Берни Сандерс (Фото: intermagazin.rs / Profimedia)

Милиони људи раде дуже и плаћени су мање него пре 40 година, у САД и у другим земљама. Остаје им само да беспомоћно посматрају како моћна мањина купује изборе, а политичка и економска елита се богати, док будућност њихове деце постаје све мрачнија, пише Берни Сандерс

Ево где се као планета налазимо ове 2018: после светских ратова, револуција и међународних самита из прошлог века живимо у свету у којем шачица невероватно богатих појединаца има несразмерно висок ниво контроле над економским и политичким животом глобалне заједнице.

Иако то звучи невероватно, чињеница је да 6 најбогатијих људи на планети данас поседује више богатства од доње половине светске популације која обухвата 3,7 милијарди људи. Такође, најбогатијих 1% људи данас има више новца од осталих 99% заједно. Истовремено, док се милијардери размећу својим богатством, један од 7 људи на свету се бори да преживи са мање од 1,25 долара на дан и – што је застрашујуће – око 29.000 деце свакога дана умре од излечивих болести као што су дијареја, маларија и запаљење плућа.

У исто време широм света корумпиране елите, олигарси и анахроне монархије троше милијарде долара на апсурдне екстраваганције. Султан од Брунеја поседује преко 500 „ролс-ројсова“ и живи у највећој палати на свету, грађевини са 1.788 соба чија се вредност процењује на око 350 милиона долара. На Блиском истоку, где живи 5 од 10 најбогатијих светских монарха, млади принчеви се проводе као део светског џет-сета, док овај регион пати од највише стопе незапослености младих на свету, а 29 милиона деце живи у беди и без пристојног крова над главом, чисте воде и квалитетне хране. Поврх тога, док стотине милиона људи живи у нехуманим условима, трговци оружјем широм света се богате, а владе троше билионе долара на наоружање.

У САД, Џеф Безос – оснивач Амазона и тренутно најбогатија особа на свету – располаже са више од 100 милијарди долара. Он поседује 4 палате које укупно вреде више десетина милиона долара. Kао да то није довољно, он ће потрошити 42 милиона долара на изградњу сата унутар планине у Тексасу, који би требало да ради 10.000 година. Истовремено, у Амазоновим складиштима широм земље његови радници раде тешко и прековремено, а плаћени су толико мало да морају да се ослањају на Медикејд, маркице за храну и јавне станове које обезбеђују амерички порески обвезници.

И ово није све. У време огромне неједнакости у богатству и приходима, људи широм света губе веру у демократију – у власт народа, из народа и за народ. Они убрзано постају свесни да је глобална економија намештена тако да награђује оне на врху, а на рачун свих осталих, и то их чини гневнима.

Милиони људи раде дуже и плаћени су мање него пре 40 година, у САД и у другим земљама. Остаје им само да беспомоћно посматрају како моћна мањина купује изборе, а политичка и економска елита се богати, док будућност њихове деце постаје све мрачнија.

У ситуацији овако изражених неједнакости, сведочимо и узнемирујућем успону ауторитаризма и десничарског екстремизма – који се храни, експлоатише и појачава озлојеђеност оних на које је систем заборавио и распламсава етничку и расну мржњу.

Данас је више него икада раније потребно да сви они који верују у демократију и прогресивну владавину, уједине радне и слабо плаћене људе широм света око програма који ће одражавати стварне потребе људи. Уместо мржње и подела, морамо понудити поруку наде и солидарности. Морамо развити интернационални покрет који ће се супротставити похлепи и идеологији милијардерске класе и повести нас у свет економске, социјалне и еколошке правде. Да ли ће то бити лака борба? Наравно да неће. Али то је борба коју не можемо избећи. Улози су превелики.

Kако је у свом говору у Ватикану 2013. исправно приметио папа Фрања: „Створили смо себи нове идоле. Некадашње обожавање златног телета данас се одражава у новој, бездушној слици култа новца и диктатуре економског система који је безличан и лишен сваког хуманог циља“. Он је додао и следеће: „Данас све подлеже законима конкуренције и опстанка најспособнијих, по којима се моћни хране немоћнима. Последица тога је да се маса људи осећа искључено и маргинализовано: без посла, без могућности и без излаза из такве ситуације.”

Нови међународни прогресивни покрет треба да се посвети елиминисању структуралне неједнакости између и унутар држава. Такав покрет мора превазићи менталитет „култа новца“ и „опстанка најспособнијих“ на које нас папа упозорава. Он мора подржати националне и интернационалне политике усмерене на подизање животног стандарда сиротиње и људи из средње класе – почев од пуне запослености и минималне наднице, па све до универзално доступног високог образовања, здравства и уговора о фер трговини. Поврх тога, морамо обуздати моћ корпорација и спречити еколошку катастрофу која прети да угрози нашу планету као последица климатских промена.

Ево само једног примера онога што треба урадити. Пре свега неколико година, Мрежа за праведне порезе је изашла са проценом да су најбогатији људи и највеће корпорације широм света нагомилали између 21 и 32 билиона долара у пореским рајевима како би избегли плаћање пореза. Ако бисмо заједно радили на елиминацији офшор пореских злоупотреба, нови приходи од пореза били би довољни да се оконча глад у свету, да се створе милиони нових послова и да се значајно смање екстремне неједнакости у приходима и богатству. Ови приходи би могли бити искоришћени и за агресиван помак ка одрживој пољопривреди и за убрзану трансформацију нашег енергетског система ка коришћењу обновљивих извора енергије.

Ухватити се у коштац са похлепом Вол стрита, са моћи гигантских мултинационалних корпорација и утицајем глобалне милијардерске класе, није само морално исправно – то је и стратешки и геополитички императив. Истраживање УН-а је показало да грађанска перцепција неједнакости, корупције и искључености најконзистентније предвиђа да ли ће заједнице подржавати десни екстремизам и насилне групације. Kада људи осећају да су карте намештене против њих и не виде да на располагању имају било какав легитиман начин за исправљање ове неправде, они су склонији да се окрену штетним решењима која само додатно погоршавају проблем.

Ово је кључан тренутак у светској историји. Са експлозивним растом напредне технологије и пробојима које је он изазвао, данас коначно имамо могућност да значајно увећамо светско богатство на правичан начин. Средства за елиминисање беде, продужавање просечног животог века и стварање приступачног и еколошки одрживог глобалног енергетског система, стоје нам на располагању.

То је оно што можемо урадити ако имамо храбрости да се ујединимо и суочимо са моћним интересним групама које желе све више свега за себе. То је оно што треба учинити зарад своје деце, унука и будућности наше планете.

Чланак БЕРНИ САНДЕРС: Један одсто најбогатијих има више новца од осталих 99 одсто заједно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Милиони Американаца су у уторак гласали из протеста, изражавајући незадовољство економским и политичким системом који ставља интересе богатих испред њихових, оценио је један од бивших кандидата за номинацију Демократске странке Берни Сандерс у тексту за „Њујорк тајмс“.

„Сматрао сам да је Хилари Клинтон прави избор па сам је подржавао. Али Доналд Трамп је победио, јер је успео да „упрегне бес“ једног дела бирачког тела“, навео је синоћ Сандерс.

Сандерс наводи да је тужан због исхода гласања, али да није шокиран што су милиони гласали за Трампа, јер им је доста економског, политичког и медијског статуса квоа.

„Обични људи гледају како политичаре финансирају милијардери и корпорације, а политичари потом игноришу обичне људе. Американци раде дуже за мање плате, а добро плаћени послови одлазе ван земље. Уморни су од тога да директори зарађују 300 пута више од њих и да 52 одсто прихода одлази најбогатијима. Многи рурални градови остају без становника, продавнице се затварају, а млади одлазе јер нема посла“, констатује Сандерс.

Према његовим речима, радничка класа не може себи да приуштити да на адекватан начин брину о деци – не могу да их пошаљу на факултет и немају уштеђевину за пензију, док има и доста породица које траже утеху у дрогама и алкохолу.

„Новоизабрани председник је у праву – Американци желе промену. Али какву ће им он промену понудити? Хоће ли имати храбрости да се супротстави људима који су одговорни за несрећу радничке класе? Или ће усмерити бес већине према мањинама и имигрантима?“, пита се Сандерс.

Сандерс поставља и питање да ли ће Трамп имати храбрости да се супротстави Вол стриту и институцијама које су „превелике да би пропале“ или ће само наставити све по старом.

„Бићу отворен према идејама Трампа. Ако је озбиљан у науму да поправи увслове живота радничке класе, ја ћу му изложити неке прилике да добије моју подршку“, поручује Сандерс, преноси Индеx.хр.

Сандерс је позвао на стварање милиона добро плаћених послова и подизање минималца на ниво довољан за живот.

„Реформишимо систем који допушта милијардерима попут Трампа да не плате савезни порез на доходак. И најважније, окончајмо могућност да богати донатори купе изборе“, истакао је Сандерс.

Он је најавио да ће наредних дана изложити низ реформи за Демократску странку.

„Сматрам да странка треба да прекине везе с корпорацијама и поновно постане странка радника, стараца и сиромашних. Морамо отворити врата идеализму и енергији младих људи и свих који се боре за правду. Морамо ићи напред, а не уназад“, закључио је Сандерс.

Чланак САНДЕРС: Американци гласали из протеста, незадовољни системом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

Демократски претендент на номинациjу за кандидата на председничким изборима у СAД Берни Сандерс рекао jе да jе од своjе противнице Хилари Kлинтон до сада губио на унутарстраначким изборима великим делом због тога што „сиромашни људи не гласаjу“.

Сандерс jе своjу председничку кампању претежно засновао на борби против неjеднакости, али jе од Kлинтонове изгубио у 16 од 17 америчких држава са наjвећом разликом у висини зарада.

Упитан у интервjуу на телевизиjи НБЦ зашто jе изгубио, он jе рекао: „Зато што сиромашни људи не гласаjу. И то jе чињеница. Tо jе жалосна реалност америчког друштва“, преноси AфП.

Сандерс jе, међутим, истакао да се такве тенденциjе мораjу променити, приметивши да jе успео да придобиjе много младих гласача, али да му jе било тешко да своjу поруку пренесе до оних коjи не зарађуjу много.

Према његовим речима, 80 одсто сиромашних људи ниjе гласало на изборима 2014. године.

„Mи имамо jедну од наjмањих стопа излазности међу великим земљама у свету“, закључио jе Сандерс.

Недавна победа Kлинтонове над Сандерсом у Њуjорку окончала jе победнички низ овог 74-годишњег социjал-демократске и дала подстицаj бившоj првоj дами Aмерике, иако пред њом има jош тешких битака.

Kраjњи победници унутарстраначких избора суочиће се међусобно на председничким изборима заказаним за новембар.

Чланак САНДЕРС: Губим зато што сиромашни људи не гласаjу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Потенциjални председнички кандидати Демократске партиjе Хилари Kлинтон и Берни Сандерс потпуно су изjедначени у наjновиjоj анкети, док код се републиканаца Tед Kруз озбиљно приближио досадашњем фовориту Доналду Tрампу.

Роjтерс наводи да се кандидати припремаjу за унутарстраначке изборе у америчкоj савезноj држави Њуjорк, на путу ка гласању за Белу кућу коjе се одржава 8. новембра.

Према националноj анкети Роjтерса и Ипсоса, Kлинтонова и Сандерс имаjу по 48 одсто подршке међу демократама, док међу гласачима Републиканске партиjе за Tрампа био 41, а за Kруза 35 одсто испитаника.

Чланак САД: Kлинтонова и Сандерс изjедначени, Kруз одмах за Tрампом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

Претендент за номинациjу Републиканске странке на председничким изборима у СAД Доналд Tрамп оптужио jе свог демократског колегу Берниjа Сандерса да своjе присталице упућуjе да изазиваjу инциденте на његове митинге.

„Берни Сандерс лаже кад каже да његовим присталицама-ометачима ниjе речено да долазе на моjе догађаjе. Пази се Берни или ће моjе присталице доћи на твоjе!“, написао jе Tрамп на свом Tвитер налогу.

Tрампов митинг у Чикагу у петак jе отказан након што се хиљаде окупљених људи поделило у два супротстављена табора – присталице и противнике његове кандидатуре.

Oн jе касниjе на каналу ЦНН назвао те своjе противнике „лошим људима коjи хоће да науде СAД“, пренео jе AфП.

Сандерс jе данас негирао да његова кампања усмерава присталице да иду на Tрампове скупове.

„Tрампове речи треба узети с резервом зато што свако зна да оваj човек не престаjе да лаже“, рекао jе Сандерс и додао да Tрамп подстиче насиље због анкета коjе показуjу да неће добити изборе.

„Људи у Aмерици знаjу да не можемо да имамо председника какав jе Tрамп – коjи вређа Mексиканце, жене, муслимане“, рекао jе он за ЦНН.

Чланак САД: Tрамп оптужио Сандерса за инциденте на митинзима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Ројтерс

Вашингтон се као највећи заговорник глобализације досад сусретао само са мањим отпором демонстраната које би полиција воденим топовима растеривала испред места где би се одржавали самити светских лидера, али је ове године почео да се суочава са далеко већом саботажом, и то изнутра.

Амерички бирачи поручују шта мисле о споразумима о слободној трговини гласајући за кандидате који се најватреније противе међународној размени робе и услуга без царина. Социјалдемократа Берни Сандерс и републиканац Доналд Трамп не слажу се ни око чега изузев око антиглобалистичких порука у којима подвлаче да је ова манифестација неолибералне економије довела до гашења стотина хиљада радних места у САД.

Обојица су у уторак победила на страначким изборима (свако у својој странци) у Мичигену, некадашњем индустријском центру земље који је морао да затвори многе погоне, угаси на хиљаде радних места и у Детроиту 2013. чак прогласи и банкрот. Сандерсов тријумф узбунио је штаб Хилари Клинтон јер би и бројне друге државе са североистока и средњег запада, које су прошле слично што и Мичиген, могле да такође гласају за социјалдемократу из Вермонта.

Споразуми о слободној трговини, којима се укидају баријере у размени робе и услуга између држава, били су окосница прексиноћње дебате демократа на телевизији на шпанском језику „Унивисион”. Некадашња прва дама искористила је прилику да поручи из Мајамија да се и она, као и сенатор, противи Споразуму о слободној трговини у Северној Америци (Нафта) и Транспацифичком споразуму. Клинтонова је раније подржавала ове уговоре, при чему је први потписао њен супруг Бил Клинтон, али се у међувремену, и свакако свесна расположења бирача, оба одрекла. Бивша државна секретарка је истакла да сада подржава само уговоре који Американцима гарантују радна места и веће плате, што јој је било важно да нагласи пред битне страначке окршаје 15. марта који ће се одржати и у Охају, држави која је по много чему слична Мичигену.

Сандерс се одувек противио оваквој економској политици јер је охрабривала америчке компаније да производњу селе у стране државе са јефтином радном снагом, слабим стандардима о безбедности на раду и готово никаквим еколошким стандардима. То је, наравно, и еколошко и морално питање, али и за бројне америчке раднике – најважније економско питање.

„Протестовао сам против Нафте јер вам није требао докторат из економије да бисте схватили да амерички радници не би требало да буду приморани да се такмиче са Мексиканцима који зарађују 25 центи на сат”, истакао је Сандерс приликом раније дебате са Клинтоновом.

Захваљујући овим уговорима Американци добијају јефтиније производе, док америчке корпорације остварују екстрапрофит. Зато их је Сандерс прексиноћ назвао „очајним трговинским споразумима које је написала корпоративна Америка”. Нису само левичарски бирачи револтирани. Симпатизери Доналда Трампа такође су бесни због онога што сматрају непоштеном трговином. Трамп је обећао да ће приморати Кинезе да више не обарају вредност валуте и робу чине још јефтинијом него што би свакако била због нижих надница и стандарда у производњи. Милијардер из Њујорка је поручио и да ће натерати домаће компаније да производњу врате у САД.

Трамп и Сандерс побеђују управо у срединама које су на својој кожи осетиле другу страну глобалистичке медаље. Како пише „Њујорк тајмс”, 58 одсто бирача демократа и 55 одсто републиканаца у Мичигену сматра поменуте споразуме штетнима и већина њих је гласала за Сандерса и Трампа. Само у овој држави је од 1994. до 2015. затворено више од 230.000 радних места у производњи, податак је који износи „Хафингтон пост”, док Сандерс Нафту криви за губитак чак 800.000 радних места у целој земљи.

Следеће недеље се одржава и важно партијско надметање на Флориди где живи велика хиспанопопулација па су оба демократска претендента на Белу кућу истакла да ће се борити за озакоњивање статуса илегалних миграната. Међутим, избегли су да одговоре да ли Трампа сматрају расистом због његових изјава о Мексиканцима и муслиманима.

Да ли и Рубио треба да се врати кући

За разлику од демократа, републиканци обећавају да ће све илегалце вратити кући, и то поручују и синови кубанских миграната, сенатори Тед Круз (Тексаса) и Марко Рубио (Флорида). Овај последњи је једно време био нада републиканског естаблишмента да ће смакнути Трампа са трона, али се после низа његових пораза све чешће чују позиви да и он треба да се врати кући, односно да напусти кампању. Медији сматрају да сенатор треба да се повуче пре избора на Флориди да не би од милијардера доживео понижавајући пораз у сопственој држави.

Чланак САБОТАЖА ИЗНУТРА: Америчка побуна против глобализације се појављује прво на ИСКРА.