Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је синоћ у Андрићграду на предавању „20. век геноцида над српским народом“ да је потребно да се разумије да се Србима намеће ријеч геноцид, како би се замаглили геноциди које су Срби претрпјели у 20. вијеку.

– Србе оптужују Енглези да су геноцидни, а они су покушали да провуку ту резолуцију у Савјету безбједности. Историја свих америчких држава коју су створили Енглези је почела геноцидом. И сада смо дошли у ситуацију да нас они оптужују да смо геноцидан народ, да нам они држе предавања о људским правима – навео је Ковић на предавању у Андрићевом институту, у оквиру циклуса 20. вијек.

Он сматра да свијест о геноциду над српским народом мора бити у темељу српског националног идентитета, као што су Свети Сава, Свети Симеун или кнез Лазар.

Ковић је истакао да се на томе мора радити не само западно, него и источно од ријеке Дрине.

– То је наш примарни задатак у будућности, не зато да би мрзили своје сусједе друге вјере или нације, већ зато да би се ослободили наивности, да бисмо се ослободили илузија и да би сачували животе за будућност – рекао је Ковић.

Он је истакао да је Република Српска гарант да се то неће поновити. „Учити о геноциду, значи знати шта се догодило као брана да се то поново не догоди, да се то никада не догоди“, нагласио је Ковић.

Ковић је рекао да је поријекло геноцида у Подрињу и почиње у Првом свјетском рату.

– То разумијемо када видимо шта је Аустроугарска урадила. Онда долази Други свјетски рат Јасеновац, Пребиловци и долази посљедњи рат уништење Крајине, уништење српског становништва на Косову и Метохији, у Сарајеву и то је историја геноцида над српским народом – истакао је Ковић.

Он је напоменуо да је српски народ најзападнији православни народ, да је најзападнија православна територија била Крајина, а да је сада то Република Српска.

– Ми се само под различитим изговорима суочавамо са оним што смо видели у 20. вијеку. Срби не желе да прихвате тутора, они желе ауторитет али који сами признају. То је зато јер Срби имају дубока, укоријењена историјска сјећања која им је подарио Свети Сава – истакао је Ковић.

Ковић каже да историчари воле да се враћају у прошлост сваке појаве.

– Моје предавање је посвећено покушају да се објасни гдје је сада мјесто геноцида над српским народом у националном идентитету српског народа – рекао је Ковић.

Он је указао да данас нема никаквих пријетњи, никаквих притисака који би Србе спречавали да се баве геноцидом и да постављају питања зашто се то догодило.

– Двадесети вијек јесте вијек геноцида, али одакле све то долази. Предавање сам поставио у двије компаративне равне. Једна је хоризонтална, а друга вертикална. То су поређења са геноцидима које знамо из историје, прије свега геноцид на територији америчког континента. Затим геноциди који су обиљежили Први свјетски рат, који су углавном починили Турци над Грцима и геноциди Другог свјетског рата који су највише извршили Нијемци над Јеврејима, Словенима, над Русима, Србима, Пољацима – навео је Ковић.

Према његовим ријечима, најстарији трагови геноцида, тада се мисли на планирано уништење једне етничке, религијске, националне групе, када су Срби у питању, јесте 14. вијек када Турци стижу на Балкан.

Према његовим ријечима, то је турски начин вођења ратова, ужасан период који су Срби претрпјели, о којем свједоче и многи турски извори.

– Онда долази вријеме мира, када Турска граница креће даље према сјеверу. У другој половини 16. вијека имамо процват Српске православне цркве. Манастири су бројнији, има више калуђера него данас, а онда долази вријеме новог сукоба од краја 16. до краја 18. вијека. У рукама римокатоличких империја Срби такође трпе геноциде. Имамо паралелно уништавање српске популације, врши се превјеравање, прелазак на ислам и римокатоличку вјеру. Иза сваког превјеравања стоји социјална репресија, сила и све оно што се касније дешавало јесте рат између оних који говоре исти језик, а различите су вјере и тако све то деведестих година 20. века – закључио је.

Чланак МИЛОШ КОВИЋ: Енглези оптужују Србе да су геноцидни, а историја свих америчких држава које су створили Енглези почела је геноцидом! (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Полагање цвећа на Андрићев споменик (Фото: С. Гарић)

На данашњи дан се навршава 43 године од смрти Ива Андрића, великог српског писца и нобеловца. Као и претходних година, тако су и ове године ученици и професори Средњошколског центра „Иво Андрић“, представници Андрићевог института и Андрићграда, полагањем цвећа на Андрићев споменик, у граду који носи његово име, одали почаст великом писцу.

Полагање цвећа на Андрићев споменик (Фото: С. Гарић)

Једини српски нобеловац рођен је 9. октобра 1892. у Травнику, а преминуо је 13. марта 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Од своје друге године живео је у Вишеграду, где је завршио основну школу. Касније, током живота, често се враћао у Вишеград, а последњи пут га је посетио 1972. године. У својим делима више пута је писао о Вишеграду и Вишеграђанима. Полагањем цвећа на његов споменик, Вишеграђани су показали да и данас, 43 године после смрти чувеног писца, чувају успомену на свог најпознатијег суграђанина Ива Андрића.

Полагање цвећа на Андрићев споменик (Фото: С. Гарић)

Чланак ВИШЕГРАД СЕ СЕЋА СВОГ СУГРАЂАНИНА: Положено цвеће на споменик Иву Андрићу у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

У Галерији Андрићевог института Петар Лубарда, у четвртак, 18. јануара, са почетком у 16 часова, у току трајања 11. Међународног филмског фестивала Кустендорф, биће отворена ретроспективна изложба Петaр Лубарда 1907–1974–2017.

Након гостовања у Дворцу Петровића Центра савремене умјетности Црне Горе у Подгорици (3. август – 2. септембар) и представљања у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду (7. септембар – 5. новембар), а затим у Кући легата у Београду (9. новембар 2017 – 6. јануар 2018), изложба ће бити приказана и пред публиком у Андрићграду.

Изложба у част једном од најистакнутијих умјетника српске али и свјетске умјетности протеклог вијека, Петру Лубарди, биће приређена поводом обиљежавања 110 година од његовог рођења.

Поставка изложбе обухвата Лубардина дјела из периода између два свјетска рата, као и остварења из ратног и послијератног периода представљајући ретроспективан избор од укупно 26 умјетничких експоната чиме ће бити заокружена слика о свеукупном Лубардином стваралаштву. Оригинална дјела прати богата архивска грађа, штампани панели са репродукцијама фотографија, писама, савременим објавама у штампи и богато илустрован каталог, који ће сликовито представити Лубардину животну и умјетничку биографију у контексту савремених културних токова у државним и свјетским оквирима.

Изложба Петaр Лубарда 1907–1974–2017 је заједнички пројекат Спомен-збирке Павла Бељанског и Куће легата из Београда. Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду баштини дјела овог великана нашег сликарства настала прије Другог свјетског рата, а Кућа легата стара се о Лубардиним дјелима из послератног периода.

У Галерији Андрићевог института изложба Петaр Лубарда 1907–1974–2017 гостоваће до 10. фебруара.

Чланак ГАЛЕРИЈА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА: Изложба поводом обиљежавања 110 година од рођења Петра Лубарде се појављује прво на ИСКРА.

(Научни скуп о Филипу Вишњићу) фото: С. Гарић

У организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института данас ће, поводом обиљежавања 250 година од рођења српског гуслара и творца српских народних пјесама Филипа Вишњића, у Андрићграду бити одржан Научни скуп „Филип Вишњић – пјесник и бесједник“.

Скуп је посвећен Вишњићу, „сликару епохе“, у чијим се пјесмама, писао је Јован Деретић, осјећа „неодољивост народне снаге, незадрживост превратничког, револуционарног замаха, који као вихор руши све препреке пред собом“, саопштили су организатори.

На скупу ће учествовати потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић, директор Библиотеке Српске академије наука и уметности Миро Вуксановић, потпредсједник Матице српске Миодраг Матицки, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Бошко Сувајџић и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Јеленка Пандуревић.

Уводну бесједу одржаће академик Вуксановић о теми „Кључне ријечи Филипа Вишњића“. Након уводне бесједе, академик Зуковић говориће о теми „Филип Вишњић, пјесник и пјевач“, потом ће академик Матицки одржати предавање о теми „Епски бесједник Филип Вишњић“ и професор Кнежевић – „Вишњићеве пјесме о двобојима“.

Након тога, Питулићева ће говорити о теми „Митолошко и хришћанско у пјевању Филипа Вишњића“, Сувајџић – „Вишњић и Библија“, а Пандуревићева ће одржати предавање о теми „Вишњићева епска парадигма и нематеријално културно насљеђе“.

Филип Вишњић /1767-1834/ један је од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама.

Чланак 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА: У Анрићграду научни скуп о Филипу Вишњићу се појављује прво на ИСКРА.

(Научна конференција „Сан о граду“) Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту у Андрићграду данас је почела научна конференција „Сан о граду“, која је окупила око 30 професора са универзитета из Београда, Бањалуке, Источног Сарајева, Косовске Митровице, те књижевнике и сараднике Института за књижевност, језик и умјетност из Београда.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да је ова конференција нови омаж у Андрићевој години и да носи назив према његовој приповјетци „Сан о граду“.

„Ове конференције заокружују његово стваралаштво и позиционирају га у контекст светске књижевности. Свака идеја и сваки књижевни покрет има широки утицај на друштво, па тако и `Сан о граду` не припада само Андрићу, него има далеко шири утицај“, додала је Вранешова.

(Александра Вранеш, Мирослав Перишић) Фото: С. Гарић

Она је истакла да је за ову конфернцију штампан Зборник резимеа, који има своју препознатљиву естетску вриједност, а биће штампан и Зборник радова, чиме ће се дати културолошки допринос проучавању ове теме.

Боривоје Милошевић са Филозофског факултета из Бањалуке рекао је да ће на конференцији говорити о урбанизацији и развоју у градовима БиХ за вријеме Аустроугарске управе.

„Настојао сам да прикажем успон босанско-херцеговачких градова у периоду до Првог свјетског рата. Промјене које су дошле са аустроугарском окупацијом осјетиле су се на свим сферма живота. Босанско-херцеговачки градови су се у великој мјери промијенили. Сарајево је као престоница земље највише напредовало и требало би да представља својеврстан излог напретка Аустроугарске у БиХ“, нагласио је Милошевић.

Он је додао да су за Сарајевом каскали и остали градови, док је пет градова из окружења доживјело велике промјене у урбанизацији и изградњи, а осим тога дошло је до промјена у начину живота, исхрани, одјевању и културним навикама становништва.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је тема о којој ће говорити на конференције „Успон града у Србији крајем 19. вијека“.

(Научна конференција „Сан о граду“) Фото: С. Гарић

„То је помало заборављена тема у српској историографији и говорићу о томе како су друштвене промене утицале на градове у Србији“, рекао је Перишић.

Он је додао да је то вријеме великих друштвених промена и када међу страним путописцима расте интересовање за Србију.

„Време када се формирају институције културе, када се изучава о прошлости, време када живот у граду постаје другачији. То је време убрзаног развоја грађанског живота у Србији. Српско грађанство се најпре формира у Трсту у 18. и почетком 19. века, али се тај импулс европских утицаја крајем 19. века снажно одразио на развој градова у Србији“, додао је Перишић.

Научна конференција „Сан о граду“ биће завршена у недјељу 19. новембра.

Чланак АНДРИЋГРАД: Почела научна конференција „Сан о граду“ се појављује прво на ИСКРА.

Београд: Сајам књиге (Фото: РТРС)

На Међународном сајму књига у Београду данас су у центру пажње биле промоције књига Андрићевог института из Андрићграда.

Андрићев институт представио се издањима која се баве чувањем Андрићеве и српске књижевне традиције, међу којима су „Иво Андрић и Дубровник“ Злате Бојовић и Зборник радова “Српски језик и ћирилица данас”.

„У тој смјеси онога што је некад вриједило и ишчезло, ми смо покшали да реинтерпретирамо оно што је везано за Андрића. Та издања заправо задиру толико дубоко и ширко да да их људи радо виде“, рекао је директор Андрићевог института Емир Кустурица.

Представљено је Андрићево дјело „Вечна присутност Његошева“, коју је приредио Јован Делић који је истакао да му је циљ био да сучели Андрића и Његоша, да Андрићевих 10 есеја о Његошу објави заједно.

Од осталих догађаја на сајму, треба истаћи и промоцију књиге “Напори Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење” Пере Слијепчевића, као и књигу “Српске пјеване пјесме у Босни и Херцеговини” Дејана Томића, у издању РТС-а и Представништва Републике Српске у Београду.

Чланак ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ: На Сајму књига у Београду промоције издања Андрићевог института се појављује прво на ИСКРА.

(Конференција „Иво Андрић у нашем времену“) Фото: С. Гарић

Учесници дводневне конференције „Иво Андрић у нашем времену“ наставили су данас у Андрићграду рад на овом еминентном скупу, током кога ће у оквиру 10 секција бити одржан велики број предавања о Иви Андрићу и његовом дјелу, а за вечерас је планирана и промоције двије књиге о нобеловцу, чији су аутори Злата Бојовић и Јован Делић.Неке од тема о којима ће говорити око 40 књижевника, професора и доктора српског језика јесу „Мост Силије Хоксворт између Истока и Запада“, „Фигуре уметника у Андрићевим романима“, „Другост, страност и театрализам /у Андрићевом роману Травничка хроника/“, „Андрић и усмена традиција“, „Иво Андрић – портрет мислиоца и интелектуалца 20. века“, „Андрић и Десанка“, „Историјски и социолошко-културолошки аспект проучавања етникума у Андрићевим делима“.

(Конференција „Иво Андрић у нашем времену“) Фото: С. Гарић

Учесници конференције тражиће одговоре и на питање „Да ли нам Андрићево дело помаже у разумевању друштвене стварности?“, дискутоваће о теми „Андрић, Ђилас, Његош: косовски круг, силазак са позорнице смрти или говор о себи“, као и о теми „Дела Иве Андрића између књижевности и идеологије“…

Међу учесницима овог скупа неке теме су побудиле посебно интересовање, а ријеч је о темама „Уз мостове остала је и ћуприја“, „Школско проучавање одломка ‘Данак у крви’ у функцији неговања културе сјећања на страдање српског народа“, „Иво Андрић – Неимар над неимарима /са/градио мостове пишући о њима“, те „Феминистичке теме у Андрићевим приповеткама“, „Андрићева јунакиња Лотика као прототип савремене пословне жене“, „Ликови фаталних жена у делима Иве Андрића и Драгише Васића као универзални кључ за разумевање односа жене и човека“.

Вечерас ће у 18.30 часова бити представљене књиге „Андрић и Дубровник“, аутора Злате Бојовић, и „Вечна присутност Његошева“ Јована Делића, обје у издању Андрићевог института.

Директор Андрићевог института Емир Кустурица отворио је синоћ у Андрићевом институту дводневну конференцију „Иво Андрић у нашем времену“ уз поруку да је Андрић наш најмодернији писац, а роман „На Дрини ћуприја“ наш и Стари и Нови завјет.

„Шта год чинимо, увијек смо на губитку, а градња Андрићграда није ништа друго него понављање једне теме из историје која се звала градња моста. Кад погледате обим радова, и што би рекао Матија Бећковић, кад живимо у међувремену, а не времену, и кад погледате којом брзином је изграђен овај град, онда можете да замислите који број асоцијација тај процес, који је трајао око пет година, садржи у себи“, рекао је Кустурица на отварању скупа.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Јован Делић одржао је потом предавање у Андрићграду о теми „Зашто Андрић у нашем времену?“, истичући да су сви напади на Андрића и његово бесмртно дјело беспредметни.

„Насловом `Зашто данас Андрић?` хтио сам да проблематизујем то питање, јер је са разних страна много људи на неки начин покушало да оспори Андрића или да му нешто пребаци“, поручио је Делић.

Чланак КОНФЕРЕНЦИЈА „ИВО АНДРИЋ У НАШЕМ ВРЕМЕНУ“ У АНДРИЋГРАДУ: Данас низ предавања и промоција књига о Андрићевој дјелу се појављује прво на ИСКРА.

У оквиру овогодишњег изложбеног програма Галерија Андрићевог института „Петар Лубарда“ обогатиће ликовну сцену Вишеграда и региона изложбом српског умјетника Владимира Дуњића.

Свечано отварање изложбе, чију поставку чине слике и објекти настали у периоду 2013 – 2017. године, академског сликара Владимира Дуњића биће приређено 21. октобра у 19 часова.

Дуњић, кога сврставају у сликаре савремене српске фигурације, познат је по перфекционизму и исцрпности којом слика сваки детаљ. Техником сликања акриликом на платну, дрвету и хартији приказује лица људи у великом формату, али насликана не као портрет, већ као апстрактне слике – иконе које стварају осјећај божанске присутности. Поред мотива људског лица Дуњић слика птице, лептире, ластавице, мачке, налазећи инспирацију у богатству и разноврсности  свакодневног човековог окружења.

Владимир Дуњић рођен је у Чачку, 1957. године. Дипломирао је на Ликовној академији у Београду у класи професора Младена Србиновића, 1981. У годинама свог умјетничког дјеловања приредио је око тридесетак самосталних и учествовао на више групних изложби у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1982. године. Добитник је бројних престижних награда и признања за свој умјетнички опус, међу којима се издваја награда за ликовну умјетност „Момо Капор“ која му је додјељена „за тродеценијски рад којим се потврдио као аутентични умјетник у савременом српском сликарству“.

Изложба Владимира Дуњића у Галерији Андрићевог института биће отворена до средине новембра мјесеца.

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ/ГАЛЕРИЈА „ПЕТАР ЛУБАРДА“ : 21. октобра у 19 часова свечано отварање изложбе Владимира Дуњића се појављује прво на ИСКРА.

(Промоција Српскe књижевнe задругe
Подгорица) Фото: С. Гарић

На Тргу Николе Тесле у Андрићграду, у оквиру пратећег програма Сајма књига, публици је своју издавачку делатност представила Књижевна задруга српског националног савјета Црне Горе.

Издавачка делатност Српске књижевне задруге у Црној Гори покренута је пре десет година, а од тада је издато преко 250 наслова на српском језику и ћириличном писму, дајући тиме немерљив допринос очувању српског националног идентитета и афирмацији савремене српске књижевности у Црној Гори.

(Промоција Српскe књижевнe задругe Подгорица) Фото: С. Гарић

Захвалност што се представљају публици у Андрићграду исказали су Будимир Дубак, уредник, и др Момчило Вуксановић, председник Књижевне задруге српског националног савјета Црне Горе. Своју поезију говорили су Благоје Баковић, Новица Ђурић, Предраг Милачић, Рајко Палибрк, а афоризме је читао Баћко Милачић.

Вече је употпуњено музичким програмом, у којем су учествовали Славко Горановић и Јован Лакићевић, српски гуслари, и Даница Црногорчевић, етно појац.

Представници Књижевне задруге српског националног савјета Црне Горе су након разговора са свештенством Храма светог Цара Лазара и косовских мученика одлучили да финансирају звоно које ће бити постављено на цркви у Андрићграду.

Чланак АНДРИЋГРАД: представљена издавачка делатност Књижевне задруге српског националног савјета Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

(Силвија Монрос) Фото: С. Гарић

На овогодишњем Сајму књига у Андрићграду представљена је и парагвајска књижевност. Роман „Вољена“, ауторке Рене Ферер, публици је представила Силвија Монрос Стојаковић, преводилац. Ова књига је први наслов парагвајске књижевности преведен на српски језик, а објавио ју је „Прометеј“ из Београда.

(Желидраг Никчевић и Силвија Монрос) Фото: С. Гарић

Говорећи о историјским приликама у Латинској Америци, Силвија Монрос Стојаковић подсетила је присутне на прошлогодишњи Сајам књига у Андрићграду и веома запажену промоцију књиге „Сећања ћелијаша“ која говори о страдању становништва Уругваја током диктатуре 70-их година прошлог века.

(Промоција романа „Вољена“) Фото: С. Гарић

О диктатури говори и роман „Вољена“. У њему је један од главних ликова властодржац Алфред Стреснер, чији је савременик била ауторка романа. Стреснер је преко 35 година гвозденом песницом владао Парагвајем. У роману „Вољена“ је, између осталог, приказан његов однос са једном девојчицом, касније женом, која се бори за равноправност.

(Силвија Монрос) Фото: С. Гарић

Роман „Вољена“ биће представљен на Конгресу међународне федерације иберо-америчких и карипских студија, који ће се одржати од 25. до 28. јула у Београду.

Чланак АНДРИЋГРАД: Промовисан роман „Вољена“ парагвајске књижевнице Рене Ферер се појављује прво на ИСКРА.

(Сања Мацура и Саша Шмуља) Фото: С. Гарић

У склопу пратећег програма Сајма књига у Андрићграду одржана је промоција часописа Филолог, чији је оснивач Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Часопис Филолог је научни часопис основан са циљем промовисања савремених приступа у проучавању језика, књижевности и културе.

(Промоција часописа „Филолог“) Фото: С. Гарић

На промоцији су говорили проф. др Саша Шмуља, главни и одговорни уредник, проф. др Сања Мацура, члан редакције, мр Андреја Марић, секретар редакције и МА Нина Говедар.

(Сања Мацура) Фото: С. Гарић

Проф. др Саша Шмуља рекао је да часопис излази од 2010. године и да је до сада изашло 14 бројева. Радове су у њему објављивали истраживачи из Републике Српске и Републике Србије, као и сарадници са западно-европских и светских универзитета. Уређивачка политика часописа је таква да објављује научне радове који су посвећени проучавању оних филологија које се изучавају на Филолошком факултету у Бањој Луци: српски језик и књижевност, енглески, руски, немачки, француски и италијански језик.

(Саша Шмуља) Фото: С. Гарић

Промоција у Андрићевом институту у Андрићграду је прва промоција овога часописа у јавности.

Чланак АНДРИЋГРАД: промовисан часопис „Филолог“ се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је вечерас у Андрићграду да је будућност филма многострука, те да се у мноштву нових форми гледалац све више удаљава од филма који гледа у биоскопу, а све више приближава прозорима и разним могућностима, које му модерна технологија доноси пред очи.

Кустурица је на радионици „Савремена литература и кинематографија“ истакао да се то дешава због тога што ниједан од родова умјетности није више довољан кад се издвоји и кад дјелује сам у било којој форми.

„Идеја о блискости различитих родова у умјетности никад није била извјеснија и присутнија, али најчешће погрешна. Уврежена истина о томе да су литература и филм заправо рођаци, доказано није тачна“, рекао је Кустурица на радионици у Андрићевом институту.

Прослављени режисер је додао да је италијански писац Ђан Карло ди Каталдо, гост радионице на најбољи начин изразио блискост два медија, која су крајње удаљена.
„Он је писац успјешног романа, који се претворио у успјешни филм“, рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да је идеја Андрићграда у времену када је он грађен и кад је изграђен, подстакнута потребом не само да увелича лик Иве Андрића, него да све што се у савременој и класичној умјетности дешава, нађе своје мјесто под одређеним именом.

Италијански писац Ђанкарло ди Каталдо рекао је да се на радионици разговарало о томе како се прелази са књиге на филм, а затим и на тв серију, шта се заради том приликом, а шта се изгуби.
„Закључили смо да су то различити језици, али ако један, ове друге добро тумачи, може доћи до добрих резултата“, истакао је Каталдо.

Он је навео да их је Кустурица провоцирао са тим куда ходи данашњи филм и да је закључено да су се умијешале нове технологије, да ће се долазећи ризик умијешати у причу.
„Млади људи које уједињује жеља да упознају шта је историја филма и приказују старе филмове, наша су нада за све“, рекао је Каталдо.
Режисер Лоренцо Миљони оцијенио је да ће будућност доносити сужен простор и сужену слободу.

„Приповиједање је оно што нам је потребно, два тома не чине свијет, него чине приче, које причају та два тома један другом и зато способност очувања приповиједања носи вјеру у будућност“, додао је Миљони.

Чланак САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ: Кустурица о блискости литературе и филма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У склопу пратећег програма Видовданских свечаности, у Андрићграду је одржан концерт групе Бајага и инструктори. Многобројна публика уживала је у ритму и стиховима добро познатих песама као штоо су „Тишина“, „Живот је некад сив, некад жут“, „Плави сафир“ и „Моји другови“. Концерт је симболично завршен песмом „All you need is love“.

Фото: С. Гарић

Ово је био први наступ београдске рок групе Бајага и инструктори пред вишеградском публиком.

Фото: С. Гарић

Чланак БАЈАГА И ИНСТРУКТОРИ У АНДРИЋГРАДУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Сајам књига у Андрићграду, који је дио пројекта „Видовданске свечаности“, биће одржан ове године од 28. јуна до 12. јула – од Видовдана до Петровдана.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је на конференцији за новинаре у Београду да ће овај сајам бити још један симбол искрене и отворене сарадње Србије и Републике Српске, али ће, као и све остало у Андрићграду, показати како се Србија и Српска заједно представљају у свијету.

„Као што је све што је изњедрио Емир Кустурица и што својом сигурном руком води, увећава и уљепшава, постало понос свима нама, тако је и његов и наш Андрићград постао највећи и најљепши мост који спаја науку, културу и умјетност Србије и Српске“, рекао је Цицовић.

Професор Александра Вранеш из Андрићевог института рекла је да ће и ове године наступити најпознатији издавачи из Србије, Републике Српске и Црне Горе, те да ће жири Сајма посљедњег дана додијелити Награду за издавачки подухват године у Републици Српској и Србији и специјално признање.

Вранешева је навела да ће у периоду трајања Сајма књига бити уприличени округли столови и радионице из области савремене литературе, филма, историје, језика, писма, с посебним освртом на италијанску књижевност и умјетност.

„На Сајму ће учествовати бројни домаћи и страни аутори – Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Драгослав Михаиловић, Захар Прилепин, Владимир Кецмановић и многи други“, рекла је Вранешева.

Она је додала да ће обиљежавање Видовдана у Андрићграду бити увеличано богатим културним и умјетничким програмом, те да ће по завршетку церемоније свечаног отварања Сајма бити одиграна представа „Прах“ у копродукцији Народног позоришта у Београду и Шабачког позоришта, а затим и одржан концерт групе „Бајага и инструктори“.

Уредник програма Сајма Желидраг Никчевић рекао је да ће пратећи програм бити изузетно квалитетан, те да је одлучено да ове године програм представља врсту одраза савремене српске културе, књижевности прије свега, али и да се преко програма осјети „живи пулс српске културе, национална самобитност, њен квалитет и повезаност са другим културама“.

Он је додао да ће бити организована и два-три округла стола о судбини ћирилице данас у српском језику са читавим низом реферата и прилога врхунских лингвиста.

Сајам књига у Андрићграду, који ће бити одржан други пут, организује Андрићград у суорганизацији са Андрићевим институтом и Београдским сајмом, уз покровитељство предсједника Републике Српске Милорада Додика и подршку Министарства науке и технологије Републике Српске, Министарства културе и информисања Србије, општине Вишеград и Представништва Републике Српске у Србији.

Сајам ће бити отворен радним даном од 12.00 до 21.00 час, викендом од 10.00 до 21.00 час. Улаз је слободан.

Чланак САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ ОД ВИДОВДАНА ДО ПЕТРОВДАНА: Празник књиге и културе, још један симбол искрене сарадње Србије и РС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У галерији „Лубарда“ у Андрићевом институту вечерас је отворена изложба слика умјетнице Тијане Којић из Београда под називом „Скепсис“.

„Каракстеристика ове поставке је што доминира хоризонтала и ово је моје прво излагање у Републици Српској“, рекла је Којићева новинарима.

Она је појаснила да је „Скепсис“ потреба за посматрањем и разматрањем која, иако то није нужно, често своје разрјешење добија у облику сумње.

„Та сумња јесте полазишна тачка у оквиру које се креће свет који је представљен у овој амбијенталној средини. Она је инспирисана стањем које сумња нуди испуњавајући амбијент наших живота и у ретроспекцији једним осећајем немира“, додала је Којићева.

Уредник програма галерије Горица Ћећез рекла је да се галерија труди да њихов годишњи изложбени програм буде разнолик, да обухвати што више различитих ликовних медија, али да квалитетом остане на путу циља којег је поставила по свом оснивању 2014. године.

„Вечерашња изложба у Галерији Андрићевог института је технички најинтересантнија и најзахтјевнија поставка изложбе до сада. Посјетиоци и љубитељи умјетности ће вечерас, а и наредних дана, имати прилику да погледају јединствену изложбену цјелину амбијенталног карактера коју чине радови настали на алуминијској подлози у медијима цртежа, слике и графике“, истакла је Ћећез.

Она је додала да поставку употпуњује и серија минијатура постављених у вертикалне постаменте.

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Отворена изложба слика „Скепсис“ се појављује прво на ИСКРА.

У суботу, 27. маја у 19 часова, у Галерији Лубарда при Андрићевом институту у Вишеграду биће отворена самостална изложба београдске умјетнице Тијане Којић под називом „Скепсис“.
Изложбена цјелина „Скепсис“ је природни наставак или нови слој претходног циклуса под називом „Стратум“, приказаног београдској публици у Галерији Графички колектив почетком 2016. године. Све досадашње изложбене цјелине ове ауторке стоје у односу међусобног контрапунктирања, смјењујући визуре којима се користе појединство и мноштво, сингуларно и плурално постојање. Овога пута, идејни фокус је на питањима посматрања, мисаоних процеса који воде у сумњу. Сумња је приказана као симптом и као амбијент који уоквирује живот као простор размене у којем размена постаје све мање могућа.
Остајући доследна досадашњем истаживању материјала – металног лима, умјетница се враћа размишљањима о формирању амбијенталне цјелине, бавећи се стварањем гигантског колажа, на чијим дијеловима интервенише у доменима дисциплина цртежа, слике и графичких поступака. Цјелини великог формата, визуелни контрапункт правиће серија минијатура, постављених у вертикалне постаменте.

Биографски подаци
Тијана Којић је рођена 1987. године у Београду. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду 2011. године. Током досадашњег умјетничког рада, остварила је једанаест самосталних изложби. Тијана је учествовала на више од 120 групних изложби у земљи и иностранству. Стални је члан УЛУПУДС-а и редовни члан УЛУС-а од 2012. године.
Од 2012. до 2014. године радила је као сарадник у настави, а од 2014. ради као доцент на Факултету примењених уметности на предметима Анатомско цртање 1 и 2.
Тренутно је студент докторских студија на Факултету примењених уметности.

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Изложба „Скепсис“ београдске умјетнице Тијане Којић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Андрићград

Кроз историју филма феномен биоскопа је веома значајан. То није само начин окупљања, дружења и образовања. Биоскопска сала је мјесто које креира и обогаћује наше снове. Распирује нашу радозналост. Открива друге, до тада непознате свијетове које спознајемо путем многобројних биоскопских представа. Вишеград  добија свој прозор у свијет филма 5. октобра 2012. године када се филмом Здравка Шотре Шешир професора Косте Вујића  свечано отвара мултиплекс „Доли Бел“ у Андрићграду. Три биоскопске сале које су опремљене најсавременијим дигиталним пројекторима слике и дигиталним стерео – surround звучним системима до сада су љубитељима филма приуштиле потпуно уживање у филмовима водећих свјетских компанија, независне и домаће продукције.

Репертоар биоскопа карактерише тематска и жанровска разносврсност што га чини атрактивним за све укусе.

Репертоар се мијења сваког четвртка, а биоскоп „Доли Бел“ вам овог четвртка препоручује домаће филмско остварење Зона Замфирова 2 (од 16. до 22. марта) у два термина (17 и 19 часова) и  филм Конг: Оток лубања (од 16. до 22. марта у 20:30 часова). Сниман је на три континента, а неке од локација снимања ће први пут бити приказане на филму.

Цијена карте за пројекцију филма је 4 КМ.

Добродошли!

Чланак АНДРИЋГРАД: Репертоар биоскопа „Доли Бел“ карактерише тематска и жанровска разноврсност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ премијерно је приказан у биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду, гдје се тражила карта више и све три сале биле пуне.

Кустурица је новинарима након премијере филма рекао да је ријеч о тешком филму чије је снимање трајало три године.

Филм се ослања, каже он, на екстеријер који је варљив.

„Варљивост екстеријера је била довољна да се најснажаније исцртају унутрашњи човјекови пејзажи, његова туга, радост, спектар осјећања у којима се одвија живот на Балкану“, рекао је режисер.

Он је навео да му је задовољство што је филм приказан у новим биоскопима у којима су звук и слика перфектни, што није карактеристично за Балкан.

Глумица Слобода Мићаловић рекла је новинарима да је и након снимања филма присутна јака емоција, коју су успјели да пренесу гледаоцима, што је велики успјех.

„За мене и све нас, и за Републику Српску, јако је битно да будемо овде и да будемо део Емировог пројекта, дивног филма коме ће историја судити. То ће бити филм којем ћемо се радо враћати, као и свим његовим филмовима“, казала је Мићаловићева.

Она је рекла да веома задовољна што је дио филма.

„То задовољство траје. Увијек се изнова буде осјећања и емоције, јер је пуно рада уткано у филм“, рекла је Мићаловићева.

Чланак СЛОБОДА МИЋАЛОВИЋ ПОСЛЕ ПРЕМИЈЕРЕ У АНДРИЋГРАДУ: Ово је филм коме ћемо се радо враћати, као и свим Емировим филмовима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Празник у Андрићграду вечерас. Истовремено, у три сале биоскопа у Анидрћграду, пред више од 300 гледалаца приказан је нови филм Емира Кустурице „На млијечном путу“. Карте за ове пројекције распородате су у Андрићграду још пре пет дана, вечерас – тражила се карта више.

Фото: С. Гарић

– Поштовани пријатељи, сарадници, представници власти, даме и господо, добродошли на вишеградску премијеру новог остварења Емира Кустурице „На млијечном путу“.

Иако Вишеград, заједно са Андрићградом, није био почетна станица за узлетање овог филма, ипак је веома битно да се ова премијера не схвати мање важном, јер је она саставни део лансирне рампе са које ће ова филмска бајка одлетети у орбиту. С обзиром на то шта су о филму рекли они који су га гледали, остаје нам да се надамо да се он из те светске орбите никада неће ни вратити.

Надамо се да сте спремни за вртоглави суноврат у вир који је у себе усисао све оно што овај део света негује у својој души, а који својим рукама, негде на дну овог мора у којем сви пливамо, прави Емир Кустурица – речи су којима су вечерас у све три сале биоскопа у Андрићграду поздрављени гледаоци.

Фото: С. Гарић

Много емоција, сузе, смех, аплауз и овације на крају пројекције за Кустурицу и екипу филма.

– Костин подвиг са краја филма није ништа тежи него што је био Кустин подвиг да овај филм направи. Искрено се надамо да сте уживали у резултату тог подвижништва – речи су којима су гледаоци поздрављени на крају филма.

Фото: С. Гарић

После премијере, гледаоце у Андрићграду поздравио је Емир Кустурица.

Чланак ПРАЗНИК У АНДРИЋГРАДУ: „На млијечном путу“ истовремено у три сале, тражила се карта више се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Филм режисера Емира Кустурице „На млијечном путу“ премијерно ће вечерас бити приказан у биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду, а сутра у Центру за културу и информисање Фоча.

Филм „На млијечном путу“ свјетску премијеру имао је на филмском фестивалу у Венецији, гдје је добио „Младог златног лава“.

Рад на филму трајао је три године, екипа је са прекидима снимала укупно 50 недјеља, било је ангажовано 5.000 статиста, а изведено је 800 експлозија.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека главну улогу тумачи италијанска глумица Моника Белучи.

Осим ње, улоге у филму тумаче Слобода Мићаловић, Предраг Манојловић, као и Кустурица, који је, премда већ има глумачког искуства, први пут на себе преузео и главну мушку улогу.

У Андрићграду филм ће бити приказан у 20.00 часова, а у Фочи у два термина – од 18.00 и 20.30 часова.

Чланак ПРЕМИЈЕРА: „На млијечном путу“ вечерас у Андрићграду, сутра у Фочи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

„Стекли су се сви законски услови и Општина Вишеград биће у наредном периоду пресељена у Андрићград, на понос свих грађана!

Ово, ексклузивно за „Искру“, реагујући на акцију опозиције у Вишеграду, одброничких група СДС-а, ПДП-а и НДП-а, и прикупљање потписа против одлуке да се Општина Вишеград пресели у Андрићград, каже начелник Општине Младен Ђуревић.

– Опозиција покушава на све начине да се врати у игру након убедљивих пораза на парламентарним изборима 2014. и локалним 2016. године јер су свесни чињенице да је време њихове страховладе прошло Не стоји њихова тврдња да ће пресељењем Општине у Андрићград, у Андрићград бити пресељен и центар града. Центар Вишеграда је, и биће тамо где је и сада и то се не може променити. Ми смо већ постигли договор са МУП-ом и службом ЦИПС да се њихове службе преселе у стару зграду општине у Улици Краља Петра, па ће фреквенција долазака људи у ту зграду бити иста или чак и већа него када је ту била општинска администрација – каже Ђуревић.

Он подсећа да су током 2011. године све одлуке везане за градњу Андрићграда у Општини Вишеград доношене једногласно, односно да су тада за њих гласали и одборници СДС-а и ПДП-а, странака које сада прикупљају потписе против пресељења Општине у Андрићград, па је зато њихова садашња акција још чуднија.

– Једногласно је донета одлука о уступању Спортског центра на коришћење предузећу „Лотика“, једногласно је донета одлука о Регулационом плану тог дела Вишеграда, план регулације био је на јавној расправи током које није било примедби а тим планом предвиђено је да Градска кућа буде у Андрићграду. Такође усвојене су и одлуке за 2011. и 2012. годину о финансирању градње Градске куће и позоришта у Андрићграду. Прошле године усвојена је одлука о преносу Градске куће у Андрићграду на Општину Вишеград, измењен је и Статут општине којим је адреса Градске куће, односно Општине сада у Андрићграду бб, уместо у Улици Краља Петра. То је, по закону, евидентирано и код нотара. Дакле, стекли се сви законски услови да се Општина Вишеград пресели у Андрићград и никакве политикантске акције опозиције то неће спречити. Ми смо у кампањи обећали грађанима Вишеграда да ће зграда Општине бити пресељена у Андрићград и то обећање на потпуно законит начин и извршавамо – каже Ђуревић.

Фото: С. Гарић

Он наглашава да је Андрићград протеклих година постао центар не само културних, већ и друштевних дешавања не само у Вишеграду него и шире, у региону, и да је грађанима Вишеграда понос да Градска кућа буде у једном таквом амбијенту.

– Андрићград су протеклих година посетили, да подсетим, поред осталих и патријарх српски, премијер Србије, председник Републике Српске, у Андрићграду су били најпознатији светски режисери, глумци, спортисти, за име Андрићграда и Вишеграда заслугом Емира Кустурице чуло се широм планете, и част је да Градска кућа буде у једном таквом простору – каже Ђуревић.

Идејни творац и градитељ Андрићграда Емир Кустурица кратко нам је рекао да је Градска кућа у Андрићграду кућа свих грађана Вишеграда, да припада грађанима тог града а не партијама, а да ће Андрићград бити и остати оно што је у самој његовој сржи – град културе, град младих, град који ће ширити нове идеје и видике, град који ће посећивати и оплемењивати најпознатији светски уметници.

Чланак МЛАДЕН ЂУРЕВИЋ, НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Стекли су се сви законски услови, општина ће бити пресељена у Андрићград, на понос грађана! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Џез пјевачица Лена Ковачевић синоћ је наступила у препуној биоскопској сали „Доли Бел“ у Андрићграду.

– Увијек је лијепо када дођете на ново мјесто и посебно је лијепо јер је мој тата Душан Ковачевић добио награду за животно дјело овдје у Андрићграду – рекла је Ковачевићева.

Она је захвалила Емиру Кустурици на позиву који је успио да споји концерт и додјелу Андрићевих награда.

Фото: С. Гарић

– У препуној сали видели смо различите генерације, што ми је посебно драго – рекла је Ковачевићева, која је композитор и текстописац, те је овом приликом најавила и нови сингл.

Лена Ковачевић једна је од најпопуларнијих поп-џез музичара, а каријеру је започела у Холандији 2004. године. До сада је издала три албума, а њен други албум „Сан“ проглашен је најпродаванијим у цијелом региону.

Концерт Лене Ковачевић одржан је у организацији Андрићграда.

Чланак КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ: Лена Ковачевић одушевила публику у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фејсбук

У великој сали биоскопа Доли Бел у петак 27. јануара у 19 часова, једна од најпопуларнијих поп-џез музичара данашњице, Лена Ковачевић, приредиће прави празник за уши свим љубитељима овог музичког правца.

Каријеру је започела 2004. године турнејом са  једним од најбољих оркестара у Холандији. Наступала је на бројним музичким фестивалима и била члан жирија у једној од најпопуларнијих емисија – Први глас Србије. До сада је издала три албума, а њен други албум „Сан“ проглашен је најпродаванијим у цијелом региону.

Улаз на концерт је слободан.

Чланак Концерт Лене Ковачевић у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Галерији Андрићевог института „Лубарда“ у Андрићграду вечерас је отворена изложба академског сликара и вајара Милана Туцовића.
„Изложбу чини јединствена колекција тенисерке Јелене Јанковић. Скоро две године сам радио на тим сликама. Послије ове изложбе, оне иду у Калифорнију у њену кућу, а прије тога је била изложба у Београду“, истакао је аутор.

Фото: С. Гарић

Туцовић додаје да жели да посматрач када изађе са изложбе понесе једно лијепо осјећање и постави себи бар неко питање.

„Оно што је лепо код Јелене, а то је особина свих успешних људи, великих људи, јесте да они једноставно оставе другом простор. Они знају шта раде најбоље, па нађу тако неког за кога верују да ради свој посао најбоље и препусте му све. Дакле, она није имала апсолутно никакву жељу шта ће бити, њој се свидело моје сликарство и оставила ми је да бирам шта ја хоћу“, нагласио је Туцовић.

Он је напоменуо да је приликом сликања ових слика схватио да је његова инспирација песма Војислава Карановића „Представа“.

Фото: С. Гарић

„Суштина те песме је негде у том дечијем осећању, потреба одраслог човјека за дечијим осећањем, да ми је да се поново заиграм као дете, да заборавим јер је бити заувек ја тешко. У свакој слици сам ја покушавао да будем неко други, да будем та особа на слици, да будем анђео који крила држи на чивилуку, да будем замишљени стари сликар, да будем глумац у напуштеном позоришту, да будем марионета, да се заиграм у тој игри јер некако сумњам у те идентитете заувек дефинисане које ми носимо јер ми смо у разним ситуацијама неко други“, рекао је Туцовић.

Фото: С. Гарић

Горица Ћећез из Андрићевог института рекла да је широј јавности сам помен Андрићграда прва асоцијација на туризам, те да је међутим примарни циљ и основа овог пројекта култура.

„Андрићев инситут је у протеклим годинама кроз програм галерије и самим приређивањем многобројних изложби значајних савремених ликовних представника подигао културу наше заједнице на ниво који му сигурно припада. Многобројне изложбе, сајам књига, два велика сајма вина, тематске изложбе и богат културно-умјетнички програм дефинитивно смо понудили омладини јер је на њима и акценат да виде које су праве вриједности, а у вези су са нашом културом, традицијом и умјетности“, додала је Ћећезова.

Фото: С. Гарић

Чланак АНДРИЋГРАД: Отворена изложба слика Милана Туцовића се појављује прво на ИСКРА.

У Галерији Андрићевог института „Лубарда“ 13. јануара у 19 часова биће свечано отворена изложба академског сликара и вајара Милана Туцовића. Поставку чини двадесетак дјела рађених техником уље на платну која су настала у протекле двије године. Збирку слика коју ћете имати прилику да погледате у наредном периоду, Галерији Андрићевог института уступила је колекционарка и позната српска тенисерка Јелена Јанковић.
Туцовић је рођен 1965. године у Пожеги. Дипломирао је вајарство на Факултету примјењених умјетности у Београду 1991. године.
Кистом, алатом и платном, у деценијама свог рада Туцовић спаја наизглед неспојиве слике и предмете, што га је сврстало у ред најпризнатијих савремених српских сликара. Он на својим сликама приказује магични реализам тако што надреални свет преплиће са опипљивим и опажајним. Као резултат оваквог сликарства јавља се фантастични застој простора и времена на платну.

„Уметник ствара мале интимистичне приче смиреног колорита којима владају носталгија и тишина, а преплићу се сан и јава. Туцовићева уметност је слојевита. Дубоко је посвећен цртежу, а главни протагонисти његових слика су наизлгед обични људи којима он снажном нарацијом додељује различите улоге. То је огледало уметниковог посебног односа према портрету. Туцовић наизменично ствара слике и објекте. Ти објекти су магичне кутије испуњене успоменама, спој патинираног, а оживљеног. Необичан је и јединствен мир који влада на сликама Милана Туцовића. Тај мир ствара атмосферу протеклих времена транспонованих у модеран ликовни језик.“ Овако је o Туцовићевом сликарству у емисији Скица говорила новинарка и уредник редакције Студио Б, Маја Живановић.

Милан Туцовић је имао 40 самосталних и излагао је на више групних изложби у земљи и иностранству.

Чланак ГАЛЕРИЈА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА „ЛУБАРДА“: Изложба слика Милана Туцовића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Светлана Новаковић

Испред Цркве Светог цара Лазара у Андрићграду сутра ће бити наложен бадњак.

Налагање бадњака планирано је за 19.00 часова, након чега ће бити одржан културно-умјетнички програм.

Српска православна црквена општина Вишеград припремила је вриједан поклон за дјецу која ће пијукати по слами.

За све присутне обезбијеђени су ватромет, кувано вино, чај и помфрит.

Божићне литургије биће служене у поноћ и у 9.00 часова.

Чланак БАДЊИ ДАН У АНДРИЋГРАДУ: Налагање бадњака испред цркве Светог цара Лазара сутра у 19 сати се појављује прво на ИСКРА.

„Мијењамо слику, град смо ујединили, није више подијељен на оне који иду у Андрићград и оне који не иду. Професор Кустурица је посјетио општину и то је велики помак за све грађане. Ми покушавамо преговорима вратити људима вјеру у Вишеград, да дођу, да стварају, да утичу на позитивне промјене, да стварамо климу за нове инвеститоре“ – каже у интервјуу за „Искру“ нови начелник општине Вишеград господин Младен Ђуревић.

Шта је то ново, што нова локална власт доноси Вишеграду. По чему ће се актуелна општинска власт у Вишеграду разликовати од претходне?

– Новина у односу на претходну власт је транспарентност, контакт са грађанима, да се што боље сагледају проблеми грађана и покушају ријешити, јер је то и наша обавеза.

Сваке седмице, разговарамо са грађанима и покушавамо наћи рјешење за њихове проблеме. До сада, наши суграђани су изнијели проблеме који се односе на незапосленост, стамбена питања, имовинско – правне односе, те рјешавање социјалних проблема.

Нова општинска власт је отворила врата за све инвестититоре, са циљем да се отвори што већи број радних мјеста.

Који су то први потези које сте већ повукли по преузимању општинске власти, и који су то најважнији пројекти којима ћете се бавити у наредним месецима?

– Први потези су били конститусање скупштине, постављање вршиоца дужности начелника одјељења, секретара скупштине, предсједника и потпредсјеника скупштине и замјеника начелника.

Пројекти којима ћемо се бавити у наредном периоду су инфраструктурни. Вишеград је постао незаобилазна туристичка дестинација, а град је неуређен. Вишеград је у задње четири године толико запуштен. Радићемо на уређењу града, како би туристи били задовољнији, а уједно ћемо рјешавати и прилазне локалне путеве који су раније требали бити ријешени.

Радићемо на завршетку пројеката, који су раније започети. То су пројекти на завршетку водовода Клашник – Прелово, пут према вишеградској бањи, а започети пројекат Аква парк преуредићемо у нешто што ће више бити искориштено, а што ће корисити сви грађани, више и боље него Аква парк, за који општина нема новац да настави градњу.

Колико ће ти ваши потези, пројекти на којима радите помоћи да грађани Вишеграда осете неки бољитак?

– Надамо се да грађани осјетити бољитак, јер ће све имати позитивне помаке унапријед. Ми радимо и мање битне ствари, јер је у Вишеграду потребно све изнова урадити. Грађани ће сигурно бити задовољни јер све што радимо, је и интересу свих грађана.

Шта мислите, које ће од ваших предизборних обећања, бити најтеже реализовати, и постоји ли неко обећање које нећете моћи да спроведете у дело? 

– Најтеже ће бити довести људе са стране, потенцијалне инвеститоре, који су до сада заобилазили Вишеград због лошег односа претходне власти према пројекту Андрићград и Емиру Кустурици. А радна мјеста су та која народ највише очекује. Мијењамо слику, град смо ујединили, није више подијељен на оне који иду у Андрићград и оне који не иду. Професор Кустурица је посјетио општину и то је велики помак за све грађане. Ми покушавамо преговорима вратити људима вјеру у Вишеград, да дођу, да стварају, да утичу на позитивне промјене, да стварамо климу за нове инвеститоре.

Сведоци смо да претходна општинска власт у Вишеграду, благо речено, није прихватила Андрићград као део ове средине, као део Вишеграда. Шта је за вас Андрићград? Колико је он важан за Вишеград, за ово подручје?

– Андрићград је велики пројекат. Много значи не само за општину већ и за читаву Републику Српску, као и за регију. Отворена су нова радна мјеста, стотине хиљада људи посјећује годишње наш град. Незамисливо је да људи који живе у Вишеграду оспоравају оно што сви прижељкују. Андрићград је својим настанком препородио Вишеград, који је Андрић својим дјелима оживио. Све то што је раније створено, претходна власт је негирала и градњу Андрићграда покушавала оспоравати и критиковати. Ми желимо да сарађујемо и да заједно напредујемо, да Вишеград и Андрићград буду мјеста у која се радо долази.

Недавно сте у Вишеграду разговарали са идејним творцем, оснивачем Андрићграда Емиром Кустурицом. Колико је, по вама, његова одлука да у Вишеграду подигне град попут Андрићграда важна за ову средину? Како видите наставак сарадње са г. Кустурицом, који су могући правци деловања?

– Господин Емир Кустурица је на мој позив посјетио општину, врло радо се одазвао. Посјета је била конструктивна, са много планова, договора који ће већ почетком сљедеће године бити започети. Игнорисати једног тако великог човјека последње четири године је велика срамота свих нас. Народ је рекао на изборима да жели промјене и идемо даље у борбу за боље сутра. Договорен је наставак сарадње, који је требао почети, много раније, а то је период када је почета градња Андрићграда. Ми велики подршку пружамо Андрићграду, а Андрићград и професор Кустурица Вишеграду и то је оно што сви грађани желе, јединство и просперитет.

Фото: Срна

У Андрићграду je подигнут је објекат намењен општини Вишерад, који је за време претходне власти остао неусељен. Да ли ће то сада бити промењено, односно, хоће ли општина Вишеград преузети, односно уселити се у тај објекат?

– Општина је усвојила одлуку о преузимању објекта Градска кућа и наша намјера је да се преселимо у тај објекат што прије.

Шта је то, што грађани Вишеграда траже од вас кад се сретнете на улици, у вашој канцеларији? Колико сте у стању да им помогнете?

– Грађани највише траже посао. Остали проблеми су везани за стамбену проблематику, комуналну, социјалну, инфраструктурну. Ми смо увели новину у општини, сриједом примамо странке и дали смо и прилику да износе своје проблеме које покушавамо да ријешимо у што већем броју. Грађанима треба покушати помоћи и саслушати њихове проблеме и то је некад за њих довољно, јер претходна власт није имала осјећаја да саслуша грађане. Неке њихове проблеме смо већ ријешили, неке ријешавамо, а оне мало теже настојимо ријешити у наредном периоду.

Шта планирате да учините да се поправи слика Вишеграда, она коју туристи, посетиоци прву виде. Да град буде чистији, умивенији, улице опране, чисте, окрпљене рупе на путевима?

– Планови су велики, имаћемо проблема у остваривању свих њих јер смо наслиједили велике финансијске недостатке, започете пројекте без ријешених имовинских односа, одобрења за грађење. План за сљедећу годину је стабилизација стања у сваком погледу. Уређење града. Да се поврати достојанство грађанима које су у претходном периоду изгубили. Сигурни смо да ће становници Вишеграда осјетити позитивне промјене у свим сферама живота, у свакодневници. Неке од њих односе се и на рад општинских службеника, рад запослених у јавним предузећима и установама, које обилазимо. За велики број наших планова, потребно је вријеме, јер много тога потребно је мијењати, да би грађани били задовољнији. Општина ће радити у интересу свих грађана.

Чланак МЛАДЕН ЂУРЕВИЋ, НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Игнорисати једног тако великог човјека, какав је Кустурица, велика је срамота свих нас у Вишеграду! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Светлана Новаковић

Чланови руског војног ансамбла “Александров”, њих 64, били су у авиону Тупољев ТУ-154 који се јутрос срушио у Црно море, на лету из Сочија ка Латакији у Сирији. Овај светски познати хор наступао је за Видовдан 2014 године, у Андрићграду (Вишеграду). У целом свету овај ансамбл стављају у ранг са руским брендовима попут Бољшој театра, Ермитажа, Третјаковске галерије и Музеја дијаманта московског Кремља.
Хор пева на готово свим језицима, укључујући и српски, кинески, индијски…

Чланак ТУГА И ПОНОС: Хор „ Александров ” наступао и у Андрићграду 2014 године, за Видовдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У књижари „Или-или“ у Андрићграду одржана је промоција књиге „Путокази“, чији је аутор Славица Гарић.

„У књизи су приче рађене према истинитим догађајима у којима сам настојала да пошаљем неке поруке“, рекла је Гарићева.

Фото: С. Гарић

Она каже да је жељела послати поруку да би људи кроз живот требало да иду без проблема, сретни и задовољни, али ум ствара препреке и даје раскрснице, а у тим раскрсницама се људи изгубе, а путокази су ти који на раскрсницама покажу како се вратити у свој мир, благостање и срећу која је Богом дата.

Већина прича је, каже, заснована на болним животним искуствима која се на крају завршавају тако што јунак побјеђује самог себе.

„На крају ових прича налази се мали мотивациони приручник. Све што сам кроз ове приче хтјела да покажем у мотивационом приручнику је речено кроз четири корака“, истакла је Гарићева.

Фото: С. Гарић

Она наглашава да су срећа и успјех за сваког различити.

„За некога је срећа када се пробуди и ништа га не боли, а за некога је срећа јахта и успјех. Хтјела сам кроз ово да видим своје виђење среће, а то је љубав јер љубав је поред страха најача емоција. Љубав у људима ствара доброту, осјећај да нешто вриједи, али љубав не можемо дати ако ја сами не посједујемо“, рекла је Гарићева.

Предсједник Друштва библиотекара Републике Српске Стојка Мијатовић рекла је да је промовисана збирка приповиједака која казује о срећи, љубави, страху и мржњи.

„Све је то распоређено у 11 приповиједака у којој је открила истину о животу, подијелила је страх и мржњу јер љубав даје љепоту живљења“, додала је Мијатовићева.

Фото: С. Гарић

Чланак АНДРИЋГРАД: Представљена књига „Путокази“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Глумац Зоран Цвијановић рекао је синоћ да су четворо познатих глумаца и пријатеља одлучили да сниме филм или серију када су добили сценарио, али да се њихов живот „претворио у филм“.

„Све што сте видели ми смо на неки начин доживели и проживели. Људи се гледајући овај филм насмеју и забаве, на крају и замисле, а када оду кући имаће о чему и да причају“, каже Цвијановић.

Фото: С. Гарић

Он истиче да људи топло реагују на овај филм и да је тајна овог филма искрена потреба Које да сними овај филм, јер у њему готово да нема ничега измишљеног.

„У овом филму, Никола Којо се први пут појављује као режисер и то веома успешан. Филм је до вечерас погледало 100.000 гледалаца“, додао је Цвијановић.

Фото: С. Гарић

Он додаје да је ово замишљено као врло амбициозан пројекат који би требало да обухвати цијели простор бивше Југославије и да се развије у серију, те да је радни наслов „Класа“ и да би требало да настави причу о јунацима из филма.

Чланак АНДРИЋГРАД: У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду одржана је премијера филма „Стадо“, чији је режисер Никола Којо. се појављује прво на ИСКРА.