фото: © РИА Новости / Алексей Витвицкий

Анджеј Дуда неће честитати Владимиру Путину на његовој победи на председничким изборима, изјавио је шеф канцеларије пољског лидера Кшиштоф Шерски.

Према његовим речима, Дуда „не мисли да је ово добар тренутак за честитке“.

Истовремено, Шерски није искључио да ће пољски лидер послати „формалне, дипломатске честитке“ приликом инаугурације.

Избори за руског председника одржани су 18. марта. Садашњи шеф државе, Владимир Путин, победио са 76,68% гласова након обраде 99,94% гласачких листића. Одзив је био 67,4%.

Чланак ЛЕПО ВАСПИТАЊЕ: Пољски председник неће честитати Путину победу на изборима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

Пољски председник Aнџеj Дуда изjавио jе данас да Пољска жели да НATO распореди значаjне снаге и опрему у централноj и источноj Eвропи како би осигурао безбедност у региону у ситуациjи када, како сматра, Русиjа постаjе агресивниjа

Пољска, бивша чаница Варшавског пакта, биће у jулу домаћин НATO самита и оцекуjе се да ће том приликом тражити поjачано присуство снага НATO на свом терену и у источноj Eвропи.

Русиjа jе рекла да ће узвратити на било какав потез те врсте, а и неке чланице НATO, укључуjући Немачку, скептичне према овоj идеjи управо да не би антагонизирале Mоскву, преноси Роjтерс.

„Данас све указуjе на потребу да имамо значаjно присуство како воjних jединица тако и инфраструктуре на тлу централноевропских земаља као и добро разрађен систем тих jединица и одбране уколико дође до било какве агресиjе“, рекао jе Дуда на конференциjи за штампу са генералним секретаром НATO Jенсом Столтенбергом.

Oн jе додао да жели да то присуство буде што траjниjе.

Неке владе су тражиле да НATO успостави стално присуство трупа у бившим земљама Варшавског пакта али НATO jе уместо тога понудио да поjача воjне вежбе и ротира снаге у региону.

Столтенберг jе међутим, како се чини, данас показао симпатиjе за став Пољске.

„НATO сада има стално воjно присуство у региону чиjи jе Пољска део. Веруjем да ћемо после самита у Варшави видети веће присуство НATO у Пољскоj него икада раниjе“, рекао jе он.

Русиjа jе у своjоj воjноj доктрини навела НATO као главну претњу по сопствену безбедност у тренутку када су односи са Западом погоршани због сукоба у Украjини.

Чланак РУСИЈА ИМ ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Пољска жели jаке НATO снаге у централноj и источноj Eвропи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Победа готово непознатог опозиционог конзервативца Анджеја Дуде на председничким изборима донеће Пољској промене на спољнополитичком плану, али ће вероватно обезбедити и успон конзервативне Странке права и правде бившег премијера Јарослава Качињског на јесењим парламентарним изборима.

Иако је овај 43-годишњи правник и посланик у Европском парламенту и пре две недеље водио са неколико процената у првом изборном кругу у односу на Броњислава Коморовског, вероватно има истине у написима да је владајућа Грађанска платформа после осам година на власти постала отуђена политичка елита која се никако није надала поразу. Тиме је шок у круговима либералне грађанске опције у Пољској већи.

Ни у седишту Европске уније не гледају с ентузијазмом на овакав избор Пољака, јер сматрају да нови председник као близак сарадник, сада покојног, председника Леха Качињског доноси повратак националистичке, радикално католичке, наводе чак и ауторитарне, политике за коју кажу да је наставак евроскептичне и русофобне Пољске из времена владавине браће Качињски од 2005. до 2007. године.

Дакле, за Европу, али и Русију, победа Дуде, као и успон странке Јарослава Качињског, који ће, како је јуче објављено, бити кандидат странке за председника владе на предстојећим изборима – знак је да Пољска скреће ка национализму и евроскептицизму. Аналитичари тврде да ће с новим опредељењем Пољака наступити захлађење односа са Берлином и Москвом и да ће главне одлуке, као и када је на челу Пољске био Лех Качињски, доносити бивши премијер и страначки лидер Јарослав.

Немачка је већ прилично забринута јер је према предизборним обећањима која је Дуда давао – изгледа добила још једног Виктора Орбана. Наиме, Странка права и правде уопште није усредсређена на развој односа са Бриселом, него сматра да би приоритет Варшаве требало да буду национални интереси Пољске. „Дојче веле” је јуче изразио забринутост да би његова победа, уз растућу популарност странке до јесењих избора, могла да омогући промену односа Пољске према ЕУ, угрози улазак највеће економије источне Европе у еврозону и потпуно скрајне до сада блиску сарадњу са Немачком и њеним другим значајним чланицама.

Неки аналитичари чак иду дотле да прогнозирају како би победа на предстојећим парламентарним изборима могла да доведе у питање и останак Пољске у ЕУ, иако је Дуда у предизборној кампању пажљиво избегавао нападе на ЕУ, говорећи да против ње нема ништа док су Пољаци „јака, способна држава у средишту уједињене Европе”. Уз овакав став, који је готово дослован поглед Виктора Орбана на положај Мађарске у ЕУ, нови пољски председник такође се заложио да се у Пољској сузбије страно власништво у банкарству, које чини две трећине тог сектора. Подржао је и конверзију хипотека изражених у швајцарским францима у пољске злоте, што би значило губитак милијарде злота за банке, и позвао на увођење нових пореза банкама, што је такође примењено у Мађарској.

Разлога за забринутост у Бриселу свакако има, јер би нови председник Пољске, са идејама које има, попут оне да се залаже за враћање неких надлежности националним државама, за ЕУ могао да постане још једна ноћна мора, поред мађарског премијера који се бори за исту ствар. При томе, према овлашћењима која припадају председнику, Дуда ће имати и моћ да окрене земљу у том правцу: биће именован за шефа пољске централне банке, биће врховни заповедник оружаних снага, координисаће спољном политиком заједно са министром спољних послова, потписивати законе и стављати вето на њих, а моћи ће и сам да прави нацрте закона.

За разлику од Орбана који развија већ добре односе Мађарске са Русијом, мада се у украјинском сукобу држи на линији ЕУ, нови председник Пољске се на међународном плану залаже за агресивнију политику према Русији, помоћ Пољске Украјини у испорукама оружја а можда и војним трупама, као и везивање безбедности Пољске за САД, што подразумева и одбијање да немачки војници дођу на територију Пољске у евентуалне базе НАТО-а.

Што се тиче Пољака који су гласали за новог председника: сељака, радника, студената, незапослених и пензионера, они се препознају у Дудиној реченици да „грађанима Пољске жели да врати достојанство и самопоуздање”. То значи да првенствено очекују праведнију економску расподелу добара, односно да ће после осмогодишње владавине пољских либерала део богатства из успешне пољске транзиције доћи и до њих.

У председничкој кампањи Анджеј Дуда и конзервативци су им то и обећали: подршку породици, укидање пензионе реформе и враћање старе, ниже границе за одлазак у пензију, како, по речима Дуде, „Пољаци не би радили све до смрти”. Иако је обећао да ће спровести политику запошљавања, посебно младих, економисти кажу да су за то потребне милијарде евра – којих ни у Пољској нема.

Чланак КА НАЦИОНАЛИЗМУ И ЕВРОСКЕПТИЦИЗМУ: Анджеј Дуда нови пољски Орбан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Нови председник Пољске, по свему судећи, биће кандидат највеће опозиционе Странке за право и правичност Анджеј Дуда.

Према прелиминарним подацима, након обрађених 28 од 51 изборних округа, Дуда је добио 53,76 одсто гласова, док је садашњи председник Броњислав Коморовски имао 46,24 одсто. Коначни резултати, како се очекује, биће објављени у понедељак увече. Други круг избора за председника одржан је у Пољској у недељу. У првом кругу, Коморовски је такође изгубио од свог противника са незнатном разликом.

Анджеј Дуда жели да буде отворен и нестраначки председник, изјавио је победник председничке трке у Пољској.

„Желим да приметим да се Пољска практично поделила на два дела, с обзиром на то да је северозападни део гласао за Броњислава Коморовског. Источни и јужни део су гласали за Дуду. Ако погледамо социјални састав, у највећем броју, бирачи Дуде су земљорадници. Дакле, сада су судбину земље определили земљорадници, мали градови и млади људи“, сматра Лариса Ликошина, аналитичарка Института за научне информације при Руској академији наука.

Иако председник Пољске располаже ограниченим надлежностима, укључујући и сферу спољне политике, Дуда ће, како се очекује, имаће значајан утицај на политички живот земље. Мало ће бити пријатних тренутака у руско-пољским односима, сматрају аналитичари.

Иако и актуелни председник Коморовски у последње време говори против Русије, ипак је његова политика била заснована на томе да је сарадња са Москвом ипак потребна.

Дуда, према политичкој линији коју је више пута демонстрирала Странка за право и правичност, можда буде још оштрији, без жеље за вођењем дијалога. Тим пре што та партија ускоро може добити и место премијера. На јесен ће у Пољској бити одржани парламентарни избори, а ако Странка за право и правичност на њима прође добро, није искључено да се на челу Владе нађе Јарослав Качински, за којег се сигурно не може рећи да гаји симпатије према Москви.

Чланак НОВИ ПОЉСКИ ПРЕДСЕДНИК: Отвореност за своје, оштро са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Конзервативац Анджеј Дуда победио је у другом кругу председничких избора у Пољској актуелног шефа државе Бронислава Коморовског, показале су анкете обављене по гласању на бирачким местима.

Према анкети јавног емитера ТВП, Дуда је добио подршку 53 одсто грађана, а Коморовски 47 одсто, пренела је агенција АФП. Коначни резултати избора биће саопштени сутра увече.

Исход гласања ће бити показатељ и какви резултати општих избора се могу очекивати касније ове године.

У првом кругу Дуда је добио 34,76, а Коморовски 33,77 одсто гласова бирача, подсећа Танјуг.

Резултат првог круга био је изненађење, јер је према тадашњим предизборним анкетама кандидат Грађанске платформе и актуелни шеф државе Коморовски важио за убедљивог фаворита, док је Дуда, члан Европског парламента и кандидат Странке права и правде знатно заостајао у односу на њега.

Чланак КОМОРОВСКИ ИЗГУБИО: Анджеј Дуда нови председник Пољске се појављује прво на ИСКРА.