Фото: vostok.rs

Испоруке руског гаса кроз „Силу Сибира” у Кину почеће 20. децембра 2019. године, саопштио је новинарима шеф „Гаспрома” Алексеј Милер.

„Потписан је споразум између ’Гаспрома‘ и наших кинеских партнера ЦНПЦ о датуму испоруке гаса гасоводом ’Сила Сибира‘ — 20. децембра 2019. године“, рекао је он.

Према Милеровим речима, Русија и Кина су одредиле количину испорука и рокове реализације пројеката за испоруке руског гаса из подручја Далеког истока у Кину.

„Данас смо на маргинама преговора са нашим кинеским партнерима разговарали о потписивању главних услова за испорука руског гаса из подручја Далеког истока до краја 2017. године, а данас је у оквиру ових преговора већ одређена количина и рокови реализације таквог пројекта“, рекао је Милер.

„Договорили смо се да на јесен ове године преговори пређу у закључну, завршну фазу, пројекат испорука гаса из подручја Далеког истока биће наставак ’источне‘ трасе испорука гаса из Русије у Кину“, нагласио је он.

Чланак АЛЕКСЕЈ МИЛЕР: Испоруке гаса кроз „Силу Сибира” у Кину почеће 20. децембра 2019. године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Сергеј Мамонтов

Председник управе „Гаспрома“ Алексеј Милер у кулоарима Петербуршког међународног економског форума изјавио је да се не плаши да би Украјина могла да краде гас на рачун антимонополске казне.

„Само нека пробају“, изјавио је Милер, одговарајући на питање да ли види ризике од незаконитог узимања руског гаса у Украјини.

Прошле године је Антимонополски комитет Украјине одлучио да новчано казни руску корпорацију „Гаспром“ у износу од 85 милијарди гривни због злоупотребе монополског положаја на тржишту природног гаса у Украјини.

Јуче је „Нафтогас“ изјавио да је Арбитражни суд у Стокхолму поништио члан „узми или плати“ из уговора са „Гаспромом“ о снабдевању гасом.

„Гаспром“ и „Нафтогас Украјине“ се суде на Арбитражном суду у Стокхолму од јуна 2014. године. Предмет потраживања су уговори за испоруку гаса из Русије у Украјину и за транзит гаса кроз Украјину од 2009. године.

Чланак „ГАСПРОМ“ О УКРАЈИНСКОЈ КРАЂИ ГАСА: Нека само пробају се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/Михаил Климентјев

Руска компанија „Гаспром“ је завршила све припреме и спремна је да почне са постављањем цеви на морском делу „Турског тока“ у наредних неколико дана, саопштио је шеф те компаније Алексеј Милер председнику Русије Владимиру Путину.

„Обавештавам вас да смо спремни да у наредних неколико дана почнемо са радом на морском делу гасовода ’Турски ток‘“, изјавио је Милер за време радног састанка са руским председником.

Милер је саопштио шефу руске државе да су завршени припремни радови на овом пројекту и да очекује команду за почетак постављања цеви на морском делу.

Путин је навео да је јуче разговарао о „Турском току“ са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. Он је изразио уверење да ће Турска подржати пројекат.

„Треба почети са радом“, рекао је председник, наложивши да се почне са градњом „Турског тока“ по дну Црног мора.

Председник управе „Гаспрома“ упознао је Путина и чињеницом да је дошло до пораста извоза гаса у Европу за 15 одсто од почетка 2017. године.

Чланак ПУТИН „ГАСПРОМУ“: Почните изградњу „Турског тока“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Најактивнији купац руског гаса ове године постала је Велика Британија, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер.

“Највећи раст потражње за руским гасом од 1. јануара до 15. марта 2016. године показала је Велика Британија: 245,8 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године. Испоруке су повећане за 3,2 милијарди кубних метара, што је за трећину више од укупног обима повећања испорука Гаспрома у иностранству“, рекао је Милер.

У цјелини “Гаспром“ је од 1. јануара до 15. марта повећао испоруке гаса у иностранству за 9,155 милијарди кубних метара (33,5 одсто више у односу на прошлу годину) и сада оне износе до 36,5 милијарди кубних метара.

Извоз руског гаса у Њемачку порастао је за 37 одсто и сада износи до 9,9 милијарди кубних метара. Прошле године Њемачка је поставила рекорд по куповини руског гаса – 43,5 милијарди кубних метара, што је за 6 милијарди кубних метара више него 2014. године.

Чланак ГАСПРОМ: Британија повећала куповину руског гаса за 245 одсто се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, Н. Mилошевић

Председник Управног одбора руског Гаспрома Aлексеj Mилер реизабран jе на ту функциjу за нови петогодишњи мандат, саопштено jе данас из те компаниjе.

„Oдбор директора jе размотрио питање избора председника управног одбора Гаспрома и jедногласно jе изабрао Aлексеjа Mилера за генералног директора почев од 31. маjа 2016. године, на период од пет година“, наводи се у саопштењу Гаспрома, преноси руска агенциjа Tас с.

Чланак Aлексеj Mилер jош пет година директор Гаспрома се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Русија  већ почиње да са својим „западним партнерима” разговара онако како досад никад није.

Први човек њеног гасног гиганта Гаспрома – Алексеј Милер – поручио је земљама чланицама Европске уније:

„Ако ЕУ буде бојкотовала Турски ток – односно, не буде хтела да изгради капацитете за преузимање гаса из Хаба на турско-грчкој граници – тај гас ће отићи на друга тржишта!”

Милер је био још конкретнији, упозоривши: „Гаспром неће закључивати неповољне уговоре. Ако Европска унија неће да гради инфраструктуру за преузимање тог гаса – ми уговоре на своју штету закључивати нећемо. Тај гас ће наћи купца”.

Шеф Газпрома још је подвукао:

„Све смо заинтересоване већ обавестили шта ће значити одустајање од градње капацитета за преуизимање гаса. Дакле, сви у Европи већ све знају о том ризику. На то смо већ више пута указивали. Дакле: не буде ли грађена инфраструктура за прихватање гаса из Турског тока – гас ћемо усмерити на друга тржишта”.

Милер није прецизирао да ли ово подразумева да ни Турски ток, у том случају, неће бити грађен, те да ли остаје и у том случају намера Москве да од 2019. „заврне” гас који сада Европа добија преко Украјине.

Чланак ГАСПРОМ: Ако Европа неће гас из Турског тока – има ко хоће се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг

Обим и удео руског гаса на европском тржишту ће расти у наредних 15 година, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер уз поруку да руски гас нема конкуренцију.

Милер је такође, говорећи о Украјини, рекао да укупна дуговања те земље за руски гас износе 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је 2 милијарде 600 милиона дуг за 2013—14, 200 милиона долара дуг за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране „Гаспрома“, које Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име „узми или плати“.

Милер је на конференцији „Енергетски сектор Европе: будућа структура и место на светском тржишту“ у Београду истакао да обим испорука гаса у Европу од стране „Гаспрома“ за 2015 показују позитивну динамику у поређењу са 2014, посебно у априлу и мају. У мају, како је прецизирао, то повећање износило је, у односу на исти месец прошле године, пет одсто. То, истакао је Милер, значи да прогнозирамо повећање укупног обима испорука руског гаса Европи, као и удела руског гаса у испорукама Европи.

„Ако погледамо ретроспективу последњих 15 година, удео увоза руског гаса у Европу је порастао за 17 одсто и можемо са сигурношћу да претпоставимо да ће у наредних 15 година бити исто“, навео је шеф „Гаспрома“.

Међу факторима који утичу на европско тржиште гаса он је издвојио пад експлоатације гаса у самој Европи. По процени „Гаспрома“ пад обима експлоатације европског гаса износиће 80 милијарди кубних метара гаса, рекао је Милер и додао да ће у наредних 15 година фактор опадајуће експлоатације бити доминантан.

Према речима Милера, компресовани гас је изгубио битку на европском тржишту и ова врста енергента неће играти неку значајнију улогу у наредним деценијама.

Милер је нагласио да ће истовремено, према прогнозама, у наредних 15 година апсолутни обим потрошње гаса расти.

Притом, додао је шеф „Гаспрома“, на тенденције раста извоза руског гаса неће имати никавог утицаја то да ли ће у ЕУ потрошња бити у успону, остати на истом нивоу или ће падати.

„Наше испоруке гаса ће само порасти, као и њихов удео. Без обзира на то шта ће се дешавати са европским тржиштем, апсолутно је јасно да ће бити потребне додатне испоруке руског гаса“, рекао је Милер.

Анализирајући гасно-транспортне системе, он је поменуо пројекат Источни лук (Eastring) за који је рекао да нема економске оправданости јер потенцијални учесници тог пројекта ни са ким нису водили преговоре, па се поставља питање одакле ће се појавити гас у том гасоводу.

Када је реч о Трансјадранском гасоводу (ТАП) ту је ситуација са осигурањем ресурса нешто боља, али ако погледамо рокове видећемо да се пре четири године причало да ће ТАП почети да ради 2017. а данас чујемо да ће испоруке почети 2021. и сваке године се додаје, навео је Милер и нагласио да жели успеха свим гаснотранспортним пројектима али да они нису конкуренција руским јер се они граде строго у складу са расположивим капацитетима.

Милер се осврнуо и на ситуацију са Украјином, подсетивши да су крајем прошле године завршени трилатерални преговори Русије, Украјине и ЕУ о украјинским дуговањима за гас.

Он је прецизирао да Гаспром потражује казне на име „узми или остави“ од осам милијарди 197 милиона долара и да ће одговарајући захтев бити упућен у Истанбулску арбитражу.

„Укупна сума дуга Украјине до данас је 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је две милијарде 600 милиона дуг за 2013—14, 200 милиона долара за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране ’Гаспрома‘, који Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име ’узми или плати‘“, рекао је он.

Чланак МИЛЕР: Руски гас нема конкуренцију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

„Гаспром“ је у петак донео одлуку о почетку изградње морског дела гасовода „Турски ток“, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер.

„Гаспром“ већ данас може да почне са полагањем цеви за гасовод „Турски ток“ којим ће се руски гас допремати до Европе преко Турске, изјавио је данас генерални директор „Гаспрома“, Алексеј Милер.

„Већ данас можемо почети са полагањем цеви. Не шалим се“, одговорио је Милер на једно од питања руске агенције Тас.

Милер је изјавио да би гасовод „Турски ток“ требало да почне са радом у децембру 2016. године.

„Постигнут је споразум између Русије и Турске о пуштању гасовода у оперативни рад и почетку испоруке гаса кроз ’Турски ток‘ у децембру 2016. године“, изјавио је Милер после потписивања споразума са турским министром енергетике и природних ресурса Танером Јилдизом.

„Турски ток“ ће служити као алтернатива гасоводу „Јужни ток“, од чије је изградње Русија одустала у децембру 2014. године, док ће највећи део новог гасовода пролазити испод Црног мора.

Годишњи капацитет „Турског тока“ биће 63 милијарде кубних метара, од чега ће 47 милијарди кубних метара бити испоручивано у ново гасно чвориште на турско-грчкој граници.

Чланак ГАСПРОМ: Почиње изградња „Турског тока“, 2016. први кубици гаса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Гаспром

Руски гасни гигант Гаспром први пут је запријетио да ће обуставити снабдијевање Европе природним гасом, ако пројекат гасовода Турски ток буде блокиран, преноси портал Russia Beyond The Hedlines.

„То ћемо учинити ако нас на то присиле“, рекао је директор Гаспрома Алексеј Милер на конференцији у Берлину, наводи портал позивајући се на писање руског пословног листа РБЦ Дејли..

Према његовим ријечима, ЕУ једнострано покушава да пребаци све ризике на снабдјевача гасом, што ствара велике потешкоће за Гаспром.
„Европа мора дати јасан и категорички одговор – треба ли јој ова ресурсна база или не“, рекао је Милер.

Према ријечима стручњака, раније су руске власти и руководство Гаспрома инсистирали на томе да никада не би повриједили уговорне обвезе према европским клијентима.

У тексту се додаје да се у Европи појавила коалиција земаља које подржавају „Турски ток“, али да међу њима нема Бугарске, која је раније под притиском Европске комисије, одустала од изградње гасовода „Јужни ток“.

Како наводи руски пословни лист „РБЦ Дејли“, Дмитриј Баранов, стручњак у области енергетике, сматра да је један од разлога оштрих изјава из „Гаспрома“ – стварање Европског енергетског савеза. Европски потрошачи договарали су се до сада са добављачима појединачно, а услови пословних уговора били су строго повјерљиви.

„Ако Европска комисија жели да успостави јединствену увозну цијену гаса, то неће бити најнижа цијена по којој снабдијевамо Европу“, наводи Баранов.

О Милеровом упозорењу Бриселу пише и њујоршка агенција „Блумберг“.

Тужба коју је ЕУ покренула против Гаспрома због „злоупотребе доминантне позиције на европском тржишту“, може закомпликовати рјешавање украјинске кризе, и повећати ризик од прекида испорука гаса из Русије до Европе, каже за „Блумберг“ шеф енергетског одељења компаније Енерџи аспектс, Тревор Сикорски.

Њујоршка агенција подсјећа да је Русија упозорила Европу да од 2020. године планира да обустави испоруке гаса преко Украјине, која је тренутно њена главна транзитна рута, и додаје да је, међутим Милер прошле недјеље у Берлину изјавио да би Гаспром могао стопирати гас за Европску унију, уколико Брисел покуша да блокира планирану градњу гасовода „Турски ток“.

Руски званичници тврде да гасовод не крши европске прописе, јер ће државе чланице бити у могућности да изградње сопствену мрежу од турске границе са Грчком, наводи се у тексту.

„Гаспром одустаје од контроле система дистрибуције у Европи како би се фокусирао на цјеновну конкурентност. Стратегија Гаспрома се прилагођава европским прописима. Турски ток је одраз нове стратегије, јер ће Гаспром само допремати гас до границе, а на купцима остаје да се носе са европским прописима“, каже аналитичар Центра за европске политике, Марко Дјули, преноси овај амерички медиј.

И поред тога, нема гаранција да ће ЕУ сматрати „Турски ток“ повољнијом варијантом од „Јужног тока“ када буде детаљно анализарала пројекат“, преноси Блумберг изјаву потпредсједника Европске комисије за енергетску унију, Мароша Шефчовича дату руском листу Комерсант. „На неки начин, ово је иста прича као и Јужни ток“, рекао је Шефчович.

На другој страни, руски министар енергетике Александар Новак рекао је прошле недјеље да се ЕУ може противити колико жели, али да нема избора, будући да ће зависити од руског гаса још најмање четврт вијека, наводи Блумберг.

Чланак РУСКО УПОЗОРЕЊЕ: Милер стопира гас за ЕУ ако Брисел блокира Турски ток се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Русија гарантује испоруку 47 милијарди кубних метара природног гаса европским потрошачима преко транзитне гасне инфраструктуре која ће се градити у Грчкој, изјавио је данас директор „Гаспрома“ Алексеј Милер.

„Грчка Влада подржава пројекат који укључује изградњу инфраструктуре за транзит гаса од границе са Турском, а који би могао да спроведе руско-европски конзорцијум“, изјавио је Милер новинарима након разговора са грчким премијером Алекисом Ципрасом.

„Руска страна, односно ’Гаспром‘ гарантује да ће око 47 милијарди кубних метара природног гаса бити транспортовано преко грчке територије“, рекао је Милер и додао да не сумња да ће конзорцијум успети да привуче две милијарде евра потребне за изградњу инфраструктуре.

Директор „Гаспрома“ рекао је да ће гасовод бити реализован у складу са европским законима.

Грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис изразио је наду да ће две земље ускоро потписати споразум о изградњи гасовода.

„Данас није потписан никакав споразум… Русија и Грчка ће ускоро потписати уговор о изградњи гасовода“, рекао је Лафазанис после састанка са Милером.

Лафазанис је истакао да су његови разговори са Милером били конструктивни.

„Грчка је заинтересована за изградњу гасовода јер ће од њега имати много користи“, нагласио је он.

Немачки лист „Шпигл“ је пре неколико дана, позивајући се на високог званичника партије Сириза, објавио да Грчка и Русија намеравају да потпишу билатерлани споразум, на основу ког ће Атина, као аванс за изградњу наставка гасовода „Турски ток“, добити пет милијарди евра.

Русија је ту информацију негирала. У суботу је портпарол руског председника Дмитриј Песков саопштио да није било договора с Грчком о таквом авансу.

Министар енергетике Русије Александар Новак прошле седмице је рекао да је ресорно министарство у сталном контакту с грчком страном у вези с могућом изградњом наставка гасовода „Турски ток“ кроз територију Грчке. Министар није дао јасан одговор на питање да ли планира да посети Атину.

Русија је крајем прошле године саопштила да одустаје од пројекта „Јужни ток“, односно од гасовода који је требало да пролази испод Црног мора и кроз Бугарску и да снабдева гасом балканске земље, као и Мађарску, Аустрију и Италију.

Пројекат је прекинут због неконструктивне позиције Европске уније. Уместо тога, одлучено је да се гради цев кроз Турску („Турски ток“) и да се на граници са Грчком подигне гасна станица за кориснике из jужне Европе.

Грчка предложила Русији да учествује у истраживању нафте и гаса на грчкој обали

Грчка је предложила Русији да учествује у истраживању нафте и гаса на грчкој обали, изјавио је министар енергетике Русије Александар Новак у интервјуу листу Велт.

„Министар енергетике Грчке предложио је Русији да учествује у истраживању гаса и нафте на обали. Ми ћемо разматрати ове могућности“, рекао је Новак. Он је навео и да је током недавне посете премијера Грчке Алексиса Ципраса Москви разговарано о текућим испорукама гаса Грчкој.

„Говорило се о текућим испорукама гаса. Договор о испорукама био је продужен до 2026. године. Остају отворена питања у смислу обавеза „узми или плати“.

„Услови за постизање споразума постоје“, наводи Новак. Министар је додао да је формула цена за гас у прошлој години постала флексибилнија и да је „цена је за сада пала, због цене нафте“. Ипак, Новак није обзнанио цену гаса за Грчку, позвавши се на пословну тајну.

ЕК: Пројекат изградње „Турског тока“ кроз Грчку треба да одговара правилима ЕУ

Прес-секретар заменика шефа Европске комисије за послове Енергетске уније навела је да комисија може да да техничку процену пројекта, када види његове детаље.

Пројекат изградње гасовода „Турски ток“ по дну Црног мора преко Турске у Грчку треба у потпуности да одговара правилима ЕУ, саопштила је прес-секретар шефа ЕК за послове Енергетске уније Мароша Шефчовича — Ана Кајса Итконен.

„Спремни смо да дамо техничку процену овог пројекта, али тек када видимо његове детаље. О овом пројекту, као и о ‘Јужном току’, можемо рећи да сви гасно-транспортни пројекти на територији ЕУ треба у потпуности да одговарају правилима ЕУ“, рекла је она.

Чланак МИЛЕР: Европа ће се снабдевати гасом преко Грчке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Блокирање пројекта „Турски ток” било би озбиљна грешка, јер би ове количине гаса отишле на друга тржишта, уместо у Европу, којој је гас неопходан, што потврђују и подаци према којима је последњих месеци забележен нагли раст извоза гаса у Европу – за око 11 одсто, поручио је на Валдаи конференцији у Берлину, Алексеј Милер, први човек руског гасног гиганта „Гаспрома”.

– Када смо одлучили да напустимо пројекат „Јужни ток”, било је много спекулисања да нисмо хтели да се држимо трећег енергетског пакета. То су бесмислице. Ми врло добро познајемо европска правила и знамо како „Гаспром” може да ради у његовим оквирима, рекао је он.

Када је у питању „Турски ток”, „Гаспрому” се, каже Милер, често поставља питање да ли је спреман да уложи у нове капацитете (надаље од Грчке преко Македоније, Србије, Мађарске…).

– Сада су се појавиле идеје за изградњу веза између Србије и Баумгартена, највећег европског складишта гаса. Уколико смо позвани, размотрићемо такве пројекте. Може се догодити да ћемо учествовати, уколико је то за нас корисно. „Гаспром” ће радити искључиво у складу са Трећим енергетским пакетом, поручио је Милер.

У „Гаспрому” су оптимистични да тренутна политика ЕУ може да се коригује, те да је поверење нарушено, али да се надају да ће бити повраћено.

– „Гаспром” остаје важан снабдевач. Ништа не може да поремети чињеницу да су Русија и Европа енергетски партнери. Руски гас ће остати незаменљив елемент европског енергетског тржишта. Чак и са свим препрекама, наш удео у европском снабдевању расте.

Тржиште гаса је, објаснио је он, тренутно изузетно нестабилно.

То се објашњава тренутним нивоом цена, као и празним складиштима. Осим тога, потрошачи су разумели ризике транзита преко Украјине и спремају се за наредну зиму.

– Цене у трећем кварталу ове године вероватно ће бити ниже него у другом, али за четврти квартал предвиђамо више цене него у другом и трећем кварталу – каже Милер и додаје да је фер цена гаса најозбиљније питање, те да је свестан да се „Гаспром” обично криви за одређивање различитих цена гаса на различитим тржиштима.

– Слушамо како би европско тржиште требало да има изједначене цене. То је немогуће, јер је тржиште подељено. Цене зависе од енергетског микса у свакој земљи, од тога колико су компаније одговорне за енергетску сигурност на сваком тржишту. Немачке цене су међу најнижима, каже он.

„Гаспромова” цена чини 45–50 одсто финалне цене. Остало су марже. Потрошачи морају да знају да „Гаспромова” цена чини само половину коначне цене, тврди Милер.

Чланак МОСКВА: За Гаспром прихватљив Турски ток преко Србије се појављује прво на ИСКРА.

Гаспром испуњава и наставиће да испуњава све захтјеве према српским партнерима, кажу у руској гасној индустрији.

Према тим изворима, „односи са Украјином о питању транзита гаса су регулисани важећим уговором који су потписале обје стране. Гаспром се нада да ће његови украјински партнери наставити да испуњавају своје уговорне обавезе“.

Директор Гаспрома, Алексеј Милер, изјавио је раније данас да Украјина није благовремено уплатила унапријед за нове испоруке руског гаса, и најавио, да би због тога за два дана Гаспром могао да прекине испоруке гаса у Украјину, што ће довести до озбиљних ризика за транзит гаса у Европу.

Од раније уплаћеног аванса Украјине остало је још новца само за 219 милиона кубних метара гаса, што је довољно за два дана, након чега би могло да дође до потпуног прекида испорука руског гаса у Украјину, објаснио је Милер.

Чланак МОСКВА: Гаспром наставља да испуњава обавезе према Србији се појављује прво на ИСКРА.

Илустрација

Руски „Гаспром“ је објавио мапу гасовода „Турски ток“, који ће транспортовати руски гас. Почетак гасовода је на руској обали у близини Анапе и иде испод Црног мора. Тачка испоруке гаса турским потрошачима биће у области Лулебургаза, а излазна тачка на турско-грчкој граници биће око Ипсале.

Председник Управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер и министар енергетике и природних ресурса Турске Танер Јилдиз разговарали су о спровођењу пројекта изградње гасовода од Русије до Турске, преко Црног мора.

На састанку је одређена тачка уласка на копно (област око села Кајакој), као и тачка испоруке гаса турским потрошачима (област Лулебургаз) и излазна тачка на турско-грчкој граници око Ипсале, саопштио је „Гаспром“.

Дужина копнене деонице гасовода биће 180 километара, наводи „Гаспром“ у саопштењу.

Очекује се да се у скоријој будућности добију дозволе за пројектне и надзорне радове за нову турску подморску деоницу гасовода.

„Приликом пројектовања гасовода узеће се у обзир све већа потражња за природним гасом у области Истанбула. У том смислу, одређено је да количина гаса коју треба испоручити на граници Турске и Грчке буде 47 милијарди кубних метара“, наводи „Гаспром“.

Капацитет подморске деонице гасовода од Русије до Турске биће 63 милијарде кубних метара годишње. Оквирни датум завршетка прве линије је децембар 2016. године.

Руска гасна компанија саопштила је почетком децембра да напушта пројекат гасовода „Јужни ток“, вредан око 40 милијарди долара (32 милијарде евра).

Чланак „ГАСПРОМ“: Ово је траса „Турског тока“ се појављује прво на ИСКРА.

Стални представник Европске уније у Русији Вигаудас Ушацкас изненађен је изјавом директора Гаспрома Алексеја Милера да ће та компанија 2019. године престати да доставља гас у ЕУ преко Украјине.

„Били смо изненађени изјавом, рекао бих чак, јавним демаршем, који је дао Алексеј Милер после сусрета с потпредседником Европске комисије Марошем Шевчовичем, о томе да од 2019. године гас у ЕУ неће бити испоручиван преко Украјине”, рекао је Ушацкас, на конференцији за новинаре у седишту агенције Интерфакс.

Према његовим речима, Бриселу није јасно како убудуће Гаспром планира да развија сарадњу у области гаса са земљама ЕУ. Он је рекао да руска страна Унији није дала детаљну информацију о плановима изградње чворишта за транспорт гаса на граници Турске и Грчке.

„Нису нам дати аргументи ни чињенице на који начин ће Русија градити турско чвориште, када ће бити изграђен и како ће се развијати односи између руског испоручиоца и потрошача, односно европских компанија”, казао је представник ЕУ.

Он је такође додао да одлука о прекиду пројекта Јужни ток није донета у Бриселу, него у Москви.

Руски председник Владимир Путин је 1. децембра 2014. године током посете Турској објавио да у „садашњим условима Москва неће реализовати пројекат Јужни ток” јер није добила дозволу од Бугарске и ЕУ.

Истовремено, према његовим речима, Москва је спремна да изгради други систем гасовода до Турске и направи гасно чвориште на граници Турске и Бугарске.

Директор руског гасног гиганта, Алексеј Милер, информисао је Шевчовића приликом његове посете Москви, 14. јануара, о плановима Гаспрома за изградњу новог гасовода до Турске по дну Црног мора, који ће обезбедити испоруку руског природног гаса у количини од око 60 милијарди кубних метара на рурско-руској граници, и поручио Бриселу да пожури са изградњом инфраструктуре за пријем гаса из Турског тока.

„Наши европски партнери су информисани о томе и сада је њихов задатак изгадња инфраструктуре за транспрот гаса са границе Турске и Грчке”, објаснио је Милер, и додао да је Турски ток јединствена маршрута којом ће моћи да се испоручује 63 милијарде кубних метара руског гаса, који сада иде преко Украјине. „Других варијанти нема”, нагласио је он.

Шефчович је тада рекао да је ЕУ је спремна да размотри предлог шефа Гаспрома Алексеја Милера о куповини 50-60 милијарди кубних метара руског гаса преко Турске.

„Господин Милер ме је информисао о одлуци да се пун обим гаса испоручује преко Турске, уместо преко Украјине. Искрено говорећи, био сам веома изненађен тим предлогом, јер сам дошао да разговарамо о томе шта можемо да учинимо за енергетску безбедност југоисточне Европе након отказивања изградње Јужног тока”, казао је тада Шевчович.

Милеров предлог да европске земље купују 50-60 милијарди кубних метара руског гаса преко Турске, како је додао, „тешко да ће функционисати, али морамо да се вратимо на њега и размотримо га”.

По његовом мишљењу, „тај предлог Гаспрома наноси штету имиџу компаније, као поузданом снабдевачу”.

Руски премијер Дмитриј Медведев и шеф руске дипломатије су Сергеј Лавров, у одовојеним изјавама у минула два дана, нагласили су да је одлука о обустављању пројекта Јужни ток коначна, и да је на њено доношење утицао став Брисела према том пројекту.

„Одлука коју је донела Русија нема политички, а поготово не емотивни каркатер. То је правна одлука”, рекао је Медведев и додао да су напори Русије да започне рад на том пројекту били узалудни. „Били смо приморани да се повучемо из пројекта”, констатовао је он, а пренео Тас.

Министар Лавров је био још експлицитнији са изјавом да је ситуација са гасоводом Јужни ток потпуно јасна, и да је тај пројекат обустављен због дискриминаторног односа Европске комисије, због чега се Европа сада преусмерила на пројекат гасовода Турски ток.

Чланак БРИСЕЛ ЗАТЕЧЕН: ЕУ изненађена планом Русије о прекиду испоруке гаса преко Украјине се појављује прво на ИСКРА.