Арктик (Фото: Sputnik / Vladimir Astapkovich)

Русија намерава да до септембра наредне године изгради прототип комплекса за геолошка истраживања дна Северног океана са циљем да се пронађу нова места за добијање нафте и гаса, преносе медији.

Како се наводи, комплекс ће изводити радове бушења дна леденог океана укупне дубине до пет метара, тамо где је подлога мекана, као и рупа од 25 центиметара у случају да су у питању стене.

Радове на изради комплекса ће изводити конструкторски биро „Рубин“, један од светских лидера када је реч о пројектовању подморница и подводне технике.

Овој мисији је претходила експедиција подводног апарата „Мир“ још 2007. године како би доказала да је арктичко дно наставак сибирске континенталне платформе, те да Русија располаже правом да претендује на добијање енергената који се ту налазе.

Потом је 2013. године Фонд за перспективна истраживања у сарадњи са „Рубином“ осмислио план израде техничких средстава како би се уопште и покренуо пројекат истраживања те зоне када је реч о местима где би се могли тражити нафта и гас.

Није прецизирано како ће се ти радови одвијати на дну Северног океана.

Чланак АРКТИК: Русија гради комплекс за проналажење нафте и гаса се појављује прво на ИСКРА.

Нуклеарни ледоломац Јамал током истраживања у Карском мору у оквиру највеће светске арктичке експедиције. (Фото: Sputnik / Valeriy Melnikov)

Француска компанија „Тотал“ купиће десет процената учешћа у пројекту ЛНГ-2 руског Новатека на Арктику, изјавио је директор Новатека Леонид Мајклсон, преноси Ројтерс.

Француски председник Емануел Макрон дошао је у Русију на економски форум у Санкт Петербургу, а уговор са „Тоталом“ потписан је током његове посете.

„Тотал“ већ има 20 одсто учешћа у „Новатеку“ и један је од партнера који развија први ЛНГ пројекат те компаније на Јамалу, заједно са кинеском компанијом ЦНПЦ и Фондом „Пут свиле“.

Овај други уговор за Арктик ЛНГ-2 могао би да буде финалзован у првој четвртини 2019. године, рекао је Мајклсон и додао да би сам пројекат могао да вреди око 25,5 милијарди долара. Одлука о вредности коначне инвестиције могла би да буде донета у другој половини наредне године.

Према речима директора „Новатека“, компанија „Тотал“ ће имати могућност да повећа своје учешће у пројекту за пет процената, али руска компанија планира да сачува свој удео од најмање 60 процената у пројекту ЛНГ-2.

„Тотал“ је недавно био приморан да поново размотри своје учешће у пројекту експлоатације поља Јужни Парс у Ирану, након што је амерички председник поново увео економске санкције тој блискоисточној земљи. Иако се та компанија још није повукла из овог пројекта, најавила је да ће морати то да учини уколико им америчке Федералне резерве не одобре изузеће из санкција.

Европска унија такође покушава да заштити своје компаније од санкција Ирану.

Руска ЛНГ индустрија није подложна овим санкцијама, које се фокусирају на конвенционалну нафту и гас, али, како је рекао извршни директор „Тотала“ Патрик Појане, „ништа није непробојно када је реч о санкцијама“.

Чланак ТРАМП НЕЋЕ БИТИ ЗАДОВОЉАН: Француски енергетски гигант улаже 25 милијарди долара у руски пројекат на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Ледоломац Јамал (Фото: Sputnik/ Valeriy Melnikov)

Западни медији опет замерају Путину то што наводно ради на покушају да завлада светским тржиштем гаса. Заправо, брине их то што је Русија доказала да је у стању да реализује и веома скупе пројекте упркос санкцијама, што је непријатно сазнање за оне који су предвиђали колапс развоја амбициозног енергетског руског пројекта на Арктику.

„Русија се спрема за глобалну доминацију у том сегменту“, поручује својим забринутим читаоцима британски лист „Телеграф“. Успешан почетак рада пројекта „Јамал СПГ“ на Западу доживљавају грозничаво.

Подједнако болно се прихвата све активније руско учешће у глобалној конкуренцији на светском тржишту течног гаса. Оно што понајвише „жуља“ јесте то што су управо САД претендовале на апсолутну доминацију у овом сегменту тржишта. Посета Јамалу саудијског министра енергетике Халида Фалиха истакла је чињеницу да превага на светском енергетском тржишту очигледно не иде у корист Вашингтона.

На велику жалост руских западних конкурената, „Јамал СПГ“ је добио приличну финансијску потпору из Кине, у тренутку када су уведене санкције. Са друге стране, упркос тим истим санкцијама, француски партнер „Тотал“ је на овом пројекту остао до краја. У овом контексту онда не чуди што је руски арктички танкер за превоз гаса „Кристоф де Маржери“ прву партију течног гаса транспортовао у Кину. Ова чињеница не може а да не ражести ауторе антируских санкција, имајући у виду да је у почетку био план да управо амерички течни гас обезбеди Европи „енергетску независност“ од Русије. Оно што видимо у пракси је да је руски течни гас послужио диверзификацији кинеског увоза гаса. Можда би требало на основу писања „Скај њуза“ о „пркосном Путину“ пустити покоју сузу и снимити мелодраму.

Посебно је за западне партнере пикантана чињеница да је Јамал посетио саудијски министар енергетике Халид Фалих. Захваљујући томе што је државник из Ријада пословно боравио на руском арктичком полуострву, западни медији су сазнали две интересантне чињенице о загонетној Русији која стално шокира свет. Прва је то да само у Русији високотехнолошки гасни резервоар истовремено представља и објекат модерне уметности јер подсећа на легендарну конзерву кондензованог млека из совјетског периода.

Друга чињеница је то да је руски председник поново показао да поседује јединствене таленте у сфери дипломатије и међународне трговине. Јер, ко би други успео да прода гас Саудијцима? Немојмо заборавити да то није једноставан подухват и да подсећа на продају сибирског снега канадским Ескимима.

„Купите наш гас и штедите своју нафту“, предложио је Владимир Путин саудијском министру. Халид Фалих је одговорио да они сами производе гас у прилично великим количинама, али да Саудијска Арабија заиста може да уштеди доста нафте ако би увозила руски течни гас. Иако је донедавно идеја да Саудијска Арабија може од Русије да купује течни гас деловала потпуно нереално, могуће да најављена испорука руских С-400 даје Ријаду одређено самопоуздање и „ветар у леђа“, па су амерички извозници течног гаса остали без клијента којем су се надали као „озебао сунцу“.

Без обзира на то што западни медији са великом бригом и стрепњом пишу о плановима Москве да доминира светским енергетским тржиштем, пракса показује да се руски приступ изградњи и јачању енергетске супердржаве по резултатима принципијелно разликује од америчког. Руси своје енергетске ресурсе никада не продају под присилом или уз различите геополитичке уцене. Као што видимо на примеру Кине, Саудијске Арабије и ЕУ, сарадња са Русијом у енергетској сфери не само да омогућава приступ нафти и гасу већ и одређену слободу од диктата вашингтонских „јастребова“ и америчке администрације.

Чланак АРКТИЧКА ЖИЛА КУЦАВИЦА: Амбициозни руски гасни пројекат који је уплашио Запад се појављује прво на ИСКРА.

Арктичке базе Северне флоте (Вото: vostok.rs)

Арктичка база Северне флоте може да живи аутономно дуги временски интервал, као космичка станица, изјавио је командант Северне флоте вице-адмирал Николај Јевменов.

„Свака арктичка база Северне флоте је као орбитална станица, може од пола године до годину дана да функционише аутономно, без попуњавања залиха (воде, хране итд)“, рекао је Јевменов.

По његовим речима, систем материјално-техничке логистике гради се тако да у случају потребе бази могу бити испоручени сви материјали, опрема и залиха у максимално кратком року, без обзира на временске и природне услове.

„Свако арктичко острво где се налази „база Северне флоте има аеродром који ради током читаве године и може да складишти различите типове авиона, укључујући транспортну и ловачку авијацију“, додали су у команди СФ.

У децембру 2017. године навршавају се три године од тренутка стварања јединица за заштиту националних интереса Русије на Арктику на бази Северне флоте. Северна флота је најмоћнија формација Ратне морнарице Русије која има статус војног округа.

Чланак МОСКВА: Арктичке базе Северне флоте могу до годину дана да функционишу аутономно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Sergey Eshenko

У тренутку када почиње међународна трка за освајање природних ресурса на Арктику и повећање војног присуства НАТО-а на западним границама Русије, Северна флота постаје један од кључних инструмената осигурања безбедности и економских интереса.

Питање цене

У оквиру текућег Државног програма наоружања од 2011. до 2020. године Северна флота је добила три подморнице, две атомске („Јуриј Долгоруки“, пројекта „Бореј“, и „Северодвинск“, пројекта „Јасен“) и једну дизелну („Санкт Петербург“ пројекта „Лада“ ), као и средњи извиђачки брод „Јуриј Ивaнов“ пројекта 1828. До краја 2017. године флота ће добити и вишенаменску фрегату „Адмирал Горшков“ пројекта 22350 и велики десантни брод „Иван Грен“ пројекта 11711. До 2020. године планирано је да флоти буде предат и низ новина различите намене. Ипак, бродова првог ранга (носачи авиона, крстарице, тешке разараче и друге) међу њима највероватније неће бити.

Министарство одбране је више пута саопштавало планове о изградњи оваквих бродова. Између осталог, много се говорило о перспективама пројекта нуклеарног носача „Шторм“, који би заменио тешког носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Ипак, он се неће појавити у блиској будућности. Заменик министра одбране Јуриј Борисов је саопштио да ће уговор о изградњи „Шторма“ бити потписан тек крајем 2025. године.

Слична ситуација је и са тешким разарачем пројекта „Лидер“. Ти бродови треба да постану универзални „ударници“ у руским флотама и да замене ракетне крстарице, противподморничке бродове.

„Друга младост“

Северна флота неће остати без савремених великих бродова. Већ за 2017. годину планирано је да почну ремонт и модернизација „Адмирала Кузњецова“. Искуство његове борбене примене у источном Средоземљу открили су низ недостатака, повезаних са радом енергетске установе, механизама, аерофинишера и слично. Осим тога, на броду се планира замена радио-електронског и радиолокационог наоружања, као и авијациони навигациони комплекс.

„’Адмирал Кузњецов‘ је прилично специфичан носач авиона. Његово авионско крило чине не само ловци, што одређује улогу брода искључиво као одбрамбену. На њему се никад не налазе авиони са радарима, за радиоелектронске борбе и слично, потребни за извођење свеобухватних експедиционих ударних операција. Уз то, на ’Кузњецову‘ је постављен комплекс противбродских ракета ’Гранит‘. Није јасно зашто је он потребан броду. У оквиру модернизације, по мом мишљењу, потребно је демонтирати ударно оружје са носача авиона и ослободити место за повећање залиха горива и муниције авио-крила“, рекао је за Спутњик главни уредник магазина „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски.

Још један кандидат за „другу младост“ је велика ракетна крстарица пројекта „Орлан“ — „Петар Велики“. Он је почео са радом 1988. године и већ је прилично застарео. Очекује се да велика модернизација на њему почне до 2020. године, чим се врати „Адмирал Нахимов“, који се ремонтује од 1999. године.

Подршка са обале

Говорити о борбеној способности флота, ослањајући се само на јаке стране његовог бродског састава, било би погрешно. Северну флоту подржава јака војна група која покрива значајни део наших територијалних вода, о чему је говорио министар одбране Русије Сергеј Лавров 24. маја, нагласивши да је обалска војска три флоте — Северне, Балтичке и Црноморске — прешла на организациону структуру армијских корпуса.

Северна флота није само флота. По свом функцији, она личи на оперативно-стратешку команду или војни округ. У њен састав су ушли ракетне и артиљеријске јединице, моторизована бригада, дивизија ПВО и сличне „копнене структуре“. У зони одговорности ове више него озбиљне групе је читав Арктички регион, осим источног дела.

Данас Северна флота помера могуће границе лансирања крстарећих ракета противника на територију Русије на неколико стотина километара од руских северних граница. Реализују се и други задаци: осигурава се распоређивање стратешких подморница носача-ракета, врши се контрола обале и подручја уз Скандинавско полуострво, заштита економских интереса државе у зони одговорности. Без подршке са обале та питања би много теже могла да се реше. Обалска војска Северне флоте наставља да добија противбродске ракетне комплексе „Бал“ и „Бастион“, противракетне системе С-400, савремена средства радиолокационог и хидроакустичног извиђања. Осим тога, војска на Арктику наставља да обнавља старе совјетске базе и да гради нове базе, укључујући „Арктичку детелину“ на Земљи Франца Јосифа. У региону се планира отварање 13 аеродрома, са којих морска авијација може да штити бродове флоте у случају потенцијалног оружаног конфликта.

Чланак ПОТИСНУТИ НАТО СА АРКТИКА: Чиме су наоружани бродови Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев

Руски председник Владимир Путин затражио је од Министарства одбране Русије и Федералне служби безбедности да заштите националне интересе Русије на Арктику.

„Министарство одбране, Федерална служба безбедности и њене граничне јединице треба да реализују своје планове за обезбеђење националних интереса у погледу одбрамбене способности земље, али и заштите наших интереса на Арктику и нормалног функционисања Северног морског пута“, рекао је Путин на састанку о развоју Арктика.

Путин је такође нагласио да је неопходно да се у потпуности искористе могућности за међународну сарадњу на Арктику.

„Веома је велико интересовање за рад са нама и њега свакако треба појачати реалним заједничким пројектима“, рекао је он.

„Замолио бих саму Владу Русије да убрза завршетак новог издања државног програма друштвено-економског развоја арктичког региона“, навео је Путин.

Путин је такође указао на потребу да се обезбеде нови приступи „за развој јавно-приватног партнерства у реализацији великих инфраструктурних пројеката, укључујући развој континенталног прага и повећање конкурентности Северног морског пута“.

Према речима председника, Русија је спремна за заједнички развој Арктика са страним партнерима.

„Ми смо отворени за широку сарадњу са другим државама за реализацију великих обострано корисних пројеката — од развоја природних ресурса и развоја глобалних транспортних коридора до науке и екологије“, нагласио је он.

Путин је додао да је Русија већ ангажована у заједничким пројектима са страним компанијама као што су пројекти „Јамал“, „Сахалин 1“ и „Сахалин 2“.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је, говорећи о обиму и природним ресурсима на Арктику, потврдио потребу за стварањем инструмента његовог развоја.

Он је подсетио да је програм који је одобрен 2014. углавном има аналитички карактер и захтева суштинске промене.

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу заузврат је рекао да ће Министарство узети у обзир додатне могућности објеката у арктичкој зони.

Путин је 29. марта дошао на острво Александрина земља архипелага Земља Фрање Јосифа.

Чланак ПУТИН: Заштити националне интересе на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Руски председник Владимир Путин решио је да прошири границе своје земље ка Северном полу. Званична Москва је поново покренула иницијативу за проширење граница у Уједињеним нацијама, а истовремено је драстично ојачала арктичку армију.

– Комисија УН требало би крајем фебруара да ступи у контакт с руском делегацијом и да размотри та питања – рекао је министар за природне ресурсе и екологију Сергеј Донској.

Русија је 2001. године саопштила да претендује на проширење граница које би укључило континентални гребен Арктика, изузетно богат енергентима.

Организоване су експедиције, које су испитале терен и установиле да се тамо налази око 4,9 милијарди тона енергената, а Русија је потом 2015. послала захтев УН да би проширила своје границе на Арктику захваљујући подводном гребену Ломоносова.

Руски председник решио је да озбиљно уложи у зимску војну опрему

– Оваква модернизација арктичких трупа и арктичке војне инфраструктуре није виђена чак ни у совјетско доба – каже за Ројтерс Михаил Барабанов, уредник руског војног магазина „Москоу дифенс бриф“.

Две специјалне арктичке бригаде су већ формиране, додаје, што чак ни СССР никад није имала, а постоји план о формирању и треће, али и специјалних одбрамбених приобалних јединица.

– Арктичке базе су наша територија. За разлику од других земаља, ми не правимо те базе преко мора и океана. Наша армија мора да буде спремна да делује на целој нашој територији у свим екстремним условима – каже члан Руског географског друштва Денис Мојсејев.

Професор Павел Макаревич, члан истог друштва, каже да су Михаил Горбачов и Борис Јељцин дозволили да арктичка граница буде потпуно огољена, а да се сад те грешке само исправљају.

Чланак РУСИЈА ШИРИ СВОЈЕ ГРАНИЦЕ: Путин припаја Арктик Русији!? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Русија је на Врангеловом острву поставила нови радарски систем „Сопка 2“ за ваздушни надзор на Арктику, изјавио је портпарол Источног војног округа Русије Александар Гордејев.

Систем ће сумирати и анализирати податке ваздушног саобраћаја на Арктику.

„Нови радарски систем ’Сопка 2‘ за ваздушни надзор постављен је 2016. године на Врангеловом острву. Његов главни задатак је да прикупља, сумира податке и анализира ваздушни саобраћај у Арктичкој зони“, рекао је Гордејев новинарима.

Он је додао да систем може да идентификује појединачне авионе који лете у групи. Систем има заштитну антенску куполу и може да функционише у свим временским условима, а посебно је конструисан да издржи ветрове брзине до 40 метара у секунди и температуре до минус 40 степени Целзијуса.

Око једне трећине територије Русије налази се северно од Арктичког круга, тако да је Русија заинтересована за развој пројеката у овом региону. У новембру је председник Русије Владимир Путин позвао на убрзање развоја у Арктичком региону.

Чланак ВРАНГЕЛОВО ОСТРВО: Русија поставила нови радарски систем за ваздушни надзор Арктика се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Према најновијем извјештају НАСА, објављеном ове седмице у дану када су Уједињене нације саопштиле да је 2016. најтоплија у историји, за само 10 дана, због температуре која је била и до 10 степени виша од нормалне, на Арктику нестао је лед величине Флориде.

Топли вјетрови, наиме, изазвали су топљење великих дијелова Арктичког океана, што је довело до одвајања енормног броја ледених плоча од главне масе, показало је истраживање НАСА о климатским истраживањима.

Неуобичајено топла олуја догодила у доба године када се лед у том региону обично накупља, а не топи.

„Као резултат овог циклона, количина леда у Барентсовом и Карском мору смањена је за 10 посто, а руб леда помакао се на сјевер“, рекла је Линет Боисверт, ауторка НАСА студије.

„Откривено је да се у тој олуји најтањи лед потпуно отопио. У годинама које следе, ако зима почне у старту с тањим ледом, отапања би могла бити и већа“, рекао је Алек Пети из НАСА Годдард Спаце Флигхт центра.

„Још једна година. Још један рекорд. Високе температуре у 2015. години биће надмашене у 2016.“, казао је генерални секретар Свјетске метеоролошке организације Петери Талас.

„У руским дијеловима Арктика температуре су биле 6 до 7 степени Целзијуса изнад вишегодишњег просјека. Многе друге арктичке и субарктичке регије у Русији, Аљасци и на сјеверозападу Канаде биле су барем три степена Целзијуса изнад просјека.“

Понављајући констатацију НАСА констатацију о повећаној могућности за природне катастрофе, Талас је додао:

„Једном у генерацији топлотни таласи и поплаве постају редовне. Пораст нивоа мора директно је повезан с олујама које узрокују тропски циклони“.

Прелиминарни извјештај НАСА криви познати торнадо Ел Њино за високе температуре на почетку године и наводи да је ниво мора раније растао за 3,5 мм годишње, да би сада за 18 мјесеци (до фебруара ове године) износио 15 мм, пренио је хрватски Дневник, позивајући се на РТ.

Чланак АРКТИК: Високе температуре отопиле лед величине Флориде се појављује прво на ИСКРА.

Америчка агенција НАСА недавно је објавила запањујући видео на коме се види 30 година кретања арктичког морског леда, највеће површине замрзнуте воде у Арктичком океану.

Арктички лед се смањује, а са смањењем ледене масе расте ризик од загревања воде и ваздуха.

„Оно што смо видели током година је да нестаје старији лед“, рекао је Волт Мајер, истраживач морског леда у Насином свемирском центру „Годар“ у Гринбелту, у држави Мериленд. „Овај старији, дебљи лед је као бастион морског леда: топла лета ће истопити сав млади, танак лед, али не могу у потпуности да уклоне старији лед. Али овај старији лед постаје све слабији, јер га има мање, и преостали стари лед је разбијен и тањи, тако да овај бастион више није добар као некад“. Насин студио за научну визуализацију створио је визуелну анимацију колико арктичког леда је нестало од 1984. године.

Године 1984. је било 1,8 милиона квадратних километара леда који је био стар најмање пет година у свом најнижем годишњем износу. До септембра 2016. остало је само 110 хиљада квадратних километара.

Ова временска анимација такође показује како се ледена маса креће током годишњих доба и година. Док се површински део морског леда скупља, старији лед се такође смањује, чинећи читав ледени блок слабијим због танког млађег леда. На снимку је млађи лед приказан тамнијом нијансом, док је старији лед бео. Научници Универзитета у Колораду нашли су начин да прате кретање и старост арктичког морског леда помоћу сателитских пасивних микроталасних инструмената, метеоролошких сателита и података са бова. Инструменти су детектовали „осветљеност температуре“ која се добија очитавањем температуре, текстуре, салинитета и количине снега на леду. „То је као књиговодство. Пратимо морски лед док се креће, све док се не отопи или не напусти Арктик“, рекао је Мајер.

https://www.youtube.com/watch?v=6ZAuRpK4tkc

Чланак ЗАПАЊУЈУЋИ ПОДАЦИ: НАСА објавила видео о повлачењу леда на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Широкоопсежни радар, способан да идентификуjе ваздушне и морске циљеве удаљене стотинама километара, почеће да ради на архипелагу Нова Земља на руском Aрктику 2017. године, преноси „Росиjска газета“ позиваjући се на прес-службу Mинистарства одбране Русиjе.

У тоj области ће радити укупно шест таквих радара, навели су званичници, пренео jе руски саjт Спутњик.

Заменик министра одбране Дмитриj Булгаков, коjи jе посетио градилиште, рекао jе да ће истовремено у близини бити изграђена писта способна да прими све врсте борбених летелица.

Tакозвани радар „преко хоризонта“ jе врста радарског система коjи може да детектуjе циљеве на веома великим опсезима, удаљене стотинама и хиљадама километара, ван видокруга радара, што jе граница за обичне радаре.

Oн jе имун на „невидљиву“ (стелт) технологиjу и користи огроман антенски систем дуг до пет километара и висок пет метара, како би идентификовао ваздушне циљеве удаљене 500 километара и морске циљеве удаљене до 400 километара.

Tоком воjне вежбе 2014. године радар „Подсолнух“ (Сунцокрет) jе детектовао четири бомбардера Сухоj Су-24 у ниском лету и пребацио њихове координате ракетноj крстарици, коjа jе „оборила“ сва четири „уљеза“.

Стариjи брат „Подсолнуха“ широкопосежни радар „Волна“ има домет од три хиљаде километара и тренутно ради у близини лучког града Нахотка на руском Далеком истоку.

Чланак MOСKВA: Русиjа гради огромни воjни радар на Aрктику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Специјална “приобална одбрамбена дивизија“ ће бити формирана да би подупрла контролу Руске источне обале, која се протеже од Арктика на северу до Приморске територије на југу.

Министар одбране Сергеј Шојгу је потврдио на састанку безбедности прошле недеље да ће нова база бити “оперативна“ до 2018. године.

Војни шефови су чули како ће испостава у Чукотки “повећати борбену одрживост поморских стратешких нуклеарних снага.“

Стручњаци верују да би мобилизација руских нуклеарки дуж њене источне обале могла да буде стратешки потез да би се САД осећале “непријатно“ због њене ватрене моћи.

Руски војни аналитичар Сергеј Ишенко је описао предложену приобалну одбрамбену дивизију као “озбиљну војну силу“ коју “вреди ближе сагледати.“

Пишући за онлајн новине Свободнаyа Пресса, рекао је: “Очигледно је да ово нису само обичне вести, не само зато што говоримо о стварању озбиљне војне силе на само корак од САД.

Само Берингов мореуз ће одвојити руску пробалну одбрамбену дивизију од Аљаске.

На свом најужем месту, то је раздаљина од само 86 км.“

На врхунцу Хладног рата, Русија је распоредила ракете на истоку способне да ударе Аљаску и северне државе на западној обали САД.

Међутим, када је бивши совјетски лидер Михаил Горбачов преузео власт 1985. године, он је распустио многе државне војне јединице на истоку, укључујући и строго поверљиви Објекат Ц нуклеарног складишта.

Ишенко верује да је присуство америчке војске на Аљасци изазвало Путинову реакцију сличну маневрима из ере Хладног рата.

Америчка војска има неколико великих војних јединица на Аљасци, укључујући 4. Ваздушну бригаду борбеног тима у Форт Ричардсону и УСАРАК ваздухопловну радну групу у Форт Вајнврајту.

Сада се Путин изгледа има одговор на потезе САД на Аљасци.

Ишенко је рекао: “Ако претпоставимо да уз приобалну одбрамбену дивизију, Русија постави и мобилни балистички ракетни систем кратког распона Искандер, амерички Ф-22 више неће имати времена за пресретање руских бомбардера, док би америчка ракетна станица упозорења могла неочекивано да се угаси.“

Планови су настали након што су Руси одлучили да се придруже Кини у њеној огорчености према САД око неколико спорних територија Јужног кинеског мора.

Руски ратни бродови су спремни да се придруже са елементима морнарице својих суседа у вежбама које симулирају слетање трупа и одбрамбене операције.

Што је нарочито забрињавајуће, стручњаци су такође упозорили да Путин има способност да покрене инвазију Европе “преко ноћи.“

Чланак ПУТИН НАРЕДИО: Руске нуклеарне снаге на само 50 миља од америчке обале се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Valeriy Melnikov

Најновији транспортер наоружања „Академик Коваљов“ кренуо је на Арктик у саставу одреда Северне флоте, саопштила је прес-служба флоте.

„Академик Коваљов“ је изграђен у Северодвинску по пројекту 20180ТВ. Тежина брода износи 6,3 хиљада тона, а дужина 107 метара. Транспортер је предвиђен за превоз наоружања. У састав Северне флоте су ушли и велики брод „Вицеадмирал Кулаков“, спасилачки брод „Памир“ и брод за подводне радове КИЛ-164. Одред ће се кретати Северним морским путем до Новосибирских острва, изводећи уз пут неколико војних вежби. Циљ похода је да се обезбеди војно-поморско присуство Русије у оперативно важним регионима океана и мора. То је пети велики поход бродова Северне флоте на Арктик.

Чланак НОВИ ПОХОД: На Арктик кренуо одред бродова Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Грађевинска компанија „Спецстрој“ гради пет аеродрома на Арктику, док других пет реконструише, саопштила је прес-служба Министарства одбране Русије.

„Предузећe ’Спецстрој‘ Русије ради на десет аеродрома у арктичкој зони. Између осталог, ради се на изградњи и реконструкцији аеродрома ’Североморск-1‘, ’Нагурско‘ (Александрово острво), који ће у будућности прихватати авионе Ил-78, ’Рогачево‘ (Архангелска област), ’Тикси‘ (Република Јакутија), ’Темп‘ (острво Котељни)“, наводи се у саопштењу.

У октобру прошле године министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да ће Русија завршити реконструкцију аеродрома на Арктику 2016. и 2017. године.

Русија намерава да ојача своје позиције на Арктику на свим фронтовима, и војно-политичку и војно-економску позицију.

Чланак ЈАЧАЊЕ ПОЗИЦИЈА: Русија прави нове аеродроме на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин

Председник Русије Владимир Путин отворио је јединствени арктички терминал који је изграђен за одржавање великог нафтног поља на Јамалу.

Нафта која се налази се на њему по квалитету превазилази не само руску Уралс, већ и Брент, а процењује се да ће се овом нафтом трговати на тржишту са додатним премијама. Већ ове године испоруке нафте типа „Нови порт“ износиће два милиона тона, а 2017. четири милиона тона. Максимална снага „Капије Арктика“ износи 8,5 милиона тона.

„Ово је прекретница, велики догађај за нафтну индустрију“, рекао је председник. „Изградња терминала у тешким условима севера један је од најкапиталнијих пројеката. У њега је уложено 186 милијарди рубаља за три године. Први пут се нафта неће испоручивати нафтоводом, већ морем“.

Директор „Гаспрома“ Алексеј Милер прецизирао је да од „Капије Арктика“ (која изгледа као огромна кула која вири из леда у заливу Об) до најближег система за транспорт нафте има 700 километара.

„Дебљина леда достиже до 2,5 метара, а температура се спушта до минус 50“, изјавио је Милер. Нафташи већ граде савремене ледоломце да нафтни танкери не би постали таоци сурове северне климе.

Чланак ПРЕКРЕТНИЦА ЗА РУСКУ НАФТНУ ИНДУСТРИЈУ: Путин отворио „Капију Арктика“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Падобранци Оружаних снага Русије и Белорусије на војним вежбама на Арктику тестирали су униформу која им омогућава да се држе на површини у леденој води. Војници су имали обуку у прављењу куће од снежних блокова — иглу.

Руски и белоруски војници на војним вежбама на Северном полу одрадили су низ задатака, јавила је агенција „Раптли“.

На снимку који је забележила телевизија РТ види се како падобранци граде кућу од снежних блокова и тестирају нову униформу, захваљујућу којој могу да се осећају удобно и у леденој води.

Према речима војника, униформа им омогућава да се одрже на површини, а да им притом ноге остану суве.

Чланак РУСИЈА: Падобранци на Арктику тестирали нову униформу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Русија ће данас у седишту УН у Њујорку представити захтев за проширење својих граница епиконтиненталног појаса на Арктику.

То је научно засновани захтев за повећање територије која припада Русији за око милион и 200.000 квадратних километара унутар троугла град Мурманск — Северни пол — Чукотско полуострво. Очекује се да ће припајање територија појаса повећати за пет милијарди тона потенцијалне руске залихе угљоводоника.

Према међународним прописима, приобална земља има право на експлоатацију ресурса на појасу у раздаљини до 200 наутичких миља од копна, у посебним случајевима — до 350 миља. Русија се још 2001. године обратила стручној комисији УН за захтевом да се прошири територија њеног епиконтиненталног појаса и изнела доказе да је такозвани подводни гребен Ломоносова, који су открили совјетски истраживачи 1948. године, наставак континента Евроазије, што би значило да се лимит од 350 миља не односи на Русију.

Руски захтев је више пута одбијен, али, како је у мају 2015. године навео руски министар природних ресурса Донској, његов ресор је припремио 11 томова доказног материјала.

Домаћи аналитичари истичу да је руски захтев у складу са међународним правом и да затегнута политичка ситуација у свету неће утицати на планове Русије, без обзира на могуће примедбе од стране других земаља, које и даље тумаче све руске потезе као наставак политике „освајања туђих територија“.

Професор Санктпетербуршког државног универзитета Валериј Конишев каже да чак и уколико УН буде донеле одлуку позитивну за Русију, друге арктичке земље, пре свега Канада и Данска, неће одустати од својих захтева за проширењем.

Чланак МОСКВА: Русија представља захтев УН-у за проширење границе на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Арктик је данас регион плодотворне сарадње која, без обзира на комплексну ситуацију у светским пословима, наставља непрестано да се развија — ниједан од започетих 80 пројеката Арктичког савета није био обустављен, написао је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у чланку објављеном у магазину „Шерд војсиз“

Имамо се чиме поносити. Покренут је финансијски механизам Инструмента подршке пројектима Арктичког савета, постигнут је договор о оснивању Арктичког форума обалске страже, успостављен је дијалог на линији виших финансијских органа арктичких држава, ради се на припреми споразума о међународној научној сарадњи на Арктику. Оснивање Арктичког економског савета има за циљ успешно решавање актуелних задатака региона.

Заједнички напори арктичких држава у формирању и реализацији, позитивне, обједињавајуће агенде усмерене на будућност у многоме су постали могући захваљујући стваралачкој делатности Арктичког савета — уникатног форума у којем нема подела на „клубове“. Одлуке у његовим оквирима се доносе консензусом, узимајући у обзир основне интересе свих земаља Арктика. Уверени смо да искуство Арктичког савета може бити успешно искоришћено и у другим регионима света.

Русија је увек сматрала Арктик територијом дијалога са међусобним поштовањем. Сигурни смо да поседујемо све потребне услове за његово унапређивање — међународно право јасно одређује права како приобалних, тако и и других држава. Чврсто смо привржени цивилизованом, преговарачком решавању свих спорних питања. Надамо се да ће опасност од супротстављених приступа, укључујући „увођење“ напетости споља, разумети и колеге из Арктичког савета. Очигледно да се ефикасна решења питања очувања уникатне арктичке природе, повећања благостања становника крајњег севера, укључујући аутохтоно становништво, одговорног коришћења богатих природних ресурса на добробит свих арктичких држава могу пронаћи само на основу истинског партнерства.

У вези са тим задовољни смо што је у политичкој декларацији министарског састанка Арктичког савета у априлу ове године у Канади потврђена приврженост наших земаља стабилности и конструктивној сарадњи, тражењу колективних одговора на заједничке изазове и заједничко коришћење нових могућности.

Отворени смо за заједничку реализацију великих пројеката у региону, укључујући Арктичку зону Руске Федерације. Ради се, између осталог, о развоју нафтних поља, о коришћењу Северног морског пута као критички важне трасе за транзит терета између Азије и Европе, о развоју индустрије, транспортне и туристичке инфраструктуре. Након тога, полазимо од тога да домаћинско освајање Арктика треба да се одвија уз узимање у обзир најстрожих еколошких захтева и уз уважавање људи који живе у том региону и традиционалног начина живота аутохтоних народа.

Са задовољством констатујемо да су први важни кораци у том правцу већ направљени. Закључен је споразум у сфери спремности и реаговања на загађивање мора нафтом на Арктику. Донети су оквирни план сарадње у сфери упозоравања о загађивању нафтом приморских рејона Арктика током нафто–гасне делатности и морепловства и стратешки план за морску акваторију Арктика, који треба да обезбеди заштиту арктичког екосистема. Настављају се активни радови усмерени на очување биодиверзитета.

Арктичке државе сносе посебну одговорност за ситуацију у региону. Заједно са тим, обезбеђивање одрживог развоја Арктика, пре свега решавење проблема трансрегионалног карактера, предвиђа и учешће других међународних играча.

Успешан пример заједничких напора је учешће арктичких и ванрегионалних земаља у реализацији Оквирног документа Арктичког савета о акцијама за смањење емисије црног угљеника и метана у контексту заједничких напора на тражењу оптималних одговора на питање о проблему глобалног загревања. Такве форме међународне сарадње у региону треба активно подстицати.

Русија ће и даље да даје пуни допринос јачању узајамно корисног и равноправног партнерства у региону и његовом ширењу на нове области међународних односа. Арктик је наша кућа и наша директна обавеза да га сачувамо за садашња и будућа поколења.

Чланак ЛАВРОВ: Арктик је наша кућа и обавеза се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Политика

Русија жели да Кина учествује у изградњи железнице за превоз терета до лука на Арктику или Северноморском путу, изјавио је потпредседник руске владе, Дмитриј Рогозин, јавља Раша тудеј.

„Интегрисани развој Северноморског пута је гаранција целогодишње безбедности теретних испорука, како иностраних тако и домаћин”, рекао је данас Рогозин на форуму о развоју Арктика у Санкт Петерсбургу.

Потпредседник руске владе је позвао владине агенције одговорне за овај пројекат да примене нове технологије, наводећи да Русија поседује све потребне технолошке могућности.

Руски премијер Дмитриј Медведев је у јуну ове године потписао указ о развоју Северноморског пута, руте која повезује Атлански и Тихи океан преко северне обале Сибира.

Тим путем се време трајања путовања од Кине до Европе смањује за најмање 12 дана у поређењу са традиционалном рутом кроз Суецки канал, док је у време Совјетског савеза Северноморски пут углавном био коришћен за снабдевање храном изолованих насеља у подручју руског Арктика.

Русија жели да дуж ове руте повећа капацитет пошиљки са актуелних четири милиона тона на 80 милиона тона у наредних 15 година, наводи Раша тудеј, а преноси Танјуг.

Чланак РОГОЗИН: Русија зове Кину да гради железницу до Арктика се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Криловски државни научни центар израдио је нацрт пројекта новог руског атомског суперледоломца који ће омогућити рад на великим арктичким површинама током целе године, рекао је начелник сектора за пројектовање пловила рибарске, транспортне и истраживачке флоте Криловског центра Владимир Шљачков.

Претходно је вицепремијер Руске Федерације Дмитриј Рогозин саопштио да ће пројекат државног супермоћног атомског ледоломца, који ће Русији обезбедити лидерство на Арктику, бити завршен до краја ове године.

„Нацрт пројекта овог ледоломца је завршен. Сада се разматра питање техничке израде пројекта“, рекао је Шљачков на округлом столу у оквиру конференције о енергетици.

Ледоломац под називом „Лидер“ омогућиће да се током целе године, независно од временских услова, ради на Арктику не само дуж Северног морског пута него на много широј траси.

Капацитет ледоломца биће 120 мегавата. Биће дужи од 200 метара, а широк око 50 метара. Бродски газ је 13 метара. Он ће моћи да ломи лед дебљи од четири метра.

Чланак ЛИДЕРИ НА АРКТИКУ: Русија планира изградњу новог суперледоломца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Америчики сенатор Џон Мекејн тврди да руска флота ледоломаца и војна ифраструктура на Арктику угрожавају америчке интересе и „слободу мора“.

„Председник САД Барак Обама током посете Аљасци концентрисао се на проблем промене климе, уместо да раегује на све јаче руско присуство на Арктику“, изјавио је Мекејн, кога је Москва ставила на списак лица којима није дозвољен улаз у Русију.

Мекејн у „Вол стрит журналу“ упозорава да постоји озбиљна и директна опасност за САД и да њу претставља „агресивна и борбено способна руска држава, која се непријатељски односи према америчким интересима“.

Русија, тврди он, „презире америчке вриједности и жели да упути изазов међународном поретку, који су амерички лидери подржавали седамдесет година“.

Док се поларни лед топи, Русија жури да успостави контролу над новим воденим путевима преко Северног леденог океана – сматра амерички сенатор.

Он оцењује да је одговор САД на ову ситуацију „сувише нејасан“, као и одговор на потезе Кине у Јужнокинеском мору.

„Потези Русије који отежавају саобраћај на Арктику могли би да угрозе мир на на Атлантику и међуконтиненталне везе између САД и њених најближих савезника и трговинских партнера у Еуропи“, сматра Мекејн.

Чланак МЕКЕЈН: Руси нас презиру и угрожавају се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Корејски климатолози установили су да је виновник необично хладних зима у САД, Канади и појединим земљама Азије — руски Арктик, односно топљење ледника и повећање температуре мора који су довели до промене система ветрова изнад две коте Северног леденог океана.

Узрок необично хладних зима на северној Земљиној полулопти последњих година нису глобалне климатске промене него два различита узрока — топљење ледника у Карском и Баренцовом мору, када је реч о Азији, и у Чукотском и Источном сибирском мору, када је реч о Новом свету, саопштили су климатолози у часопису „Нејчер геосајенс“.

Последње две-три године, север Сједињених Америчких Држава и југ Канаде преживљавају неуобичајено хладне зиме с обилним снеговима и веома ниским температурама, које не само што су изазвале масовну нелагоду него су приморали грејне компаније да испразне резерве природног гаса, па чак и успориле раст економије. Слична ситуација десила се и на северу Азије.

Чихун Чон са Националног универзитета Чонам у Кореји и његове колеге дошли су до закључка да ове аномалије потичу од два различита процеса на руском Арктику.

Како објашњавају научници, најприметније последице глобалног отопљавања могу се видети на Арктику, где су просечне летње температуре већ порасле за неколико степени за свега пола века. Тај раст температура изазива озбиљне промене у функционисању глобалног климатског система.

Изучавајући сателитске податке и анализе са Земље о климатским променама Арктика за последњих 20-25 година, Чон и његове колеге су открили да је глобално отопљавање највише утицало на области на северу: Баренцово и Карско море у једном, а Источно сибирско и Чукотско море у другом случају.

Ослобађање великих површина ових мора од леда и њихово загревање, како показују прорачуни корејских климатолога, довело је до промене великих размера у систему ветрова над северним регионима Азије и Америке. Резултат тога су два снажна антициклона изнад западног и источног руског Арктика, захваљујући којима се хладне ваздушне масе преносе ка територији Северне Азије и Севера Америке.

Како се надају научници, проучавање ових антициклона помоћи ће да се у будућности предвиде посебно хладне недеље током зиме у овим регионима и да се људи на време припреме за њих.

Чланак ТОПЉЕЊЕ ЛЕДНИКА: Узрок све хладније америчке зиме – на руском тлу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Flickr

Обим изградње на Арктику, на главној и приобалној зони Русије никад није достизао такве размере, изјавио је у петак министар одбране Русије генерал Сергеј Шојгу.

„Од времена освајања арктичке територије наша земља, као и бивши Совјетски Савез нису знали за такве размере. Сви виде, знају и разумеју да ми заједно са вама обележавамо повратак наше Русије у арктичку, посебно, острвску зону“, рекао је Шојгу, честитајући грађевинцима њихов дан.

Министар је навео да се руским Севером у овом тренутку назива Новосибирска острва, острва Врангела, рт Шмита, Средње острво, Нова земља, Земља Франца-Јосифа.

„Савремени грађевинци, посебно у војсци, некад раде и веома важне и од великог значаја ствари за Оружане снаге. Тешко да је неко способан данас да покрене тако велико градилиште које смо ми отпочели на Арктику, на Северу“, нагласио је Шојгу.

Говорећи о достигнућима и обиму војне градње, Шојгу је навео изградњу лука на Камчатки и на Чукотском мору.

„То је све што је повезано са Северном флотом и Тихим океаном, све што је повезано са прихватањем и изградњом инфраструктуре за нова наоружања, нове подморнице и војне бродове и логистику који данас улазе у састав наше флоте“, набројао је министар.

Чланак ШОЈГУ: Арктик се гради пуном паром се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Један од приоритета Оружаних снага Русије биће стварање инфраструктуре на Арктику, саопштио је у петак шеф Министарства одбране генерал армије Сергеј Шојгу.

Према речима Шојгуа, постојећи ресурси Оружаних снага Русије сконцентрисани су на стварање инфраструктуре на Арктику, усавршавање мреже аеродрома и коришћење напредних технологија за материјално-техничку логистику.

„Реализација програма омогућава успешно решавање системских задатака који се тичу неутрализације оружане и војне технике, стварања инфраструктуре за Црноморску флоту и повећања ефикасности контроле ваздушног простора Руске Федерације“, навео је Шојгу.

Како је саопштило Министарство за ванредне ситуације Русије, укупна вредност рудног богатства у арктичком региону Русије превазилази 30 билиона долара. Центар нафто-гасне производње ће се постепено премештати ка арктичким обалама, сматрају специјалисти Министарства.

https://www.youtube.com/watch?v=FEixBmIAifc

Чланак ШОЈГУ: Арктик – приоритет руске војске (видео) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Press-service of the Russian Geographical Society

Руски рониоци поставили су нови светски рекорд у роњењу на Арктику спуштајући се у Баренцово море, у експедицији која има за циљ да тестира руску опрему за роњење. У експедицији је учествовала и чланца Светске подводне федерације Божана Остојић, пореклом из Србије.

„Рониоци су светски рекорд поставили ронећи на дубини од 111 метара“, рекао је представник Руског географског друштва.

До сада се на Арктику ронило на дубини од 30 метара. Циљ експедиције је био да тестира руску опрему за роњење и да се испита утицај дубоких ледених вода на људско тело. Истраживачи су успели да прикупе податке о животињском и биљном свету који насељава овај део света.

„Рониоци, предвођени Дмитријом Шилером заронили су на дубину од 111 метара у Баренцовом мору, а то је потврдила и чланица Светске подводне федерације и бивша сарадница покојног истраживача Жака Кустоа Божана Остојић“, рекао је представник.

Руска арктичка експедиција део је ширег пројекта, а има за циљ да истражи руске територијалне воде и подигне свест о безбедности роњења.

У експедицији је учествовало више од 15 стручњака и 18 чланова посаде, међу којима је била и Остојићева.

Рониоци су успели да поставе споменик морнарима који су погинули бранећи тај регион током Другог светског рата јер им је опрема коју су користили омогућила да буду под водом на тој дубини и неколико сати.

Чланак ДО 111 МЕТАРА: Руси оборили рекорд у роњењу на Арктику, Српкиња део тима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/Јутјуб

Руски “тупољев Ту-160” или Блекџек, како га НАТО зове, надзвучни је бомбардер са променљивом геометријом крила. Видео приказује Ту-160 у арктичком региону: узлетање, лет у формацији и на великој висини, као и неке заиста импресивне снимке из пилотске кабине.

Руско ратно ваздухопловство има десетак “тупољева” овог типа, при чему је само пет способно за борбу. Од почетка активног коришћења, једна од тих пет летелица је модернизована.

Године 2013. два авиона Ту-160 слетела су у Венецуелу, а затим и у Никарагву, после 13-часовног лета изнад Пацифика.

Током 15-часовног повратка у ваздухопловну базу “Енгелс” (Русија), укључујући и пуњење горива у ваздуху помоћу авиотанкера “иљушин Ил-78” изнад Норвешког мора, два авиона су ушла у колумбијски ваздушни простор, где су их за пет минута пресрели и испратили борбени авиони “кфир” Колумбијског ратног ваздухопловства.

https://www.youtube.com/watch?v=FEixBmIAifc

Чланак МОЋНО: Редак снимак руског бомбардера изнад Арктика (видео) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник/Сергеј Мамонтов

Mинистар природних ресурса и екологије Сергеј Донској изјавио да Руска Федерација и даље планира да ове године, у оквиру Уједињених нација, преда захтев у вези са епиконтиненталним појасом.

Реч је о територији од око 1,2 милиона квадратних километара и готово пет милијарди тона угљоводоника.

На арктичко проширење претендују још четири државе — Данска, Норвешка, Канада и САД. О својим правима на ову област јавно је прва почела да говори Русија још 2001. године. Тада је захтев био одбачен, али је у међувремену Министарство природних ресурса и екологије припремило 11 томова доказног материјала.

Експерти указују да је захтев у вези са епиконтиненталним појасом важан, пре свега, као „геополитичка одлука“, не само зато што се у наредним годинама планира ископавање и прерада вредних природних богатстава, већ и зато што би се онда овај појас сматрао руском економском зоном.

Министар Сергеј Донској је изјавио да је захтев неопходно предати, без обзира на сложене политичке прилике.

„Током Првог светског рата, 1916. године, Русија је својим територијама припојила архипелаг Франца Јозефа (чија је укупна површина 16 хиљада квадратних километара). Не сме се заборавити да су то биле године које је карактерисала веома јака политичка напетост. Ипак, Русија је, ослањајући се на међународно право, а путем преговора, доказала да овај архипелаг припада њеној територији. Уважавајући наше претке, не можемо да сада одступити, јер имамо довољно доказа у своју корист“, рекао је на конференцији у МИА „Росија севодња“, Донској.

Русија планира да увећа буџет за истраживање Арктика. Већ сада, у врло сложеним економским околностима, руска истраживачка база на острву Шпицберген сматра се једном од најбољих и њу желе да користе инострани стручњаци, додао је министар.

Како је рекао легендарни руски истраживач Арктика Артур Чилингаров, Русија ради на северу изразито „чисто“.

„Ми поштујемо врло строге еколошке норме и никакви радови се не врше, а да се те норме не поштују. Постоји уговор о Антарктику, на основу ког смо обавезни да све отпадне производе за нама покупимо и оставимо све савршено чисто. То се исто тиче и Арктика — који је за нас веома важан. Важност екологије ми схватамо и без туђих савета“, истакао је Чилингаров.

Чланак ПРАВО НА АРКТИК: Територија Русије ће се увећати за милион квадратних километара? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Русија је данас званично покренула своју плутајућу станицу на Арктику, Северни пол-2015, а заменик руског премијера Дмитриј Рогозин, који је присуствовао церемонији, поручио је том приликом да је „Русији неопходно чврсто упориште на Арктику“.

Дошло је време да Русија дође на Арктик и освоји га, „бар део који је наше подручје одговорности“, рекао је Рогозин.

Долазак Рогозина на норвешки архипелаг Свалбард, дан раније, у склопу покретања руске експедиције на Северном полу, изазвао је реаговање норвешког министарства спољних послова, које је затражило од руске амбасаде у Ослу да пружи објашњење његове посете.

Рогозиново име се налази на листи Европске уније, руских политичара и званичника којима је забрањено да уђу у ЕУ од марта 2014, а ова забрана део је санкција које је ЕУ увела Москви због конфликта на истоку Украјине.

Иако Норвешка није чланица ЕУ, та нордијска држава се прикључивала свим рундама санкција против Русије и забране уласка руских званичника такође важе на њеној територији, навео је ТАСС.

На незадовољство норвешког Министарства иностраних послова реаговао је Рогозин, пренела је РИА Новости.

„Прошао воз“, написао је Рогозин на свом налогу на „Твитеру“.

Рогозин је данас на покретању станице рекао да је почетком године, руски председник Владимир Путин донео одлуку да се оформи комисија за развој Арктика.

„Ова чињеница показује да руководство земље, председник и влада поклањају посебну пажњу развоју региона и јачању позиције наше државе у тој области“, рекао је заменик руског премијера.

Рогозин је додао да је важно да зна шта је неопходно како би се проширили ресурси поларних станица, чиме би Русија заиста могла да заузме чврсто упориште у региону Арктика.

„Некоме то може да се свиди или не, али то је њихов проблем. Најважнија ствар за нас је да нама то одговара и да је корисно за нашу државу“, навео је Рогозин.

Плутајућа станица Северни пол-2015 функционисаће неколико месеци, наводе научници.

Отварање станице означава обнову руског програма плутајућих станица који је суспендован у лето 2013, пошто је станица Северни пол-40 морала да буде евакуисана.

Архипелаг Свалбард, или Шпицберген, налази се у Северном леденом океану између 76. и 80. паралеле, а његов међународноправни статус одређен је Свалбардским споразумом из 1920. године.

Овим споразумом утврђен суверенитет Норвешке на тој територији, која је раније сматрана ничијом, а државе-потписнице, међу којима је и Русија, добиле су право да равноправно учествују у експлоатацији природних ресурса и територијалних вода.

Парламент Норвешке је резолуцијом из 1947. године признао је да је бивши СССР држава која има нарочите економске интересе на архипелагу Свалбард, а Русија је та права наследила после распада Совјетског савеза 1991. године.

Чланак РОГОЗИН: Дошло је време да Русија дође и освоји Арктик се појављује прво на ИСКРА.

Русија планира да до краја године изгради 14 војних аеродрома на Арктику, најавили су руски званичници.

Аеродроми ће бити завршени до краја 2015. године и функционисаће заједно са четири аеродрома који су већ у употреби, рекао је заменик министра одбране Дмитриј Булгаков, преноси агенција Спутњик.

Још увек нису познате тачне локације нових аеродрома, а није ни прецизирано да ли ће аеродроми бити подигнути на месту старих аеродрома из совјетске ере или ће бити грађени потпуно нови.

Такође, Русија је најавила да ће појачати присуство војске на Криму.

Док се САД концентришу на регион Азије и Пацифика како би представљале противтежу Кини, Русија се преоријентисала на Арктик.

На Арктику, који има потенцијалне резерве нафте, Русија, Канада, Данска, Норвешка и САД полажу право на одређене територије.

Пре пет година, Владимир Путин је наредио да се на Арктику симболично постави застава Русије. Од тада је Русија појачала војно присуство на Арктику, а јединице имају опрему за функционисање у екстремним условима.

Чланак ДО КРАЈА ОВЕ ГОДИНЕ: Русија гради 14 војних аеродрома на Арктику! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Wикипедиа

Током последње деценије, државе које се граниче на Арктику нашле су се у новом безбедносном проблему. Топљење леда је омогућило да се спроведе подводна експлоатација ресурса али је с друге стране показало сву рањивост северних граница.

Није изненађење да је Русија спремила своју војску за операције на Арктику боље него било која друга земља. Током Хладног рата СССР се припремио за борбу на Арктику како у ваздуху тако и на мору. Многа оружја као и знање остало је још из тог времена. Тиме је омогућено Кремљу да има цео сет смртоносног арсенала на располагању.

Најважније пловило за приступ овом подручју је ледоломац, а Русија има најбољу флоту ледоломаца на свету. Наиме, глобално загревање није уклонило акртички лед. Али га је с друге стране учинило много покретљивијим и мање предвидљивим.

Како се побољшава приступ Арктику, како се повећава интерес за комерцијалну експлоатацију региона, повећано војно и цивилно присуство учинило је ледоломце потребнијим него иначе. И цивилним и војним бродовима потребна је подршка ледоломаца, које као што смо напоменули, Русија има најбоље на свету.

Москва има 4 ледоломца на нуклеарни погон који су способни да учествују у војним експедицијама на Арктику. Такође ту су и ледоломци који нису на нуклеарни погон. Примера ради САД имају само 3 ледоломца.

Ледоломци гарантују сигурност Русији да може да војно приступи Арктику боље него било која друга земља на свету.

Некада је најбољи начин да се избориш са ледом – једноставно да га заобиђеш. Најбољи начин да се то уради је помоћу подморнице, а руске подморнице имају велико искуство у операцијама у региону Акртика.

Примарна ударна песница Русије, барем што се подморница тиче, и даље је Акула. Многи је описују као чудовиште на мору које је способно да носи различит арсенал оружја. Иако је конструисана још осамдесетих година Акула може да игра значајну улогу и као ловац на друге подморнице (како испод леда тако и на отвореном мору) али и као ловац на бродове.

„Акула“ није толико тиха као поједине подморнице које Запад има, али то надокнађује величином и оружјем. Руска Северна флота има 6 подморница класе „Акула“ које најчешће вребају испод леденог појаса.

Из база дуж обале Арктика Руси могу да у ваздух вину чувени миг-31, који је настао од миг-25, а дизајниран је да улови и уништи сваки непријатељки бомбардер који би ушао у ваздушни простор Русије, односно СССР.

Иако се и миг-25 показао као сјајан у борби ваздух-ваздух његов наследник миг-31 има много бољи радарски систем, а маневарске способности су му на значајно вишем нивоу.

Руски миг-31 би можда имао проблема да се носи са последњом генерацијом америчких ловаца, али с обзиром да САД недостају базе у овом подрчју, тешко да би ловаци 5. генерације и ушли у борбу.

Русија тренутно располаже са око 200 авиона типа миг-31.

Тупољев 95 је једна од насјтаријих борбених летелица која је још у употреби. Као и б-52 показао се бољим него што су то конструктори предвидели још давних педесетих година прошлог века.

Ту-95 (као и његова варијација Ту-142) се осећа потпуно као код куће под хладним, суморним небом Арктика, на коме су базе постављене поприлично удаљене једна од друге.

Овај авион може да носи пројектиле како за гађање бродова тако и за копнене мете. Борбени радијус му је око 3.000 миља, а Русија очекује да задржи Ту-95 још неколико деценија као саставни део своје армије.

Чланак РАЊИВОСТ СЕВЕРНИХ ГРАНИЦА: Руски смртоносни арсенал на Арктику држи запад у страху! се појављује прво на ИСКРА.