Фото: Sputnik/ CC0 / Marijanana

Све активнија спољна политика САД према питањима која су кључна за Србију говори о томе да се на Србе више не може гледати као на противнике, већ да од наше земље желе да направе, ако не савезника, онда макар озбиљан фактор који није константно противан америчком интересу, сматра аналитичар Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

Најављени долазак америчког сенатора Рона Џонсона у Београд, потом у Приштину, али и у Скопље и Атину, како тврди Рајић, говори о томе да је више него очигледно да су таргетирана она места где Американци сада желе да активирају своју дипломатију и своју моћ политичког утицаја како би решили, ако је могуће, сва отворена питања на Балкану која су кључна и која би могла бити ускоро решена.

„Реч је о човеку који је изузетно близак сарадник америчког председника Доналда Трампа, самим тим њега можемо окарактерисати и као америчког политичког емисара. Он је политичар који је веома добро упознат не само са ставовима и плановима који су спојени са спољном политиком САД, већ и са безбедносним структурама Америке, што је у овом тренутку веома важно“, истакао је.

Треба имати у виду, истиче он, да Џонсон, рецимо, неће у овој турнеји обићи Сарајево, што шаље поруку да још није сазрело време да се у Босни и Херцеговини пронађе решење које би било прихватљиво за сва три ентитета, а у складу са новим америчким приступом када је Балкан у питању, а то је приступ прагматизма.

„Американци не желе да једна страна у отвореним конфликтима, какви постоје на Балкану, добије све, односно да друга страна изгуби све, већ желе да сви изгубе по мало и да буду по мало незадовољни. За Трампа су такви споразуми можда и најодрживији и најбољи, што и представља један прагматични приступ у спољној политици“, објашњава Рајић.

Имајући у виду да се у Србији тренутно налази и амерички секретар за трговину Вилбур Рос, Рајић тврди да је тешко очекивати да такви догађаји могу бити изоловани. За разлику од Џонсона, који по свему судећи у Србију долази да саслуша ставове и стекне општу слику коју ће потом пренети кључним структурама у САД, а то су Бела кућа, Стејт департмент и Пентагон, Рос је у Београду са конкретним предлозима, оцењује наш саговорник.

„Наиме, Рос је дубоко интегрисан у америчку привреду, самим тим од њега можемо да очекујемо одређене понуде где бисмо ми могли да искалкулишемо колико нам то користи и да размислимо како бисмо евентуално окренули неки нови лист у односима са САД“, каже Рајић и истиче да би то могло пре свега да се тиче инвестиционог, али и финансијског сектора.

„Људи попут њега у принципу никада не одлазе у посете чисто формално или само да би пренели неку млаку политичку понуду. Они долазе са конкретним и јасним понудама како би Србија стекла увиду у то колико су озбиљне намере актуелног председника и његове администрације да се наша држава од сада па убудуће перципира више као земља-партнер, а мање као држава која је потенцијални противник или извор нестабилности и сукоба“, наглашава Рајић.

Он додаје и да је за Србију добра вест чињеница, како је то рекао Џон Болтон, саветник за спољну политику Трампа, да је америчка политика дуги низ година, када је Србија у питању, била на аутопилоту, али да то више није тако, већ да се сада слуша и српска страна и узимају у обзир и српски интереси.

„То свакако за нас представља један велики искорак и рекао бих да та промена није дошла сама од себе већ је последица једне дипломатске офанзиве коју годинама већ предводи српска власт, тако да сада видимо и позитивне последице и промене у ставовима и у самом Вашингтону, а треба бити свестан да се питање Косова просто не може разрешити без Вашингтона јер су Американци једини који имају конкретне инструменте притиска на Албанце на КиМ и то инструменте какве ЕУ нема ни изблиза“, закључује Рајић.

Чланак ТРАМПОВ ЧОВЕК: Ко је амерички специјалац који долази да реши спорове на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik / Flickr / RickyNJ

Од Берлинског конгреса, кад су велике силе нацртале нову мапу Балкана, стигли смо до Берлинског процеса, који је потпуно немоћан да било шта помери са мртве тачке у овом делу Европе.

Током јалове приче о европским интеграцијама све више сазрева став да балканске земље не могу саме између себе да реше спорове који оптерећују све. Поставља се питање да ли само уз учешће великих сила могу стратешки и дугорочно да се разреше неспоразуми између балканских држава. Овога пута, не само у ЕУ која је очигледно немоћна да затвори процес већ и уз помоћ највећих светских играча како је то више пута било у историји.

Сетимо се историјског Берлинског конгреса.

Он је после месец дана преговора окончан 13. јула 1878. и донео је признање независности и проширења на рачун Турске — Србији, Црној Гори и Румунији, док је Бугарска подељена на интересне сфере, а уједињена је седам година касније.

Тим конгресом решена је Источна криза, али истина, истовремено је појачан ривалитет великих сила, пре свега Русије и Аустроугарске, што је, уз савезништва створена до краја 19. века, само погодовало изазивање светског рата 1914.

Питање које Берлински конгрес није успео да реши јесте успостављање неповредивости граница међу државама. Мале државе којима је призната независност те 1878. нису биле задовољне територијалним добицима после ратова са Турском, јер је велики број припадника балканских народа и даље остао у европском делу Османске царевине. Тек су територијална проширења из 1912. и 1913. омогућила српским државама (Србији и Црној Гори) да ослободе све припаднике српског народа и обједине их у две националне државе.

Али тек кад су се моћне империје договориле, мапе су како-тако нацртане.

Желећи да успостави трајан мир у Европи, амерички председник Вудро Вилсон покушао је да избегне грешке Берлинског конгреса на Версајској мировној конференцији 1918, промовишући принципе самоопредељења народа и једнакости међу државама. И ту су главну реч водиле четири велике силе – САД, Велика Британија, Француска и Италија.

Међутим, међународни поредак оличен у Друштву народа био је исувише крхак пред амбицијама појединих великих сила (Италије и Немачке) за прекрајањем граница у Европи.

После најкрвавије епизоде у европској историји, Другог светског рата, принцип неповредивости граница уведен је у међународно право као светиња и уписан у Хелсиншки завршни акт. И тад су се о томе договориле велике силе, ратне победнице са истока и запада.

Међутим, опет су постојале епизоде прекрајања државних граница, негде мирним путем, као што је био случај са распадом СССР-а и Чехословачке, а у случају Југославије то се догодило у крвавом грађанском рату.

Нерешено питање државних раница и данас заокупља пажњу европских држава. На примеру Косова и Метохије можемо да закључимо да се неке ствари у понашању великих сила никада не мењају, што потврђује и историчар Чедомир Антић.

Границе је, према Хелсиншком завршном акту, могуће мењати, али уз сагласност свих страна, каже он.

„Е сада, какав споразум страна може да буде, то велике силе врло добро знају. Неки елементи силе, насиља и неправде се не мењају, исти су и код демократских држава, као што је, рецимо, Немачка, која је признала једнострано проглашену независност Косова и код оних које нису демократске, као, рецимо, када је Хитлер натерао Румунију да поклони Трансилванију Мађарској, такозвани Бечки поклон“, објашњава Антић.

Размена територија и промена граница су могуће, само зависи колико су велике силе спремне да се за то заложе, додаје он и констатује да на Балкану, према његовом мишљењу, још није сазрело време за промену граница.

„Постоји демократски начин. Зоран Ђинђић, када је био премијер, у условима у којима је противно међународном праву и противно вољи Србије, на Косову стварана нова држава, предложио је међународну конференцију која би решила питање граница. Међутим, тешко је то сада очекивати и треба подсетити да се Берлински конгрес ипак догодио пре 140 година и дошао је после једног рата, тако да су границе промењене у односу на предратно стање, у односу на ратно оне су отприлике биле сличне“, каже Антић.

Данас, уместо Берлинског конгреса имамо Берлински процес, чији је циљ да приближи балканске земље ЕУ. Уместо Бизмарка, који је сматрао да Балкан није вредан ни малог прста неког померанског гренадира, имамо Ангелу Меркел, која шаље немачке војнике у мисије НАТО-а по свету, па и на Косово и у Босну.

Разлике постоје. Али историја опомиње да један овако замршен процес, као што је балкански конфликт, може да се оконча само договором великих.

Колико ћемо чекати на њега?

Чланак БЕРЛИН 2: Спремају ли се велике силе да нацртају нове границе на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Директорка Руског центра науке и културе (Росотрудничество) Елеонора Митрофанова изјавила је у Београду да су балканске земље међу приоритетима када је реч о ангажману те руске институције у иностранству.

Како је рекла, међу приоритетима су земље Заједнице независних држава (ЗНД), али и Балканског полуострва.

„Први приоритет су земље ЗНД, а други — Балкан. То је наш суседски и пријатељски прстен са којима је потребно градити исправне, партнерске и пријатељске везе. Ми смо предузели већ неопходне кораке како би појачали ангажман у том правцу“, рекла је Митрофанова.

Она се приликом доласка у Београд састала и са председником Србије Александром Вучићем са којим је разговарала, између осталог, и о унутрашњем уређењу Храма Светог Саве, будући да је „Росотрудничество“ координатор тих послова који се финансирају од средстава руских компанија које послују у Србији, а пре свега „Гаспрома“.

„Председник Вучић и ја смо се договорили да ће бити обновљен рад заједничке комисије у септембру, како би се довршио процес унутрашњег уређења Храма. Српска страна ће издвојити сва неопходна средства, на нама је да одрадимо организационо-технички посао. Пре свега ћемо направити предрачун, план радова, а након тога ћемо кренути са радом, могуће да ће прво бити сређен олтар и то за јубилеј поводом годишњице од Стицања самосталности Српске православне цркве, који се обележава наредне године“, оценила је она.

Истовремено, Вучић је захвалио на помоћи Руске Федерације у завршетку радова на Храму Светог Саве, на спровођењу и финансирању унутрашњег осликавања, што сасвим сигурно представља и симбол успешне сарадње двеју земаља.

Током сусрета, председник Вучић је истакао да је Србија опредељена за даљи развој политичких односа са Руском Федерацијом на темељу стратешког партнерства, захваливши се на чврстој и доследној подршци Руске Федерације територијалном интегритету и суверенитету Србије.

Председник Вучић је нагласио да је Руска Федерација један од стратешких економских и водећих спољнотрговинских партнера Србије, додајући да је Србија заинтересована и за даљу сарадњу у области културе, образовања и науке, саопштено је из председничког кабинета.

Чланак РУСИ САОПШТИЛИ: Појачавамо присуство на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника „са идејом” и истинским ратним искуством био је крајње дисциплинован и лојалан Драгољубу Михаиловићу.

Према оценама савремених историчара који се баве четничким покретом, такви људи су у најбољем случају чинили четвртину покрета. Остале три четвртине четника нису били регуларни одреди, него они који су благовремено „отишли у шуму” и затим се формално изјашњавали као четници и формално се потчињавали Дражи Михаиловићу, али су то у суштини били самостални шумски одреди. Они су се крили по шумама близу својих села и никоме нису полагали рачуне.

Управо они су вршили већину погрома симпатизера комуниста и управо они су, касније, за време социјализма, највише и довођени у везу са четничким покретом. Они су понекад дејствовали и заједно са фашистима – Немцима или Бугарима.

Сачуване су фотографије на којима неки наоружани људи, наводно четници, пију ракију са усташама. Међутим, уопште се не може са сигурношћу рећи ко су ти људи. Није било никаквих знакова препознавања, нити их је могло бити. Једно је сигурно: ни званични ни „незванични” четници нису долазили у сукоб са Црвеном армијом.

Црвеноармејци су свуда дочекивани као пријатељи и ослободиоци. У градовима и селима су их чекали натписи: „Живео генралисимус Стаљин”, „Живео краљ Петар”, „Живео Дража Михаиловић”. Добро је познат случај ослобођења Крушевца. Њега су ослобађали четници заједно са Црвеном армијом. Сачуване су и фотографије на којима четнички војвода Кесеровић и мајор Црвене армије Проњин стоје заједно на балкону крушевачког хотела „Париз” и поздрављају војнике – црвеноармејце и четнике који марширају испред њих.

Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: „Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик”. Титу и његовим сарадницима пошло је за руком да коначно убеде Совјетски Савез да четници сарађују са фашистима тек када су партизани по уласку Црвене армије у земљу узурпирали улогу посредника у контактима са совјетским војницима. Титови следбеници су учинили све како би приказали четнике у таквом светлу, јер је у току Другог светског рата на територији Србије вођен и унутрашњи, грађански рат.

Четнички покрет је био веома популаран у народу, између осталог и због тога што су четници без одлагања почели да пружају отпор окупатору, док су комунисти чекали 22. јун, када је Совјетски Савез ступио у рат са Хитлеровом Немачком. А и после 22. јуна, и све до краја 1941. године, четници и партизани су изводили заједничке борбене операције. Око Драгољуба Михаиловића је било доста људи левичарских схватања. Такав је, на пример, био Живко Топаловић, један од оснивача Комунистичке партије Југославије. Или рецимо, Драгиша Васић, национално оријентисани социјалиста који је био ожењен совјетском држављанком и у више наврата је боравио у СССР-у. О њему се чак писало да је тобоже био мајор совјетске обавештајне службе, али те чињенице нису историјски потврђене. Такви људи су могли изградити „мостове пријатељства“ између четника и партизана. Другим речима, постојали су сви услови да четници и партизани постигну договор, али ни једни ни други нису били за то заинтересовани.

Двосмислена формулација коју је усвојио суд приликом рехабилитације Драже Михаиловића покреће многа питања, и у српској јавности се доста дискутовало о томе. Међутим, сам факат рехабилитације је позитиван. Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до 90-их година добијала из Југославије. Најважније је да се из свести читавог друштва избрише стереотипна представа по којој су четници и усташе једно исто. Додуше, старија генерација балканолога тешко се може одрећи такве тезе. Треба, ипак, имати у виду да највећи број симпатизера Русије истовремено гаји симпатије и према четницима. Према томе, ако Русија подржава рехабилитацију Драже Михаиловића, тиме она уграђује још један камен у темеље руско-српског пријатељства.

Аутор: Никита Бондарев

Чланак РУСКО ПИСМО ТИТУ: „Говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/ Pixabay

Европска унија нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донело би бројне ризике — национализам, мањкаве правне државе, друштва упућена на новац других, написао је Кристоф Хазелбах у свом коментару за „Дојче веле“.

Он наводи да Европска комисија прећуткује да жели да се супротстави нешто растућем утицају Русије и Кине у региону, пише Хазелбах и додаје да обе маме новцем и инвестицијама и, насупрот ЕУ, не постављају непријатна питања о стању правне државе.

Према његовим речима, против пуног чланства у догледно време не говори само то што су земље Западног Балкана далеко од испуњавања тражених „домаћих задатака“, већ и темељна дилема која нема везе са реформским темпом на Балкану.

Он каже да је ЕУ тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења, а већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику, за шта, оцењује Хазелбах, има добрих разлога.

Пре свега, оцењује Хазелбах, приликом последњих проширења „забашурене“ су мањкавости земаља кандидата, попут Румуније и Бугарске.

„Али када неко једном уђе у клуб, против њега готово да нема механизама. Он профитира од свих предности ЕУ и има право гласа, чак и када се не понаша како би требало. На примеру власти у Пољској и Мађарској може се видети колико је Бриселу тешко да примора државе-чланице на добро владање“, оцењује Хазелбах.

Како је истакао, национализам је можда највећи проблем Балкана, а иако се ЕК нада да би се он зауздао приступањем ЕУ, вероватније је да би тада тај национализам само био унутар уместо ван ЕУ.

„Не треба заборавити огроман економски јаз. Свих шест земаља су привредно далеко испод просека ЕУ чиме би постали нето-примаоци. Што је више прималаца, чланство у ЕУ постаје све непривлачније за нето-даваоце. Солидарни принцип је у суштини у реду, али неравнотежа не сме постати превелика. Пуно чланство и слобода кретања која иде са њим вероватно би довели до новог таласа исељавања са Балкана ка боље стојећим земљама ЕУ и њиховим развијеним социјалним системима“, пише немачки аналитичар.

Он закључује да ЕУ не може себи да приушти Западни Балкан, нити сме да га препусти утицају Русије и Кине, због чега циљ мора да остане тесна веза — не пуно чланство већ партнерство слично ономе са државама споразума ЕФТА (Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн), а које би подразумевало економску сарадњу, као и многоструку подршку, али не и право гласа.

„Вероватно многи шефови држава и влада ЕУ резонују слично, али то не изговарају гласно. Уместо тога су се на самиту ЕУ и Западног Балкана поново чуле старе фразе о томе како ће те државе за пар година бити у клубу, али да је сада још прерано. Искрено би било да обе стране говоре о реалној перспективи са конкретним временским хоризонтом“, закључује Хазелбах.

Чланак ДОЛАЗЕ СИРОМАШНИ, ЛЕЊИ НАЦИОНАЛИСТИ: Због Балкана је у ЕУ време за панику се појављује прво на ИСКРА.

Сергеј Железњак (Фото: Sputnik/ Владимир Федоренко)

САД, НАТО и Европска унија својом војном подршком директно подстичу крајње агресивне планове Албанаца, појачавају напетост на Балкану и стварају опасност од распиривања новог сукоба, изјавио је заменик секретара Генералног савета Јединствене Русије Сергеј Железњак.

Руски посланик је ово изјавио поводом предлога албанског министра одбране да се изгради војно-морнаричка база НАТО-а на албанској обали Јадранског мора.

Железњак је нагласио да нема сумње да је овај албански предлог, уз платформу о формирању Оружаних снага Косова, као и претходну изјаву албанског премијера Едија Раме о неопходности уједињења Албаније с Косовом, представља саставни део плана о стварању такозване „Велике Албаније“ који контролише Вашингтон.

Подсећајући на трагичне лекције историје, Железњак је нагласио да војна и политичко-дипломатска подршка, коју данас пружају САД, НАТО и Европска унија такозваном „великоалбанском пројекту“ дуж ивице европских граница, има много заједничког са ситуацијом у Европи уочи Другог светског рата, када је Велика Британија, водећи политику смиривања нацистичке Немачке, практично подстакла Хитлера на рат.

Посланик је нагласио да у условима у којима су САД и њихови савезници из НАТО-а, мимо свих међународних закона, ракетне нападе претворили у опасну међународну праксу, Србија, која је у пуној мери искусила ове методе, не може успешно да брани Косово и остале своје националне интересе, с обзиром да нема моћан војни потенцијал.

„Квалитативно јачање нивоа војно-техничке сарадње Србије с Русијом и са земљама ОДКБ-а представља поуздану базу за стварање одбрамбеног потенцијала Србије, који ће моћи поуздано да заштити територијалну целовитост земље и да заштити српски народ у региону“, нагласио је Железњак.

Чланак ЖЕЛЕЗЊАК: Америка, ЕУ и НАТО распирују војни сукоб на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Александар Вучић (Фото: Sputnik / Tanjug / DIMITRIJE GOLL/)

На Балкану неки и даље мисле да треба да се бијемо, а сви нам људи одоше у неки бољи живот, рекао је председник Србије Александар Вучић, те поручује да мисли да то треба да се заустави, а ће се и он лично и држава Србија борити да покушају да нађу решење за све проблеме који нас оптерећују.

Он је то рекао након завршетка састанка у оквиру процеса Брдо—Бриони у Скопљу, додајући да је важно да разговарамо о будућности без обзира на горчину која је и данас на том састанку испољена.

„Нисам превелики оптимиста, али даћу све од себе за то да живот победи, јер сви у региону себе само лажемо да смо јаки и велики. А ми можемо само да сањамо да нас има 7,3 милиона, Хрвати да их је 4,4 милиона… Јер сви нам људи одоше ка неком бољем избору“, поручио је Вучић.

Уместо да помажемо једни другима, подмећемо ногу

Вучић је поручио у Скопљу земљама региона да сви лепо говоре, али да нико никоме не помаже у процесу придруживања Унији.

Он је, у оквиру дискусије на састанку лидера Брдо—Бриони процеса, који је одржан иза затворених врата, рекао да уместо једни другима да помогну, једни другима подмећу ногу.

Да није било немачке канцеларке Ангеле Меркел, према његовим речима — ко зна шта би било са регионом.

Такође је критиковао приштинске власти, то јест косовског председника Хашима Тачија, који учествује на скупу у Скопљу, због хапшења директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, али и што ништа нису урадили по питању Заједнице српских општина.

На Тачијево „радимо сада на статуту“, он је питао „а зашто ниси радио пет година“.

Захвалио је председнику Савета ЕУ Доналду Туску и рекао да је његовим доласком подигнуто поверење у ЕУ.

На данашњем састанку осим домаћина председника Македоније Ђорђа Иванова, и специјалних гостију председника Савета ЕУ Доналда Туска, премијера Бугарске, земље која председава ЕУ, Бојка Борисова, учествују председник Албаније Иљир Мета, Хрватске Колинда Грабар Китаровић, Црне Горе Филип Вујановић, Словеније Борут Пахор, председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, косовски председник Хашим Тачи.

Брдо—Бриони процес инициран је 2013. године на Брду код Крања од стране председника Словеније и Хрватске, а идеја је да ове две чланице ЕУ помогну Западном Балкану на њиховом путу у Унију, као и њихову стабилизацију кроз јачање регионалне сарадње и решавање отворених билатералних питања.

О односима са Загребом: Испадамо смешни пред светом

Вучић је рекао да Хрватска и Србија испадају смешње пред светом и да треба да пробамо да не учествујемо у нечему што би могло да урушава наш углед.

Вучић је, у изјави новинарима након састанка лидера у оквиру процеса Брдо Бриони рекао да би могао да прича и о етикетама, о којима говоре неки хрватски политичари, мога да говори онолико.

„Рекао је да смо два света. Морам да кажем да ме чуди да смо два света, а јесмо посебно када је реч о односу према Јасеновцу и неким другим веома важним, не историјским, већ моралним стварима и питањима“, нагласио је он поводом изјаве хрватског министра одбране.

Рекао је да не би додавао ни реч више, јер не би да се бави стицањем политичких поена у домаћој јавности, већ мисли да је много важније да разумемо да једни други испадамо смешни.

„Испадамо смешни као два овна на брвну пред целом међународном заједницом“, нагласио је Вучић.

Казао је и „џаба нама што нисмо криви, јер се свет пита — шта је овима“, и не вреди рећи да су други криви, пошто испадамо исти као и они.

„Нека они раде свој посао, дајте да се окренемо нама и да пробамо да држимо изнад четири одсто раст ове године. Никоме нисмо дозволили да нам земљу понижава, да урушава углед наше земље. Ајде да пробамо да не учествујемо у нечему што би могло да ушувама неш углед“, предложио је Вучић, уз опаску — посебно када немамо никакву кривицу.

Чланак ВУЧИЋ: На Балкану би неки још да ратују, а сви нам људи одоше се појављује прво на ИСКРА.

Александар Павић (Фото: РТРС/СРНА)

АФЕРА око наводног тровања нервним гасом бившег руског обавјештајца и издајника Сергеја Скрипаља у Енглеској полако се претвара у скандал. Али, не на руски рачун, како су западне службе које су то организовале планирале, већ на британски.

Јер, цијела конструкција, по којој су, наводно, Руси из освете отровали човека кога су одавно казнили и затим размијенили, зато што је Британцима некад продавао информације о структури и особљу руске војно-обавјештајне службе – и то баш уочи предсједничких избора у Русији, а само три мјесеца пре почетка Светског првенства у фудбалу, толико је провидна да дјелује аматерски. А ипак, Британци су се упустили у ту авантуру.

И не само то, него су премијерка и министар спољних послова били приморани да причају чисте лажи, које су сада постале огољене. Демантовала их је сопствена војна лабораторија у Портон Дауну, која је саопштила да није у стању да докаже одакле је дошла супстанца којом су наводно отровани Скрипаљ и његова ћерка, Јулија.

Само пар седмица раније, тачније 20. марта, министар спољних послова Борис Џонсон је категорички тврдио да је та иста лабораторија „несумњиво“ утврдила да наводни отров потиче из Русије. Његово министарство је, свкесно да је ухваћено у лажи, 3. априла обрисало поруку сличне садржине („Анализа водећих светских стручњака из лабораторије… у Портон Дауну је јасно показала да се радило о војном нервном агенту Новичок, произведеном у Русији“) које је објавило на свом Твитер налогу 22. марта – али су трагови, као што то бива, сачувани на интернету, тако да је и та лаж раскринкана.

Сада су се чак и страшљиви Нијемци огласили са јасно израженим очекивањем да Британци треба да произведу јасан доказ да иза Скрипаљевог тровања – ако га је уопште и било – стоје Руси. То је изјавио, а пренео Ројтерс, координатор немачке владе за Русију, Гернот Ерлер.

Ова афера би, уместо руске, могла да уздрма британску владу, и на унутрашњем и на спољном плану. У ствари, већ јесте.

Шта је то навело пословично хладнокрвне Британце да овако брзоплето, наизглед аматерски поступе, до те мјере да доведу у питање не само опстанак сопствене владе, већ и свој међународни кредибилитет?

Има ту, између осталог, и бахатости предубоко укорењеног империјалног манира. И није да није имала утемељење. Јер је већина ЕУ вазала попут послушних кучића скочила да следи Британију у протјеривању руских дипломата и додатном заоштравању односа, не питајући за доказе.

Као и Американци, потврдивши тиме стару тезу „теоретичара завјере“ по којој је чак и америчка Дубока држава потчињена британској. Но, њемачка англо-америчка пудла се, охрабрена принципијелним држањем челника Портон Дауна, којима је ипак сопствена професионална кожа дража од рептилске коже Терезе Меј, на крају одважила да дозволи могућност да је цар, односно краљица, го(ла).

Може бити да се исто тако са британске стране рачунало на то да ће Русија да одговори оштрије него што јесте, и да ће онда лоботомирана свјетска јавност лако заборавити првобитни повод за кризу, послије чега ће бити могуће елегантно, британски, замијенити тезе у ходу, уз помоћ кооперативних корпоративних медија и осталих сијача лажних вијести, и наставити са доливањем уља на ватру. То је била можда још глупља рачуница, с обзиром на то да је Путинова Русија већ више пута демонстрирала да не реагује ни на прву, ни на другу, ни на десету лопту, већ тек онда кад, где и ако то њој одговара.

Да није тако, не би, на примјер, после рушења руског Сухоја 24 над Сиријом у новембру 2015, Ердоган био од непријатеља претворен у малтене стратешког партнера и можда најслабију карику НАТО-а.

Ипак, чини се да је, колико год били присутни горе наведени моменти, један известан – агресивној, ратно-хушкачкој глобалистичкој клики се страшно жури. Јер, пред њеним очима се руши поредак који се, до прије само коју годину, чинио непролазним и неупитним, као „крај историје“ како га је крстио већ одавно дискредитовани Фукујама.

Русија је преокренула ток рата у Сирији и спријечила трајну дестабилизацију региона, која би се затим, пројектовано, преко Исламске државе и других западних терористичких изума, проширила према Каквазу, Централној Азији и Балкану.

Путин је толико убједљиво побиједио на предсједничким изборима да лажљиви западни спинери нису чак ни покушали да склепају ни најскромнију кампању дискредитације руског изборног процеса – иначе већ сада много транспарентнијег од нпр. америчког.

Кина незадрживо расте и добија на самопоуздању.

Најновији западни финансијски мјехур ближи се пуцању, које ће неминовно бити озбиљније од оног из 2008. године.

Трамп је заказао самит са Кимом, а поново покушава да сједне и договори се са Путином.

ЕУ све више пуца по шавовима.

Балкан измиче неоколонијалној контроли…

А традиционални лијек за западне империјалне бољке је одувек био – хаос, дестабилизација, рат… Другачије не умију да функционишу. Али, вријеме се толико убрзало да очигледно нису имали луксуз да смисле нешто паметније и ефектније од афере Скрипаљ.

Наравно, ово све не значи да ће Британци, односно њихови владари из сенке који су ову, а и сличне раније гадости смислили, укључујући и лажне заставе на тлу бивше Југославије помоћу којих су 1990-их сатанизовани Срби и, како се чинило, перманентно утерани у резервате омеђене Уставом из 1974. године – на овоме стати. Немају куд.

То није свијет који ће тихо и смјерно да се повуче ако не у манастире а оно бар у своје карипске виле, и окајавати своје грехе.

Биће овога још. Али се слабост и растућа несигурност виде голим оком.

Покушаће, у својој журби, да запале и Балкан, односно неуралгичне тачке српског етничког простора – свуда гдје мирише на Русе, православље, духовну и државотворну обнову, и свуда одакле се исти могу саботирати, па чак и напасти.

Није сад вријеме за било каква „коначна рјешења“.

Српска ће наставити да јача унутар све растројеније „немогуће државе“ БиХ, док расту трвења између некадашњих ратних савезника у Федерацији БиХ, ако успије да превазиђе покушаје западних странаца и пете колоне да је саботирају изнутра.

Србија не мора и не треба више ништа да нуди све посвађанијој приштинској нарко-мафији и њеним страним спонзорима, већ да довољно ојача да не дозволи више никад понављање 26. марта у Сјеверној Митровици – или било гдје другдје на КиМ.

За то има подршку и СПЦ и Русије – само треба да у потпуности прихвати давно пружену руку, и окане се илузија о бољем ЕУропском (мало) сутра.

У исто време, Србија и Српска полако али сигурно, природно да природније не може бити, иду једна другој у сусрет.

Брза рјешења су сада најпотребнија онима који раде против нас. Зато су сада најмање потребна нама.

Чланак ПАВИЋ: Брза рјешења на Балкану потребна су глобалистичком Западу, а не нама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Русија је упозорила Македонију да НАТО и Американци преко њих хоће да изазову хаос на Балкану.

Чланак РУСИЈА УПОЗОРАВА: НАТО преко Заева почиње хаос на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Културно-историјски обилазак „Руски Балкан“ који почиње у Србији има за циљ да зближи руске држављане и становнике Балкана. Без обзира на пропагандистичке нападе, пројекат је отворен за све, рекао је организатор акције, председник Федерације мото-туризма Русије Јевгениј Строгов.

Учесници акције која траје од 19. до 28. марта морају да пређу више од две хиљаде километара по Србији и Републици Српској, посећујући манастире, споменике културе и меморијалне објекте за руске и српске војнике.

„Наша основна тема на овом путовању је ’Православље‘ и ми желимо да што више Руса упозна Србију и друге православне земље“, изјавио је Строгов.

„Ми желимо да развијамо институцију друштвене и народне дипломатије и покушавамо да међусобно више сарађујемо“, нагласио је је председник руске мото-федерације.

Учесници акције ће на пут кренути у уторак ујутру и то из Новог Сада за Фрушку Гору, Шид и Бијељину. Основну групу чини око педесет људи са аутомобилима.

Акција се одржава уз подршку Московске патријаршије, Тројице-Сергијеве лавре и Новојерусалимског манастира. Представници ових институција такође учествују у културно-историјском путовању. Име ове необичне екскурзије — „Руски Балкан“ заправо је метафора јер Руси тако називају све земље у којима је живео њихов народ, „Бели Руси“ приморани да напусте земљу после Октобарске револуције, али и руски грофови и други имућни људи који су се својом вољом селили. Тако су настали термини „Руска Француска“, „Руска Швајцарска“, „Руска Италија“, „Руска Немачка“, па и име експедиције — „Руски Балкан“.

Током прошле седмице, уочи самог почетка акције, власти БиХ забраниле су улазак у земљу бајкерима Александру Залдостанову, познатијем као Хиругру и лидеру српских „Ноћних вукова“ Саши Савићу.

Чланак ПОЧИЊЕ „РУСКИ БАЛКАН“: Ноћни вукови на путу који спаја Србе и Русе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, RADE PRELIC

Задовољни смо што је појашњено да изјава генерала Скапаротија да га „Србија унутар Балкана највише брине по питању руског утицаја“, није став Пентагона.

Чланак ВУЛИН: Здовољни смо што став Скапаротија није став Пентагона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

ТОКОМ слушања пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, командант снага НАТО-а у Европи – генерал Куртис Скапароти – рекао је да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем и на цивилном и на војном плану, а посебно на западном Балкану.

Он је рекао да Русија користи односе с челницима Републике Српске за подривање институција Босне и Херцеговине.

Генерал Скапароти нагласио је да Русија покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у регији, и додао да су међународна заједница и САД гарант стабилности на Балкану.

“Скапароти је изразио је дубоку забринутост да недостатак дипломатских активности доприноси ширењу руског утицаја на Балкану. Упитан која је земља највећи проблем у регији, одговорио је – Србија. На поновно питање – да ли је то Србија или Република Српска, рекао је Србија, као држава, али уопштено српска популација на Балкану – јавља репортер Ал Џазире.

Командант НАТО-а је истакао да су Сједињене Америчке Државе испустиле из вида подручје западног Балкана, закључујући да је потребан већи војни, али и дипломатски, ангажман у регији.

Чланак КОМАНДАНТ НАТО-А: Србија је, због ширења руског утицаја, највећи проблем у региону! се појављује прво на ИСКРА.

Председник Србије Александар Вучић на састанку лидера Западног Балкана у Софији (Фото: Sputnik/ Tanjug/ SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA SRBIJE)

Председник Србије Александар Вучић истакао је у Софији да је за Србију важно да до средине маја, када ће у Бугарској бити одржан Самит ЕУ-Западни Балкан, испуни 115 критеријума које су добиле све земље региона.

Он је новинарима пренео да је на Самиту лидера Западног Балкана и ЕУ у Софији, поред напретка западно-балканске шесторке ка Унији, било и неколико других битних тема које су другачије од онога што је уобичајено.

Казао је да се било речи о томе да регион треба да ради на успостављању регионалне економске зоне, као и говора о испуњавању 115 критеријума који су већ дате земљама и територији Западног Балкана.

Многе земље, како је констатовао, нису ништа или су врло мало урадиле по том питању.

„За нас је важно да то урадимо пре половине маја када се у Софији одржава велики Самит Европска унија и Западни Балкан“, нагласио је Вучић.

Указао је да је Бојко Борисов, премијер Бугарске, земље која актуелно председава ЕУ, поставио амбициозне циљеве у вези са повезаношћу региона.

„У неколико наврата говорио је о Београду и везивању Београда за многе друге важне градове у региону, те да је потребно да се обезбеди више европског новца за то. Говорио сам о томе да сам са немачком канцеларком Ангелом Меркел причао по ко зна који пут о аутопуту Ниш-Приштина и колики значај би он имао за Топлички округ, Ниш, Мерошину, Нишавски округ и друге крајеве Србије. Ми ћемо са његовом изградњом кренути крајем ове године“, најавио је он.

Вучић је рекао да ће Србија сама кренути и у изградњу аутопута Ниш-Димитровград.

„Очекујемо да људи могу да виде опипљиве резултате наших разговора“, казао је он.

Пренео је да је разговарано и о политичким разликама и разликама по питању граница које морају да се реше, као и на који начин то учинити.

„Није лако и једноставно, али морамо да гурамо напред“, закључио је Вучић.

Са Тачијем о наставку дијалога

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је данас у Софији разговарао са косовским председником Хашимом Тачијем када ће бити настављен дијалог у Бриселу.

Вучић и Тачи састали су се на маргинама Самита лидера земаља Западног Балкана и ЕУ.

Председник Србије је, у изјави новинарима, казао да често разговара са Тачијем јер је увек боље разговарати него чинити било шта што би било лоше по српски и албански народ.

Он је додао да није драго ни Тачију, а ни да ни он није претерано радостан када мора да разговара са њим, али је да је то њихов посао.

„Разговарали смо о томе када да наставимо дијалог у Бриселу, како и на који начин да покушамо да решимо историјски сукоб Срба и Албанаца“, нагласио је Вучић.

Чланак ВУЧИЋ: Важно да до средине маја испунимо 115 критеријума се појављује прво на ИСКРА.

(Шејх Имран Хусеин) Фото: intermagazin.rs

Шејх Имран Хусеин, угледни исламски теолог и филозоф, навео је у поруци муслиманима у читавом региону Балкана, да злочин који се пре 20 година догодио у Сребреници није геноцид.

У, како је рекао, „поруци муслиманској заједници у Босни, али такође и онима на Косову и Метохији, Албанији, Македонији и читавом региону Балкана“, која је постављена на Јутјуб, Хосеин наводи да је у Сребреници „спроведен системски план погуран од стране Запада и НАТО…“.

Он је политику која намеће став да су Срби починили геноцид над муслиманима назвао мрачном и казао да ту политику спроводе исте институције које су дозволиле да се догоди масакр у Сребреници.

„Моје мишљење и желим да га поделим са бошњачким муслиманима је да верујем да би већина православних хришћана у БиХ, Србији и региону такође осудила убијање толико муслимана у Сребреници“, навео је Хусеин.

Он је сигуран да га „не би одобрили и били део систематског плана као што је то радио Адолф Хитлер са Јеврејима, за које се плашио да ће му угрозити власт. Зато је установио политику геноцида. Тако је, то је била државна политика, званична политика владе“.

Хусеин је додао да су такав систематски геноцид „исто спроводили древни Египћани над Јеврејима, што је описано у Старом завету, и не тако давно Европљани над домороцима Индијанцима у Северној Америци“.

„Али питам вас у Босни, пре свега муслимане који сад живе у Сребреници и Бањалуци, да ли стварно верујете да су православни Срби имали политику геноцида и да је бране до данас као исправну? Ја то не мислим и надам се и молим да догађаји покажу да сам у праву“, казао је Хусеин, чија титула шејха (учењака) значи да он тумачи веру и појашњава њене прописе, подучава друге вери, позива у њу и објашњава је.

Верски представник муслимана је позвао српску владу и владу у БиХ да спроведу референдум међу православним хришћанима у Србији и БИХ и виде шта народ о томе има да каже.

„Уверен сам да би резултат тог референдума био оштра осуда убијања невиних муслимана избеглица у Сребреници. Уколико већина народа осуђује убијање, како га можете назвати геноцидом? То је моје питање. Ако је геноцид, то мора да буде део државне политике. Да ли су држава Србија и босански Срби имали подршку целе заједнице, целе земље, свих људи за убијање муслимана? Не верујем“, казао је Хусеин.

Најбољи начин је да сазнате, како је казао, а када добијете одговор да не одобравају шта се десило у Сребреници и да осуђују то, „онда не можете то да назовете геноцидом већ морате да пронађете појединце који су одговорни за убијање и осудите те људе и њих казните, а не цео народ, а то је оно што покушава да се уради са британском резолуцијом“.

Хусеин је казао да је Русија била веома мудра кад је уложила вето на ту резолуцију, „која је само доливала уље на ватру да је одржава“.

Шејх Имран Хусеин је рођен на острву Тринидад у Карипском мору 1942. године, и индијског је порекла. Завршио је Научни институт у Карачију, радио у дипломатији у Министарству спољних послова Тринидада и Тубага, али је дао оставку 1985. године да би се посветио исламу. Обављао је више верских функција у разним институцијама, предавао на бројним институтима и школама у Пакистану и Америци и написао 12 књига исламске тематике.

Чланак ШЕЈХ ИМРАН ХУСЕИН: У Сребреници није било геноцида се појављује прво на ИСКРА.

Купола руске цркве (Фото: Sputnik/ Алексей Филиппов)

Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата и да ли би Срби били своји на своме. Српско-руски храм у Бањалуци у знак захвалности Николају Другом идеја је која је чекала читав век на реализацију.

Идеја стара цео век чекала је време у коме може да буде преточена у стварност. У Бањалуци су почели радови на изградњи српско-руског храма у знак захвалности руском цару Николају Другом Романову због помоћи Србима.

А за ту немерљиву помоћ која је променила ток Првог светског рата и судбину Срба у њему, била је довољна једна реченица.

Уколико српска војска хитно не буде пребачена са албанске обале на грчко острво Крф, Русија излази из Антанте и потписаће сепаратни мир са Немачком.

То је суштина телеграма који је последњи руски цар Николај Други, 18. јануара 1916. године, упутио британском краљу Џорџу Петом и председнику Француске Ремону Поенкареу. А упутио га је истог дана када је до њега стигло писмо председника српске владе Никола Пашића, који га је молио за помоћ. Јер западни савезници су одбили да после aлбанске голготе, изнемоглу, десетковану српску војску и избеглице пристигле на обале Скадра, Драча и Валоне, бродовима пребаце на грчку територију.

Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата. Да ли би било онаквог Солунског фронта и да ли би Срби по окончању рата били своји на своме.

Јереј Миладин Митровић, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је укључен у послове на изградњи новог српско-руског храма у центру Бањалуке, за Спутњик објашњава да се идеја о томе појавила одмах после Првог светског рата.

Покренула ју је српска интелигенција, људи који су се школовали у то време у Русији и српски добровољци у знак захвалности руском цару за његову подршку Србима у Великом рату.

Догађаји који су следили нису, међутим, дозволили да та идеја буде оваплоћена ни после Другог светског рата, у време комунизма. Сада су се, каже Митровић, стекли услови да та идеја буде остварена. Он подсећа да је Руска православна црква канонизовала последњег руског цара и чланове његове породице, које су након победе Октобарске револуције бољшевици убили 17. јула 1918. године.

Све то је, каже, подстакло епископа бањалучког Јефрема да донесе одлуку о градњи храма. То је и званично саопштио априла прошле године, а непуних десет месеци потом у центру Бањалуке су почели радови на простору будућег комплекса.

На површини од 6.500 квадратних метара, поред храма ће се градити и српско-руски културни центар у коме ће се активно изучавати руски језик, писменост и култура, дешаваће се културни и духовни догађаји који повезују руски и српски народ, указује јереј Митровић.

Храм ће бити подигнут у руском стилу, биће копија храма посвећеног чудима Светог Архангела Михаила, који се некада налазио у Кремљу, срцу царске Русије. Изграђен 1358. године, по победи Октобарске револуције био је затворен 1918. године, а 1929. срушен.

„Биће импозантан, изграђен у у симболичком руском архитектонском стилу са пет купола и посебним звоником“, каже Митровић, истичући да је реч о изузетно захтевном пројекту какав на тим просторима није рађен.

На питање зашто су се одлучили за копију баш тог храма, он напомиње да је реч о заједничком пројекту Епархије бањалучке и Московске патријаршије, које је определила посебна симболичка вредност храма.

„Он је био у Кремљу, тамо су били руски императори, био је то придворни храм руских митрополита и до данас такав храм који је играо важну улогу у историји Руске православне цркве и руске империје није поново подигнут. Тако је дошло до одлуке да његова копија буде у Бањалуци“, објаснио је саговорник Спутњика.

Државни Московски архитектонски институт урадио је комплетну пројектну документацију, изразивши велико задовољство због доприноса реализацији тог пројекта.

„Већ су почели земљани радови на којима још радимо и циљ је да на стогодишњицу убиства царске породице Романових, у јулу ове године, осветимо темеље. Том приликом биће организован велики културни догађај у коме ће активно учествовати и представници Московске патријаршије и руске владе. Већ имамо потврду да ће у Бањалуку доћи високе званице“, истиче јереј Миладин Митровић.

Он напомиње да је реч о пројекту који је активно подржан и од стране града Бањалуке, власти Републике Српске, Епархије бањалучке, народа, тако и Московске патријаршије, Руске Федерације и људи који су заинтересовани за његову реализацију.

На питање када је предвиђено да радови буду завршени, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је задужен и за изградњу новог српско-руског храма, каже да то није прецизирано јер је то тешко прогнозирати.

„На грађевинском одбору смо донели одлуку да треба да светимо темеље на дан стогодишњице убиства царске породице Романов, а после ћемо видети којим интензитетом ће тећи радови“, каже јереј Миладин Митровић за Спутњик.

Чланак САН ДУГ СТО ГОДИНА: У Бањалуци ниче српско-руска светиња какву Балкан није видео се појављује прво на ИСКРА.

(Хојт Ји) Фото: rs.sputniknews.com, AP Photo/ Darko Vojinovic

Брајан Хојт Ји више није на списку запослених у Стејт департменту, а по сопственом признању у интервјуу датом грчким медијима, није донета никаква одлука о његовом именовању на место амбасадора у неку од држава Балкана.

Чланак ПАД „МОЋНОГ ДРЖАВНИКА“: Хојт Ји персона нон грата и у – Вашингтону се појављује прво на ИСКРА.

Москва, Русија (Фото: Sputnik/Владимир Песня)

Недавне изјаве албанског премијера Едија Раме о Србији, у контексту Косова и Македоније, пуне су нечега што би могло да изазове нове етничке сукобе на Балкану и угрожава територијални интегритет више држава у региону, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Обратили смо пажњу на изјаве албанског премијера Едија Раме од 14. јануара, које се тичу умијешаности његове Социјалистичке партије у процес настанка ОВК и битке за Косово у сусједној Србији, као и о доприносу ове странке у процесу усвајања Закона о употреби језика у Македонији, којим је албански језик добио статус другог званичног језика“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова, преноси Тас.

Званична Москва је нагласила да Рамина реторика показује да се ради на напредовању „ноторне“ Тиранске платформе, у чије настајање је, како се наводи, био укључен лично Рама.

„Стављање у праксу мјера прописаних у овом документу препуно је онога што подрива уставне темеље македонске државности – Охридски споразум и као резултат тога, доноси етничке немире у региону. Све ово заједно иде у складу са амбицијама за Велику Албанију и угрожава територијални интегритет више држава у региону“, оцијенио је МСП Русије, наводи Тас.

Рама је раније изјавио да његова Социјалистичка партија има највећи допринос за усвајање Закона о употреби језика у Македонији, који је одлуком парламента албански постао други званични језик у државним институцијама и свим срединама гдје живи више од 20 одсто припадника албанске мањинске заједница.

Обраћајући се Омладинском форуму албанских социјалиста, Рама је рекао да би без Социјалистичке партије усвајање тог закона било незамисливо, пренио је портал Алсат М.

– Ова странка не мијења став о националним интересима, ни у тренутку када је формирана ОВК и када је одржана битка за Косово. Ова партија се није и неће промијенити од својих ставова када је у питању национални интерес у односима са свим сусједима – поручио је Рама.

Чланак РУСИЈА: Рамине изјаве за нове сукобе на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Америчка војска (Фото: Sputnik/ Flickr/ Program Executive Office Soldier)

Америчка неформална идеја о новом „Дејтону“, која ових дана кружи Капитол хилом, ако би се применила у дело, била би директно усмерена на разбијање Републике Српске.

Уколико би се остварио предлог некадашњег градоначелника Дејтона Мајкла Р. Тарнера, у коме тражи од државног секретара САД Рекса Тилерсона да Америка напише нови Дејтонски споразум, тачније „Дејтон 2“, Балкан би лако могао поново да плане.

Упорност Америке да на овај начин поново завлада Балканом, да није опасна, била би смешна. Тројански коњ за којим се упорно трага, изгледа да би могла да буде управо Босна и Херцеговина, као тренутно најнестабилнија регија на Балкану, коју, узгред, идуће године чекају и општи избори.

Могу ли се намере Тарнера обистинити и које се планови крију иза овог предлога?

Професор др Стевица Деђански каже да је ствар јасна и да сама идеја „Дејтона 2“, као таква, иде на укидање постојећег Дејтонског споразума, који пре свега штити интересе Срба и Републике Српске.

„Тако нешто се не сме ни по коју цену дозволити без сагласности РС и српске стране. Без сагласности Србије, то се и не може урадити. Може само на силу, али то није правно“, каже Деђански.

Наш саговорник додаје да је овако нешто било и очекивано, имајући у виду да Босну и Херцеговину идуће године чекају општи избори. Он каже да је ово још један покушај да се ослабе позиције РС индиректним мешањем у предстојеће гласање. Он уједно подсећа и да је председник РС веома јасно показао да су његови планови окренути ка Србији.

„Очигледно да то не одговара Америци и западним центима моћи, јер би они хтели да Босна постане унитарна. Дакле, ово је индиректно мешање у унутрашње ствари БиХ, а очекујем да ће почети и директно током избора који долазе“, истиче наш саговорник.

На питање да ли би измена „Дејтона“ довела до нових сукоба у БиХ, наш саговорник одговара са — да.

„Хипотетички, ако би се ’Дејтон‘ укинуо, а он гарантује пре свега српском народу једну врсту независности, они који су се борили за опстанак српског народа не би дозволили да то тек тако прође. Ово је, дакле, буквално потпиривање ватре. То се ради јер неко не жели овде мир, ни стабилне и јаке Србију и РС“, уверен је Деђански.

И председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да нема потребе за „Дејтоном 2“, као и да он није за то, већ за унутрашњи договор, без уплитања странаца.

Познаваоци прилика у БиХ тврде да Америка покушава да искористи прилику и у политичком расколу који влада међу три народа нађе поузданог партнера који ће јој помоћи да оствари своје намере.

Република Српска, која је иначе трн у оку целом западном свету на челу са Америком због, пре свега, добрих односа са Русијом, наћи ће се прва на удару. С друге стране, босански Хрвати, који тврде да су оштећени „Дејтоном“ јер немају свој ентитет, ове године су добили врло јасну подршку из матичне државе Хрватске. Из Банских двора могло се чути и да ће сама Хрватска код западних партнера инсистирати да се ова „неправда дужа од 20 година исправи“. Бошњаци, који би на овај начин у Федералном делу БиХ остали „ускраћени“ за део територије, кажу да би, ако би се ревидирале границе Федерације у корист трећег ентитета, морале да буду ревидиране и границе Републике Српске, које су зацртане Дејтонским споразумом. Дакле, сви путеви воде ка истом циљу — умањити или уништити РС.

Чланак ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ПРОЈЕКТА „ДЕЈТОН 2“: Неко сања нови рат на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Амерички конгресмен и некадашњи градоначелник Дејтона Мајкл Р. Тарнер писао је америчком државном секретару Рексу Тилерсону о Балкану.

Тарнер је указао на „преку потребу да се Сједињене Америчке Државе окрену региону Балкана и преузму водећу улогу у процесу помирења“. Он је предложио и потписивање „Дејтона 2“.

Амерички конгресмен предлаже „Дејтон 2“.

– Прошле седмице смо обележили 22. годишњицу потписивања Дејтонског мировног споразума, договора који је окончао вишегодишње крвопролиће и створио предуслове за трајни мир у Босни и Херцеговини. У то време био сам градоначелник Дејтона и из прве руке сведочио како америчка дипломатија за истим столом окупља супротстављене стране – подсетио је Тарнер, сада члан америчког Конгреса.

Он је Тилерсона у писму обавестио како страхује за угроженост мира постигнутог у Дејтону.

– Сада је кључни период за регион и САД морају поново да преузму вођство и да помире супротстављене – навео је Тарнер.

Додао је како је будућност Босне и Херцеговине круцијална не само за Балкан, већ и за Евроазију.

– У децембру прошле године Уставни суд је изгласао да актуелни Изборни закон није у складу са Уставом у погледу етничких мањина. Парламент БиХ мора брзо осигурати измене тог закона до избора у октобру 2018. године. Неуспех у томе ће скоро сигурно изложити опасности мир који траје већ више од две деценије – навео је Тарнер.

Предложио је да САД буду домаћини потписивања нове верзије Дејтонског споразума.

– Срби, Бошњаци, Хрвати и остали само путем америчког лидерства могу живети заједно у миру и осигурати слободу и једнака права свим народима. Не смемо дозволити да тај ионако нестабилан регион склизне у неред јер противници демократије једва чекају да искористе хаос – уверен је амерички политичар.

Он је у писму државном секретару додао и то да су САД дужне подржати мир до ког су помогли да дође 1995. године.

„Наша нација може потврдити своју посвећеност демократији широм света водећи Босну и Херцеговину кроз овог проблематично време. Радо ћу подржати Вас и Ваш тим у овом кључном подухвату“, стоји на крају писма америчког конгресмена.

Чланак АМЕРИКАНЦИ ИМАЈУ НОВИ ПРЕДЛОГ: „Дејтон 2“ за Балкан се појављује прво на ИСКРА.

(Данијел Сервер) Фото: AP

Амерички стручњак за Балкан Данијел Сервер коментарисао је то што је Балкан поново истакнут као проблем у погледу стабилности у брошури невладине организације.

Сервер је нагласио да је то први пут послије више година, али да има држава које покушавају да иду напред, попут Србије и Црне Горе.

– Без обзира на напоре, постоје ризици. Русима се не допада шта раде Црногорци, имамо отпор на том путу. Али нема ништа ново што се може рећи за грађане Балкана, рекао је Сервер за Н1, коментаришући брошуру коју је издао амерички невладин Савјет за спољне односе о потенцијалним пријетњама за САД у наредној години.

Како каже, не мисли да Савјет сматра да се Балкан треба више плашити.

– Велики број људи је забринут због нестабилности и мислим да људи на Балкану сада имају моћ да спријече неке ствари и да се вратимо на стабилан европски пут јер ипак имамо државе које покушавају ићи напријед попут Србије и Црне Горе, каже он.

У тој брошури су по степену ризика за безбједност региони сврстани у ттри круга при чему се регион Западног Балкана нашао у кругу број три.

– Ничег у том извјештају нема што људима на Балкану већ није познато. Било је неких сукоба, попут онога у македонском парламенту. Све се то може проширити или да се ситуација погорша. Имате одређене исламистичке екстремисте у БиХ који долазе из иностранства. Међутим, имамо и националистичке екстреме који воле оружје и сукобе. Мислим да се мора примјетити да је први пут након много година Балкан постао поново проблем, каже он.

То што је у категорији три значи да имамо и већих проблема од Балкана, али је Савјет поново поменуо Балкан након дуго времена, упозорава он.

„Људи су забринути, не само у овом региону, мислим на подручје источне Европе. Погледајте Пољску, затим руско дестабилизовање балтичких земаља. То је глобални проблем. Балкан је само један од региона. Руси су дјелимично успјешни, али не претјерано“, прокоментарисао је Сервер.

Коментаришући изјаву бившег високог представника у БиХ Волфганга Петрича који је рекао да је БиХ најслабија карика на Балкану, Сервер наводи да мисли да је он технички у праву.

– Мировни процес на Косову је кренуо бржим путем него што то ради БиХ. БиХ и даље трпи Устав који су Американци наметнули и мислим да је тешко управљати државом у таквој ситуацији и тешко је ријешити овај проблем јер вам треба двотрећинска већина у Парламенту. Све то утиче на живот. Мислим да је БиХ заиста угрожена поготово јер Додик тражи подршку Русије, сматра Сервер.

Коментаришући тренутну ситуацију на Балкану након пресуда Ратку Младићу, Јадранку Прлићу и осталима, он каже да пресуде Хашког трибунала нису допринијеле помирењу и да су се тензије повећале што није била намера када је формиран Трибунал.

Чланак СЕРВЕР: Након више година Балкан поново постао проблем се појављује прво на ИСКРА.

Јенс Столтенберг (Фото: ИН4С)

„Волио бих да могу да кажем да све ово радимо јер смо добри људи, али искрено, ово радимо јер је у питању кључни безбједносни интерес НАТО – да немамо нестабилност на својим границама“, казао је за Дојче веле Џемс Меки, шеф Канцеларије за евроатлантска и глобална партнерства у НАТО, говорећи о приступању балканских држава овом пакту.

Он је ово казао поводом наступајућег самита НАТО, који ће се одржати у јулу наредне године.

Међутим, како истиче ДВ, иако је самит тек за пола године, списак гостију већ је сада предмет оштрих дискусија јер се обично са таквих догађаја на највишем нивоу шаљу позивнице за чланство у Алијанси.

Лист наводи да је мало вјероватно да ће на самит НАТО у Бриселу у јулу следеће године бити позвани представници нових земаља које би се ускоро могле придружити војном пакту. Па ипак, званичници Алијансе кажу да је за такве одлуке рано јер ће у априлу бити представљени нови извјештаји о напретку.

Брига због руског утицаја

Напредак Македоније, према ријечима Џемса Мекија, стоји у оштром контрасту са развојем у Босни.

Војни шеф НАТО је политичким лидерима у тој земљи прошлог мјесеца саопштио да БиХ испуњава војне услове за пријем у Алијансу, али да политички прогрес не постоји.

Како су недавно чланови Предсједништва БиХ рекли у одвојеним интервјуима за ДВ, противљење политичких представника Срба чланству у Алијанси практично је ову тему ставило на лед.

„Имамо штаб НАТО у Сарајеву“, каже Меки. „Тамо је више од 30 стручњака који свакодневно раде са Босанцима како би подстакли одбрамбене реформе. Надамо се јачању тих одбрамбених институција, да ћемо им помоћи да постану јаче како би осигурале безбједност у земљи. Али на послетку је потребна политичка воља, баш као и за реформе неопходне за приступ ЕУ, потребан је договор како би се предузеле неопходне реформе.“

Чланак НАТО: Не ширимо се на Балкан јер смо добри људи већ зато што се бојимо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Једна од најпопуларнијих руских телевизијских емисија посвећених политичким и другим најважнијим темама – „Вече са Владимиром Соловјевом“ – бавила се изрицањем првостепене пресуде Ратку Младићу.

Један од њених учесника био је светски познати израелски геополитичар Јаков Кедми. Човек који је једно време руководио и израелском обавештајном службом „Натив“.

Ево, уз небитна сажимања, онога што је у тој емисији рекао Кедми:

„И смањена Југославија је разбијена да никада више не би било посебних односа између Србије и Црне Горе са Русијом.

Још у време Черчила било је одлучено да Балкан мора бити изван руског утицаја. То је био основни циљ.

Разбијање Југославије и њена подела планирани су одавно.

Мојој служби су били поверени односи са Словенцима.

Био сам у Словенији. Био сам са Словенцима који су били у врху државне безбедности Југославије. И, они су ми причали шта се догађа на Косову.

Словенија је тада већ била независна, али су ми испричали како су се косовски терористи-муслимани још 70-их година бавили терором и ко их је у томе подржавао.

Балкан је веома компликован простор. Тамо је био грађански рат, а Срби су одлично знали шта су са њима у Другом светском рату урадили Хрвати који су у том рату из чиста мира побили милион Срба и Јевреја.

Милион!

Хрвати су убијали Србе зато што су Срби, заједно са Јеврејима и Циганима.

Оставите се указивања на усташе. То су радили Хрвати.

Тољагама су Србима – и женама и деци – разбијали главе и бацали их у воду. То је био њихов омиљени начин егзекуције, а нико о томе не говори.

Хрвати су ратовали на страни Хитлера, а 90 одсто Хитлеровог муслиманског батаљона били су Босанци. Муслимани из Босне, а заједно су са нацистима ратовали.

У последњем рату су на страни Босне ратовали људи из Авганистана за новац Бин Ладена и од њега добијеним оружјем. Ратовали су на страни Босне и Чечени.

Сав олош међународног исламског терора био се окупио у Босни. Ратовао је против Срба.

Нико не говори о Србима спаљеним у црквама. И у Босни и на Косову.

Тамо је био суров грађански рат у којем није било праведника ни на једној страни, а оптужени су само Србе.

Говори ли неко да је Хашки трибунал признао да нема доказе да је Милошевић наређивао да се убијају Хрвати, Босанци и остали?! Он је умро у затвору и неосуђен!

Трибунал је признао да нема доказа да је Милошевић одговоран за геноцид и убиства. А признао је после његове смрти, пре годину дана и у другом процесу.

Срамота ме што Медлин Олбрајт припада мом народу, мада је она то сазнала кад је већ остарила.

Она је забранила да се покреће питање геноцида у Руанди када је у тој земљи био почињен масакр уз подршку француских и белгијских трупа. Тамо је било уништено 700.000 људи, али је то противречило њеној спољној политици.

Међу Белгијанцима је био само један официр који је то покушавао да спречи, али је био истеран из своје армије. Један једини праведник!

Све што је урађено са Југославијом од самог почетка је било уперено против Русије. Са намером да се ограниче могућности Русије у будућности.

То у Москви нису схватили и издали су Југославију. Подло.

Када је у Савету безбедности УН доношена одлука о оснивању кривичног трибунала једна земља је рекла: баш нас брига – нашим војницима нико не може да суди. Јунајтед Стејтс оф Америка.

Русија признаје тај хашки суд, а Американци од почетка говоре да им се пљуцка на њега и да ни један њихов војник ни грађанин никада неће одговарати пред тим судом.

И Дејтонски споразум је био проба. А Русија је подржала резолуцију о Либији. Поново није схватила .

Због чега Срби иду у ЕУ и приближавају се NATO?

Русија их је једном издала. На кога да се ослоне?

Да данас постоји она Русија из деведесетих – ни Русије не би било, ни о Сирији данас не бисмо говорили!

А да је деведесетих постојала данашња Русија – ништа се не би догодило, тамо ни једна длака не би пала! Ни код Срба, ни код Хрвата. Ни код кога.

Чланак БИВШИ РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАЕЛСКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ: „Нико не говори о Србима спаљеним у црквама. И у Босни и на Косову.“ се појављује прво на ИСКРА.

Заставе Велике Британије и тзв. државе Косово (Фото: Sputnik/ AP Photo/ Visar Kryeziu)

Британија показује континуитет у традиционалној политици на Балкану која је пре свега антируска, а онда у том контексту и антисрпска, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

Велика Британија није повукла дипломатски већ политички потез улажући протест држави Суринам због њене одлуке да повуче признање независности Косова и Метохије, мишљење је саговорникa Спутњика.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић чак каже да Британија овим поступком није само изашла из оквира дипломатске културе, већ је направила и својеврстан преседан незапамћен у свету дипломатије.

„Тако Британија изражава незадовољство на начин који није познат у међународној пракси. Нарочито јер се ради о држави која је изнела став о некој трећој држави, због чега ово не може да добије другачију квалификацију осим политичке“, уверен је наш саговорник.

Миливојевић подсећа да су Британци у УН увек били најгласнији када је реч о томе да се косовско питање скине са дневног реда, а имали су и најтврђи став када је реч о српском непризнавању самопроглашене државе Косово.

„Према томе, Британија сада, на неки начин, показује и континуитет у својој традиционалној политици на Балкану која је пре свега антируска, а онда у том контексту и антисрпска. Али она се и до сада манифестовала најтврђим ставом везаним за Косово и Метохију и односу према Србији у вези са тим“, напомиње Миливојевић.

Дејан Мировић, професор међународног права, каже да се не сећа да Британија има неки уговор са тзв. Косовом, по коме је то протекторат Британије или по коме је Британија та која се обавезала да штити интересе Косова.

„Не памтим овакав случај, да трећа држава у свету улаже овакав протест због нечега што се ње директно не тиче. Ово бих оценио као неку врсту провокације, која је усмерена ка трећим земљама“, каже Мировић.

Он каже да овакав потез Британије може и те како да утиче на неке друге државе које су попут Суринама, посебно на оне које су својевремено биле колоније, а Британија је, подсећа, некад била највећа колонијална сила.

„Чини ми се да овакво понашање Британије може да се посматра и из тог угла, јер они, очигледно у својој свести и даље сматрају да су империјално царство, што показује да се колонијална свест код њих није променила. Јер, са аспекта међународног права, понашање им је необјашњиво“, наводи наш саговорник.

Миливојевић додаје да не треба да заборавимо да је Велика Британија међу првим државама признала анексију Босне и Херцеговине 1908. године. Управо је Британија била та, додаје наш саговорник, која је на Лондонској конференцији онемогућила Србији излаз на море, после другог Балканског рата, па британска политика на Балкану и тако даље.

Овај потез Велике Британије обелоданио је министра спољних послова Србије Ивица Дачић.

Чланак КОЛОНИЈАЛНА СВЕСТ: „Империја“ спрема удар против Србије а иживљава се над Суринамом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

„Сарадња Србије и НАТО императив је у очувању трајног мира и стабилности у региону и Алијанса има позитивну агенду за западни Балкан у којој нема тајних планова и тајно скованих идеја“, саопштили су на панелу „Пете НАТО недеље“ у Београду у организацији НАТО пакта, амбасаде САД и њихових тзв. НВО организација.

Виши званичник НАТО-а за Русију и западни Балкан Роберт Песчел рекао је да „НАТО жели да појача своје ангажовање из више разлога, пре свега због безбедности у региону што је витални интерес“.

„Србија је постала ‘контрибутор’ и почела да даје допринос безбедности и њена се улога у регионалној безбедности и стабилности сматра изузетно важном“, рекао је овај НАТО званичник.

Он је додао да је „ЕУ жељени циљ свих у региону, НАТО само за неке, али опет нико није искључен, и ми желимо да сви имају користи од тога“, те је додао да „НАТО води политику отворених врата без икаквих скривених агенди, а коју је потврдила Црна Гора када је постала њена чланица“, каже овај дипломата.

Председник Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера рекао је да је „пријем те земље у НАТО показао да Запад и даље гледа на Балкан као на своју интересну сферу, а да је Русија у том случају изгубила битку“.

Он је додао да „није било лако 11 година објашњавати народу Црне Горе зашто та држава треба да постане чланица НАТО-а и да је требало много да би се разбио мит о односима Црне Горе и Русије и о томе како не можемо једни без других“.

Он сматра да политика неутралности Србије није одржива на дуже време, а његово мишљење деле и други учесници на панелу.

„Србија је сувише битан фактор на Балкану да би била неутрална и не може се седети на две или три столице. И Црна Гора је то покушавала, али смо се на крају определили да гледамо у будућност, а не у прошлост и Србија треба да гледа шта је у интересу њених грађана, а не Русије, Америке и ЕУ,“ рекао је Кентера.

„НАТО недеље у Београду“ организује НАТО у сарадњи са амбасадом САД и њиховим тзв. НВО организацијама, а којима је циљ одвраћање Србије од њене самосталне политике и суверенитета, признање Косова од стране Србије, удаљавање од сарадње са Русијом у сваком погледу, као и учлањање Србије у ову донедавно непријатељску и агресорску војну алијансу.

Треба подсетити, да је некадашњи генерални секретар НАТО пакта, Хавијер Солана у Србији осуђен на јединствену казну затвора од 20 година за најтежа кривична дела, односно кривично дело злочина против цивилног становништва, као и низ других најтежих кривичних дела.

Такође је осуђен и тадашњи командант НАТО пакта, Весли Кларк на јединствену казну затвора од 20 година за најтежа кривична дела, односно кривично дело злочина против цивилног становништва, као и многа друга кривична дела.

Пресуду Окружног суда у Београду овим злочинцима као и описе извршења кривичних дела можете преузети ОВДЕ.

Чланак НАТО ПАНЕЛ У БЕОГРАДУ: Србија не може седети на две или три столице се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (фото: Sputnik/ Радоје Пантовић)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да изјаве бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића воде ка дестабилизацији и да се њима ставио на мјесто првог човјека који промовише насиље на Балкану.

Додик је коментаришући изјаву Изетбеговића о томе да БиХ треба да призна самопроглашено Косово, истакао да бошњачки члан Предсједништва опасно злоупотребљава ту позицију јер оно што он говори није став БиХ, већ његов лични и на тај начин он не може да представља БиХ.

„Он говори и да би нешто напао Републику Српску. Може се поставити питање чиме, из које празне пушке он може да пуца, на које пријатеље се он позива, ове из Сирије, који су сада изгубили `Исламску државу` за коју се и он залаже и залагао се и његов отац Алија Изетбеговић, који је написао политичку платформу за исламску државу“, рекао је Додик Срни.

Предсједник Српске је подсјетио да је Алија Изетбеговић говорио да би жртвовао мир за БиХ и да је то учинио, а да Бакир слично поручује.

„С тим што Бакир Изетбеговић ваља глупости, сам собом је занесен, својим наводним успјехом, признао би Косово, а Републику Српску би напао својим, не знам каквим, снагама. Немогуће је одвојити питање Косова и говорити о признању Косова, јер тада не признајете територијални интегритет Србије са којом наводно Бакир покушава да пошаље поруку да жели да сарађује“, напоменуо је Додик.

Предсједник Додик је поручио да ће Република Српска ићи својим путем, да има како да се брани и има ко да јој помогне.

„Не мора Бакир Изетбеговић о томе да се брине, нити треба нешто о томе да зна и откуд овакве његове изјаве које су ишле за тим да нам поручи да је спреман као, наводно, да окупи БиХ патриоте“, рекао је Додик.

Додик истиче да БиХ патриота нема у Републици Српској, а колико разумије ситуацију, нема их ни код Хрвата у БиХ.

„Можда би мало тих патриота нашао у припадницима `Исламске државе`, а остали бошњачки свијет није спреман ни на какву радикализацију. Али Бакиру Изетбеговићу то не смета и он би наставио и даље да промовише идеју рата“, додао је Додик.

Он је напоменуо да у Републици Српској не постоји никаква формална одлука о процесу осамостаљења, али да у Српској људи о томе размишљају. „А што то размишљање смета Бакиру, то је његов проблем“, додао је Додик.

Према Додиковим ријечима, та Бакирова изјава највише говори о њему, он живи у стереотипу, а за Српску то може да буде опасна ствар јер он пријети насиљем.

Додик је поручио да у Републици Српској нема снага које су спремне на насиље, да Српска води мирољубиву политику и да је спремна да рјешава проблеме политичким средствима.

„А Бакир, видим, да је спреман да рјешава војним средствима. Само ћу му рећи да зна да имамо чиме да се бранимо, немој да му падне на памет да прелази ентитетску линију ни са ким. А веома добро ћемо размислити и колико ћемо Сипу и Оружане снаге БиХ овдје још дуго да трпимо“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, са таквим изјавама Бакир Изетбеговић шаље поруку да у оквиру тих снага на простору Српске постоје они који су спремни да употријебе насиље.

Коментаришући изјаву Бакира Изетбеговића о томе да Србија треба да одустане од наметања у Санџаку и да „препусти људима тамо да нормално дишу“, Додик је истакао да се Изетбеговић непримјерено мијеша у унутрашње ствари друге земље, да то представља напад на Србију.

„Овдје је пала свака маска, па и оних у Београду који су мислили да је Бакир Изетбеговић адреса за нормализацију односа“, рекао је Додик.

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић тврди да ће БиХ признати једнострано проглашену независност Косова, што је, како каже, и досад требало да учини.

У случају да Република Српска крене путем Каталоније и прогласи независност, Изетбеговић каже да ће радити оно што ће радити све патриоте у тој земљи. „Бранити оно на шта смо стекли право борбом од 1992. до 1995. године, па и самим Дејтонским мировним споразумом“, каже он.

Говорећи о Санџаку, Изетбеговић је за „Дојче веле“ рекао да није задовољан положајем те регије у Србији, коју насељавају већином Бошњаци.

„Сматрам да Србија треба да одустане од тога да се патерналистички односи према Санџаку. Србија треба да одустане од наметања, јер се наметањем не може постићи ништа добро, а ријеч је о учешћу Бошњака у полицији, тужилаштву, судству или када је, на примјер, ријеч о именима школа“, додао је Изетбеговић.

Према његовим ријечима, тај простор треба препустити тим људима да нормално дишу, да изграде инфраструктуру.

Чланак ДОДИК: Изетбеговић промовише насиље на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Британски носач ХМС Оушен (Фото: Sputnik/CC BY 2.0 / Guy Pool)

НАТО више нема контролу над истоком Средоземља, због чега се базирају на Црно море као тачку одакле би могли да надзиру и тај део Русије. Турска више није поуздан савезник НАТО-а, због чега се тежиште пребацује у Румунију.

Велика Британија можда јесте напустила Европску унију, али је најавом да ће се са војним ловцима и ратним бродовима ангажовати у Румунији, како је навела, у „одбрани од пораста руске самоуверености“, јасно говори да Британци не одустају да одрже водећу улогу у оквиру НАТО-а.

Британски министар одбране Гавин Вилијамсон већ је најавио да ће у Румунију послати четири ловца „Тајфун“, ради патролирања Црним морем, а придружиће им се брод „Оушен“ који је у сталној постави НАТО-а. Британцима ће бити на располагању и НАТО „мировне“ мисије стациониране на Косову и Метохији, али и у Босни и Херцеговини, а све то у склопу формирања специјалне јединице за оперативно реаговање на Западном Балкану, које би требало да почне са радом идуће године.

„То значи да ће 600 војника бити спремно да оперативно реагује у региону“, најављено је из британског Министарства одбране.

Милан Мијалковски, професор безбедности, каже за Спутњик да за њега није никакво изненађење британско ангажовање, јер је и даље важна чланица НАТО-а.

У том контексту, наш саговорник објашњава да је ово начин да Британија игра улогу у Европи коју има и сама Европска унија. Користећи разгранату шпијунску мрежу у овом делу света која је завидна, додаје наш саговорник, Британија и даље намерава да вуче конце, како би „одржала свађу“ ради интереса Америке.

„Овај наговештај из Велике Британије има за циљ и да на известан начин испољи агресивнију улогу у већ наговештеном плану за сузбијање руског утицаја на Балкану. У том контексту, наравно да ће користити све постојеће ресурсе и капацитете НАТО-а и својих трупа на Балкану и треба очекивати да ће и у Србији покушати да испоље значајнији утисак“, верује наш саговорник.

Другим речима, Мијалковкси је сигуран да Британци не могу да имају никакву мировну, већ само подривачку улогу у акцијама које наговештавају. Наш саговорник напомиње и да ће се све ово одразити и као притисак на Србију, с обзиром да је Британија главни експонент Америке и зато је спремнија од свих држава Европе да делује, а све како би сузбила руски утицај и покушала да натера Србију да уведе санкције Русији.

Због чега је одабрано баш Црно море за одбрану од „руске самоуверености“, а самим тим и Румунија?

Андреј Млакар, војни експерт, ово карактерише као део стратегије стезања обруча око Русије такозваним принципом „анаконда“, јер је, како каже, главни проблем за НАТО чињеница да је Крим сада руски.

„Крим као полуострво улази у Црно море у дубину од око 800 километра, што значи да Русија може сваки брод одатле да потопи, иако је ван визуелног домета са својим војним ефективима“, објашњава наш саговорник.

Млакар додаје и да је веома важна чињеница да Црно море нема ни са једне стране неки природан заклон, као што су острва, што значи да је отворен простор — одакле је могуће дејствовати до Босфора и Драданела у домету до 500 километра ако дође до угрожености.

„Тежиште се сада са Атлантика пребацује на затворена мора као што су Црно и Средоземно море. У оквиру тога, они ће служити за ваздушно покривање комплетног простора, јер по споразуму из Монтреа НАТО земље, осим Турске и Румуније и других које излазе на Црно море, не могу да имају стално базиране бродове на том мору, већ се те квоте за присуство морају стално мењати“, објашњава он.

Румунија је, наводи Млакар, избрана је из више разлога. Пре свега јер излази на Црно море, па самим тим не потпада под обавезу из Монтреа да мора на три месеца да ротира бродове као чланица НАТО-а, већ има дозволу сталног базирања, што је много јефтиније за овај подухват. С друге стране, Румунија има ниске поморске ефективе и недовољне да би могле да контролишу подручје Црног мора. НАТО више нема фактички контролу над истоком Средоземља, што је уочено као проблем, због чега се базирају на Црно море као тачку одакле би могли да контролишу и тај део Русије. Турска више није поуздан савезник НАТО-а, због чега се тежиште пребацује у Румунију.

„С обзиром да се тежиште са истока Медитерана пребацује на Црно море, једини логичан потез јесте да имаш ловце који ће бити у сталном дежурству. Румунија је уложила значајна средства у борбене авионе, а с друге стране, има јаку речну флоту са ракетним бацачима, која контролише комплетан Дунав“, додаје наш саговорник.

Што се тиче британског наоружања које намеравају да стационирају у Румунију, Млакар објашњава да ловац „Тајфун“ служи за подршку, то јест, за патролирање Црним морем, јер су ти авиони оспособљени за противбродску борбу, тако да верује да ће њихова улога бити да надгледају руске патроле на обали Црног мора. Њихов домет је око 1000 километра, а по његовом мишљењу, стационирање у Румунији није толико битно због руске авијације, колико због саме контроле руске Црноморске флоте.

Брод ХМС „Оушен“ спада у класу десантних бродова, носача хеликоптера који носи и амфибијске снаге, пре свега морнаричку британску пешадију, која је опремљена ојачаним батаљоном, а понекад и бригадом. Батаљон је опремљен са око 30 тенкова „Челинџер 2“ и лаким артиљеријским наоружањем калибра од 105 до 155 милиметра. Брод има на себи и платформе за борбене хеликоптере „Апач“. Детаљи британског ангажовања у Румунији детаљно ће бити представљени на седници министара одбране НАТО-а у Бриселу.

Чланак ИНВАЗИЈА БРИТАНСКИХ „ТАЈФУНА“ НА БАЛКАН: Спремили „анаконду“ против Русије се појављује прво на ИСКРА.

Британска војска (Фото: Спутњик/ CC0 / Pixabay)

Велика Британија ће због „пораста руске самоуверености“ у Румунију послати четири ловца ради патролирања Црним морем, саопштио је британски министар одбране Гавин Вилијамсон.

„Велика Британија је интензивирала напоре како би осигурала безбедност Европе, а данас објављује нови пакет мера којим доказује да наставља да игра кључну улогу у том задатку“, наводи се у коментару Вилијамсона.

Он је обећао да ће детаљно представити мере на седници министара одбране НАТО-а у Бриселу.

Према речима Вилијамсона, Британија подржава своје савезнике, шаљући у Румунију ловце „Тајфун“, подржавајући мировне операцију на Косову и придружујући брод „Оушен“ сталној групи НАТО-а.

„Тајфуни“ ће стићи у Румунију наредног лета. „Оушен“ ће се вратити у састав групе НАТО-а након пловидбе по Карибима где је помагао страдалима од урагана.

Од следеће године Велика Британија ће формирати специјалну јединицу за оперативно реаговање на Западном Балкану.

„То значи да ће 600 војника бити спремно да оперативно реагује у региону“, додали су у ресору. Наведено је да ће јединица допунити снаге које су „већ базиране на Косову“ и снаге европске мисије у Босни и Херцеговини.

Гевин Вилијамсон је заменио бившег министра одбране Мајкла Фалона.

Чланак „ПОРАСТ РУСКЕ САМОУВЕРЕНОСТИ“: Британија формира јединицу за брзо реаговање на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Демонстарције на тргу Мајдан, Кијев, Украјина – архивска фотка (Фото: Спутњик/ AP Photo/ Sergei Chuzavkov)

Шеф руске дипломатије има у виду да се на Западном Балкану ствари брзо одвијају и да НАТО покушава све што пре да реши. После Црне Горе и Македоније, Брајан Хојт Ји сада дисциплинује Србију, оцењује за Спутњик Зоран Миливојевић, бивши југословенски и српски дипломата

Са Миливојевићем смо разговарали о важним српским и спољнополитичким темама које су биле у жижи протекле седмице, а кренули смо од унутрашњег дијалога о Косову и Метохији.

Састали су се најеминентнији правници у Србији, изнели су неке своје ставове о судбини јужне српске покрајине. Шта можемо да очекујемо од тог процеса?

— Прво, дијалог нема алтернативу. Ако се ради о најважнијем националном питању, онда је сасвим природно да се томе посвети одговарајућа пажња и да се понуди нацији и свим оним релевантним институцијама које имају право и обавезу да на ту тему нешто кажу. Он има сврху и смисао и не разумем оне који су против дијалога. Очекујем да сви политички фактори изнесу свој став, јер он онда постаје обавезујући не само за владајућу структуру већ и за бирачко тело. Почео је на политички рационалан начин, од стручњака. Изнете су различите идеје — замрзнути конфликт, непризнавање ни по коју цену али и став који би значио дефакто, не де јуре, признање. Имам у виду предлог који је изазвао највећу пажњу, а који је изнео професор Кутлешић, о некој реалној унији која подразумева два субјекта. Он је отишао најдаље и био је најрадикалнији. Сви ставови ће ући у тај мозаик, а на основу њих председник Србије, који га је и инаугурисао, донеће одлуку. То је питање које не може да се донесе преко колена. Нико у овој земљи не може да ризикује да одлучи о Косову мимо и воље већине и сазнања шта народ о томе мисли.

Ипак, Приштина и даље не уважава ништа осим признавање независне државе…

— Ми нисмо у истој позицији, Србија је призната држава, а статус КиМ није решен. Они могу да мисле шта хоће, али не могу да се понашају де јуре и дефакто онако како се Србија понаша. Србија има међународно-правне аргументе и понаша се онако како се понаша, да КиМ третира као саставни део Републике Србије. Треба подсетити на Резолуцију 1244, која је важећа и валидна и она је правни оквир у коме то питање треба да се разматра. Преговори о нормализацији које води Београд са Приштином су статусно неутрални и на то се ЕУ обавезала. То шта мисли Приштина није ни правно ни политички релевантно зато што они нису у позицији да наступају као независан субјект међународног права и нису равноправан партнер Србије у решавању тог питања.

Председник Хашког трибунала Кармел Ађијус замера нашим властима што су дозволили да генерал Лазаревић одржи предавање на Војној академији. Колико то треба да нас брине?

— Генерал Лазаревић је слободан човек, издржао је казну. Он лично није извршио ниједан ратни злочин. Осуђен је и издржао је казну по командној одговорности, где је читав тај корпус доказа који постоји остао и даље на неки начин неразјашњен и споран. Он није предавач, није држао никаква предавања, он је практично изнео нека ратна искуства везана за ратна дејства на КиМ у време агресије НАТО-а. Не сматрам да то има такву тежину каква му се приписује. Ради се о корпусу политичких притисака са којима се Србија суочава.

Поводом изјава Брајана Хојта Јија огласио се шеф руске дипломатије Сергеј Лавров који је рекао да су такви притисци стизали и у Украјину уочи „Мајдана“. Колико је то опасно за нашу земљу?

— Иступање господина Брајана Хојта је иступање заменика помоћника и оно што је испоставио као „обавезе“ Србији, посебно „седење на две столице“, асоцира да америчка администрација потврђује да смо поново у хладном рату. Као да су у сфере утицаја подељене, као да имамо блоковску поделу. Имамо, међутим, само један блок, а то је НАТО. Чини ми се да је овај део где се ми се налазимо неприкосновен у сфери утицаја Западне алијансе. О томе наводно нема разговора, већ Србија само треба да одради оно што је специфицирано, да призна реалност и нове границе које подразумевају и самопроглашену независност Косова, отклон од Русије и приближавање НАТО-у.

Наша званична политика је да стремимо ка ЕУ која је партер Сједињеним Државама…

— Та његова посета је дошла управо због тога што изгледа да војна неутралност и политичка независност Србије, њена спољна политика у овом тренутку не одговарају, не уклапају се у оно што САД сматрају да је завршена ствар. Приметна је нервоза и жеља да се што пре то заврши на начин како то Вашингтон очекује. Нервозни су што су се међународне околности промениле. Ми више немамо униполарни свет, неприкосновеност Америке као водеће светске силе је сада под знаком питања. САД потреса унутрашња ситуација, а имају проблеме и у спољној политици. Интерес је Америке да на офанзивнији начин реализује своје интересе како би предупредили да се мултиполарнст у наредном периоду на још негативнији начин одрази на положај Америке као водеће светске силе. Лавров је имао у виду да се на Западном Балкану ствари брзо одвијају и да Западна алијанса покушава све што пре да реши. Он схвата да је Црна Гора у НАТО-у, да је у Македонији арбитрирао управо заменик помоћника Брајан Хојт Ји који је сада дошао у Београд како би покушао да дисциплинује и Србију. Та реакција је оправдана, јер се ту помињу српско-руски односи. Асоцијација на Украјину и „Мајдан“ је насилна промена власти. Овде је било указивања на претње, претпостављам да министар Лавров зна више и да он ту опомену није случајно извукао. Његове речи треба озбиљно узети у обзир.

Украјински амбасадор у Београду упозорио је Србију да нас Москва користи како би дестабилизовала Балкан. Да ли је то дипломатски речник?

— Он је оптужио Србију за неке ствари које не стоје. Искочио је из онога што подразумева Бечка конвенција и понашање амбасадора у једној пријатељској земљи. Србија ничим то није изазвала и ниједног тренутка није рекла да не поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине, чак и по цену својих односа са Русијом. Чак су и оптужбе за учешће неких српских држављана у Донбасу неаргументоване. Шта треба да кажемо за британске и француске држављане који учествују на страни ДАЕШ-а? Србија има закон по коме се суде свим учесницима ратовима који су противни политичким и правним интересима Србије али и међународне заједнице. Посебно је опасна реченица украјинског амбасадора у којој помиње српску улогу у Македонији и Црној Гори. То је неприхватљиво и у потпуности разумем реакцију Министарства спољних послова Србије. Она је у мери у којој је он оптужио Србију, одмерена.

Да ли је Вам је необично као дипломати све што се ових дана писало у вези са нестанком и наводним проналаском Дејтонског споразума?

— Необично је са два аспекта. Прво, недопустиво је да државе које су његови гаранти тај оригинал не држе како треба и на начин који подразумева значај документа и његова суштина на месту где то треба. Он је изузетно значајан, посебно кад је Србија у питању, због положаја и Републике Српске и дејтонске БиХ. Друго, нестанак таквог документа може да буде и политички мотивисан, неко би можда хтео да га замени с нечим другим, ако га нема. Нисам видео негде реакцију његових главних заштитника који су стајали иза леђа Милошевића, Изетбеговића и Туђмана. То је пет сталних чланица Савета безбедности, плус Немачка и то на највишем нивоу, они су гаранти „Дејтона“.

Можда су они уверени да они имају тај оригинал и да знају шта у оригиналу пише и да то нико не може да промени…

— Ако они ћуте и ако нема три главна примерка, онда је могуће отварање разних прича. Било шта не може да се интерпретира без оригинала, само је он валидан и то на енглеском језику. Било које тумачење заузимање става, везано за тај документ, подразумева да се позивате на оригинал и на одредбе које стоје у њему. Врло је опасно ако немате оригинал, онда можете да репродукујете политичке интересе који нису у духу оригинала. Ако нема ниједног оригинала, а други ћуте, остављам вама и остављам за наредни период да неко извлачи закључке.

Владимир Путин је посетио Иран и врховни вођа те земље је рекао да ће Русија и Иран покушати да изолују САД. Да ли је план и остварив?

— То није у интересу Русије. Разумем мотиве Ирана, с обзиром на то да су према њима примењиване санкције и претње. Иран је, поред Северне Кореје први на листи непријатеља. Ипак, не може Америка тако лако да се изолује, треба бити реалан. Управо активном политиком председника Путина доводи се у питање спољна политика САД. Русија је остварила стратешке циљеве — остао је режим у Дамаску, Русија је присутна у Медитерану, са Ираном и поново са Турском има добре односе. Управо таквом врстом политике постижу се већи резултати.

Министар одбране Велике Британије Мајкл Фалон поднео је оставку због додиривања колена новинарке пре 15 година. Колико је то стварни разлог за напуштање тако важне функције?

— Мислим да су разлози унутрашње природе везани за владајућу структуру. Фалон је искористио прилику да се извуче, да не учествује у расплету, јер из дана у дан да Тереза Меј има све озбиљније проблеме да опстане на власти и да сачува кабинет. Велика Британија је земља демократије и тамо неки демократски стандарди заиста играју улогу. Ако се једна тема отвара на начин који дискредитује једну личност, онда је природно да се она повуче. Фалон је значајна фигура у овој владајућој структури али и као конзервативац проценио је да боље да то учини одмах, него да буде жртва некаквог даљег процеса који би њега као личност дискредитовао и затворио врата можда за неке будуће политичке потезе.

Чланак ЛАВРОВ НЕШТО ЗНА: Упозорење о „Мајдану“ у Београду – схватити озбиљно! се појављује прво на ИСКРА.

Вучић и Хојт Ји (Фото: РТРС, TANJUG, REUTERS, AFP, BETA)

Замјеник помоћника америчког државног секретара Хојт Ји током сусрета са предсједником Србије Александром Вучићем изразио је забринутост због перцепције да је Србија једном ногом на путу ка ЕУ, а другом ка савезу са Русијом, као и због руског утицаја у региону.

Ји је нагласио да би даљи напредак у области владавине права и слободе медија, као и нормализација односа са самопроглашеним Косовом, били одлучујући на путу Србије ка чланству у ЕУ, саопштено је из Службе за медије предсједника Србије.

Амерички званичник је током разговора у Београду истакао важност унутрашњег дијалога о Косову и Метохији.

Ји је исказао оптимизам за даљи напредак у региону у наредном периоду и похвалио напредак Србије ка испуњењу свог стратешког циља – чланства у ЕУ.

Вучић је пажљиво саслушао америчког представника и на веома директан начин одговорио на његове примједбе, а садржај одговора предсједника Србије биће саопштен наредних дана, наводе из Службе за медије предсједника Србије.

Како је саопштено разговор је био веома отворен, а Ји је похвалио економске реформе и фискалну консолидацију, које је спровела Влада док је премијер био Александар Вучић, а које наставља Влада Ане Брнабић.

Двојица саговорника разговарали су и о значају слободе изражавања, као и одговорности за објективно извјештавање засновано на чињеницама, а Ји је истакао значај постојања опозиције у демократском друштву.

Ји се, такође, заузео за рјешавање случаја убиства браће Битићи 1999. године и случаја паљења Амбасаде САД у Београду 2008. године.

Детаљи са данашњег разговора Вучића и Јиа, који је завршен око 13.30 часова, нису били познати јавности више часова.

Ји је јуче изјавио у Београду да Србија не може да „сједи на двије столице“, те да руском центру у Нишу не треба дати дипломатски статус.

Чланак ХОЈТ ЈИ ОПЕТ О „ДВИЈЕ СТОЛИЦЕ“: Американци забринути због руског утицаја на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Гранични прелази (Фото: РТРС/ТАНЈУГ)

Држављани земаља Западног Балкана убудуће ће за путовање у „шенгенски простор“ морати претходно да траже одобрење од надлежних служби ЕУ, иако ће и даље бити ослобођени тражења виза, наводи се у приједлогу Европске комисије за успостављање новог система за одобравање путовања.

У приједлогу се наводи да ће се одобрење тражити испуњавањем електронског фомулара, а одговор ЕУ ће стизати у року од најкасније 72 часа, али ће онима за које се утврди да представљају опасност по безбједност ЕУ бити одбијена дозвола за путовање.

Тај приједлог данас је потврдио Одбор за грађанске слободе Европског парламента /ЛИБЕ/, а пошто га тамо усвоје сва надлежна тијела, биће прослијеђен на усвајање Савјету министара ЕУ, рекао је агенцији Бета у Бриселу један званичник одбора ЛИБЕ.

Грађани земаља Западног Балкана и других земаља којима нису потребне визе за путовање у „шенгенски простор“ ЕУ без унутрашњих граница, како се наводи у приједлогу, мораће за услугу претходне провјере да плате 10 евра, али ће тај трошак покривати период за путовања од три године, односно док траје важност пасоша.

Од плаћања ове дажбине биће ослобођена лица млађа од 18 и старија од 60 година, чланови породица држављана ЕУ, као и студенти и научно особље.

Представник за штампу одбора ЛИБЕ Естефанија Нариљос рекла је да би цијели поступак у Европском парламенту требало да се оконча до краја године, а потом ће о Европском систему за информисање о путовањима и њиховом одобрењу коначну одлуку донијети Савјет министара ЕУ.

„Али, поступак је сложен и систем би могао ступити на снагу за најмање двије године, вјероватно тек почетком 2020. године“, навела је она.

Грађани Западног Балкана који желе да путују и не треба да ваде визе за „шенгенски простор“ ЕУ ће претходно морати да траже одобрење путем електронског формулара у којем ће, осим личних и података о пасошу, морати да наведу и адресу боравишта у Унији, тамошњи контакт и земљу уласка у ЕУ.

Такође ће морати да „власти ЕУ обавијесте о томе да ли су били осуђивани за озбиљне криминалне прекршаје /тероризам, сексуално искориштавање дјеце, трговину људским бићима или дрогом, убиства и силовања/, као и о боравку у специфичној зони сукоба или одлуци да напусте неку земљу, и то све за посљедњих десет година“.

У образложењу приједлога за ЕТИАС наводи се да ће овај систем омогућити рану провјеру путника којима није потребна виза и онима за које се установи да за ЕУ представљају опасност када је ријеч о безбједности, илегалној имиграцији или пријетњи епидемијских болести, одобрење бити ускраћено.

Извјестилац у одбору ЛИБЕ за увођење система ЕТИАС, посланик Кинга Гал оцијенила је да ће тај механизам знатно допринијети јачању безбједности ЕУ и снажнијем и дјелотворнијем систему заштите граница и сигурности.

Европска комисија је ставила до знања да сада има 60 земаља чијим грађанима није потребна виза за улазак у ЕУ, а очекује се да ће шенгенске границе у 2020. години прећи 39 милиона странаца.

Чланак 10 ЕВРА И ФОРМУЛАР УМЕСТО ВИЗЕ: Грађанима Западног Балкана за пут у ЕУ требаће претходно одобрење? се појављује прво на ИСКРА.