Фото: Википедија

Анкета “ Ко је већи Србин, Вучић или Додик “ коју  је посредством друштвене мреже „Фејсбук“ провео један београдски  дневни лист има само један циљ – да покуша да завади предсједника Републике Српске Милорада Додика и премијера Србије Александра Вучића који имају веома добре односе, који ће такви и да остану, речено је Срни у кабинету предсједника Српске.

На питање Срне да прокоментарише проведену анкету, савјетник за медије предсједника Републике Српске Перо Симић рекао је да покушај да се заваде два српска лидера, од чије добре сарадње зависи будућност српског народа, може да буде интерес само непријатеља српског народа, који, нажалост, у тој прљавој работи неријетко користе  и поједине медије.

„Али,  мислим да је то узалудан посао, јер су Додик и Вучић одговорни политичари“, истакао је Симић.

Један београдски дневни лист посредством „Фејсбука“ провео је анкету у којој су читаоци одговарали на питање „Ко је већи Србин, Вучић или Додик“.

Чланак КАБИНЕТ ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ: АНКЕТА „КО ЈЕ ВЕЋИ СРБИН, ВУЧИЋ ИЛИ ДОДИК“ – САМО У ИНТЕРЕСУ НЕПРИЈАТЕЉА СРПСКОГ НАРОДА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, REUTERS/ Hannibal Hanschke

Према резултатима анкете Универзитета у Лајпцигу, 10,6 одсто Немаца жели да Немачком руководи „фирер“.

У анкети коју је спровео Универзитета у Лајпцигу, 10,6 одсто Немаца сложило се са тврдњом да им је „потребан фирер, који би чврстом руком управљао Немачком ради општег добра“.

Према резултатима анкете, 12 одсто Немаца сматра да је њихова нација рођењем боља од других. Како се наводи у извештају, објављеном на сајту Универзитета, немачко друштво показује „очигледну поларизацију и радикализацију“.

„Две групе живе једна поред друге. Има људи који су активно укључени у пружање помоћи избеглицама, а има оних који их активно одбацују“, тврди један од аутора извештаја Оливер Декер.

У исто време, према Декеровим речима, може се видети пораст крајње десних расположења у Немачкој. Ипак, за разлику од истраживања које је спроведено 2014. године, нова анкета је показала да су ултрадесничарске групе више склоне да употребе силу да наметну своје интересе, него што је то био случај раније, пише портал „Локал“.

У анкети је учествовало скоро 2.500 људи.

Чланак АНКЕТА: Сваки десети Немац жели да Немачком руководи „фирер“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Радови 10 уметника инспирисаних узорима младих у Србији, под називом „Истина о младима“, као резултат истоименог истраживања експертског центра „McCann Truth Central Beograd“, могу се видети до 30. маја у УК Пароброду.

Новак Ђоковић, Никола Тесла, Светлана Цеца Ражнатовић, Владимир Путин, Анџелина Џоли, Александар Вучић, Јелена Карлеуша, Бил Гејтс, Зоран Ђинђић и Стив Џобс су личности којима се млади у Србији диве и волели би да буду попут њих, али више од тога, желели би да буду попут својих родитеља, показује студија „McCann Truth Central Beograd“ спроведена прошле године међу младима од 16 до 29 година.

„Они су везани за своје родитеље, поштују жртву коју су они, како кажу, дали за њих, да би водили нормалан живот“, објашњава психолошкиња и менаџерка за аналитику и развој у агенцији Жељка Мићић.

Мићић каже да су млади у Србији рационални, да знају шта желе у животу и да покушавају да пронађу пут до свог циља, а успех у послу и на приватном плану је управо оно што цене и код одабраних јавних личности.

„Битна им је породица, цене брак, али не у формалном смислу, много су амбициозни, желе сопствени бизнис, али у Србији немају прилике да своје снове и реализују“, наводи Мићић.

Отуда и идеја да се изложбом пружи прилика младим, не толико афирмисаним уметницима да се искажу.

Мандатар нове владе Александар Вучић је представљен књигом Макса Вебера, глумица Анђелина Џоли каталогом њених тетоважа, чији власници могу привремено постати и сами посетиоци, а певачица Светлана Цеца Ражнатовић видео-радом пројекта „Identical“ Кристине Јовановић и Сандре Стојановић.

„Лично немамо неке преференце ка њеној уметности, али признајемо да је она неко ко има велики утицај на велики број људи“, каже Сандра за Танјуг.

Кристина и Сандра су искористиле ТЦ „Ушће“ као симболични простор који се везује за познату певачицу и апликацју „Dubmash“ како би извеле свој перформанс, отварајући уста уз одабране Цецине песме.

Младе уметнице признале су да немају узоре међу јавним личностима, већ да се, као и већина младих, угледају на своје родитеље.

Чланак ЂОКОВИЋ, ТЕСЛА, ЦЕЦА, КАРЛЕУША: Ко су узори младима у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједничка кампања Доналда Трампа добила је подстицај послије објављивања резултата нове анкете која показује да републикански кандидат побјеђује на новембарским општим изборима.

Анкета објављена у недјељу показује да је Трамп у предности у односу на подршку коју ужива Хилари Клинтон за два одсто.

Ово је велики преокрет за Клинтонову, за коју се досад тврдило да је девет процената испред Трампа, на основу анкета објављених у марту.

Анкета Си-Ен-Ена спроведена почетком маја показала је да је бивша државна секретарка у још већој предности, од чак тринаест одсто.

Ову позитивну вијест за Трампов тим ипак нарушава чињеница да предност до 3,5 поена спада у ниво статистичке грешке.

Међутим, ово је сада пета анкета од краја априла по којој је Трамп у предности у односу на Клинтонову или изједначен са њом.

Чланак НОВЕ АНКЕТЕ: Трамп побјеђује Клинтонову се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Лав Николајевич Толстој је најбољи руски писац, а Александар Сергејевич Пушкин најбољи пјесник, показала је анкета спроведена међу руским читаоцима.

Толстој је „побиједио“ са великом предношћу – чак 45 одсто испитаника навело је његово име.

На другом и трећем мјесту су Фјодор Михаилович Достојевски и Антон Павлович Чехов.

На листи најбољих руских писаца су и Николај Гогољ, Михаил Шолохов, Михаил Булгаков, Иван Тургењев, Максим Горки, Михаил Љермонтов.

Међу првих десет није се нашао ниједан савремени писац.

Када је ријеч о пјесницима, 58 одсто испитаника издвојило је Пушкина као највећег руског ствараоца.

За њим слиједе Сергеј Јесењин и Михаил Љермонтов /који је наведен и међу писцима/.

Међу највећим руским пјесницима нашли су се и Александар Блок, Владимир Мајаковски, Ана Ахматова, Марина Цветајева, Николај Њекрасов, Фјодор Тјутчев, Афанасиј Фет.

Као и у случају писаца, међу првих десет пјесника такође није било мјеста ни за једног савременика.

Истраживање је спроведено путем интервјуа и у њему је судјеловало 1.600 особа из разних дијелова Русије.

Аналитичари Левада-центра спровели су анкету међу руским држављанима старијим од 18 година.

Чланак АНКЕТА МЕЂУ РУСКИМ ЧИТАОЦИМА: Толстој набољи писац, а Пушкин најбољи пјесник се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Након 15 година практично недодирљивог монопола западних медија Спутњик је за само годину дана рада у Србији успео да направи праву пометњу, а то је зато што артикулише оно што људи виде својим очима и осећају на својој кожи.

Тако аналитичар Александар Павић, гостујући на Радију Спутњику, објашњава мишљења која су се могла чути на конференцији о руском утицају на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије, који је организовао Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС).

„Ако сте за годину дана успели ово да урадите, стварно треба да будете поносни. Ви сте јачи од нуклеарног оружја“, оцењује Павић.

Наиме, на конференцији је констатовано да се руски утицај у Србији шири и да расте, док је подршка европским интеграцијама опала на мање од 50 одсто. Чак је и директорка ЦЕАС–а Јелена Милић морала да се сагласи да „више нико не може да оспори пад европских интеграција Србије“, а јачање руског утицаја назвала „савршеном олујом“.

„Клима је таква да њоме хара ’савршена олуја’ руских интереса“, рекла је Милићева, оптужујући Спутњик за ту ’олују’.

„Прекјуче је Спутњик прославио годину дана рада. Немојмо се лагати — та година дана рада, уз неке друге ствари, дала је и те какве резултате“, истакла је она.

Директорка истраживања јавног мњења „ЕУ, Русија, САД: представе и преференције грађана Србије од 18 до 35 година“, који је реализовао „Ипсос“, Светлана Логар истакла је да су истраживања те агенције у последње две године показала да расте број грађана у Србији који имају добар утисак о Русији.

Александар Павић сматра да је пад подршке ЕУ у Србији делом и резултат рада Спутњика, постављајући питање да ли то значи да „ствар ЕУ стоји толико слабо“ и да је „довољна једна игла, па да пукне балон који је очигледно био пренадуван“.

Рад Спутњика је, истиче он, наишао на плодно тло: петнаест година смо слушали проевропску и проевроатлантску причу без изузетка, без престанка, а људи око себе виде резултате.

„Ту је било важно да се појави нешто, а Спутњик је био битан да неко артикулише оно што људи виде својим очима и осећају на својој кожи“, наглашава Павић.

Он подсећа да за последњих 15 година Русија овде није направила ни обојену револуцију 5. октобра, нити је условљавала будућност Србије уступцима, усклађивањем, одрицањем.

„Ништа од тога. И људи виде резултат. Овде је западни фактор играо главну улогу и сад преко Спутњика може да се артикулише шта су резултати тога, али то није одговорност Спутњика. То је одговорност оних који су имали 15 година да покажу шта умеју и видимо резултате — они су поражавајући“, закључио је Павић.

Према подацима истраживања спроведеног почетком фебруара на узорку од 615 испитаника, које је Логарова изнела на конференцији, упитани шта подразумева потенцијални савез са Русијом, 42 одсто испитаника је рекло да он укључује усвајање руског законодавства, а 74 одсто да то и подржава. То је, како је нагласила, 31 одсто младих од 18 до 35 година.

Додала је и да 53 одсто младих сматра да би тај савез подразумевао усвајање руског политичког система, а 77 одсто њих то и подржава.

„На питање да ли би савез са Русијом подразумевао присуство руских војних база у Србији, 71 одсто каже да и од тих 71 посто 80 посто то подржава, што чини 57 одсто младих људи од 18 до 35 година“, навела је Логарова.

Иначе, пред почетак конференције, двадесетак представника НКПЈ из СКОЈ–а протестовало је против њеног одржања због, како су навели, представника Украјине који су учествовали на скупу и споразума који је Србија потписала са НАТО–ом.

На протесту испред хотела „Метропол“, где је конференција одржана, демонстранти су носили заставе и транспаренте са натписима „Смрт фашизму — слобода народу“, „Јелена Милић подржава фашизам“, „Солидарност са КП Украјине“ и узвикивали „НАТО фашисти“ и „НАТО убице напоље из Србије“.

Чланак РАСТЕ БРОЈ ГРАЂАНА СРБИЈЕ КОЈИ ИМАЈУ ДОБАР УТИСАК О РУСИЈИ: Спутњик направио пометњу у прозападним круговима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг

Ако у истраживању питамо да ли сте за то да Србија уђе у политичко–економски савез са ЕУ, Русијом, Кином или САД, или сте за то да остане неутрална — видимо да је подршка ЕУ 15 одсто, подршка Русији 33 одсто, а да је преко 35 одсто оних који би да остане неутрална, тврди Ђорђе Вукадиновић.

Шта грађани Србије кажу истраживачима јавног мњења у којем геополитичком правцу држава треба да иде, колико њих подржава ЕУ интеграције, како виде сарадњу са Руском Федерацијом, али и колико им је важно Косово и Метохија, за Радио Спутњик су говорили Срђан Богосављевић из „Ипсос стратеџик маркетинга“ и Ђорђе Вукадиновић из „Нове српске политичке мисли“.

Какав је тренутни однос грађана према путу Србије у ЕУ?

Вукадиновић: Подршка Европској унији опада благо, али континуирано. Из истраживања у истраживање бележимо пад и та подршка је сад испод 50 одсто. Важан налаз је да евроскептицизам расте. Код оних који су за ЕУ, то је широка, али доста плитка подршка. Евроскептици су све радикалнији, оштрији и чвршћи у свом уверењу, док је од ових плус–минус 45 одсто који су за ЕУ само половина чврсто опредељена. Доста су колебљиви јер је СНС од евроскептичне постао еврореформска странка и њихови бирачи се поводе за лидером јер лидер каже да треба ићи у Европу. Они се у истраживањима изјасне да јесу „за“, али према одговору на сва друга питања се види да су врло благо и танко еврореформски усмерени и да би био довољан један миг и позив лидера да поново промене табор.

Богосављевић: У овом тренутку, према нашим истраживањима, подршка ЕУ интеграцијама Србије је негде око 47 одсто. Кад говоримо о броју оних који те интеграције позитивно оцењују он варира око плус–минус 25 одсто. То је чврсто језгро које је увек за Европу и то се никад није ни мењало. Већина испитаника види Европу као неку шансу будућности, а не као шансу за себе и то, наравно, ствара ту плиткоћу подршке. Тачно је да расте број оних тврдих евроскептика.

Вукадиновић: Кад питате грађане да ли сте за улазак у ЕУ или подржавате најтешње везе и савез са Русијом — савез са Русијом иде 20 одсто преко Европске уније. Значи, већа је подршка савезу са Русијом, шта год то значило, него подршка уласку Србије у ЕУ. Бележимо и велики корпус грађана који су и за једно и за друго. Али, ако им кажемо — уколико бисте морали да бирате, то је питање које смо у последње време убацивали: „Да ли сте за то да Србија уђе у политичко–економски савез са ЕУ, Русијом, Кином или САД, или да остане неутрална“ — онда видите да заправо тих тврдих еврофанатика има 15 одсто, да је подршка Русији 33 одсто и да је преко 35 одсто оних који би да остане неутрална.

Често у јавности чујемо како Космет није више битна тема. Колико је то тачно и где се у вашим истраживањима налази Космет?

Богосављевић: Ми година имамо истраживања према томе које су теме грађанима од највеће важности. Ту је Косово било често најважнија тема, али је често и падало на 8, или 7 одсто, чак и три одсто кад га нема у медијима. Међутим, евидентно је да сваки медијски пропраћен догађај на Косову диже значај те теме. За разлику од других тема које су више позициониране, али немају тако велику корелацију са медијском експонираношћу — на пример, незапосленост — Косово зависи од тога колико је у медијима. Ради се о врло простој чињеници: кад би их питали да ли је Косово важно, сви испитаници би рекли — важно је. Али, да ли им је на памети да им је важно, није им важно кад се нешто не дешава.
Пре свих мигрантских криза, пре свега што се догађало, не само са моментом бомбардовања или моментом проглашења независности, него и пре тога, почео је доток људи са Косова. Ради се о потпуно другом начину од доласка Срба из, на пример, Црне Горе или БиХ који овде долазе због образовања, представљају део елита и утичу. Људи са Косова су већином продавали своју имовину и долазили са периферије на периферију. Они нису утицајни, али су емотивни. Њих је јако лако узбуркати, тако да није нимало једноставно било коме да се шали са Косовом. Напросто, није тачно да Косово није важно. Тачно је само да је питање шта је важно на Косову. Кад их питате да ли би они волели да Косово буде део Србије и да ли је то реално, схватају да није реално, али траже бар обећање да ће људи на Косову бити безбедни.

Вукадиновић: Много сам пута бурно реаговао на медијски пласман налаза о томе где је Косово на списку проблема грађана Србије. Добар део наше медијске и политичке елите је стално форсирао податак да је Косово тема од 8 одсто, 3 одсто. Тиме се манипулисало у великој мери да би се показало како је то заправо небитна тема. Сад је господин Богосављевић објаснио, немам шта да додам на то објашњење, али сам на начин како је то презентовао имао много примедби и говорио: па наравно да ће људи рећи да им материјални положај кључни проблем, незапосленост, стандард, да сте ставили здравље, рекли би здравље.

Богосављевић: То је било отворено питање, није ништа нуђено.

Вукадиновић: Па знам, али то је мало бркање нивоа, потенцијално баба и жаба. Па наравно да ћу прво рећи здравље, породица, да имам посао… а онда тек државне теме. Али, ми у истраживањима већ дуги низ година постављамо питање — ако бисте морали да бирате: улазак у ЕУ, не кандидатура и отварање поглавља, него улазак у ЕУ, али да услов за то буде прихватање независности Косова — огроман проценат између 66 и 75 одсто каже да тај услов не би требало прихватити. Свега 15 до 20, а према последњем нашем налазу 18 одсто каже да би требало прихватити ту трампу Косово за чланство у ЕУ. Готово четири пута више њих каже да тај услов не треба прихватити.

Богосављевић: Ако не знате какво је питање постављено у анкети можете потпуно погрешно да закључите. Дакле, ово је питање да ли сте за трампу. Наравно да људи нису за трампу. Као што је код нас било отворено питање. А ако ви не знате да је отворено, него мислите да је нуђено, онда кажете: „Па ови су будале“.

Чланак СРБИЈА: За савез са Русијом 20 одсто грађана више него за чланство у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Све више Британаца жели да напусте ЕУ након терористичких напада у Паризу и инцидената у Келну, показују резултати анкете агенције Сарвејшен.

Анкета чије резултате је данас објавио дневник Мејл он сандеј показује да излазак Велике Британије из ЕУ подржава 53 одсто грађана, док супротну опцију подржава њих 47 одсто.

Анкетом нису обухваћени неодлучни гласачи.

Анкета је обављена путем интернета 15. и 16. јануара са 1.004 испитаника и има маргину грешке од два одсто.

Резултати посљедње анкете агенције Сарвејшн објављени су у септембру и показивали су да је 49 одсто Британаца било за останак у ЕУ, а 51 одсто за излазак.

Око 34 одсто испитаних изјавило је да су терористички напади у Паризу узрок њихове одлуке за излазак из ЕУ, док 12 одсто каже да је управо то разлог због којег желе да остану унутар европског блока.

Сексуални напади на жене током новогодишње прославе у Келну навело је 38 одсто испитаних на закључак да је излазак из ЕУ најбоље рјешење за Велику Британију. С друге стране, осам одсто анкетираних каже да су их управо ти инциденти охрабрили да остану у ЕУ.

Британски премијер Дејвид Камерон покушава поново да преговара о условима односа Лондона са ЕУ уочи референдума о чланству, заказаног за крај 2017. године.

Он је истакао да жели да Велика Британија остане у реформисаној ЕУ, али не одбацује могућност изласка Лондона уколико не добије неопходне промјене.

Чланак АНКЕТА: Све више Британаца за излазак из ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Да се сутра организује референдум у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ, око 70 посто грађана заокружило би одговор НЕ на питање „Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору Републике Српске?“ резултати су истраживања „Центра за друштвена истраживања и анализе“ из Бање Луке. Исктраживање је обављено на узорку од 1.414 испитаника, од 17. до 20. јула ове године, у 72 насељена мјеста Републике Српске.

Без обзира што су поједини медији у Републици Српској спекулисали да ће власти у РС повући одлуку о референдуму након састанка предсједника Додика са премијером Вучићем, кад би се сутра одржао референдум о Суду и Тужилашту БиХ, око 78 одсто гласача у РС би изашло на референдум, а само њих шест посто би заокружило одговор ДА. Јавност Републике Српске није поколебала ни изјава Мирослава Лајчака на маргини заседања министара иностраних послова ЕУ да је одлука о референдуму неприхватљива и да Додик не поштује своје обавезе према ЕУ, као ни бројне спекулације да би међународна заједница могла увести санкције Републици Српској.

Први графикон показује став грађана у квалитативном смислу, да ли је референдум добра или лоша политичка одлука. Из графикона 1 види се да 42 посто испитаника сматра да је референдум добра одлука, док исти број грађана нема изражен став по том питању, док се само 16 одсто грађана изјаснило да је референдум лоша политичка одлука. Када укрстимо ове резултате са питањем представљеним у графикону 2, код 16 посто испитаника који сматрају да је референдум лоша политичка одлука, њих 26 посто би изашло на референдум и заокружило одговор НЕ, док из те групе око 20.6 одсто још немају изграђен став по том питању.

Кад искључимо испитанике који сигурно неће изаћи на референдум (22 одсто), добијемо излазност око 78 посто и сљедеће резултате изражене у графикону бр. 2:

У оквиру ових који не знају како ће одговорити на референдумско питање (27посто), скоро двије трећине нема став о референдуму, док је већи удио оних који сматрају да је одлука добра (6 посто), него оних који сматрају да је то лоша одлука (4одсто). Ово упућује на закључак да би, да се сутра одржи референдум, одговор НЕ био код око 70 посто гласача.

2. РЕЈТИНГ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У РС

Сви притисци на Републику Српску, али и догађаји непосредно прије и током комеморације у Поточарима, посебно ослобађање Насера Орића и напад на премијера Вучића, довело је до појачане националне хомогенизације у РС што се види из податка да би 50.23 одсто грађана гласало за владајући СНСД кад би се сутра одржали избори. Такође суздржаност опозиционог блока у РС по питању референдума, довело је до пада њиховог рејтинга, тако да би опозициони блок „Савез за промене“ имао збирно око 6 одсто мање гласова него током прошлогодишњих избора, док би владајућа коалиција у РС остварила раст од преко 10 посто. Такође лидери водеће опозиционе партије СДС-а Младен Босић и Огњен Тадић остварили су значајан пад рејтинга, тако да према резултатима истраживања актуелни градоначелник Бијељине Мићо Мићић (просјечна оцјена 3.02, на скали од 1 до 5) има значајно већи рејтинг код гласача СДС-а, него Босић (просјечна оцјена 2.25) и Тадић (просјечна оцјена 2.61). Када посматрамо укупан број испитаника, Милорад Додик и даље држи позицију најпопуларнијег политичара у РС са просјечном оцјеном 3.37.

На питање да се сутра одрже избори за кога бисте гласали, структура одговора је сљедећа:

У случају да се сутра одрже избори у РС, излазност би била већа за 2.29 посто у односу на октобарске изборе 2014. године. Из ових података можемо да видимо да је присутна појачана национална хомогенизација око владајуће партије СНСД, која је идентификована у српском народу као најснажнији заштитник српских националних интереса у БиХ.

3. ОСТАЛЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕ

На питање „да ли самосталност Републике Српске треба да буде политички циљ за будућност“ 53.54 посто испитаника је заокружило одговор ДА, њих 15.34 одсто одговор НЕ, док је 31.12 посто испитаника рекло да нема став по овом питању. Слични су резултати и код питања „подржавате ли декларацију СНСД-а о слободној и самосталној РС“ гдје је 54 посто испитаника заокружило одговор ДА, њих 14.84 одсто одговор НЕ, док 31.16 посто испитаника нема став о овом питању. Из овог закључујемо да је политички програм борбе СНСД-а за враћање изворних надлежности и већу самосталност РС прихваћен код највећег дијела грађана Републике Српске.

Српска православна црква је институција од највишег повјерења грађана Републике Српске са просјечном оцјеном 3.97 (на скали од 1 до 5), затим слиједи МУП РС са оцјеном 3.55, а на трећем мјесту је Влада Републике Српске са оцјеном 3.02.

Када би се сутра одржао референдум о уласку БиХ у ЕУ, у Републици Српској 43,4 посто грађана би гласало за чланство, њих 33,87 одсто би било против чланства БиХ у ЕУ, док је 22,73% испитаника заокружило одговор „не знам“.

Када је ријеч о уласку БиХ у НАТО, у Републици Српској 12,74 посто грађана би гласало за чланство, њих 65,66 посто би било против чланства БиХ у НАТО, док је 21,6 одсто испитаника заокружило одговор „не знам“, стоји у материјалима Центра у које је Искра имала увид.

Чланак „ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНА ИСТРАЖИВАЊА И АНАЛИЗЕ“: Око 70 одсто грађана РС рекло би „НЕ“ наметању закона Српској, Додик најпопуларнији политичар у РС се појављује прво на ИСКРА.

На евентуалном референдуму о чланству Црне Горе у НАТО, ако би сада био одржан, више од половине бирача – 50,5 одсто би гласало против уласка државе у ту алијансу, показали су данас објављени резултати анкете Центра за демократију (ЦЕДЕМ).

По анкети, обављеној у јулу међу 1.009 испитаника у 16 црногорских градова, за чланство Црне Горе у НАТО би се изјаснило 49,5 одсто грађана.

На референдум о НАТО чланству би, како је утврдио ЦЕДЕМ, изашло 74 одсто грађана са бирачким правом. Највећа подршка НАТО чланству је међу Албанцима у Црној Гори – 71,2 одсто, затим, Бошњацима и Муслиманима – 68 одсто.

Нешто више од 11 одсто Срба у Црној Гори сматра да држава треба да уђе у НАТО, а исти став има 41,7 одсто Црногораца, показала је анкета ЦЕДЕМ.

Чланак ПОДГОРИЦА: За Црну Гору у НАТО-у 49,5, против 50,5 одсто грађана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Може ли се још повећати изузетно висока популарност и подршка народа Владимиру Путину, питање је о ком расправљају руски социолози уочи новог истраживања које ће се обавити у другој половини јула. Према претходним резултатима, Путин је имао до сада рекордни рејтинг од 89 одсто. Лев Гутков, директор „Левада центра“, сматра да се Путинова популарност може повећати још максимално за два до три одсто јер оних десетак процената тзв. протестних гласача никада неће гласати за Путина ма шта добро он учинио.

Шта је главни разлог раста Путинове популарности кад се зна да је Русију захватила економска криза, рубља је у односу на долар и евро у минулих годину дана пала дупло, а санкције Запада ће сигурно потрајати још доста дуго?

Подршка грађана Русије је у директној вези са жестоком кампањом коју Запад води против Путина. Очито је да на Западу садашњи режисери хладноратовске кампање против руководства у Кремљу слабо познају руски менталитет. Што више буду притискали и демонизирали у својим медијима Путина њему ће популарност да расте.

Огроман број Руса сматра да Вашингтон и његови сателити нападају Путина зато што он патриотски брани интересе своје земље. Чак и они Руси који су имали пре неколико година доста критичких замерки према Путину сада су патриотски стали на његову страну.

Да би се разумео руски менталитет, треба се вратити у историју. Чак и Стаљин, чији је режим тридесетих година прошлог века увио у црно многе породице, после напада Хитлера на СССР имао је велику подршку народа па и православне цркве коју је до тада систематски уништавао.

Руси су велики народ и њима је реч патриотизам света. Све док Путина огромна већина грађана Русије буде сматрала патриотом који правилно брани државне интересе и рејтинг ће му бити висок ма колико се погоршавала економска ситуација. У одбрани националних интереса сада су јединствени сви и владајућа Јединствена Русија као и све опозиционе партије. Путина критику само они из „мале опозиције“ и невладиних организација који морају да оправдају „стипендије“ које добијају са Запада. Социолог Денис Волков подсећа да је Путинов рејтинг рапидно порастао четири пута у току његовог боравка на власти. Последњи пут огроман скок популарности је био кад се Крим вратио матици земљи.

Московски политиколог Алексеј Мухин каже да популарност Путина расте не само у Русији него и у иностранству. Ради се о земљама које су осетиле на својој кожи америчко наметање воље.

Чланак НАЦИЈА УЈЕДИЊЕНА УЗ ПРЕДСЕДНИКА: Путинова популарност стигла „до плафона“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Рад руског предсједника Владимира Путина подржава 89 одсто грађана, док 64 одсто испитаника сматра да се Русија креће у добром смијеру, резултат је анкете коју је спровела агенција „Левада-центар“.

Анкета, која је спроведена у јуну ове године, показала је да грађани Русије све више одобравају потезе руског предсједника, имајући у виду да је почетком године тај број износио 85 одсто, а у мају 86 одсто.

Једна десетина испитаника се изјаснила да не одобрава потезе Путина, док је један проценат остао уздржан.

Иста анкета прошле године показала је да 86 одсто грађана подржава руског предсједника, док је та бројка у 2013. години износила 63 одсто.

Међу политичарима којима Руси највише вјерују на првом мјесту је такође предсједник Путин са 64 одсто подршке испитаника, на другом министар одбране Сергеј Шојгу са 28 одсто подршке, а слиједе премијер Дмитриј Медведев и шеф дипломатије Сергеј Лавров који имају по 21 одсто подршке испитаника, преноси „Спутњик“.

Анкета је показала и да 64 одсто испитаника сматра да се Русија креће у добром смјеру, док је 22 одсто њих рекло да не слаже са тим ставом, а 14 одсто није одговорило ни позитивно ни негативно.

Чланак ВЕРУЈУ СВОМ ПРЕДСЕДНИКУ: За Путина 89 посто Руса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Док је већина Американаца на лажној петицији гласало за наводни план Барака Обаме да се изврши нуклеарни напад на Русију, Руси не желе рат.

Како преноси “Раша тудеј”, новинар је представио људима у Русији лажну петицију у којој се предлаже да та земља изврши нуклеарни напад на САД. Испитаници су били против тог предлога.

Анкетирани су били шокирани питањем.

“Ох Боже! Да ли се шалите? То не би решило проблем”, само су неки одговара испитаника.

“Могу да ураде много ствари, али то не значи да би требало да их гађамо ракетама и убијемо невин народ”, рекла је једна жена за “Раша тудеј”.

https://www.youtube.com/watch?v=CNr5czZKEdk

Чланак МИЛОСРДНИ: У анакети, Руси против нуклеарног напада на САД, Америкинаци за рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Грађани земаља-чланица Европске уније са југа Европе су наклоњенији том савезу откад је привреда почела да се опоравља, док се, са друге стране, став Немаца према ЕУ истовремено погоршао, показао је најновији извештај истраживачког центра „Пју“, преноси Танјуг.

Анкета спроведена у шест највећих држава ЕУ, у којем живи 70 одсто укупног становништва Уније, показала је да 64 одсто Италијана и 63 одсто Шпанаца има веома или донекле повољно мишљење о ЕУ, у поређењу са подршком од 46 односно 50 одсто од пре годину дана, пренео је Ројтерс.

Став грађана Француске, Британије и Пољске према ЕУ је истовремено остао стабилан, па позитивно мишљење има 55, 51 односно 72 одсто грађана тих земаља, саопштио је Истраживачки центар „Пју“, са седиштем у Вашингтону.

Са друге стране, проценат грађана Немачке, највеће привреде у оквиру еврозоне, који имају позитиван став према ЕУ је пао на 58 са 66 одсто.

У шест земаља у којима је спроведена анкета просечно 61 одсто грађана има позитиван став према ЕУ, у односу на 53 одсто из прошле године и 52 одсто из 2013.

„Након што је наступила криза у еврозони, подршка јавности према ЕУ и веровање да је европска економска интеграција добра за појединачне државе су нагло пали широм Европе, сурвавши се на најнижу тачку 2013. године“, наводи се у саопштењу центра „Пју“.

Чланак СВЕ МАЊЕ НЕМАЦА ИМА ПОЗИТИВАН СТАВ ПРЕМА ЕУ: Евроскептицизам се сели у Немачку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Грађани Србије све мање подржавају европске интеграције, а евроскептицизам је у порасту, показало је истраживање агенције „Фактор плус“.

Чак 44 одсто испитаника одговорило је да више нема стрпљења за процес приступања Европској унији, док је потврдно на то питање одговорило свега 36 процената.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да истраживање показује да „Србија није више земља европске еуфорије и ентузијазма, већ еврореализма“:

– То је доказ колико је ризично водити европску политику у Србији. Доследна европска политика није нешто што у Србији данас има висок степен подршке и то је тест и за актуелну власт која је отворено проевропски оријентисана.

„Скенирање“ јавног мњења показало је и да СНС и даље има стабилну подршку 50,6 одсто грађана што, према Станковићевим речима, показује висок степен поверења у власт и кризу опозиције. Иза њих је СПС са 9,5 процената, ДС има седам, а радикали 6,1 одсто.

Испод цензуса су Двери са три и ДСС са два одсто, али би у коалицији ове две партије ушле у парламент.

На питање да ли одобравате оно што раде политичари, највише позитивних одговора добио је Александар Вучић – 56 одсто. Иза њега су Томислав Николић, Ивица Дачић и Зорана Михајловић. Лидер ДС Бојан Пајтић је на седмом месту, а Војислав Шешељ на деветом.

Када би избори били одржани у недељу одзив би био око 47 одсто. Сигурно не би изашло 25 процената грађана, а остали нису сигурни.

Чланак ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ У СРБИЈИ ЈЕ У ПОРАСТУ: Истопила се подршка Европи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, Курир

Руски лидер је добио 6,9 одсто гласова, папа Фрања је добио 1,5 гласова, затим следи Барак Обама , који се налази на 11. месту са 1,4 одсто гласова.

Руски председник Владимир Путин нашао се на првом месту међу светским лидерима на листи најутицајнијих људи, коју је јутрос објавио магазим „Тајм“, на основу онлајн анкете читалаца.

Према првим резултатима онлајн гласања, руски лидер је добио 6,9 одсто гласова. Папа Фрања је добио 1,5 гласова, затим следи Барак Обама , који се налази на 11. месту са 1,4 одсто гласова. Истовремено кинески председник Кси Ђинпинг и немачка канцеларка Ангела Меркел нису ушли у првих 20, јер су освојили само 0,9 одсто гласова.

Коначни резултати јавног гласања биће објављени у понедељак, а избор „Тајмсових“ уредника биће представљен 16. априла.

Недељник „Тајм“ излази од 1923. године, а листу 100 најутицајнијих људи објављује од 1999. године.

У новембру 2014. године, Путин се по други пут за редом нашао и на врху листе најутицајнијих људи, коју је објавио амерички часопис „Форбс“.

Чланак ТАЈМ: Владимир Путин најутицајнији светски лидер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Јавност шокирали су резултати анкете под називом „Процена младих о безбедности у граду“, коју су – на захтев Савета за јавни ред и мир Скупштине града – спровеле мастер социологије Рада Каранац и школски психолог Катарина Дуњић Мандић. Обухваћено је 756 ученика основних и средњих школа, од 13 до 18 година – што је 10,3 одсто овдашње ученичке популације.

И, испоставило се да 12,8 процената испитаника признаје конзумирање марихуане, а више од петине младића и 13 одсто девојака често или свакодневно посеже за алкохолним пићима. Надаље, сваки двaдесети анкетирани је, током претходна три месеца, био изложен некој врсти насиља – оговарању, игнорисању, ширењу лажи, сплеткарењу… – а као главне разлоге ученици су означили породичне проблеме (48,9 одсто), а највише њих (50,9) сматра да је за то одговорна власт! Млади Чачани сматрају да би град насиље могао да заустави отварањем нових радних места (43,1 проценат), али и адекватним кажњавањем преступничког понашања (35,8) и већим улагањем у превенцију кроз образовање (34,5). Забрињава и податак да је чак 40 одсто испитаних ученика изјавило да нерадо одлази на наставу!

По завршеном школовању, тек сваки десети властиту будућност види у Чачку, док половина уопште не жели да живи у граду на Морави. Незванично, одавде сваке године оде око 2.000 младих – на школовање у Београд или Крагујевац – али се врати једва десет одсто…

Поводом ових фрапантних података, градоначелник Војислав Илић наложио је да се интензивира координирана контрола републичких и градских инспекција у сузбијању незаконите продаје, услуживања и поклањања алкохолних пића и цигарета лицима млађим од 18 година. С обзиром на то да су чланови Савета за јавни ред и мир најавили организовање саветовалишта за очување породице, укључивање младих у спортске и културне активности, обнову радних акција, разна предавања, отварање СОС телефона… Градска управе је већ обезбедила средства за овој програм.

Али, на поменуто истраживање реаговали су и из покрета Двери, тврдњом да постављање председника омладине Српске напредне странке на место једног од координатора дугоочекиване Канцеларије за младе свакако није поступак који ће допринети побољшању односа према младима. Кажу, то ће само подстаћи неповерење међу омладином, која оправдано сумња да ће град, заправо, добити још једну канцеларију СНС у Чачку.

Чланак АНКЕТА ЗА БРИГУ: Тек сваки десети ђак будуђност види у Чачку се појављује прво на ИСКРА.

„Радо Србин иде у војнике” – овако би се можда најкраће и најтачније описали резултати недавног истраживања у вези са враћањем обавезног служења војног рока. Наиме, готово две трећине испитаника је одговорило позитивно на питање да ли сте за увођење обавезе служења војног рока, објашњава за „Политику” Павле Ђокић, директор агенције истраживање тржишта и испитивање јавног мњења „Open source”.

Истраживање ове мање познате агенције, спроведено широм Србије између 6. и 11. марта путем телефонске анкете 1.009 особа оба пола, од 12 до 75 година, показало је да је већина испитаника за враћање војног рока и то у периоду од 12 месеци, колико се некада служило. Иначе, данас војни рок младићи и девојке могу да служе добровољно и он траје три месеца.

Фото: Политика

– Интересантно је да је у подели према старосним групама чак две трећине испитаника у свакој категорији позитивно одговорило на постављено питање. Међу испитаницима у доби од 20 до 29 година чак 65,1 одсто мушкараца је за обавезно служење војног рока, док је најмањи проценат оних који су одговорили са „да” у групи од 12 до 19 година: ту је 54,7 одсто мушкараца одговорило позитивно – истиче Ђокић.

Деведесетих година прошлог века углед Војске је био нарушен и многи млади људи су на све начине покушавали да избегну служење војног рока. Овај тренд се наставио и почетком прве деценије овог века. Војни рок је скраћиван, а свему томе допринела је и афирмација цивилног служења војног рока која је превазилазила смисао приговора савести, који се иначе уважава у савременим државама. Парадоксално, уочи професионализације ВС све више младих људи постало је заинтересовано за одлазак у војску, да би се у последњој генерацији регрута за коју је важило обавезно служење војног рока тражило место више у касарнама, као да је реч о хотелу усред туристичке сезоне.

– Деведесете године остаће упамћене као изузетно тешко доба, био је грађански рат, сукоби и све то је допринело урушавању угледа војске. Међутим, војна традиција је дубоко укорењена у нашем народу, а то показује и овакво истраживање – каже Видосав Ковачевић, генерал-мајор у пензији, бивши начелник Војне академије.
По његовом мишљењу, увођење професионалне војске је „преписано” са запада зарад прилагођавања неким стандардима, али су при том запостављене традиција и историја нашег народа.

– Мислим да наш народ размишља да је боље имати војника у кући него незапосленог младог човека који ће се можда одати пороцима, јер нема шта да ради. Уверен сам да би када би се вратила обавеза војног рока било мање страдалих међу младима у саобраћајним несрећама – истиче наш саговорник.

Питамо да ли је можда одлука о професионализацији војске требало прво да иде на референдум, баш због такве војне традиције коју Србија има.

– То јесте прилично озбиљно питање, можда чак и за референдум – истиче Ковачевић.

Висок проценат младих до 29 година који су за враћање обавезног служења војног рока, по мишљењу Павла Ђокића, има везе и са тренутном економском ситуацијом. Јер војска је сигурна институција, а овде је реч о младим људима који су завршили или завршавају школовање и који верују да ће у војним структурама лакше наћи посао.

То потврђује и генерал Ковачевић који верује да се млади људи данас одлучују да добровољно одслуже војни рок, надајући се да ће наћи посао у војсци.

– Млади су све више окренути војсци. Када сам 2005. године постао начелник Војне академије имали смо 21 кандидата. Четири године касније, када сам кренуо у пензију, број кандидата за Војну академију износио је 1.200 младих, а данас их има и више од 1.500. И то је довољан показатељ колико је војни позив интересантан младим људима – објашњава Ковачевић.

Желе годину дана у униформи

Да смо земља са богатом војном традицијом показало је истраживање и према региону – највећи проценат људи који су за увођење обавезе одласка у војску јесте из Шумадије и централне Србије (29,6 одсто), док је најмањи проценат (22,8) са позитивним одговором забележен код испитаника у источној Србији.

За обавезну војску су највише људи са средњом школом (64,3 одсто), док је оних са факултетском дипломом који сматрају да треба да се врати обавезни рок – десет одсто мање. Нешто више испитаника из сеоске средине је за повратак обавезног војног рока (64,7 одсто) у односу на 59,3 одсто оних из градске средине.

Интересантно је да чак 45,7 одсто испитаника мисли да војни рок треба да траје годину дана, 20,4 одсто би да војска траје девет месеци, док 31,9 одсто анкетираних верује да је војни рок од шест месеци – довољан. Чак 75,4 одсто испитаних сматра да би мушкарци обавезно морали да иду у војску, док жене могу да иду по жељи.

Чланак ЗА ОБАВЕЗНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈСКЕ 65,1 ПОСТО: Срби опет хоће у војнике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РИА Новости

Према резултатима најновијих анкета, повјерење руских грађана у предсједника Владимира Путина је на највишем нивоу у протеклих 15 година и износи 88 одсто.

Директор руског Истраживачког центра за јавно мњење Валериј Федеров рекао је агенцији ТАСС да су то резултати годишњих испитивања која се врше од како је Путин изабран за шефа државе.

Резултати су добијени испитивањем 1.600 особа у 130 руских области.

Популарност руског предсједника непрестано расте од посљедње анкете обављене 2014. године.

Чланак 88 ОДСТО: Путин све популарнији у Русији се појављује прво на ИСКРА.