Фото: РТРС/Гранична полиција

Више од шест милиона тражилаца азила чека да пређе у Европу, наводи се у извјештају обавјештајних служби који је процурио у јавност.

У извјештају, који је објавио њемачки лист „Билд“, наводи се да се значајно повећао број миграната који се надају да ће доћи у земље ЕУ, што је у супротности са тврдњама из Брисела да је ситуација под контролом.

У извјештају се тврди да 6,6 милиона миграната чека у земљама око Средоземног мора да пређе у Европу, укључујући 2,5 милиона у сјеверној Африци.

У извјештају се упозорава да је број оних који чекају да уђу у Европу порастао за 650.000 само од краја јануара, што је повећање за 12 одсто.

Милион миграната живи у Либији, наводи лист, а око 3,3 милиона тренутно је у Турској.

Од тога броја, близу три милиона су Сиријци, међу њима 1,3 милиона дјеце, док је око 310.000 већином из Ирака и Авганистана, пише лист „Дејли мејл“.

Чланак ОБАВЈЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ: Шест милиона тражилаца азила чека да пређе у Европу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Радница у избјегличком центру на западу Шведске подлегла је повредама након што ју је избо ножем млади тражилац азила, саопштила је полиција.

Полиција наводи да се напад догодио у избјегличком центру за малољетна лица без пратње.

Жртва, 22-годишња дјевојка, пребачена је у болницу, али је убрзо подлегла повредама, јавља АФП.

Полиција није жељела да саопшти идентитет нити националност нападача, осим да је ријеч о малољетнику, узраста од 14 и 17 година. Нападач је ухапшен због убиства.

– Овакви случајеви постају све учесталији. Имамо све више инцидената као што је овај од доласка толико много избјеглица – рекао је портпарол полиције Томас Фуксборг.

Национални комесар полиције Ден Елијасон затражио је данас додатних 4.100 полицајаца и помоћног особља у борби против тероризма, за депортацију миграната и полицијско збрињавање азиланата.

– Присиљени смо да одговарамо и реагујемо на велики број инцидената у прихватним центрима. У неким случајевима то захтијева значајне полицијске ресурсе. То није био случај прије шест мјесеци и то значи да нећемо моћи да ефикасно одговоримо у другим областима – рекао је Елијасон.

Шведска је примила више од 160.000 тражилаца азила 2015. године. Ова земља је пооштрила прописе азила како би сузбила прилив миграната.

Чланак ШВЕДСКА: Тражилац азила убио радницу прихватилишта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Немачки министар саобраћаjа Aлександер Добринт позвао jе канцеларку Aнгелу Mеркел да се припреми за затварање немачких граница да би се зауставио прилив азиланата, истичући да Берлин мора сам да делуjе ако се не постигне шири европски споразум о избеглицама.

Добринт jе навео да Немачка више не може свету да „показуjе приjатељско лице“, што jе, како наводи Роjтерс, фраза коjу jе употребила Mеркелова када су избеглице прошлог лета почеле у великом броjу да пристижу у Немачку.

Oн jе за лист „Mинхнер Mеркур“ рекао да Немачка мора сама да делуjе ако се ускоро не смањи броj придошлица.

„Свима бих нама саветовао да се припремимо за план Б“, рекао jе Добринт у интервjуу коjи ће сутра бити обjављен.

Чланак НЕМАЧКИ МИНИСТАР САОБРАЋАЈА: Mеркел да се припреми за затварање немачких граница се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Нови закон о азилу у Црној Гори обезбиједиће приступ тржишту рада свима који траже азил у овој земљи, рекла је начелник Дирекције за азил у Министарству унутрашњих послова Сандра Бугарин.

Нови закон требало би да уведе и механизме за спречавање злоупотреба система и санкционисање таквог понашања. Парламент би овај закон, који је усклађен са законодавством ЕУ, требало да усвоји до краја године.

Бугаринова је рекла да ће стандарди преузети из међународних докумената и конвенција утицази на измјене правних прописа и увести новине у црногорски систем азила.

Она је истакла да нови закон уводи обавезну судску заштиту, а лица са одобреном заштитом имаће исто право на здравствену и социјалну заштиту и образовање као и црногорски држављани.

„Лица са одобреном заштитом уживаће сва права као црногорски држављани и биће у потпуној надлежности Министарства рада и социјалног старања које има обавезу да им обезбиједи смјештај у трајању од двије године и да донесе План интеграције који осигурава лицима потпуно укључење у црногорско друштво“, навела је Бугаринова.

Чланак ЦРНА ГОРА НАШЛА РЕШЕЊЕ: Азилантима отворити тржиште рада се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Премијер Мађарске Виктор Орбан очекује да ће од поноћи, када на снагу ступе нови, строжи прописи, велики број захтева за азил бити одбијен, пренела је мађарска телевизија ТВ2.

„Ако се неко декларише као избеглица, пошто није поднео захтев за азил у Србији, његов захтев ће бити одбијен у Мађарској, пошто је Србија безбедна земља, додао је Орбан“, преноси МТИ.

Он је такође навео да су веће шансе да његова влада прогласи кризно стање него да то не учини, у светлу очекиваног већег броја избеглица, које покушавају да уђу у Мађарску пре него што на снагу ступи измењени, строжи закон о државној граници, преноси Ројтерс.

Премијер Мађарске је рекао да никакви кампови за избеглице неће бити формирани у Мађарској, преноси агенција МТИ.

„Граница није херметички затворена, али ми само спроводимо законе који су свакако били на снази“, рекао је Орбан, додајући да ни до сада није био дозвољен прелазак границе ван званичних прелаза.

У Мађарској у поноћ ступа на снагу пакет амандмана којима се пооштрава закон о заштити границе и миграцији, усвојен у парламенту 4. септембра.

Новине које нове мере подразумевају су и учешће војске у контроли границе, кривично гоњење оних који су је илегално прешли, као и убрзани процеси разматрања захтева за азил.

Позивајући се на незваничне изворе, медији у Будимпешти пишу да пооштрене мере на граници подразумевају и депортацију у земљу из које је покушан улазак у Мађарску свакога ко нема шенгенску визу.

Дан уочи најављене примене пооштрених мера на мађарско-српској граници, код места Реске, распоређено је јутрос пет камиона војника и оклопних возила „хамер“, јавила је државна телевизија М1.

Мађарска државна телевизија јавила је раније да је у Хоргош данас дошло 10 аутобуса пуних избеглицама са Блиског истока, а да се до поноћи очекује чак њих 20.000.

Чланак ОРБАН: Од поноћи одбијамо велики број захтева за азил се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

У Лапову код Крагујевца јуче је отворено јединствено уточиште за коње, прво те врсте у Србији и на Балкану.

У азилу „Старо брдо“ спас је нашло 16 коња. Жељко Иличић, координатор, каже да је то „заједнички пројекат наше групе љубитеља коња и заштитара животиња и енглеске организације Сербинас форготтен схапес“.

– До сада смо купили коње који су били занемарени или су били жртве злостављања. Спасли смо коње који су били спремни за кланицу. Циљ је да подигнемо свест људи да коње треба неговати, да то нису кобасице које ходају. Ови коњи ће бити удомљени ако неко од љубитеља хоће да их прихвати. У супротном ће свој крај дочекати у азилу. Капацитет је до 100 грла, сада су смештени на отвореном, а до зиме ће бити изграђене и штале – каже Жељко Иличић.

Фото: Блиц

Лапово и место где се налази азил јуче је било пуно посетилаца из Србије и иностранства. Животињама које су започеле нови живот дате су лубенице, крушке, јабуке, шаргарепе. Ово су за њих, кажу познаваоци, “слаткиши“. Био је то дан племенитости и среће за све људе који воле животиње и за родитеље који су ту довели децу и коње који су избегли несретну судбину.

Јована Иваштанин је из организације „Српске заборављене шапе“. Она живи у Лондону, има обданиште за псе и мачке које чува док су им власници на послу. Рођена је у Београду.

– Помажемо псима и мачкама, али смо видели и коње који иду на клање. Ми смо организација из Енглеске и зато смо сакупили новац и да се за коње отвори азил. Овде има шест коња који су купљени из ергеле Карађорђево. Два пастува и четири кобиле. Били су предвиђени за кланицу и продавани су на лицитацији на килограм. Један пастув од њих је Глисер, стар 18 година, који је чистокрвни енглески галопер, победник галопске трке Југословенског дербија 2000. године. Други је Арап и он је Нонијус, то је ретка раса коња. Има 19 година. И он је био спреман за клање. Међу њима је и кобила Драва, расе Липицанер. Она је чистокрвна кобила, њен отац је један од шест Липицанера пастува који су на планети остали живи након Другог светског рата. Она је потекла од те лозе, а данас има само 3.000 липицанера на целом свету. Она има 25 година и најстарија је у азилу – прича Јована, која је живот посветила заштити животиња.

Чланак АЗИЛ ЗА КОЊЕ: Уместо у кланицу, окружени љубављу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Око 200.000 држављана Србије налази се у Немачкој без одговарајућих дозвола за боравак или су тражили азил за који немају шансе да га добију, тако да свима њима прети депортовање у Србију, сазнаје „Политика” у немачком министарству унутрашњих послова. Према речима Лизе Хегер, портпаролке немачког министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, свих 200.000 који немају папире за боравак могу бити протерани, а од њих 24.000 већ је тражено да напусте земљу.

„До маја 2015. године 1.311 Србин је послат назад у Србију”, каже Хегерова и додаје да је о питању повратка људи годинама сарадња Немачке са Србијом веома добра.

На питање „Политике” колико је могућ сценарио да Немачка, у складу са уговорима о реадмисији, у Србију депортује не само српске држављане већ и држављане Сирије, Авганистана и осталих трећих земаља, Хегерова каже да је то могуће само ако су испуњени сви рестриктивни услови наведени у Споразуму о реадмисији, који су Европска унија и Србија потписале 18. септембра 2008. године.

Чланак ОД 24.000 ВЕЋ ЗАТРАЖЕНО ДА НАПУСТЕ ЗЕМЉУ: Немачка би могла да депортује 200.000 држављана Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

С обзиром на све већи број људи у потрази за азилом из земаља Западног Балкана у Њемачкој је у току дискусија о начинима да се ограничи њихов долазак. Поново се подгријава идеја о укидању безвизног режима за земље Балкана.

Недјељник Фокус пише да све више избјеглица из југоисточне Европе долази у Њемачку и да ти људи немају скоро никакве шансе да добију азил. Од почетка године захтјев за азил у Њемачкој је поднијело више од 179.000 људи и тај број би до краја године могао да се повећа на 450.000. „Највећи број тих људи долази из земаља Западног Балкана. Само са Косова је у Њемачку стигло више од 31.000 миграната, што је у односу на претходну годину плус од 1.188 процената. Из Албаније је више од 22.000 миграната у Њемачкој што је пораст за 468 процената. Из Србије је такође дошло више од 15.000 људи.“

Извршни директор Удружења градова и општина Герд Ландсберг тражи поновно увођење виза за земље региона и ширење листе сигурних земаља поријекла. „Увођење визног режима може бити један корак којим би се ограничила имиграција“, рекао је Ландсберг за Велт. Он је истовремено поново истакао захтјев да се Албанија, Црна Гора и Косово класификују као сигурне земље поријекла.

Премијер Баден-Виртемберга Винфрид Кречман (Зелени) у интервјуу за Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) каже да у принципу није против тога. Али, претходно би Савезно министарство унутрашњих послова морало да докаже да је класификација Србије, Македоније и Босне као сигурним земљама поријекла, довела до значајног смањења броја избјеглица, рекао је Кречман. „Увијек сам отворен за смислене акције, за које се може доказати да имају дејства.“ Политичар Зелених је упркос резервама његове партије прошлог љета у Бундесрату гласао за класификацију три балканске земље као сигурних. Но, на Кречманово питање – колико смисла има листа сигурних земаља – одговор је стигао још претходне седмице. Наиме, према новим подацима, из Македоније, Србије и БиХ има више дошљака него прије стављања на листу сигурних .

Премијер Хесена Фолкер Бувије је предложио да се умјесто џепарца (тренутно 143 евра мјесечно по особи) избјеглицама даје само помоћ у намирницама у циљу смањења атрактивности Њемачке за имигранте. Просвјетни радник из Албаније у Њемачкој „за три, четири, пет мјесеци“ добије више новца него што код куће може да заради „за двије или три године“, рекао је овај демохришћанин за Хесенску Радио-телевизију.

Министар унутрашњих послова Сјеверне Рајне-Вестфалије, Ралф Јегер (СПД) је за Рајнише пост рекао да је у једном писму савезном министру унутрашњих послова Томасу де Мезијеру (ЦДУ) тражио да се становништву у Албанији, Србији и Црној Гори, као на почетку године становништву Косова, јасно стави до знања да „узалудно долазе у Њемачку“. Људи вјерују обећањима кријумчара, продају све што имају, а потом морају да врате, рекао је Јегер.

Чланак ЊЕМАЧКА: Баук звани Westbalkan – поново визе за Балкан? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пет држава ЕУ најавиле су да би могле вратити визни режим, а Хрватска као чланица Уније морала би да слиједи ту одлуку.

Европска унија забринута је због великог пораста броја грађана из држава западног Балкана који у државама ЕУ траже азил. Иако ријетко ко од њих успије добити азил, само подношење захтјева велик је терет за администрацију тих држава.

Управо због великог пораста тог броја, Европска унија не искључује ни крајњу мјеру поновног увођења виза за грађане Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Црне Горе. Тим државама је још 2009. године укинут визни режим, а у том режимо остало је само Косово.

Према извјештају Европске комисије, објављеном јучер у Бриселу, број грађана ових држава који су тражили азил у ЕУ током 2014. године повећао се за чак 40 посто у односу на годину раније. Укупно је то више од 50.000 људи, а све то ЕУ оцјењује као “злоупотребу визне либерализације“ и тражи оштре мјере тих држава да се таква пракса спријечи.

Користи од визне либерализације видљиве су када је ријеч о јачању контаката између људи и пословним могућностима. Али злопотреба безвизног режима оних који траже азил у ЕУ се мора ријешити – изјавио је у Бриселу Димитрис Аврамопулос, повјереник за унутрашње послове и миграције.

Он је најавио да ће већ почетком марта посјетити Косово и Србију, државе из којих долази највећи број азиланата у ЕУ с подручја Балкана.

У овом извјештају није укључен и феномен масовног илегалног преласка грађана с Косова на териториј ЕУ, који улазе преко српско-мађарске границе. То је забринуло Европску унију, а Њемачка и Аустрија већ су почеле враћати такве емигранте.

У исто вријеме стопа прихваћања захтјева за одобравање азила знатно је пала. Највећа група оних који тражи азил у ЕУ долази из Србије (Косово), више од 40 посто укупног броја грађана држава западног Балкана. Слиједе Македонија, Албанија, БиХ, а најмањи број је из Црне Горе.

Европска унија предлаже државама регије да ојачају информативну кампању да би грађанима објаснили да у ЕУ готово да немају шансе добити азил.

Исто тако траже од њих да сарађују у борби притив група организованог криминала које организују, а у случају косовских грађана и кријумчаре људе у ЕУ с лажним обећањима да могу добити азил.

Европска унија поједноставила је процедуре увођења виза и, ако су неке државе чланице, попут Њемачке, Аустрије, Холандије, Белгије и Француске, најавиле да би могле предложити одлуку у враћању визног режима, и Хрватска би као чланица ЕУ – иако није чланица Шенгена – морала слиједити ту одлуку и увести визе за грађане Србије и БиХ.

Таква мјера је непожељна са становишта држава чланица Европске уније, укључујући и Хрватску, али једини је начин да се смањи број оних који злоупотребљавају визну либерализацију да би у ЕУ тражили политички азил.

Дио држављана БиХ већ је осјетио шта значи када се хиљаду километара спољних граница ЕУ спусти на граничну линију њихове земље, а они се нађу с друге стране нове границе.  Хрватска је од 1.јула 2013., када је ушла у ЕУ, увела визе за оне држављане БиХ који немају биометријски пасош.

Виза за улазак у Хрватску потребна је само оним држављанима БиХ који немају биометријски пасош, а таквих је веома мало.

Стефановић: Србији није угрожен безвизни режим

Упитан о ситуацији са илегалним мигрантима, министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је оцијенио да их има „драматично “ у односу на период с краја јануара и почетка фебруара.

„Наше упућивање додатних јединица Жандармерије, појачање Граничне полиције и нових метода рада, уз савремену технику, термовизијске камере и све остало што смо добили од наших партнера са којима заједно радимо, показало је да је наша полиција на изузетно високом нивоу и добили смо похвале људи из страних полиција“, рекао је Стефановић.

Он је додао да ће све то бити примјењивано докле год постоји овај ризик по границу.

„Хоћемо да обесхрабримо све који мисле да ће Србију користити као руту за илегални прелазак“, рекао је министар.

Чланак КРАЈЊА МЈЕРА: Пет земаља ЕУ траже увођење виза грађанима Западног Балкана се појављује прво на ИСКРА.