Фото: Sputnik/ Maksim Blinov

Руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је америчке обавештајне службе да су покушале да регрутују руске дипломате који су протерани због тровања бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља.

Чланак РУСКИ АМБАСАДОР: Американци нас врбују, желе да издамо отаџбину се појављује прво на ИСКРА.

Анатолиј Антонов (Фото: Sputnik/ Владимир Песня)

Конгрес САД је победила русофобија, његови чланови се боје контаката с представницима Русије, сматра руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов.

„Конгрес, побеђен русофобијом, води се политички пристрасним емоцијама, а не јасним мишљењем. Отворено нам кажу да се боје критике“, изјавио је дипломата у интервјуу листу „Политико“.

Лист такође наводи речи неименованог конгреса који практично потврђује речи руског амбасадора.

„Након онога што се догодило специјалном тужиоцу САД и бившем сенатору Џефу Сешонсу нико не жели да медији о њему пишу због састанка с руским амбасадором. У крајњој мери, у овом тренутку било какав састанак мора да буде с представницима обе партије (демократа и републиканаца) и јаван“, рекао је запослени у Конгресу и навео да чак и у таквим условима има мало заједничких основа за дискусије.

Сешонс се неколико пута састао с бившим руским амбасадором у САД Сергејом Кисљакм током рада у Сенату САД, о чему није обавестио надлежне приликом ступања на дужност главног тужиоца. То је изазвало оштре критике на његов рачун, услед чега је Сешонс одлучио да се удаљи из истраге о „руском мешању“ у америчке председничке изборе 2016. године.

„Политико“ пише да је куцао на врата више од 40 чланова Конгреса и да већина њих није одговорила, док је неколицина конгресмена изјавила да руска страна није тражила састанке с њима. Само су двојица потврдила састанак с Антоновом: сенатор Рон Џонсон и председник Комитета за међународне односе у Сенату Боб Коркер. У среду се амбасадор састао и са сенатором Орином Хечом.

„Конструктивно расположење мојих америчких колега не прелази с речи на дела“, навео је Антонов и додао да што даље путује од Вашингтона, то види мање предрасуда према Русији.

Чланак РУСКИ АМБАСАДОР У САД: Конгресмени у страху, не смеју да се састају с Русима се појављује прво на ИСКРА.

Анатолиј Антонов (Фото: Sputnik/ Владимир Песня)

На место новог амбасадора Русије у Вашингтону именован је Анатолиј Антонов, досадашњи заменик руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова и некадашњи заменик министра одбране Сергеја Шојгуа.

О именовању Антонова на место амбасадора Русије у САД шушкало се већ месецима, а многи руски званичници и аналитичари су оценили да је такав избор „добар потез Кремља“, с обзиром на његово богато искуство у дипломатији и војном ресору.

Антонов има више од 30 година дипломатског искуства, важи за ауторитативног човека и тешког преговарача.

Експерти сматрају да ће му у Вашингтону највише значити искуство у преговорима о разоружању, јер управо је Антонов предводио руску делегацију на преговорима о смањењу стратешког наоружања.

Осам рунди преговора завршено је потписивањем Споразума о даљем смањењу и ограничењу стратешког наоружања. „Нови СТАРТ“ потписали су 2010. године у Прагу тадашњи председници Русије и САД, Дмитриј Медведев и Барак Обама, а то се сматрало помаком у односима двеју сила.

Каријера Анатолија Антонова нагло је узлетела 2004. године, управо када је стао на чело одељења Министарства спољних послова Русије за питања безбедности и разоружања. Незванично су ту структуру звали и „одељењем без права на грешку“.

Од 2011. до 2016. године био је заменик министра одбране Русије, после чега се поново, крајем прошле године, вратио у Министарство спољних послова.

Антонов је познат и као поборник чврстог става према Западу, а налази се и на санкционом списку ЕУ, Канаде и Украјине.

Антонов има 62 године, завршио је 1978. престижни московски факултет МГИМО, доктор је политичких наука, говори енглески и бурмански језик.

Он ће на месту руског амбасадора у САД заменити Сергеја Кисљака, који је ту функцију обављао од 2008. године, а којег су западни медији називали „најопаснијим руским дипломатом у Вашингтону“.

Нови руски амбасадор долази у Вашингтон у тренутку када се председник САД Доналд Трамп у тој земљи суочава са жестоким критикама због наводних тајних веза са Кремљом и када се води истрага због наводног мешања Русије у америчке председничке изборе. Антонов стиже у Вашингтон и у јеку напетости између ових земаља и након што су САД увеле нови пакет санкција против Русије.

Аналитичари оцењују да пред Антоновом сада стоје тешки задаци, и да му боравак у Вашингтону неће бити баш пријатан.

„Ово је највећа криза у руско-америчким односима, постоји претња од ескалације сукоба, односно повлачења некаквих непријатељских корака од стране САД. То значи да ће он стално морати да ради у некој напетој атмосфери, ишчекујући некакве непријатељске потезе, почев од оних великих — на међународном нивоу — до неких ситнијих, који нашим дипломатама у Вашингтону отежавају живот. Сигуран сам да је он спреман да одговори на све такве ситуације, искушења и изазове“, каже за Спутњик Богдан Беспаљко, члан Савета за међунационалне односе.

Експерти сматрају да је избор Антонова на место амбасадора Русије у САД важан сигнал Вашингтону о спремности на конструктиван дијалог, на првом месту у решавању горућих питања, међу којима је заједничка борба против тероризма у Сирији.

Беспаљко такође истиче да постоји нада да ће се односи двеју земаља побољшати.

„Свакако се треба надати, јер чак и у најтежим тренуцима Хладног рата између Совјетског Савеза и САД наступали су моменти ’попуштања‘. Чак и када се чинило да је нуклеарни рат неминован, успевали смо да постигнемо некакав компромис. И, рецимо, у карипској кризи прво су се повукле САД, захваљујући чему је та криза и решена. Цео свет је стајао на ивици рата — нуклеарног, светског. Ипак, сви знамо како је та криза завршена, па се надамо да ће се и ове нове кризе решити. И они људи који јако желе да запале некакав ’фитиљчић‘ светског рата, не оправдавају своје наде. Али, ми ћемо своје оправдати“, поручио је Беспаљко.

Руски медији су зимус писали да је одлука о именовању Антонова на то место донета још јесенас, када се веровало да ће на председничким изборима у САД победити Хилари Клинтон. Москва је, како се писало, сматрала да ће односи двеју земаља остати затегнути, и због тога је Антонов, као поборник чврстог става према Западу, био главни кандидат.

Иначе, руски аналитичари подсећају да се руска дипломатска пракса по којој мандат амбасадора траје четири-пет година не примењује када су у питању САД. У Вашингтону су совјетске дипломате радиле годинама, па и деценијама, довољно је сетити се легендарног совјетског дипломате Анатолија Добрињина, који је на месту амбасадора у тој земљи био пуне 24 године, од 1962. до 1986.

Чланак ДОБАР ПОТЕЗ КРЕМЉА: Нови руски амбасадор у Америци – челични преговарач без права на грешку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Покушаји да се пронађу било какве несугласице Русије и Кине у ставовима о Сирији нису дали никакве резултате, изјавио је заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов.

Коментаришући изјаве француских дипломата објављене у медијима да је Русија остала без подршке Кине када је реч о сиријском питању, Антонов је напоменуо да покушаји да се изазове сукоб Русије и Кине нису нови.  Антонов је истакао да Русија и Кина у овом тренутку имају највиши ниво стратешких односа од када постоје билатерални односи двеју земаља.

„Наши непријатељи тешко то могу на било који начин да покваре“, нагласио је Антонов.

Чланак АНТОНОВ: Не постоје несугласице Русије и Кине у ставовима о Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Владимир Песня

Заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов прокоментарисао је да су оптужбе НАТО-а на рачун Москве „информациони рат“.

„Руководство НАТО-а дошло је до апсурда у својим изјавама: говоре да се Русија налази ’на прагу НАТО-а‘, да смо се ми приближили НАТО-у, а не НАТО нама“, рекао је Антонов у интервјуу за РТ.

Антонов је изразио жаљење што је све добро што су земље НАТО-а урадиле у војној области, укључујући и борбу против тероризма, данас одбачено и заборављено.

Он је скренуо пажњу на то да иницијатор сукоба није Москва — повећавање војног потенцијала дешава се дуж западних граница Русије.

„Хоћу да кажем да ми све то видимо, примећујемо и примењујемо одговарајуће војно-техничке мере. Али хтео бих да нагласим да смо ми против трке у наоружању, без обзира како је ко називао“, изјавио је Антонов.

Русија није противник нормализације односа са државама НАТО-а и европским државама у војној области, додао је Антонов.

У Бриселу ће се 20. априла одржати самит Русија—НАТО на нивоу амбасадора. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг сматра да су мале шансе да се успоставе нормални односи са Москвом, који су прекинути због догађаја у Украјини.

Чланак АНТОНОВ: Није Русија на прагу НАТО-а, већ обратно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексей Мальгавко

Треба ставити тачку на хорор приче, изјавио је заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов. Он је назвао смешним наводе да Русија намерава да ратује.

Треба прекинути ширење страха да од тога да Москва, наводно, жели да пошаље тенкове ка Приблатику, Бугарској или Мађарској, изјавио је у интервјуу за Дојче веле заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов.

Он је истакао да треба прекинути спекулације о томе да Москва планира да пошаље тенкове на Балтик, у Бугарску или у Мађарску.

„Ми морамо да станемо на крај ширењу хорор прича о томе да Русија жели да шаље своје наоружање у друге земље. Нико нема намеру да уради тако нешто. Такви планови не постоје, Русија не жели рат. Смешно је тврдити да Русија планира да уђе у било какве борбе“, рекао је Антонов за Дојче веле.

Он је назвао овакве изјаве из балтичких земаља „старим триком“.

„У земљама Балтика викнути ’Руси иду, спасавај се ко може!‘ — врло је стари трик. Он ради и доказао је своју ефикасност у добијању велике количине расхода на одбрану од Владе, као и добијање финансијске подршке од стране Европе, Немачке, Француске, Италије и Шпаније“, изјавио је заменик министра одбране.

Притом, он је додао да не жели да све европске земље ставља у исти кош.

Чланак РУСИЈА: Престаните да плашите Европу руским тенковима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Антонов

Исламска држава планира да рашири своју активност на Европу, Русију, централну и јужну Азију, а за продор у земље Заједнице независних држава (ЗНД) и на север Кине могу бити искоришћена упоришта у Авганистану, изјавио је заменик министра одбране Анатолиј Антонов.

Он је рекао да је у последње време у Авганистану знатно порасла активност терористичких група у оквиру ИД, као и да се може очекивати експанзија у централноазијске земље ЗНД, али и у правцу региона Синкјанг, који се налази на северозападу Кине.

Говорећи о војној операцији у Сирији, Антонов је подвукао да су мета ваздушних напада искључиво објекти инфраструктуре ИД.

„Ни по каквим другим цивилним или војним објектима, како то наводе поједини западни медији, не врше се напади“, нагласио је Антонов и додао да се сви резултати бомбардовања објављују у реалном времену.
Говорећи о Азијско-тихоокеанском региону, Антонов је упозорио да поједине земље покушавају да промене однос снага.

„Озбиљну забринутост изазивају покушаји појединих земаља да измене војно-политичку равнотежу у Азијско-тихоокеанском региону. То се огледа у константном допремању у регион новог наоружања и постепено увеличавање војне активности у оквиру постојећих блокова“, истакао је заменик министра одбране.

Чланак АНТОНОВ: ИД планира да се шири у централну Азију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Русија је обавестила Сједињене Америчке Државе да је Москва спремна да настави разговоре како би осигурала да авиони те две земље не ометају једни друге у Сирији, рекли су данас амерички војни званичници.

Заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов рекао је, међутим, да разговори треба да буду много шири у односу на захтев Пентагона.

„Нажалост, Американци желе да ограниче разговоре поводом техничких питања која се односе на комуникацију између наших пилота”, казао је Антонов.

Портпарол америчког Министарства одбране Питер Кук рекао је да је одговор на захтев Пентагона стигао до америчког министра одбране Еша Картера преко амбасаде САД у Москви док је путовао од ваздухопловне базе у Шпанији до Сигонеле у Италији.

„Спремни смо да се што пре поново састанемо како бисмо наставили наше раније разговоре”, казао је Кук додајући да САД очекују званичан одговор Русије.

Ештон Картер је раније данас рекао да руске вође треба одмах да ступе у контакт са Пентагоном да поново разговарају о војним операцијама Москве у Сирији.

Дан пошто је НАТО осудио Русију за „неодговорно понашање” због тога што је дозволила да њени борбени авиони пређу у турски ваздушни простор, Картер је рекао да САД чекају на други састанак са Русијом о томе како избећи несрећне случајеве или лоше прорачуне у све прометнијем ваздушном простору изнад Сирије.

Чланак РУСИЈА И САД: Нови разговори како би се избегли сукоби у Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић на састанку у понедељак потврдили су жељу да унапређују војну сарадњу, саопштила је прес-служба Министарства одбране Русије.

„Разговор је одржан у атмосфери узајамног разумевања и обостране жеље за даље унапређење свестране сарадње у војној сфери“, каже се у саопштењу.

Према информацијама прес-службе, на састанку је било речи о стању и перспективи развоја руско-српске сарадње у области одбране, а размењена су мишљења и о питањима глобалне и регионалне безбедности.

Чланак МОСКВА: Србиja и Русија спремне за ширење војне сарадње се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Суперсила која пред собом гура америчку војску, руководи NATO-ом, управља Међународним монетарним фондом и каналише значајан део мултинационалног капитала, Сједињене Америчке Државе, своје циљеве поставиле су дубоко у европској територији.

Један од примарних циљева америчке империјалистичке политике јесте колонизовање европских држава под камуфлажом интегративних процеса. Овде није реч само о државама бивше Источне Европе, које су, мање-више, биле блиске СССР-у, што их је начинило легитимним пленом, већ пре свих о оним државама у којима је веровање у партнерство са САД искрено, дубоко, традиционално и пре свега неупитно.

Истовремено, повод је Споразум о трансатланском трговинском и инвестиционом партнерству између САД И ЕУ за који САД врше до сада невиђен притисак на чланице ЕУ да пред њим капитулирају.

Иако у земљама ЕУ постоји артикулисан и снажан отпор овом Споразуму о слободној трговини између САД и ЕУ, он ће се највероватније имплементирати упркос отпорима грађана и интересима држава ЕУ и тада ће пољуљана европска економија да осети прави загрљај Америке, лишен сваке шминке и ласкања.

Америчке спољнополитичке интересе на тлу Европе, деценијама уназад агресивно и беспоговорно спроводио је NATO. Унутар ове организације перфектно су разрађени продуктивни механизми за гажење суверенитета других држава чланица.

Кад је реч о сфери одбране, војне индустрије, безбедности и припадајућој агенди, NATO је, са становишта САД, учинковит модул за обезбеђивања разнолике супремације, изцрпљивања користи и остваривања беспремчане војне доминације Америке над осталим чланицама овог војно-империјалистичког монструма. И то није тешко обезбедити јер за такво шта постоји хранљива подлога.

У државама чланицама NATO антируски став дубоко је укорењен, чак толико да због те заслепљености не примећују већу опасност која долази с друге стране Антлатика. Основна сврха тог страха јесте да, попут димне завесе, крије примицање и размештање оног реалног непријатеља.

Тај парадокс учинио је да NATO више није савез, већ пука дивизија окупатора и колаборациониста-квислинга.

Јачање евроазијског војног, а пре свега економског савеза, чију окосницу чине, под Путином подигнута Русија са лојалним републикама, као и, пре свих, економски гигант Кина, уз Индију и њима ослањајуће државе, отворило је нову страницу у савремнеој епохи.

NATO, уз све своје предности, активизам, делотворност, бескрупулозност и алавост, без повећања економске моћи нема довољно снаге за успешно парирање овом изазову.

С једне стране, исток је наговестио почетак своје супериорности, а с друге стране, Америка, притиснута сопственим сваковрсним унутрашњим проблемима, оставши, с покрићем, са све мање дубоко индоктринисаних и потплаћених савезника, излаз види у потпуној колонизацији Европе и експоатисању ресурса које она поседује, не само на европском континенту и не само у економској сфери.

Данас је очевидно да ресурси Русије остају стратешки циљ америчког колонијализма, али је такође извесно да им то Русија сама неће сервирати. Напротив, спремна је да се брани свим средствима и по сваку цену. У таквој ситуацији, економско поробљавање Европе може да буде бајпас, резерва свеже крви за опстанак метузалема који одавно једе сопствену супстанцу и преживљава на рачун немоћих и ситних унесрећених држава целе планете, слабих и слабијих који им се вољно или невољно дају.

Паралелно са јачањем притисака на чланице Европске уније кроз разноврсан инструментаријум, сасвим је извесно да ће САД интензивно радити на укидању темељних елемената суверенитета чланица ЕУ стварајући од економски независних, стабилних европских држава пуке колоније неспремне да се отргну из смртног загрљаја империјалисте, прекоокеанског „партнера и савезника“. Постајаће нејаке, зависне и маргиналне. Постајаће вазали без алтернативе јер ће свој суверенитет добровољно уградити у неку апстрактну творевину попут ММФ-а у којој ће формално одлучивати нека нова, наддржавна, а заправо штеточинска администрација, а суштинске одлуке доносиће се искључиво у интересу вашингтонског естаблишмента, далеко од очију јавности, контроле, владивине права и демократије.

Биће то неко ново монструозно биће, сијамски близанац NATO-у, које ће се бавити економским питањима, финансијама, трговином, кредитима, зајмовима, углавном скидањем кајмака и убирањем профита од економија земаља ЕУ. Тај профит одливаће се ван Европе остављајући све сиромашније грађане, урушавајућу економију и себичну администрацију којој су бачени оглоци, тридесет сребрњака велеиздајничке апанаже.

Данас, суровост мултинационалних компанија и настојање да се накаче на крвоток националних економија и исисају га до липсања тих држава спречава само сувереност и каква-таква брига домицилног руководства о националним интересима.

Онога тренутка када се та сувереност претопи у апстрактни „виши ниво“, а националну бригу замени привремена егоистичка усрећеност неких лично обогаћених утицајних политичара, о економским националним интересима држава чланица ЕУ „бринуће“ мултинационалне компаније, њихов лоби и припадајућа инфраструктура.

Тада, са Европом какву данас познајемо, а могли бисмо рећи и са светом каквог данас знамо, биће готово.

Биће то завршетак колонизације старог света и вероватно почетак неког новог, не баш срећног доба.

Непознаница је, додуше, још увек много. Од оне основне, да ли ће Русија успети да Путинову усредсређеност и стабилност хибридизује до успостављања одрживог система, попут оног на супротној страни, који би гарантовао процесе у којима, без обзира на кадровску политику и лична својства појединаца, спољнополитичка, безбедносна и државотворна стратегија остају доследне, неупитне и делотворне.

Тај основни, услов свих услова требало би да обезбеди да Русија остане чврсто на позицијама одбране сопственог интегритета, суверенитета и интереса по сваку цену и свим средствима. Мотива за ово је сијасет, а основни је у очувању енергетских, рудних и иних стратешких ресурсâ за којима Америка неутољиво гладује.

Зато је данас јачање Русије једина рационална сламка спаса коју свет има у одбрани од америчке колонизаторске тираниде. У том контексту отвара се могућност да најутицајнији европски фактори, а природни савезници Русије, започну озбиљан процес промишљања сврсисходности слепе првивржености и слугањства америчким интересима и увиде да их партнерство са Русијом не кошта ни новаца, а камоли суверенитета, интегритета и на концу – слободе.

Тај својеврсни инверзни интегративни процес у Европи донео би не само јачу Европу, него и Европу која припада националним државама које је чине, а зарад добробити њихових грађана.

Јасно је да још дужи временски период не само да националне државе неће нестати него да су оне најприроднија мера успешности деловања једног сложеног уређеног система. Уређен систем се не може бескрајно проширивати и теглити као тесто јер у једном пренапрегнутом тренутку он престаје да постоји као уређен систем са јасним постигнућима у општем и јавном интересу, већ постаје само провизоријум за остваривање партикуларних или егоистичких интереса најутицајнијих и најјачих креатора таквог система и његових корисника.

Због тога изгледа невероватно да се демократске националне државе консолидоване демократије одричу својег суверенитета и на крају крајева сопствене добробити зарад апстрактне форме без садржаја, гаранција и извесности.

Зато је данас ова бесмислена ситуација, створена у међусобним односима чланица NATO у којој велики партнер комада и храни се мањим, само полазиште једног низа трагедија. Јер политика осталих чланица NATO према Русији одраз је једног потпуног софизма, а не потребе о остваривању својих истинских интереса.

Оне су заправо сопствене интересе подредиле испуњавању интереса САД. А Америка на своје „савезнике“ гледа истом оптиком као и Русију, само што према њима примењује арсенал друкчије форме. А Русија, чувајући себе и своје економске ресурсе, брани и остатак света од насртаја америчке колонизације која је у одежде интегративних процеса преоденула своје фаланге нових, модерних робовласника.

Чланак ЖИВАНОВ: NATO више није савез, већ пука дивизија окупатора и колаборациониста-квислинга се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Русија ће учествовати у противтерористичким поморским вјежбама Јужном кинеском мору јер је веома забринута за безбједност у региону.

„Русија ће учествовати у поморским вјежбама у Јужном кинеском мору 2016. године, заједно са својим партнерима у азијско-пацифичком региону“, изјавио је замјеник руског министра одбране Анатолиј Антонов на самиту одбране у Сингапуру.

Антонов је рекао да је Русија све забринутија за своју безбједност, наводећи као разлоге распоређивање америчког ракетног штита, тероризам и „обојене револуције“.

„Забринути због америчке политике у региону, нарочито јер сваким даном постаје све фокусиранија на системско сузбијање Русије и Кине“, рекао је Антонов.

Он је рекао да је америчка политика у региону све више усмјерена против Кине и Русије, као и да ракетни разарачи САД представљају пријетњу стабилности у региону, преноси агенција „Спутњик“.

Антонов је навео Вијетнам као недавни пример притиска САД, гдје је земља принуђена да забрани одржавање руске авијације дугог домета на вијетнамским аеродромима.

Чланак ОДГОВОР НА АМЕРИЧКУ ПОЛИТИКУ: Русија ће учествовати у поморским вјежбама у Јужном кинеском мору се појављује прво на ИСКРА.