Азра Башић (Фото: РТРС/tf.rs)

Суд БиХ ће у сриједу, 27. децембра, изрећи првостепену пресуду Азри Башић за злочине почињене над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и у селу Поље 1992. године.

Башићева је оптужена да је као припадник Хрватског вијећа одбране од 26. априла до почетка маја 1992. године учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље.

Приликом изношења завршних ријечи, тужилац Миланко Кајганић затражио је од Суда БиХ да Башићевој изрекне затворску казну од 15 година, јер је током судског поступка доказао да је починила ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника.

Тужилац је затражио од Суда БиХ да приликом одређивања казне узме у обзир чињеницу да је Башићева показала нарочиту окрутност и упорност приликом чињења кривичног дјела, посебно током убиства Благоја Ђураша, као и потпуно одсуство кајања и избјегавање екстрадиције из САД.

Као отежавајућу околност тужилаштво наводи и држање Башићеве, која се хвалила како је убила Ђураша.

Тужилац је навео да одбрана није оспорила ниједан доказ Тужилаштва, нити нарушила кредибилитет свједока и довела у сумњу њихове исказе.

Током изношења завршних ријечи Башићеве одбране, бранилац Бинаса Абаспахић је оцијенила да Тужилаштво БиХ није доказало да је оптужена починила ратни злочин над цивилним становништвом и ратним заробљеницима и затражила да она буде ослобођена.

„Одбрана не оспорава дешавања 26. априла 1992. године, али сматра да она нису приказана онако како је било, односно да то није учинила оптужена“, навела је Абаспахићева.

Чланак УБИСТВА, МУЧЕЊА, ПАТЊЕ: У сриједу пресуда Азри Башић за злочине над Србима се појављује прво на ИСКРА.

(Азра Башић) Фото: СРНА

Тужилаштво БиХ затражило је данас од Суда БиХ да Азри Башић изрекне затворску казну у трајању од 15 година за злочине почињене над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године.

Тужилац Миланко Кајганић сматра да је Тужилаштво током судског поступка доказало да је Азра Башић починила кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника.

Износећи завршне ријечи, Кајганић је рекао да су изведени докази показали да је у периоду извршења кривичног дјела постојао оружани сукоб између Војске Републике Српске с једне, те Хрватског вијећа одбране /ХВО/, Територијалне одбране и Хрватске војске, с друге стране.

Оружани сукоб постојао је и на подручју насеља Чардак, одакле су одвођени цивили у Дом ЈНА у Дервенти, у којем су незаконито затварани.

Кајганић је навео да је доставио више материјалних доказа из Хрватске који потврђују да је Азра Башић била припадник 305. бригаде Хрватске војске и да је ратовала на подручју Дервенте, те да је касније распоређена у 103. бригаду ХВО-а.

„Ниједан свједок није оспорио њен идентитет. Сви су потврдили да су за њено име сазнали од полицајаца или других људи, а већи број свједока је током истраге препознао по фотографијама из тог периода. То је потврдила и њена пријатељица Нихада Чучић, која је рекла да је оптужена отпутовала са Неџадом Башићем у САД“, навео је Кајганић.

Тужилац је додао да су свједоци, који су упознали Башићеву 26. априла 1992. године, потврдили да су је виђали и у логору „Рабић“, у којем је било затворено више од 100 људи.

Кајганић се посебно осврнуо на убиство Благоја Ђураша и на страшна злостављања која су затворени српски цивили претрпјели у Дому ЈНА.

Подсјетио је на велике патње које су затвореници доживјели током самог једног послијеподнева, а које су оставиле трајне физичке и психичке посљедице.

Тужилац је навео да су по наредби Башићеве, између осталог, морали да једу југословенске динаре, да лижу крв са пода, да се четвороношке крећу по стаклом засутом поду док их је она јахала, да излазе на симулирања стријељања, те да трпе страшне ударце од којих су губили свијест.

„Утврђено је да је Благоје Ђураш доведен као цивил и доказано на који начин је злостављан и убијен. Бројни свједоци су потврдили да су видјели да је Азра Башић учествовала у његовом премлаћивању и да га је убола ножем у врат“, навео је Кајганић.

Тужилац је затражио да Суд БиХ, приликом одређивања казне, узме у обзир чињеницу да је Башићева показала нарочиту окрутност и упорност приликом чињења кривичног дјела, посебно током убиства Благоја Ђураша, те потпуно одсуство кајања због учињеног, као и избјегавања екстрадиције из САД.

Тужилаштво као отежавајућу околност сматра и држање Башићеве, која се хвалила како је убила Ђураша.

Кајганић је током усменог, скраћеног изношења завршних ријечи, рекао да одбрана није оспорила ниједан доказ Тужилаштва, нарушила кредибилитет свједока и довела у сумњу њихове исказе.

Бинаса Абаспахић, бранилац Азре Башић, изнијеће на рочишту 15. децембра завршне ријечи.

Чланак ЗАСТРАШУЈУЋА ЗЛОСТАВЉАЊА СРБА: Тужилаштво затражило 15 година затвора за Азру Башић се појављује прво на ИСКРА.

Азра Башић (Фото: РТРС /tf.rs)

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, прочитани су дијелови исказа преминулих свједока које су дали у оквиру других предмета, а односе се на случај оптужене.

Тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић прочитао је дијелове четири исказа преминулог Миле Кузмановића који је саслушан 14. новембра 1994. године пред истражним судијом Основног суда у Дервенти, 16. маја 2006. и 3. јуна 2008. године у Полицијској станици Дервента, те 13. децембра 2007. у Полицијској станици у Добоју.

Кузмановић, који је преминуо 2014. године, током саслушања рекао је да су физичка малтретирања почела одмах након заробљавања, а да су тек у Дому ЈНА услиједила права страдања српских цивила која су преживјелим оставила трајне физичке и психичке посљедице. Тада је испричао да су полуголе затворенике, који су били поредани поред зида, војници, међу којима је била и Азра Башић, тјерали да једу со и југословенски новац, до бесвијести их ударали ногама од столица, кабловима за струју, бејзбол палицама. Испричао је и да су их тјерали да клече и пужу по поду посутом стаклом, да се крећу четвороношки као пси и да са пода и војничких чизама лижу крв. Рекао је да је њега у Дому ЈНА највише тукла Азра Башић.

Осим ње, тукли су га и други војници до момента када је неко од њих видио Благоја Ђураша, којег су звали „војвода“. Војници су Ђураша „добро претукли“, након чега је видио да му је Азра Башић забила нож у врат, да је убила Ђураша чије тијело је пронађено у једном пропусту за воду које је било умотано у завјесу коју је видио у Дому ЈНА.

Тужилац је прочитао и изјаву преминулог Милована Аџића коју је Основном суду у Дервенти дао 1992. године. Аџић је тада рекао да су га након заробљавања у Чардаку, припадници ХОС-а, ХВО-а, те Ријечке и Санџачке бригаде, са другим заробљеницима везане одвели у хрватско село Поље, гдје су их злостављали. Рекао је да су њему маказама за воће одсјекли дио ува, ножем урезали крст на челу, засјекли главу од јабучице до браде, те запалили ноге које су посули алкохолом. Испричао је и да су га одмах по довођењу у Дом ЈНА, војници почели тучи, а када је од удараца пао на под, пришла је Азра Ковачевић, како се тада презивала, и придружила се у тучи док се није онесвијестио.

Тужилац је прочитао и исказе бившег новинара локалне Радио станице у Дервенти Сретена Јовановића, који је рекао да су га припадници ХОС-а ухапсили само зато што је Србин. Током испитивања поломили су му носну кост, избили један зуб, а морао је пити бензин којим су му полили руке и запалили их. Потврдио је да је физичко насиље вршила Азра Башић и Хрвоје Антуновић, звани Морнар.

Суђење ће бити настављено 6. октобра.

Чланак СТРАХОТА: Читањем исказа преминулих свједока ужаса настављено суђење Азри Башић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свједок Тужилаштва БиХ Зоран Радишковић рекао је данас у Суду БиХ наставку суђења Азри Башић, да су заробљене Србе из насеља Чардак 26. априла 1992. године, у Дому ЈНА у Дервенти „злостављали омања жена црне косе у униформи и војници у црним мајицама са шаховницама“.

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти, Радишковић је навео да су страшне тортуре почеле одмах по њиховом привођењу.

„Узели су нам страни новац, а динаре смо морали појести. Азра је наредила да се скинемо до паса. Тукли су нас ногама, шакама, кундацима, летвама. Падали смо на под на којем је било сасуто стакло са прозора. Пуштали су и музику и тјерали нас да по том стаклу играмо коло. Сви смо били крвави“, испричао је Радишковић.

Он је рекао да је највећу трауму доживио када су њега са још три заробљеника, по наређењу Башићеве, извели на стријељање јер је гледао како она са војницима туче Благоју Ђураша.

„Нисам смио гледати. Опалило је, а сви смо остали живи. Вратили су нас у салу и у оној гужви видио сам да је Азра извадила нож из чизме. Нисам видио да ли је Благоја клечао или чучао, само сам чуо да је закркљао. Сам убод ножем нисам видио јер је Азра била окренута леђима. У том моменту, мене су на под оборица четири војника и тада сам видио Благоја у крви. Под је био крвавији него у кланици“, испричао је овај свједок.

Радишковић је додао да су их предвече одвели у подрум гдје су провели ноћ, а сутра у логор Рабић у којем је он провео 72 дана. Радишковић је потврдио да тамо није виђао Азру Башић.

Свједок Илија Ћук је рекао да је са комшијама заробљен 25. априла 1992. године, када су хрватски војници дошли у насеље Јасиковача гдје је живио.

„Један војник је пуцао и ранио ме у главу, а други ми је, уз коментар `Ми усташе прво ранимо, па онда лијечимо`, завио рану. Мјештане су раздвојили у двије групе, Хрвате на једну страну, а нас десетак Срба одвели у једну кућу у селу Поље гдје су нас цијелу ноћ тукли. Тражили су од нас неке изјаве, чак су нам диктирали шта ћемо писати“, испричао је Ћук.

Он је рекао да су их ујутро повели на стријељање, те убили Гавру Петковића који је покушао да побјегне, након чега су морали да пију његову крв.

Ћук је свједочио да су послије тог догађаја одведени у Дом ЈНА у Дервенти, гдје су их дочекали војници, међу којима је била Азра Башић, који су их одмах почели злостављати.

„Мене је по леђима и два пута по глави палијом ударила нека Азра, ниска, дебља жена, црне косе и у униформи. На леђима и на челу чакијом ми је исјекла крстове и слово `С`. Ударала је и остале заробљенике“, навео је Ћук.

Он је изјавио да је Благоју Ђураша годинама познавао и потврдио да га је Азра Башић убила.

„Чучнула је код Благоја, којег су двојица тукла, извадила нож и ставила му га под врат. Тада је рекла `Нека вам војвода сада лакше дише`. Ја сам премро од страха“, рекао је Ћук.

И свједок Саво Нединић је рекао да је са осталим заробљеним Србима претрпио страшна вербална и физичка малтретирања.

„Мене су песницама тукли по глави док се нисам онесвијестио. Када сам дошао себи, наредили су ми да лижем Ђурашеву крв, који је био полумртав. Био сам у страшном шоку, тако да се не сјећам шта је даље било. Знам само да су нас премјестили у подрум зграде у којој смо били“, испричао је Нединић.

Азра Башић је оптужена да је као припадник ХВО-а од 26. априла до почетка маја 1992. године у просторијама Дома ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

Суђење се наставља 7. априла саслушањем три нова свједока Тужилаштва БиХ.

Чланак СТРАВИЧНО СВЈЕДОЧЕЊЕ: Свједоци потврдили да је Благоју Ђураша убила Азра Башић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Саслушањем нових сведока у петак ће у Суду БиХ бити настављено суђење Азри Башић оптуженој да је као припадник Хрватског већа одбране у просторијама Дома ЈНА у Дервенти, и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

На рочишту одржаном 24. марта, сведок Тужилаштва БиХ Слободан Јовић изнео је стравичне детаље о злостављању српских цивила у Дому ЈНА које су починили припадници Хрватског већа одбране (ХВО), регуларне хрватске војске (ХОС) и Територијалне одбране (ТО), међу којима се посебно истицала Азра Башић.

Јовић је, између осталог, рекао да је Башићева по доласку у Дом, почела ударати све редом. Прво је ударила Радојицу Гарића, па Неђу Благојевића, којег су војници бацили кроз прозор, док је њему наредила да клекне и онда га узјахала.

– Морао сам је четвороношке по стаклу носити на леђима дуж сале и назад. Сав сам био крвав – рекао је Јовић.

Сведок је навео да је Благоја Ђураш, који је испребијан лежао на поду, упитао има ли ико с ким се може преговарати, на шта му је Азра рекла: „Сад ћеш преговарати“, те је клекла изнад њега, извадила нож и „потекла је крв“.

– Поред ње је стајао један војник ХОС-а. Благоја је кркљао, а ја сам погледао у његовом правцу. Азра се окренула и питала ме „Шта ти бели гледаш?“, након чега ме ударила ногом у главу и избила ми 10 зуба. Она је, иначе, имала неки тврд предмет којим је све ударала у главу, а страшно је ударала – испричао је Јовић.

Он је додао да су сви, након што су „већ били сломљени“, морали јести со коју им је у уста стављао војник ХВО-а, те потврдио да је Азра двојицу затвореника „поново крстила“ урезавши им ножем крст на глави и леђима.

Сведок Лука Патковић је, такође, потврдио да је, по довођењу заробљених српских цивила из насеља Чардак у Дом ЈНА у Дервенти, одмах почело њихово злостављање, те да су их тукли војници ХВО-а, ХОС-а и припадници ТО, уз коментар „да то није ништа шта ће се десити када дође Азра“.

– Дошла је згодна млађа, црна жена у униформи. Ударила ме неким тврдим предметом у главу, а ногом у гениталије, тако да сам од ударца клекнуо. Свима нам је псовала четничку мајку и претила да ће нас „осунетити“. Милу је клештима пресекла уво. Мене су везали шпагом, узјахао ме Дејан звани Нишлија и морао сам да га носим на леђима два круга дуж сале. Када сам правио други круг, у једном моменту видео сам Ђураша који је лежао на поду и кркљао. Касније сам чуо да га је Азра заклала – испричао је Патковић.

Бранилац Азре Башић предочила је Суду пет ранијих исказа овог сведока где је навео да су и Азра и војник ХОС-а, који је стајао поред ње, имали ножеве, те да је војник Ђурашу пресекао врат, након чега су затворенике терали да лижу крв са пода.

Патковић је објаснио да су му колеге са којим је био затворен, након размене рекли, да је војник убио Ђураша и да је он, на основу њихове приче, дао такве изјаве.

Чланак ПОТРЕСНА СВЕДОЧЕЊА О ЖЕНИ МОНСТРУМУ: „Србе клала, вадила им зубе, секла уши, урезивала крстове…“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свједок Тужилаштва БиХ Неђо Благојевић рекао је данас у Суду БиХ у наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање српских заробљеника у Дервенти да „ниједан мушкарац није знао тако ударити руком као Азра“.

Благојевић је рекао да је са комшијом Жељом Стајчићем заробљен 26. априла 1992. године и одведен у салу Дома ЈНА у Дервенти.

„Заробили су нас припадници Територијалне одбране и ХОС-а, везали каблом и одвели у Дом ЈНА. Ту смо затекли наше комшије који су голи до паса и боси били постројени уза зид. И ми смо морали да се скинемо и изујемо, након чега је почела `фрка`. Рекли су нам да нам је добро док не дође Азра“, рекао је Благојевић.

Према изјави свједока, Азра је прво запријетила Милу Кузмановићу да ће му одсјећи полни орган, а кад су, како је рекао свједок, њега „средили“ прешли су на Момира.

„Када је дошла до мене ударила ме и ја сам посрнуо. Двојица су ме ухватила да не паднем, а Азра ме три пута ножем боцнула по лицу. Трећи убод био је мало јачи, заболило ме и потекла је крв. Питала ме кога сам убио. Рекао сам `Сестро, кога ћу ја убити?`, на шта је она казала `Шта, сестро` и тако ме гурнула да сам пао на под, након чега су ме остали почели тући. Падао сам у несвијест. Двојица су стајала поврх и рекла ми да лижем крв. То сам и урадио. Избацили су ме кроз прозор. Пао сам на бетон и онесвијестио се. Освијестио сам се у подруму гдје су ме одвукли“, рекао је Благојевић.

Он је потврдио да су Благоју Ђураша довела четири војника, бацили га на под и викали „војвода четнички“.

Ујутро су му, како је навео, рекли да га је Азра заклала, те да је била у друштву са једним мушкарцем.

Свједок Борислав Миоданић рекао је да су њега и комшију Милована Аџића 26. априла 1992. године заробили припадници јединице „Мунгоси“ и везане шпагом и жицом одвели према селу Поље гдје су их тукли рукама, ногама и кундацима.

„Били смо отечени и крвави јер су нам поломили аркаде тако да смо слабо и видјели. Успут смо копали и један ров, а у некој ексерани полијевали су нас хладном водом и врућом кафом по лицу. Након тога су нас довели у неку кућу да нас испитају. Ту је био мртав човјек којег ми нисмо могли препознати ни унијети у комби јер смо били јако исцрпљени“, испричао је Миоданић.

Он је навео да је у Дом ЈНА проведен кроз неку просторију и да је чуо како људи добијају батине, али да није видио. Истакао је да је и он био тучен и падао у несвијест.

Миоданић је споменуо ранију изјаву када је рекао да је „можда била једна жена“.

На питање Судског вијећа зашто каже „можда“, свједок је одговорио зато што није видио.

„Када би и видио ту жену ја је не бих могао препознати“, рекао је Миоданић.

Тужилаштво је предочило свједокову изјаву из 1992. године у којој тврди да је „Азра ножем пресјекла гркљан“ Благоју Ђурашу.

Свједок је појаснио да Ђураша није видио и не зна откуд то у изјави.

Азра Башић оптужена је да је као припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/ од 26. априла до почетка маја 1992. године у просторијама Дома ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

Суђење ће се наставити 24. марта.

Чланак СВЈЕДОК НА СУЂЕЊУ АЗРИ БАШИЋ: Ујутру су ми рекли да је Азра заклала Благоја! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пред Судом БиХ почело је суђење Азри Башић за ратне злочине над Србима, које је 1992.године починила у Дервенти.

Тужилаштво БиХ 16.децембра подигло је оптужницу, којом се Башићева терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

На данашњем суђењу, свједочили су доктор Жељко Стајчић и Чедо Продић, који су били заробљени и одведени у Дом Војске у Дервенти. Они су свједочили о околностима догађаја који су се збили 26.априла 1992.године, када је Азра Башић, према оптужници, заклала српског цивила Благоја Ђураша.

Према ријечима свједока, након њиховог довођења у Дом војске, појавила се група људи са ознакама ХОС, ХВО и Територијална одбрана, а који су почели тортуру над њима.

По свједочењу Жељка Стајчића, љекара из Дервенте, неко из те групе људи је српским заробљеницима довикивао „да ће видјети како се туче кад дође Азра“, међутим, њега лично су препознали његове комшије Хрвати који су га одвели у подрум. Он је у тренутку одвођења видио да Азра Башић држи нож у рукама, али да није видио чин „клања“ жртве.

Други свједок Чедо Продић је данас свједочио да је он остао у сали у којој су били српски заробљеници, на удаљености од 5-6 метара. Он је изразио увјерење да је Азра Башић убила српског цивила  Благоја Ђураша, али није могао да види сам чин јер су заробљеници били у страху и морали су да клече и држе погнуте главе.

Продић каже да када су заробљеници излазили из сале и када су их одводили у подрум, он је са још једним заробљеником покушао да провјери да је Благоје жив и установили су да није жив.

Продић је додао и да му не требају фотографије са препознавања Азре Башић, јер ју је препознао и у судници „јер му се крв заледила кад ју је видио“.

Азра Башић се терети да је 1992. године починила ратни злочин над жртвама српске националности са подручја Дервенте и околине, који су били затворени у Дому ЈНА у овом граду.

Према наводима оптужнице, Башићева је ножем, на изузетно свиреп начин, усмртила цивила, мушкарца српске националности, који је лежао на поду након што је тешко претучен и злостављан.

Оптужена се терети да је у више наврата, на свиреп начин мучила и злостављала већи број затвореника српске националности који су били затворени у Дому ЈНА у Дервенти, наносећи им тешке физичке и психичке повреде од којих и данас осјећају посљедице.

Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем 32 свједока и прилагањем више од 80 доказних материјала.

Башићева, којој су српски логораши дали надимак „Азра два ножа“, недавно је из САД-а изручена правосуђу БиХ и од тада се налази у притвору.

Чланак ЗВЕР У ЉУДСКОМ ОБЛИКУ: Језива свједочења српских заробљеника о злочинима Азре Башић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Срна

Пред Судом БиХ почело је суђење Азри Башић за ратне злочине над Србима, које је 1992.године починила у Дервенти.

Тужилаштво БиХ 16.децембра подигло је оптужницу, којом се Башићева терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

Башићева се терети да је 1992. године починила ратни злочин над жртвама српске националности са подручја Дервенте и околине, који су били затворени у Дому ЈНА у овом граду.

Према наводима оптужнице, Башићева је ножем, на изузетно свиреп начин, усмртила цивила, мушкарца српске националности, који је лежао на поду након што је тешко претучен и злостављан.

Оптужена се терети да је у више наврата, на свиреп начин мучила и злостављала већи број затвореника српске националности који су били затворени у Дому ЈНА у Дервенти, наносећи им тешке физичке и психичке повреде од којих и данас осјећају посљедице.

Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем 32 свједока и прилагањем више од 80 доказних материјала.

Башићева, којој су српски логораши дали надимак „Азра два ножа“, недавно је из САД-а изручена правосуђу БиХ и од тада се налази у притвору.

Чланак САРАЈЕВО: Почело суђење „Крвавој Азри“ за злочине над Србима у Дервенти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Суд Босне и Херцеговине потврдио је оптужницу која Азру Башић терети за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника, које је 1992. године починила над припадницима српске националности у Дервенти, јавили су данас медији у БиХ.

Оптужница терети Башић да је за време рата у БиХ као припадник 305. Бригаде Хрватске војске, а касније као припадник 103. Бригаде ХВО у просторијама Дома ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље, где су били затворени цивили и један ратни заробљеник српске националности, сама или заједно с другим припадницима ХВ и ХВО учествовала у убиству, мучењу и нечовечном поступању, наношењу великих патњи и повреда телесног интегритета и здравља.

У питању је, како се наводи у саопштењу Суда БиХ, период од 26. априла до почетка маја 1992. године, пренела је Фена.

Пре тачно месец дана Суд БиХ одредио је притвор Азри Башић због постојања околности које указују на опасност од бекства и могућности да ће ометати кривични поступак утицајем на сведоке.

Сједињене Америчке Државе изручиле су 22. новембра БиХ Азру Башић.

Башић (57), рођена у Ријеци, у Хрватској, изручена је на аеродрому у Сарајеву.

Она се налази под истрагом Посебног одељења за ратне злочине и осумњичена је за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте, почињене 1992. године.

После рата напустила БиХ и емигрирала у Кентаки, у САД, после чега је заједничким радом правосуђа БиХ и власти САД лоцирана, ухапшена и процесуирана због имиграцијске преваре, односно давања нетачних података америчким властима о учествовању у рату у БиХ.

Чланак САРАЈЕВО: Потврђена оптужница Азри Башић за ратни злочин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Тужилац Посебног одјела за ратне злочине Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против Азре Башић за ратне злочине, које је 1992.године починила у Дервенти.

Оптужена се терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

Башићева се терети да је 1992. године починила ратни злочин над жртвама српске националности са подручја Дервенте и околине, који су били затворени у Дому ЈНА у овом граду.

Према наводима оптужнице, Башићева је ножем, на изузетно свиреп начин, усмртила цивила, мушкарца српске националности, који је лежао на поду након што је тешко претучен и злостављан.

Оптужена се терети да је у више наврата, на свиреп начин мучила и злостављала већи број затвореника српске националности који су били затворени у Дому ЈНА у Дервенти, наносећи им тешке физичке и психичке повреде од којих и данас осјећају посљедице.

Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем 32 свједока и прилагањем више од 80 доказних материјала.

Башићева, којој су српски логораши дали надимак „Азра два ножа“, недавно је из САД-а изручена правосуђу БиХ и од тада се налази у притвору. Оптужница је прослијеђена Суду БиХ на потврђивање.

Чланак САРАЈЕВО: Подигнута оптужница против „Крваве Азре“ због злочина у Дервенти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Суд Босне и Херцеговине одредио је данас притвор Азри Башић, осумњиченој за ратне злочине над припадницима српске националности.

Како је саопштено, притвор који је тражило тужилаштво, може трајати до 22. децембра или до нове одлуке суда.

Суд је увидом у поднесени доказни материјал утврдио да постоји основана сумња да је Башић починила кривично дело за које се терети, пренела је Фена.

Осумњиченој је одређен притвор због постојања околности које указују на опасност од бекства и могућности да ће ометати кривични поступак утицајем на сведоке.

Сједињене Америчке Државе изручиле су 22. новембра БиХ Азру Башић.

Башић (57), рођена у Ријеци, у Хрватској, изручена је на аеродрому у Сарајеву.

Она се налази под истрагом Посебног одељења за ратне злочине и осумњичена је за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте, почињене 1992. године.

Башић се терети да је у периоду од априла до јуна 1992. године, на подручју општине Дервенте, лично убила једног цивила и учествовала у намерном наношењу снажног телесног и душевног бола и патње, као и мучењу већег броја цивила српске националности, који су били заточени у Дому ЈНА у Дервенти.

Осумњичена је након рата напустила БиХ и емигрирала у Кентаки, у САД, после чега је заједничким радом правосуђа БиХ и власти САД лоцирана, лишена слободе и процесуирана због имиграцијске преваре, односно давања нетачних података америчким властима о учествовању у рату у БиХ.

Чланак СУД БИХ: Одређен притвор Азри Башић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Сjедињене Aмеричке Државе изручиле су данас БиХ осумњичену за ратне злочине над припадницима српске националности Aзру Башић.
Башић (57), рођена у Риjеци, у Хрватскоj, изручена jе на аеродрому у Сараjеву, преноси Фена.

Oна се налази под истрагом Посебног одељења за ратне злочине и осумњичена jе за ратне злочине над жртвама српске националности на подручjу Дервенте, почињене 1992. године.

Башић се терети да jе у периоду од априла до jуна 1992. године, на подручjу општине Дервенте, лично убила jедног цивила и учествовала у намерном наношењу снажног телесног и душевног бола и патње, као и мучењу већег броjа цивила српске националности, коjи су били заточени у Дому JНA у Дервенти.

Oсумњичена jе након рата напустила БиХ и емигрирала у Kентаки, у СAД, после чега jе заjедничким радом правосуђа БиХ и власти СAД лоцирана, лишена слободе и процесуирана због имиграциjске преваре, односно давања нетачних података америчким властима о учествовању у рату у БиХ.
С обзиром на то да jе на темељу захтева правосуђа БиХ за њом расписана потерница, власти СAД су спровеле поступак њене екстрадициjе и изручења правосуђу БиХ.

„Tужилаштво БиХ захваљуjе се властима СAД на помоћи у лоцирању, изручењу и процесуирању наведене осумњичене“, саопштило jе Tужилаштво БиХ.
У саопштењу се истиче да Tужилаштво БиХ с партнерским агенциjама и институциjама широм света интензивно ради на проналаску, изручењу у БиХ и процесуирању осумњичених за ратне злочине,“коjи се од правде покушаваjу сакрити у иностранству“.

Tаj процес ће, поручуjу из Tужилаштва БиХ, наставити с циљем борбе да ратни злочини не остану некажњени.

Чланак СAРAJEВO: СAД изручиле БиХ Aзру Башић због ратних злочина над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Федерални апелациони суд Сједињених Америчких Држава, ових дана, подржао је одлуку да се Азра Башић – оптужена за убиство, злостављање и мучење заробљеника српске националности на подручју општине Дервента – изручи из САД-а Босни и Херцеговини.

Коначну одлуку даће Врховни суд, након чега ће државни секретар одлучити о томе хоће ли бити изручена, с обзиром да се ради о америчкој држављанки.

Азра Башић је у Дервенти боравила као припадница формације састављене од добровољаца из Ријеке и у то вријеме је била хрватска држављанка. Када је цијели случај покренут, Министарство одбране Хрватске је одбацивало оптужбе бх. Тужилаштва да је она починила злочине као припадница војске Хрватске.

Иначе, Башићева није једина жена која је оптужена у Босни и Херцеговини. Против њих 30 је вођена истрага, а неколико је осуђено за тешке ратне злочине. Неке, попут Расеме Хандановић, која служи казну од пет и по година због убистава у општини Коњиц, изручиле су управо Сједињене Америчке Државе.

Када је Азра Башић ухапшена прије пет година у САД-у, нико од њених комшија није могао вјеровати да је у Босни и Херцеговини починила ратни злочин и да су је жртве знале под именом „Азра два ножа“.

Азра Башић у САД-у је користила различита имена, а ухапшена је као Изабел Башић. Дању је радила два посла, возила полован џип, а комшије у Стантону, градићу са око 3.000 становника, како су у то вријеме говорили, нису јој могли пронаћи посебну ману. Зато су били шокирани када су је у марту 2011. приводили припадници ФБИ-ја.

Азру Башић бх. правосуђе терети за убиство Благоја Ђураша, злостављање и мучење заробљеника српске националности на подручју општине Дервента.

Према исказима 26 свједока, заточених у некадашњем Дому ЈНА, људе је присиљавала да пију људску крв и бензин, те да клече на разбијеном стаклу.

Син убијеног Благоја, Славиша Ђураш, каже како су тијело оца пронашли тек 2003.

Драго Кнежевић, предсједник Удружења логораша Општине Дервента о злочинима Азре Башић каже: „Она је многе људе у Дервенти тукла, убијала и мучила, па радила и неке друге ствари“.

Ових дана је Федерални апелациони суд САД-а подржао одлуку да се Азра Башић изручи БиХ на основу оптужби за мучење цивила и убиства. Коначну одлуку даће Врховни суд, након чега ће државни секретар одлучити о томе хоће ли бити изручена, с обзиром да се ради о држављанки САД-а.

Но, како за РСЕ каже Борис Грубешић, портпарол бх. Тужилаштва, до сада је из те земље Босни и Херцеговинио изручено десетак особа које су се теретиле за ратне злочине током деведесетих година прошлог вијека, па мисли да ће то бити и случај са Азром Башић.

„Сједињене Америчке Државе процесуирају особе које не дају истините податке о учешћу у рату, и након тога, најчешће, одузимају држављанство. Такве особе изручују“, наводи Грубешић.

Чланак САД: Азра Башић ће бити изручена БиХ? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Федерални суд у америчкој савезној држави Кентаки пресудио је да Хрватица Азра Башић може бити изручена БиХ где је против ње подигнута оптужница за ратне злочине.

Башић се судски бори против изручења од њеног хапшења 2011. У БиХ је тражена због ратних злочина над Србима 1992.

Њен адвокат је 2012. поднео документа суду у којима наводи да су притварањем прекршена права као грађанке САД. Судија Карен Колдвел је одбила жалбу.

Азра Башић је неколико година живела у Кентакију где је радила у старачком дому и фабрици за прераду хране пре него што је ухапшена у марту 2011. Рођена је у Хрватској и користила је имена Азра Ковачлевић и Изабела Башић, а сумњичи се да је учествовала у мучењима и убиствима Срба из Дервенте у логорима од априла до јуна 1992. године, преноси Бета-АП.

У документима предатим Окружном суду у Лексингтону наведени су затрашујући детаљи о мучењу и убиству које је Башићева починила као припадник војне бригаде у хрватској војсци, о чему је „Политика” већ извештавала.

У судским документима наводе се изјаве Радојице Гарића и Драгана Ковачевића који су потврдили да је Башићева заклала Благоја Дураша, којег су претходно претукли хрватски полицајци и војници.
„Послије тога Азра нас је вукла за косу и терала да из ране на Дурашевом врату пијемо крв”, рекао је Гарић.

Азра Башић је родена као Азра Алешевић 1959. године у Ријеци (Хрватска), чије држављанство посједује. Башићева је у последње била запослена у фабрици „Нестле” у Кентакију, а колеге је познају по имену Изабел Башић.

Чланак ЛУИСВИЛ: Одобрено изручење Азре Башић БиХ због ратних злочина над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Поводом информације у америчким медијима да тамошње имиграционе службе верују да ће број осумњичених за ратне злочине који се скривају на тлу САД, а пореклом су са подручја БиХ, порасти и до 600, и да ће већина бити депортована у Босну и Херцеговину због прикривања информација о учешћу у рату, у институцијама БиХ у понедељак је владао мук.

Према незваничним информацијама из Министарства правде БиХ до које су дошле „Новости“, институције БиХ немају никакву улогу о одлучивању по овом питању.

– Међу грађанима БиХ који су након рата одлазили у САД, очигледно је било и оних који су лагали институције САД кад су добијали визе за боравак. Сад је то дошло на наплату – каже наш извор.

Према наводима америчких медија засада постоји око 300 имиграната за које верују да су приликом доласка у САД прикрили умешаност у ратне злочине. Незванично, САД истражује 12 случајева у Фениксу, али и четири случаја из Лас Вегаса. Поред тога, активан је и један случај из Вирџиније.

Међу осумњиченима из БиХ су и четири радника казина из Лас Вегаса, један фудбалски тренер из Вирџиније, један металски радник из Охаја…

Из Имиграционе службе САД поручили су да не желе да откривају идентитете ових људи, све док и званично не буду оптужени. Тако налаже Закон о заштити приватности САД.

У САД је веома компликован и процес истраживања особа које су обмануле њихове институције приликом уласка у државу. Тако се посебно односе према онима који су добили визу и онима који су добили „зелени картон“ или држављанство.

Уколико се открије да је нека од особа које су дошле у САД лагала о својој прошлости, а добила је држављанство САД, та особа иде даље на Савезни суд, који га након процеса неће депортовати, већ изручити земљи из које је дошао.

Душанка Мајкић, председавајућа Комисије за спољне послове Парламента БиХ, каже, за „Новости“, да је овде реч о људима који су преварили САД кад су после рата долазили у ту земљу.

– Тад су очигледно давали лажне изјаве о боравку у БиХ и учешћу у рату. Кад је БиХ почела да се повезује са тероризмом, Америка је одлучила да пречешља податке о људима који су после ратних дешавања на тлу Босне стигли у САД. Ту је очигледно откривено много лажи у изјавама при уласку у САД и сада ће морати да одговарају за те лажи. Овде је битно напоменути да у Америци има и много Бошњака за које се открива да су учествовали у ратним злочинима у БиХ, што ће педстављати шок за америчку заједницу, јер се увек покушавало представити свету да су само Срби злочинци у босанском рату – истиче Мајкићева.

ПОКУШАЛИ ДА САКРИЈУ ПРОШЛОСТ

Међу онима који су са тла Америке већ депортовани у БиХ је и Расема Хандановић, бивша припадница таакозване Армије БиХ, која је осумњичена за ратне злочине над хрватским цивилима и припадницима Хрватског већа одбране (ХВО). Хандановићева је позната и под надимком Зоља, а у међувремену је осуђена на пет и по година затвора.
У Америци, тачније у савезној држави Кентаки, покушала је да сакрије прошлост и Азра Башић, рођена у Хрватској. Она је осумњичена да је учествовала у мучењима и убиствима Срба из Дервенте од априла до јуна 1992. године. Њено изручење се још чека.

ИЗРУЧЕЊЕ

Последњи у низу је случај Алмаза Незировића, чије је изручење БиХ одобрено пре неколико дана. Он је био чувар у логору „Ребић“. Незировић, који је био настањен у Вирџинији, још 1992. године придружио се Хрватском већу одбране и постао затворски чувар.

Чланак ШОК ЗА АМЕРИКУ: У САД има много Бошњака који су учествовали у ратним злочинима у БиХ се појављује прво на ИСКРА.