може заједнички да делује и увери већину својих грађана да може да контролише мигрантску кризу, онда ће се ЕУ наћи у милости народних устанака, који се већ кувају“, истакао је бивши шеф МИ6.

Дирлав је додао и да је референдум о останку Британије у ЕУ „прва у низу бачених коцки у широј геополитичкој игри“.

Као добар пример регулисања кризе навео је издвајање 1,8 милијарди евра од стране ЕУ како би се утицало на изворне узроке миграције из Африке, што како сматра, има много више смисла од било каквог договора с Турском.

Чланак БИВШИ ШЕФ МИ6: ЕУ суочена са народним устанком се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/travelchannel.com

Прије нешто више од вијека и уочи Првог свјетског рата у центру Беча у једном су кратком тренутку живјели и Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Јосип Броз Тито, Сигмунд Фројд и Леон Троцки, открива Би-Би-Си.

Много година касније, прије него што су га пронашле Стаљинове убице у Мексику, Троцки је описао како је у јануару 1913. извјесни Ставрос Пападопулос из Кракова стигао у Беч возом. Имао је само дрвени кофер и покуцао је Троцком на врата.

– Био је низак, мршав, смеђе-сива кожа лица била му је рошава. У његовим очима није било трунке милости – описао је Троцки човјека који је заправо био Стаљин главом и брком.

Сигмунд Фројд је у то вријеме већ био реномирани утемељивач сасвим нове научне дисциплине. Имао је 57 година и био је икона не само Беча и Аустроугарске монархије, него и цијелог западног свијета.

Јосип Броз Тито, тек 21-годишњак, те је године радио у Дајмлеровој фабрици аутомобила у Винер Нојштаду, а Бечом је тумарао тражећи какав бољи посао и, наравно, начин да се забави. Градом се у то вријеме буквално смуцао и извјесни 24-годишњи Аустријанац, поријеклом са саме границе Аустрије и Баварске, који није могао да прежали што су га већ двапут одбили на пријемном испиту у бечкој Академији умјетности.

Био је то Адолф Хитлер и становао је практично на ивици сиромаштва у Улици Мелдерманштрасе. У самом средишту града налазила се и резиденција надвојводе Франца Фердинанда.

Беч је у то вријеме био тако популаран за окупљање зато што је био средиште не баш централистички устројеног царства с 50 милиона становника, у којем се говорило 11 различитих језика, између 15 великих нација. Фрањо Јосип свима је допустио држављанство и приступ школама и факултетима. Постојало је јавно здравство. Развијала се саобраћајна мрежа.

Беч је био град у којем је цвјетала умјетност, у којем су се мијешали сви ти различити културни утицаји и који је до тада темељно развио свој начин живота окупљањем у кафанама. Данас се тако зна да је Фројд волио да доколичари и виђа се с пријатељима у кафеу Ландтман, а да су Хитлер и Троцки навраћали у кафе Централ.

С избијањем рата, сваки од њих петорице почео је да на свој начин мијења свијет.

Чланак БИ-БИ-СИ: Тито, Стаљин, Фројд, Хитлер и Троцки живјели на истом мјесту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Ђорђе Крстић

Шеф међународног комитета руске Државне думе Алексеј Пушков позитивно је оценио документарац Би-Би-Сија о паду малезијског „боинга 777“ изнад Донбаса рекавши да би истина најзад могла изаћи на површину.

„Био је филм о Мајдану. Сад ће бити и филм о обореном боингу. Све маске ће почети да падају“, напипсао је он на свом Твитер налогу.

У филму под називом „Тајни документи: Ко је оборио МХ17?“, чија је премијера заказана за 3. мај, разматра се, између осталог, и верзија да је украјински ловац оборио путнички авион ракетом ваздух-ваздух.

Путнички авион „боинг 777“ Малезија ерлајнса, који је летео на линији МХ-17, срушио се 17. јула 2014. године на небу изнад Доњецка.

Кијев је за ову трагедију оптужио устанике у Донбасу, који су ове оптужбе одбацили, саопштивши да немају војну технику за обарање авиона на тој висини.

Чланак ПУШКОВ О ФИЛМУ БИ-БИ-СИЈА: Све маске ће пасти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Flickr

Посланик Европског парламента из Летоније Андреј Мамикин затражио је да се под хитно покрене кривични поступак против аутора филма британске телевизијске компаније Би-Би-Си о наводном нападу Русије на ту земљу.

У емисији „Трећи светски рат: у команди“, која је емитована на другом телевизијском каналу Би-Би-Сија, прича је заснована на растућем међународном сукобу који је изазван инвазијом Русије на Летонију и Естонију, чланице НАТО-а.

Филм садржи и епизоду уништавања летонске заставе.

„Уништавање заставе Летоније… То је одвратан злочин и отворено понижавање симбола летонске државе“, рекао је Мамикин, а преноси портал „Миксњуз“.

Европски посланик позвао је летонски полицију да покрене кривични поступак против аутора филма.

Он се, такође, запитао због чега је уопште био потребан такав филм и изразио уверење да житељи Летоније нису тражили да се тако нешто снима.

„Влади Летоније? Ни њој није потребан! Тај филм је потребан само Министарству одбране Велике Британије. Циљ филма је да се на понижавајући начин, уз злоупотребу Летоније и Латгале као јефтиног оруђа, Министарство подсети да је пре много година одбило да инвестира у морнаричку и подводну флоту. То је све“, изјавио је политичар.

Аутори нису размишљали о томе каквим новим политичким потешкоћама између Русије и Летоније може да доведе њихов рад, закључио је посланик.

Чланак АПЕЛ ИЗ ЕП: Истрага против аутора филма о нападу Русије на Летонију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

У Кремљу нису гледали филм Би-Би-Сија о сценарију потенцијалног конфликта између Русије и НАТО-а, рекао је прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков.

Корпорација Би-Би-Си дозвољава објављивање прилично неквалитетне продукције, а прес-секретару председника Русије Дмитрију Пескову је „жао да губи време на смеће“.

„Нажалост, у последње време наше колеге из Би-Би-Сија себи допуштају објављивање прилично неквалитетне продукције, зато нам се, наравно, не жури сваку пут да се са њом упознајемо. Једноставно, штета је да се губи време на смеће“.

Јуче је на Би-Би-Сију приказан филм „Трећи светски рат: у командном центру“ у којем се свет нашао на граници великог нуклеарног рата.

„Идејним идиотизмом“ и „распиривањем ратне хистерије“ назвали су у Државној думи скандалозни шоу који је показан на британској телевизији Би-Би-Си 2. Према сценарију пројекта, који су из неког разлога назвали документарним, Русија улази у Летонију и почиње Трећи светски рат.

Овај филм, у најгорим традицијама хладног рата, скупо је коштао Би-Би-Си: сепаратисти, који су заузели градску администрацију у Летонији, реална војна техника, војници стављени на колена, па чак и позиви на референдум на руском језику са заставама измишљене самопроглашене републике.

Према сценарију, Русија баца нуклеарну бомбу на британске војне бродове. О свим тим измишљеним догађајима озбиљно дискутују прави политичари и војна лица, између осталих и бивши министар из Камеронове владе Паулин Невил Џонс и бивши командант британске флоте — адмирал Алан Вест. Напад Русије на балтичке земље омиљена је тема војних вежби НАТО-а које се редовно изводе на источним границама Алијансе.

У Државној думи су овај проjекат упоредили са „Два минута мржње“ из романа Џорџа Орвела „1984“.

Чланак ПЕСКОВ: Нећемо губити време на будалаштине Би-Би-Сија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Уједињене нације ће затражити ослобађање оснивача Викиликса Џулијана Асанша, након што је панел УН на расправи о његовом притвору донео одлуку у његову корист, јавио је данас Би-Би-Си.

Би-Би-Си наводи да ће УН ту одлуку објавити сутра.

Претходно је Асанж, који је више од три године у еквадорској амбасади, изјавио је да ће се сутра предати британској полицији ако комисија УН пресуди да он није нелегално притворен.

„Ако УН сутра објаве да сам изгубио случај против Британије и Шведске, изаћи ћу у подне из амбасаде и прихватити да ме британска полиција ухапси јер нема изгледа за даље жалбе које би имале смисла“, навео је у саопштењу Асанж.

Асанж је истакао да, с друге стране, ако одлука буде другачија, очекује да му се одмах врати пашош и „обуставе покушаји хапшења“.

Чланак ТРАЖИЋЕ ОСЛОБАЂАЊЕ: Одлука УН у корист Асанжа? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Јуче је на Би-Би-Сију приказан филм „Трећи светски рат: у командном центру“ у којем се свет нашао на граници великог нуклеарног рата.

„Идејним идиотизмом“ и „распиривањем ратне хистерије“ назвали су у Државној думи скандалозни шоу који је показан на британској телевизији Би-Би-Си 2. Према сценарију пројекта, који су из неког разлога назвали документарним, Русија улази у Летонију и почиње Трећи светски рат.

Овај филм, у најгорим традицијама хладног рата, скупо је коштао Би-Би-Си: сепаратисти, који су заузели градску администрацију у Летонији, реална војна техника, војници стављени на колена, па чак и позиви на референдум на руском језику са заставама измишљене самопроглашене републике.

Према сценарију, Русија баца нуклеарну бомбу на британске војне бродове. О свим тим измишљеним догађајима озбиљно дискутују прави политичари и војна лица, између осталих и бивши министар из Камеронове владе Паулин Невил Џонс и бивши командант британске флоте — адмирал Алан Вест. Напад Русије на балтичке земље омиљена је тема војних вежби НАТО-а које се редовно изводе на источним границама Алијансе.
У Државној думи су овај проjекат упоредили са „Два минута мржње“ из романа Џорџа Орвела „1984“.

Чланак СКАНДАЛОЗНИ ШОУ: Би-Би-Си представио сценарио сукоба Русије и НАТО-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

УН ће затражити ослобадање оснивача Викиликса Џулијана Асанша, након што је панел УН на расправи о његовом притвору донео одлуку у његову корист, јавио је Би-Би-Си.

Би-Би-Си наводи да ће УН ту одлуку објавити сутра.

Претходно, британска полиција саопштила је да ће ухапсити оснивача Викиликса Џулијана Асанжа ако буде напустио амбасаду Еквадора у Лондону.
Полиција се огласила након што је Асанж, који је више од три године у еквадорској амбасади, изјавио је да ће се сутра предати британској полицији ако комисија УН пресуди да он није нелегално притворен.

„Ако УН сутра објаве да сам изгубио случај против Британије и Шведске, изаћи ћу у подне из амбасаде и прихватити да ме британска полиција ухапси јер нема изгледа за даље жалбе које би имале смисла“, навео је у саопштењу Асанж.

Асанж је истакао да, међутим, ако буде другачија одлука, очекује да му се одмах врати пашош и „обуставе покушаји хапшења“.

С друге стране полиција одговора да је „налог за хапшење и даље важећи“. „Ако напусти амбасаду, учинићемо све да га ухапсимо“, казао је портпарол британска полиције, пренио је Ројтерс.

УН ће сутра објавити да ли ће тражити ослобађање Асанжа. Асанж је поднио тужбу против Шведске, Велике Британије и радне групе УН због одлуке о арбитрарном притвору донесене септембра 2014. године.

Асанж (44) је нашао уточиште у амбасади Еквадора у Лондону у јуну 2012. како би избјегао изручење Шведској, гдје га траже ради испитивања због оптужби да је починио силовање 2010, које он пориче.

Он каже да страхује да ће га Шведска изручити Сједињеним Америчким Државама, гдје би могао да се нађе на суду због објављивања повјерљивих војних и дипломатских докумената путем Викиликса, једног од највећих одавања информација у историји САД.

Еквадор и Шведска су, послије шестомесечних преговора, прошлог мјесеца постигли споразум у складу са којим би Асанж могао да буде подвргнут испитивању, наводи британска агенција.

Чланак БИ-БИ-СИ: Асанж излази на слободу? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Дугорочни циљеви руског председника Владимира Путина по питању спољне политике у 2016. години се неће мењати и он ће наставити да трага за новим савезницима међу популистичким политичарима у Европи, навео је Би-Би-Си у опширној анализи шта може да се очекује од Кремља у овој години.

Увод у изборе 2017. у Француској и Немачкој ће бити пажљиво праћен у Москви, посебно ако буде изгледало да Никола Саркози може да се врати у Јелисејску палату.
Потенцијални „Брегзит“ – иступање Велике Британије из ЕУ, биће виђен у Москви као још једно могуће слабљење европског пројекта, које би Русији могло да отвори нове могућности, наводи Би-Би-Си.

Путин би, такође, могао да се нада и да Доналд Трамп постане председник САД и уђе у Белу кућу.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров ће наставити да врши притисак за изналажње политичког решења за кризу у Украјини, кроз процес из Минска, и кризе у Сирији, кроз оно што Москва сада назива Бечким процесом. Али, предвиђања око тога нису баш најбоља, наводи се у анализи Би-Би-Си.

У Украјини траје крхки прекид ватре, а последњих недеља је обновљена размена ватре дуж линије фронта.

Москва тврди да неће испунити главни услов споразума из Минска – враћање контроле границе Украјини – док се статус и аутономија окрњене државице у Донбасу (источној области Украјине) не обезбеди на њено задовољство, што не делује баш могуће.

Санкције западних земаља су сада продужене до јула. Таква нелагодна статус кво ситуација би могла источну Украјину да претвори у још један „постсовјетски замрзнути конфликт“, који би могао да траје деценијама.

Што се тиче Сирије, у јануару би требало да се покрене трећи мировни процес под окриљем УН, пошто су претходне две пропале.

„И иако је председнику Путину очајнички потребан мировни споразум да би могао себе војно да извуче из Сирије, засад није јасно колико се руски утицај проширио“, наводи Би-Би-Си.

Ипак, најважнија ствар за Русију ове године могла би да буду домаће теме, а економска ситуација позива на отрежњење, пише Би-Би-Си.

Путин тврди да је најгори део економске кризе окончан и указује на рекорде у жетви и производњи млечних производа млека као на доказ да Русија већ извлачи добробит од „проналажење замене увозној роби“, што је последица западних санкција.

Али, у другим областима привреде ситуација је суморна. Цене сирове нафте пале су за две трећине у односу на 2014, а рубља је потонула са њима.

Буџет за ову годину заснован је на пројектованој цени барела нафте од 50 долара, што би могла да буде претерана процена.

Када се на то дода брига Кремља због могућих напада екстремиста Исламске државе на руској територији, делује као неизбежно да ће 2016. више него икада бити година „тврђаве Русије“, закључује Би-Би-Си.

Под претњом економског пада и потенцијалних напада џихадиста, Путин би могао да се нађе под притиском.

То би могао да буде аргумент за њега да покуша да оконча сукоб са Западом, да укине санкције и пронађе начин за окончање рата у Сирији, додаје се у анализи.

Чланак Би-Би-Си: Шта може да се очекује од Кремља у 2016? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Телевизијски канал Раша тудеј веома добро прилагођава своје материјале за презентацију на интернету, због чега његова популарност у свету расте, пишу британски медији. Према оцени новинара, то се не може рећи за корпорацију Би-Би-Си, јер њени материјали нису популарни код омладине на социјалним мрежама.

Објављивање вести иностраних телевизијских канала на друштвеним мрежама у Великој Британији претворило се у бојно поље на ком се сукобљавају стратешки интереси влада разних земаља, пише „Индепендент“.

Аутор чланка Јен Берел навео је да телевизијски канал Раша тудеј побеђује захваљујући омладини и интернету. Он је подсетио да је обласно регулаторно тело Офком требало да донесе одлуку поводом шест инцидената у вези са руским телевизијским каналом. Реч је о репортажама на најразноврсније теме, од положаја миграната који покушавају да уђу у Велику Британију, до сукоба у Сирији и Украјини.

Раша тудеј је на ове приговоре одговорила да се придржава „храброг приступа журналистици“, а свој задатак види у томе да „пољуља устајале погледе како би подстакла друштвену дискусију о разним питањима“, пише лист. Поред тога, према речима представника телевизијског канала, његови задаци су да упозна међународну публику са руском тачком гледишта.

Како пише Берел, не допада се свим британским гледаоцима такав приступ, али канал има свој аудиторијум у тој земљи.

„Раша тудеј се позиционира као својеврсни поткултурни канал, што привлачи неке представнике левих покрета у Великој Британији и САД. Раша тудеј успева да упакује своје материјале у кратке, живописне видео-клипове који су идеални за гледање на интернету. Захваљујући томе популарност канала у целом свету расте“, констатује аутор.

Он је такође изразио жаљење што британска корпорација Би-Би-Си не може да се похвали таквом популарношћу. У Африци, по мишљењу британског новинара, Би-Би-Сију прети друга опасност: због пораста аудиторијума постоји ризик да Би-Би-Си буде схваћен као медиј који је оријентисан на старије људе и самим тим асоцира на колонијалну прошлост.

Ситуација није боља ни у Азији ни на Блиском истоку. Чак и у самој Великој Британији не престају разговори о томе која ће представништва Би-Би-Сија ускоро бити затворена због укидања финансирања, наводи „Индепендент“.

Чланак ЛОНДОН: Раша тудеј побеђује Би-Би-Си захваљујући интернету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Деведесетих година се нешто догодило у централној БиХ што је инспирисало људе да до данас објашњавају зашто највише џихадиста из Европе потиче из БиХ, пише Би-Би-Си.

Формирање муџахединског батаљона 1992. године, који су чинили углавном арапски добровољци, био је почетак.

Данас је ситуација обрнута, људи из БиХ одлазе да ратују у арапске државе, њих више од 300, што чини БиХ земљу са највећим бројем џихадиста на основу броја становника.

“Постоји рат између Запада и ислама. Босна је модерном џихадистичком покрету дала такав наратив. Босна је колијевка модерног џихадизма“, каже Ајмен Деан који је као добровољац ратовао у централној Босни 1994. године.

Би-Би-Си наводи да је према важећем мишљењу совјетска окупација Авганистана 1980. године узроковала појаву џихадизма, односно похода у “свети рат“.

Деан ипак каже да су Запад и салафисти били на истој страни у Авганистану, а у БиХ су постали непријатељи, поготово послије 1993. године када је рат на простору бивше Југославије постао тројни рат, између католичких Хрвата, Срба и муџахединског батаљона који је почео да “лови невјернике“.

“Први већи сукоб исламиста и западних снага догодио се у манастиру Гуча Гора, када су муџахедини уништили манастир, а притом и снимили цјелокупни подухват“, пише Би-Би-Си.

Тадашњи командант британских трупа које су учествовале у сукобу са муџахединима Вон Кент-Пејн истакао је да су страни борци били много агресивнији од локалних снага и да су често отварали ватру на конвоје УН, иако су они били уредно обиљежени ознакама.

“У околини града Травника, гдје су муслимани, Хрвати и Срби били једнаки прије рата, странци су покушали да спроведу шеријатски закон, киднаповали су локалне хришћане, одсјекли главу Драгану Поповићу и приморавали остале заробљене да је пољубе“, наводи Би-Би-Си.

Британски медиј наводи да су муџахедини 1995. године почели да регрутују локалне становнике и повећали бригаду на око 1.500 чланова. У покушају да ту јединицу стави под контролу, Сарајево је одлучило да је стави под команду Треће армије, која је имала централу у Зеници, а главнокомандујући је био бригадни генерал Енвер Хаџихасановић, који је завршио пред судом у Хагу.

“Према мом мишљењу, иза муџахедина су политичари са високим рангом и вјерски лидери. Они не помажу Босни уопште, напротив“, навео је Хаџихасановић у писму војном врху 1993. године.

“Иако је генерал то рекао, локални лидери, укључујући Алију Изетбеговића су били срећни тиме што у БиХ долазе страни борци“, пише Би-Би-Си.

Потписивањем Дејтонског споразума и успостављањем примирја муџахедини су завршили своју мисију у БиХ и распуштени су 1996. године.

“Сви смо се надали да ћемо да погинемо као мученици. Таква шанса нам је одузета“, навео је Деан, а стотине његових сабораца је потом отишло у Чеченију, Пакистан и Авганистан. Међу њима су и учесници напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра.

Би-Би-Си пише да је више од 300 муџахедина остало у Босни, а наводи се и да СДА, партија Алије Изетбеговића, не предузима довољно да стане на линију страним борцима, иако власт у Сарајеву усваја правне акте који забрањују регрутовање држављана БиХ у ратовима у иностранству.

“Ипак, највеће критике се упућују на то што власт жмири пред арапским муџахединима који у БиХ и даље агитују и који су успјели да створе салафистичке ћелије“, пише Би-Би-Си и наводи да су најзначајнија имена џихадистичког покрета у БиХ Фикрет Хаџић и Билал Боснић.

Чланак БИ-БИ-СИ: БиХ је колијевка џихадизма се појављује прво на ИСКРА.

Када су пре шест година стручњаци Центра за заштиту сова Србије у центру Кикинде избројали чак 743 сове и овај град на северу Баната промовисали у њихово највеће зимовалиште на свету, изразили су уверење да ће за орнитилоге и љубитеље природе град постати пожељна дестинација.

Утисак је да ће након репортаже коју припрема Џенин Бровнел Митић, новинарка престижног америчког листа Вол стрит џорнал, али и документарног филма у продукцији ББЦ, Кикинда и њене сове добити адекватан публицитет.

– Интересантно је да сам први пут о совама чула од доктора у Лондону. Поменула сам му да одлазим да се венчам са вашим земљаком из Краљева, али и да бих видела сове. У међувремену сам урадила интервју с Дејвидом Линдом, урбаним посматрачем птица и човеком који много зна о кикиндским совама – каже за Курир Џенин:

– Сматрам да ће се након моје приче и оне коју припрема ББЦ ситуација променити. Дефинитивно имате потенцијал за развој еко-туризма.

На стаблима у центру Кикинде сове ушаре пронашле су безбедно место, где је мање снега и ветра, а у околини града, на њивама, огромне количине хране. Посебном одлуком СО Кикинда, центар града заштићен је као највеће зимовалиште сова на свету.

Чланак НАЈВЕЋЕ ЗИМОВАЛИШТЕ НА СВЕТУ: Кикиндске сове на ББЦ и у Вол стрит џорналу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Србије Томислав Николић рекао је данас да је Србија плодно тле за стране инвеститоре, али да би сада, за разлику од ранијег периода када се углавном инвестирало у инфраструктуру, требало променити врсту инвестиција.

„Мислим да врста инвестиција мора да се промени и да доминирају инвестиције у нови производ, а не инвестиције у инфраструктуру, и то је оно о чему интензивно разговарамо с партнерима који имају новаца и желе да инвестирају“, рекао је Николић у интервјуу за британски Би-Би-Си, који ова станица данас емитује.

Он је рекао да српске власти сада покушавају да убеде све инвеститоре да улажу у градњу објеката за производњу зато што је, како је рекао, из више разлога веома повољно произвести у Србији и продати робу из Србије на другим тржиштима која за ЕУ нису бесцаринска.

Николић је подсетио да је до сада углавном инвестирано у инфраструктуру.

„Сви су се утркивали да у Србији граде аутопутеве, мостове, железнице… Наравно, то су велики инвеститори из Турске, Азербејџана, Кине, Руске Федерације“, рекао је Николић.

Европски инвеститори су, како је истакао, радили праву ствар – они су инвестирали у фабрике у којима се производило за руско тржиште, које је за Србију ослобођено царине.

Николић је рекао да није незадовољан приливом страних инвестиција и оценио да је много већа сигурност и веће поверење у Србију, посебно од разговора са ММФ-ом и припрема за склапање споразума с њим у фебруару.

„Мора на другим основама да Србија буде тле за инвестиције и о томе постоји коначно потпуна сагласност и између председника и владе. Ми ћемо сигурно учинити ове године много тога да усмеримо инвестиције, да усмеримо и, ако буде и задуживања по основу кредита, у нови производ, у оно што ће најбрже моћи да врати“, рекао је он.

Иначе, упозорио је, уколико не обезбедимо инвестирање у ново запошљавање, онда се суочавамо с великим проблемом да дођемо у ситуацију у којој је била Хрватска пре неколико година – да је потрошила сав новац на инфраструктуру, а да су људи остали незапослени.
„Друга опција, а можда и прва, је пољопривреда“, указао је председник Србије.

„Србија има здраву земљу, воду, ваздух, може да производи огормне количине хране и држава ће на томе морати да ради много више него до сада“, истакао је Николић.

Упитан шта мисли о судбини многих државних предузећа у Србији, Николић је одговорио да Србија има висе проблема које је створила себи у последњих 15-ак година.

Србија је, како је рекао, из индустријске земље која је била отперећена проблемима, из земље у којој је доминирало државно и друштвено власништво, ођедном прешла у земљу либералног капитализма са доминантним првиатним власништвом, специјално над својом индустријом.

„То је рађено јако лоше и на криминални начин, понекад зато да престане производња, зато што онај ко је куповао није био заинтересован да производи у Србији. Понекад је куповао само зато што је било пословног простора или земље која је била захваћена објектима индустрије и ми смо остали без огормног броја радних места, а многа предузећа су остала у фази реструктурирања, где су или биле поништаване приватизације због криминала или нико није био заинтересован“, рекао је Николић.

Како је додао, Србија има и предузећа која су државна и у којима држава обезбеђује извесна примања за оне који су запослени или, тобож, фиктивно запослени пошто уопште не долазе на посао.

„Истовремено, имамо и много предужећа која су државни монополисти, а која морају да се препусте тржишној утакмици у којој нису достојни партнери за такву утакмицу“, указао је Николић.

Такође, српски сељак је препуштен тржишној утакмици са пољопривредницима из ЕУ који имају много више погодности од своје државе него што ми можемо да дамо својима, додао је он.

„Ми имамо једну општу кризу у којој смо најпре морали да ускладимо своја издвајања из буџета са оним што у буџету можемо да приходујемо. Све досадашње владе су рачунале колико могу да се задуже у периоду док им траје мандат, да обезбеде грађанима примања која су имали до тада, чак и да повећају пензије иако није било новог производа у довољној мери, али зато су рачунали да могу да буду популарни и да остану на власти“, рекао је Николић.

„Можда смо и ми могли бар још један мандат да на тај начин владамо Србијом, али наш договор је био да ми реформишемо Србију и свесни смо тога да они који реформишу и који ускрате део привилегија за које нема и никада није ни било довољно новаца, да могу да буду непопуларни и да могу чак и да изгубе следеће изборе“, истакао је он.

Али Србију је неко требало да отрезни, да јој каже истину, и мислим да је то најбоље сада када је Српска напредна странка толико јака да не страхује за подршку у парламенту, да влада помоћу истине, додао је Николић.

“ А грађани Србије ће видети да ли је то за њих прихватљиво или није ….. Ми смо морали или овај потез да повучемо, или да кажемо да Србија више не може да испуњава даље своје обавезе“, нагласио је председник Србије.

Николић је рекао да мисли да је ова година, уколико се не десе неки велики светски поремећаји каква је била светска и финансијска криза, можда и последња година у којој ће грађани Србије страховати да ли ће идуће године да живе лошије него претходне.

Николић сматра да Србија до 2020. неће постати члан ЕУ, али да прогрес на путу ка ЕУ очигледно постоји.

„Али то не значи да нећемо потпуно довести односе у ниво с кога можемо врло лако да постанемо члан. Ја видим само два велика проблема, а све остало ћемо да решимо: један је Украјина, а други је Косово и Метохија“, рекао је он.

Николић је, међутим, указао да нисмо отворили ниједно поглавље.

Сада, наравно, долазимо до оног од чега ми Срби страхујемо – да ли је можда разлог за то што процес иде спорије – судбина КИМ и наш однос према другом делу Европе, посебно према Русије, упитао је он.

„Мислим да Србија ради највише и најбоље што може, али и сама има нека ограничења пред којима ЕУ није више тако риогорозна и тако захтевна, већ једноставно каже: ‘Па добро, хајде да ми завршимо преговоре, а онда ћете се наћи пред одлукама које данас не можете да донесете’ „, рекао је Николић.

Осврћући се на украјинску кризу, Николић је рекао да је жеља Србије да буде чланица ЕУ огромна, али да не може да прекине историјско пријатељство са Русијом.

Како је додао ЕУ је тога свесна и још увек не поставља ригорозне услове.

„Али комесар за проширење Јоханес Хан отворено рекао да чланство у ЕУ подразумева заједничку спољну политику и да бисмо тог дана ми морали да се определимо онако како се опредељују у Бриселу“, рекао је Николић.

Србија не заузима ниједну страну, али може, као неко ко је у пријатељству и с једнима и с другима, да покуша да успостави покидане везе и то ће јој бити можда најтежа улога као председавајућег ОЕБС.

„Када говорите о украјинској кризи, онда смо на потпуно истим позицијама, ЕУ и Србија – потребно је очувати суверенитет и територијални интегритет Украјине. Када то пребаците на терен Србије и КиМ, онда смо ту на истим позицијама са РФ, која у овом случају каже треба сачувати суверенитет и територијални интегритет Србије. Значи, у два иста примера Русија и ЕУ имају различита схватања и шта ми мали да се у свему томе снађемо, шта да очекујемо од тога? Ми и даље инсистирамо на правилу“, поручио је он.

Говорећи о отказивању изградње Јужног тока, Николић је рекао да је Србија много полагала у тај пројекат.

Он је рекао и да Србија има две године да направи нови стратешки план о обезбеђивању својих енергената, о чему је разговарао са премијером.

„Говори се о том гасоводу који би ишао преко Грчке, али то је нама изузетно скупо и не доноси нам никакву зараду. Јужни ток је предвиђао да Србија буде чвориште из кога ће се снабдевати на све стране својим гасоводима многе државе и да ми од тога имамо велике приходе. Ситуација је веома озбиљна али мислим да цео југ Европе данас нема енергетску стабилност зато што су обустављени радови на Јужном току“, рекао је Николић.

Николић се осврнуо и на неспоразум између шефа Делегације ЕУ и премијера Србије.

„Постоје потпуно јасни докази да се поједини медији у Србији финансирају из средстава ЕУ и да сви имају јединствену уређивачку политику усмерену против напора државног руководства да Србију изведу из кризе. И Александар Вучић је то отворено рекао, можда не речником који се користи у таквим приликама, али је уз извињење за речник замолио да му неко одговори где није био у праву“, рекао је Николић, нагласивши да то не може да поквари односе ЕУ и Србије, нити амабасадора ЕУ у Београду и премијера.

Он је додао да су у Србији амбасадори САД, Немачке, Британије, Француске, ЕУ, „некако научили по дифолту да критикују јавно рад државног руководства, да понекад предвиђају лоше ситуације за Србију и да траже изјашњавање унапред“.

„То траје јако дуго, још из времена Милошевића…….Понеки од амбасадора још не може да прихвати принцип да се не меша у рад државе у којој је амбасадор зато што то не раде ни српски амбасадори било где у свету. То је једноставно недозвољиво. То је дакле био један мањи неспоразум, мислим да је изглађен у интересу грађана Србије и ја се надам да се неће понављати“ закључио је он.

Чланак НИКОЛИЋЕВ ИНТЕРВЈУ ЗА БИ-БИ-СИ: Србија плодно тле за инвестиције се појављује прво на ИСКРА.