Хидроелектрана Бајина Башта (Фото: Спутњик/CC BY-SA 4.0 / Ванилица)

Бошњаци хоће по сваку цену да присвоје део Хидроелектране Бајина Башта. Са њима нема никаквог договора јер било шта да се предложи они неће да прихвате. Одговара им да ситуација стално буде напета и да се прикажу као жртве. Било какав компромис за њих би била победа агресора, оцењују аналитичари.

Решење питања границе између Србије и БиХ које су председник Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик најавили као питање које ће бити решено до краја године, изгледа да опет неће проћи без проблема.

Наиме, и из званичног Сарајева, али и делова опозиције РС стижу опречне реакције. Опозиција из Српске тврди да то не може да се реши преко „колена“, док из Сарајева напомињу да Комисија за границу БиХ није укључена у тај посао, а спорно је готово 40 километара границе.

Из Сарајева подсећају и да законодавство БиХ не препознаје „размену територија“ као посебан правни институт нити прописује неку посебну процедуру за одобрење таквих размена, тако да се у конкретном случају примењује општи режим за закључење међународних споразума.

У том контексту, наводи се да Комисија за границе БиХ није имала и нема мандат да преговара о понуди коју је саставила Комисија из Србије. Сарајево се такође позива и на одлуку Бадинтерове арбитражне комисије установљене 1991. године, по којој су се све државе бивше Југославије, на основу међународног права, обавезале да ће поштовати мишљење Бадинтерове комисије усвојено на начелу међународног права познато као „uti possidetis“ или „како поседујете“. На основу тог начела утврдило се да ће границе БиХ и Србије бити оне границе које су оне имале док су биле у саставу бивше Југославије, пре распада те државе.

„Границе између бивших федералних јединица сматрају се државним границама следбеница и не могу се мењати силом, него само споразумом“, наведено је у одлуци те комисије.

Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су делови код Зворника, односно Бајине Баште, затим део кроз који пролази пруга Београд-Бар и део око општине Прибој, која је раздвојена територијом општине Рудо.

С обзиром да закон БИХ, када је реч о међудржавним споразумима (границама), не спори да је у овим случајевима обавезна укљученост надлежних органа ентитета на чијој територији се налази тражена територија за размену, у овом случају РС, није баш најјасније зашто Сарајево, а још мање опозиција у РС, приговара најави решавању тог питања. Осим ако нису у питању покушаји да се прикупе неки политички поени уочи општих избора у БиХ идуће године.

Политиколог Анђелко Козомара каже да је изборна кампања у БиХ навелико почела, па га у том погледу ништа не чуди. Он прст упире у Бакира Изетбеговића и његову странку која, како каже, по сваку цену жели да се прикаже као једини бранилац интереса Босне и Херцеговине и да прикажу да је БиХ само њихова држава док друга два народа имају „резервне домовине“.

„Познато је да Бошњаци хоће да по сваку цену присвоје део Хидроелектране Бајина Башта. То је за њих кључно и зато неће никакву размену територије јер сматрају да су они оштећени ако не добију пола те хидроелектране. Зато сумњам да ће ово питање бити решено до краја године, јер са Бошњацима нема никаквог договора. Било шта да се предложи они то неће прихватити, јер њима одговара да ситуација стално буде напета, драматична и да се они прикажу као жртве, то јест да би било какав компромис била ’победа агресора‘ и то су њихове фразе које стално употребљавају“, каже наш саговорник.

Из Сарајева тврде да од стране Републике Српске, као и од неких других органа БиХ, никада није исказан интерес за неким локацијама које се тренутно налазе под државном контролом Србије уз државну границу БиХ/Србија. Подсећају да је Веће министара БиХ још 2004. јасно исказало свој став да нема размене територија без претходно потписаног уговора о граници између две државе са пратећом техничком документацијом. Међутим, није било значајнијих активности између надлежних комисија за границу БиХ и Србије, јер је Србија инсистирала да се паралелно са разграничењем заврши и тражена „размена територије“, на шта БиХ није пристала, тврде у Сарајеву.

Разграничење између Србије и БиХ, иначе, иде коритом реке Дрине, на којој се налазе хидроцентрале „Бајина Башта“ и „Зворник“, које користе копнене и водене ресурсе и БиХ и Србије, а корист од њих тренутно има само Србија, а не БиХ — теорија је која кружи федералном Босном.

Сарајево такође тврди и да БиХ не користи своја права на учешће у управљачким структурама наведених хидроцентрала, у произведеној електричној енергији и добити коју остварују хидроцентрале. Та права, наводе они, произилазе из чињенице да се једна половина комплекса хидроцентрала налази на територији БиХ, те да се за рад хидроцентрала црпе воде које припадају територију БиХ.

Како кажу, не постоји било какво право посебне концесије додељено Србији од стране БиХ, нити било какви посебни споразуми о заједничком управљању и коришћењу хидроцентрала, а како то произилази из Конвенције о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера, којој су приступиле обе земље. Због таквог стања БиХ трпи штету.

Наиме, према тврдњама из Сарајева договором некадашњих југословенских република, а данас независних држава, БиХ и Србије, подељена је и производња електричне енергије. Договори су наслеђени сукцесијом. Па тако из ХЕ Бајина Башта, која је 1967. производила 420 мегавата годишње, БиХ има право на 67 одсто производње.

Ни ово није једини проблем. Пруга у дужини од 12 километара пролази кроз БиХ, а на њој се налази и станица Штрпци. Београд тражи да цела територија око те пруге у потпуности припадне Србији, а Сарајево тврди да Београд за тај део не нуди ништа заузврат. У Општини Прибој спорне су путне комуникације јер је та општина потпуно раздвојена, то јест путна комуникација која повезује делове општине Прибој пролази преко БиХ, кроз општину Рудо.

Чланак НОВА БИТКА ЗА ГРАНИЦЕ: Бакир бацио око на Бајину Башту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У циљу промоције веслачког спорта, Веслачки савез Србије и Веслачки савез Републике Српске, чији је председник Емир Кустурица, покренули су иницијативу организације маратонске веслачке трке од Вишеграда до Бајине Баште. Веслачки маратон биће одржан у петак 28. октобра. Почетак маратонског програма је у 9 часова, када ће у амфитеатру Високе сколе драмских умјетности у Андрићграду бити одржан јавни час о веслању. Старт маратонске трке је предвиђен за 10 часова од вишеградске ћуприје, а долазак такмичара на циљ ХЕ Бајина Башта у 14:30 часова, након чега ће се одржати јавни час о веслању у Бајиној Башти са почетком у 16 часова.

Учешће у овом маратону узеће четири посаде дубл скула: олимпијски двојац Милош Васић и Ненад Беђик, чланови јуниорског четверца Вања Обрадовић, Дамјан Лазић, Вук Младеновић и Веселин Тричковић који су освајачи бронзане медаље на Европском јуниорском првенству и четвртог места на Светком јуниорском првенству и дубл скул лаких веслача Петар Јовановић и Марко Јошић који су на Светском првенству за сениоре до 23 године освојили осмо место.

Поводом организовања Балканског шампионата у веслању 2014. године, изграђен је Веслачки центар на обали Дрине, а највећи допринос реализацији овог пројекта дао је Емир Кустурица. Идеја организовања Веслачког маратона проистекла је из жеље да се овај спорт представи и заживи у Републици Српској.

Чланак ВИШЕГРАД: Веслачки маратон Вишеград – Бајина Башта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг/Оксана Тасокић

У Бачевцима код Бајине Баште одржана је свечана церемонија отварања спомен-плоче руској сестри милосрђа Дарји Коробкиној, која је добровољно дошла да се бори на страни Србије у Првом Светском рату и погинула у јесен 1914. године.

Свечаној церемонији присуствовали су амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Александар Вулин.

„Данас, захваљујући заједничком раду, ми отварамо спомен-плочу посвећену једној од стотина руских патриоткиња, сестара милосрђа које су дошле у братску Србију одмах након што је избио рат, руководећи се само зовом срца. Познато је да је Даша, која је похађала курсеве у институту Смолни, дошла из Санкт Петербурга, или, како се звао у ратним годинама, из Петрограда. Имамо на располагању само неколико њених слика“, рекао је амбасадор Чепурин.

Чепурин је подсетио је да хероизам Дарје Коробкине јавности познат захваљујући српском песнику Милосаву Јелићу, ког је спасила сопственим рукама. Он је на Крфу написао сјајну песму посвећену тој сестри милосрђа.

„Познато је да је Дарја Коробкина убијена почетком јесени 1914. године у биткама на Дрини. Нека ова спомен-плоча постане симбол тога да ми, чак и кад прође време, не заборављамо своје хероје“, рекао је амбасадор Чепурин.

Како је напоменуо, спомен-плоча је поклон фабрике звона браће Шувалов из града Тутајева у Јарославској области. Директор фабрике звона и аутор тог рада је Николај Шувалов.

Чепурин је поздравио хероја Русије Алексеја Чагина, рођеног у Јарослављу, захваљујући којем се већ више година развија сарадња између Јарославске области и српских региона, као и председника општине Бајина Башта Радомира Филиповића.

У Бајиној Башти ових дана борави делегација из руског града Тутајева, који је спонзор радова. Делегацију чине директор фабрике звона Николај Шувалов, чије је предузеће израдило спомен-плочу, и Алексеј Чагин, херој Руске Федерације, учесник операција за одржавање уставног реда у Републици Чеченији и председник Јарославског одељења Руске асоцијације хероја, који је више пута долазио у Србију на позив партнерског Савеза ратних војних инвалида Србије.

Током њиховог боравка у Бајиној Башти биће одржани преговори о развоју односа између Бајине Баште и Тутајева у сфери културе, туризма и привреде.

Чланак ДА СЕ ПАМТИ: Спомен-плоча храброј Рускињи која је спасила српског песника се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Дане Јанковић (41) из Бајине Баште, који је у недељу из вирова Дрине спасао младића из Прибоја, а о чему је „Блиц“ писао, наредне суботе, на дан општине, биће награђен признањем за најплеменитији подвиг године.

Слично признање Јанковић је истим поводом добио и 25. јула 2014, као волонтер Црвеног крста који је помагао унесрећене у поплавама и клизиштима.

Подсетимо, Јанковић је на Петровдан из брзака Дрине од сигурне смрти спасао младића кога је тада први пут видео у животу.

Чланак ХЕРОЈ ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ: Спасилац младића из Прибоја добија признање за подвиг се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Владимир Лојаница

Видео сам да се предао, али му нисам дао да се помири са смрћу. Живот и њему и мени висио је о концу неколико минута. Храбрио сам га: „Или заједно идемо под воду, или ћу те извући на обалу“.

Тако Дане Јанковић (41) из Бајине Баште прича како је на Петровдан из брзака Дрине сигурне смрти спасао младића кога је тада први пут видео у животу. Три дана после драме Дане не зна много о момку са којим је лако могао да оде у смрт, зна само да се зове Мирхам, да је из Прибоја, а у Бајину Башту је дошао да надничи у малињацима. Недеља по подне код моста на плажи Рача. Много народа било је на обали Дрине.

– Само што сам изашао из воде на другој страни реке, а Дрина је ту широка више од 100 метара, видео сам човека који је препливао на другу обалу и одмах, без одмора, кренуо назад. Знао сам да није из Бајине Баште јер је било очито да не познаје реку. Осетио сам да ће бити у проблему – врти филм Дане. Не знајући ћуд Дрине, каже, момак је препливао брзак и дошао до дела реке где вода на површини делује мирно, али где испод делују јаке струје. Матица га је понела наниже.

– Повикао сам „пливај уз реку“ и скочио у воду. Са мном је запливао и мој друг Дејан Јовић. Пливали смо да бисмо стигли дављеника кога је струја вукла низводно – присећа се храбри Бајинобаштанин.

Сви људи са обале су посматрали драму и знали да од вичности Данета и Дејана зависи живот незнанца.

– После 400 метара успели смо да га стигнемо и задржимо. Дејан је тада одустао. Рекао сам му: „Враћај се назад, сам ћу“, јер ако и он почне да се дави – готово. И сам сам био истрошен. Стегао сам за руку Мирхама и говорио му да буде миран – памти детаље Дане, који су њега могли да коштају живота.

– Дрина вуче на дно, ја горе. И тако ко зна колико пута. Осетио сам да се предао, мишићи на рукама и ногама били су му укочени. Храбрио сам га. Дане је Мирхама привукао обали.

– Узео је мој број телефона, рекао је да ће звати. Волео бих да се упознамо – каже Дане.

Чланак НЕВЕРОВАТНО СВЕДОЧЕЊЕ ХЕРОЈА: „Или заједно идемо под воду, или ћу те извући на обалу“ се појављује прво на ИСКРА.