Александар Конузин, амбасадор Руске федерације у Републици Србији од 2008. до 2012. године, уз све што је учинио на јачању сарадње Русије и Србије и два братска народа, памти се и по реченици „ Има ли овде Срба“. Питањем постављеним на Београдском безбедносном форуму 2011. године у једној реченици указао је на хронични проблем Срба – њихово нејединство. Још пре тога стекао је епитет амбасадора Србије у Србији. По завршетку дипломатске каријере отишао је у пензију, али и даље прати дешавања у Србији. У интервјуу за „Искру“ господин Конузин каже да наставља да се интересује за живот у Србији, врло често чита српске новине, користи предности електронских контаката, среће се са пријатељима који долазе у Москву.

Данас, далеко од Београда, како оцењујете рад Владе Србије, посебно њену политику према Русији, САД и ЕУ?

Судећи по томе што већина Срба подржава садашњу владу, она задовољавајуће приступа својим обавезама. Што се тиче крупних међународних партнера Србије, у наредним месецима очекује се како значајно  поновно покретање код неких од њих, тако и интензивнији контакти између њих. Све ово у великој мери утиче на укупну међународну ситуацију. Мења ли се  она на боље или на горе  сада је тешко рећи. Србији је важно да пажљиво прати ове догађаје, држећи се својих националних интереса и тражећи додатну могућност њиховог напредовања.

Косово је увек актуелна тема. Како Кремљ гледа на развој догађаја на Косову?

Русија се држи принципипијелне позиције по овом проблему имајући у виду своје историјске особености. Ми подржавамо приступ Србије, мада стручна јавност бележи извесна одступања од њега, изазвана, углавном, утицајем спољних фактора. Недавни инцидент са возом Београд – Приштина ме је веома забринуо. Све стране треба да избегавају ситуације које угрожавају безбедност људи и прете отварањем сукоба. Непотребно је бити изван и у Европскoj унији, узимајући на себе посредничке функције. О плановима за формирање косовских безбедносних структура,  укључујући и војску, ми смо упозоравали давно, али западни покровитељи националних радикала не само да су на то затварали очи, већ су их и подстрекивали својом подршком. Наравно, стварањекосовске војске не доприноси смиривању у региону. Напротив, контакти, сарадња са Приштином – обавезна су компонента смиривања. Друга је ствар на каквој се основи гради таква сарадња – то већ зависи од Београда. Албанију, наравно, не треба занемарити.

Шта је важно за формулисање следећих конкретних политичких корака Владе Србије што се тиче Косова, сарадње са ЕУ?

По мом мишљењу, тренутна фаза косовског сређивања стагнира, тако што се испитује дејство утицаја трећих фактора, као што су услови интеграције у ЕУ, обзиром на утицај преговарачког процеса на расположење бирачког тела, недостатак јасне концепције коначног резултата  предузетих напора у том правцу. Мени се чини да се траже додатни мотиватори који би објединили животне интересе најширег круга житеља на Косову – Срба и Албанаца. Заједничке економске иницијативе на нивоу произвођача, предузетника, локалне заједнице – су потенцијал за допринос новој динамици међусобних односа. Разумем колико је то тешко. Али треба схватити и то што Европи сада није до Косова. Не пуцају – и хвала Богу. А како је тај регион за Европљане био задње двориште, он тако за њих и остаје такав. За ЕУ је главно да Косово престане да буде раздражитељ, одвлачењем пажње од заиста за њих важних проблема. На основу предњег мишљења: главни напори ЕУ  и даље ће бити усмерени на то што ће развијати  двосмислен политичко – правни оквир, дајући Косову de facto независни статус.

Да ли је Кремљ задовољан политичким и економским односима Београда и Москве?

Међусобни односи наших земаља развијају се стабилно. Током последњих десет година успели смо  да формирамо солидан уговорно – правни, политички оквир сарадње. Верујем, могло се  и више. И урадиће се, у складу са  дугорочним интересима обеју страна. Покушајмо да  погледамо иза видика садашње фазе  наших односа.

Србија је обезбедила поштовање својих историјских веза са Русијом. То цене не само у Кремљу. Руски народ одлично види ко су им прави пријатељи. Ми тесно сарађујемо на међународном плану. Чињеница да  Београд по неким за Русију осетљивим питањима има супротан став од Москве нас не брине. Ми са разумевањем  прихватамо такав  приступ,  уважавајући свеукупне околноси које га опредељују. Наравно, у економској сфери сачуване су још значајније резерве. Лавовски део активности овде отпада на јавни сектор. Пословној заједници недостаје динамика, организованост и систематичност. Направљен уз велику помпу пре  неколико година  билатерални дијалог платформе за посао је напуштен,  није ни  почео да ради. Криве су обе стране. Како сам и раније говорио, пољопривредни сегмент има велики потенцијал. Србија би могла да преузме на себе  значајан део набавке пољопривредних производа који долазе у Русију из Турске, и неких других земаља у региону. Овде је потребна вишестрана организација рада. Мислим, да би билетерални комитет сарадње пажљивије могао да размотри ово питање. Информациона, културна, образовна размена остаје и даље слаба тачка наших односа. Показују се недовољне ресурсне могућности, инерциони облици делатности, немогућност да се  на прави начин располаже тим  што се има. Још не видим реалну жељу за промену  постојеће ситуације.

Уочљиво је све веће присуство Турске на Балкану. На који начин односи Москве и Анкаре могу да утичу на регион, посебно на економски развој?

Турска активно ради у региону, укључујући и Балкан. Углавном то заједно са отпором спољних околности, утиче на њену нестабилну унутрашњу ситуацију. Наши односи са њом су увек били врло деликатни, укључујући и ове најновије. Истовремено потврђене су велике могућности за проширење наше сарадње, посебно у економској сфери. На овај начин  могу се повезати и земље балканског региона. На пример, енергија – „Турски ток“, инвестициони пројекти, сарадља на  Евроазијској економској интеграцији и друго.

Република Српска је такође у жижи интересовања.  Какав је став Русије према Републици Српској и примени Дејтонског споразума?

Срби су за нас пријатељи, ма где они живели. Дејтонским споразумом сви су незадовољни. То је  компромис, који је био постигнут да  би зауставио крвопролиће. И први,  ко је покушао да га промени били су западни учесници. Разуме се, на штету Срба. Од тада на брзину створена држава не нарочито успешно настоји да преживи, осуђујући народ који се у њој налази на животарење. Ја не искључујем промене. За то треба да сазру неопходни услови. Важно је да било какав развој догађаја не изазове нови конфликт. Мислим, да  народи, становници  БиХ треба да добију више слободе,  да би одредили своју будућност.

Како Москва гледа на могућност даљњег приближавања региона западног Балкана НАТО пакту и сматрате ли да Србија може да остане војно неутрална?

Не мислим да ће засићеност Балкана НАТО тенковима, авионима и ракетама допринети јачању безбедности у региону. Србија својом неутралношћу може да сачува добре односе са свим европским земљама. У исто време то ће јој помоћи и да сачува свој идентитет и независност.

Да ли ће се приближавање Србије ЕУ негативно одразити на даљи развој сарадње Србије са Русијом?

По мени Срби још нису схватили какав ће бити резултат њиховог  уласка у ЕУ. Ако им је то угодно – Бог им помогао. Што је добро за Србију, то је добро и за Русију, ми одавно о томе говоримо. Надамо се, да такав улазак неће нанаети штету нашим  чврстим билетералним односима.

С времена на време појаве се гласине да Москва покушава да од Србије направи “руску губернију” и да утицај председника Владимира Путина и Москве на Београд представља опасност за интересе ЕУ и САД на Западном Балкану. Како то оцењујете?

Никада нисам чуо да је у Русији  било ко правио планове за  превођење Србије у руску провинцију. Они су без икакве материјалне, политичке или идеолошке основе. Ова провокативна тема  долази од противника Руско-српске сарадње, од оних који за туђи новац хоће да лише свој народ историјског савезника, српства. Русија  је заинтересована  за снажну, независну, пријатељску Србију. За увек.

Чланак ИНТЕРВЈУ ИСКРЕ: АЛЕКСАНДАР КОНУЗИН: Русија је заинтересована за снажну, независну, пријатељску Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Бивши амбасадор Русије у Србији Александар Конузин изјавио је да је увјерен да ће ЕУ тражити од Србије да призна независно Косово.

„Да, увјерен сам да ће ЕУ тражити од Србије да призна независно Косово. Друго је питање на који начин ће све то бити изведено, можда неће бити директно. Али, притисак ће свакако расти. Чини ми се да се може очекивати да ће Србима на овај или онај начин наметати такве формуле које ће на крају омогућити да се њен став тумачи као фактичко признање независности Косова“, рекао је Конузин за „Спутњик“.

Према његовим ријечима, да је то тако свједочи и то што се Србија, иако званично кандидат за ступање у ЕУ, стално налази под притиском међународне заједнице.

„Под тим мислим и на односе са Русијом и питање увођења санкција, али и на косовско питање, као и на историјско питање у вези са оним што се десило у Сребреници“, навео је руски дипломата.
Он је нагласио да је Косово веома оштро и принципјелно питање за Србију, додавши да му се чини да најдосљеднију позицију поводом тог питања заузима Српска православна црква.

„А што се тиче грађанског друштва, на њега веома често утичу дневнополитичка дешавања и то какве ће позиције одређена партија освојити на изборима. Чини ми се да је најважније да сами Срби одлуче како виде будућност Србије и да одреде свој став поводом Космета. То је веома важно како би се формулисали сљедећи конкретни политички кораци, и што се тиче Космета и што се тиче даље сарадње са ЕУ“, рекао је Конузин.

Говорећи о односима Београда и Москве, он истиче да су се ти односи добро развијали и да имају добру основу, а то је вишевјековна сарадња Руса и Срба у најразличитијим сферама.
Конузин са жаљењем гледа на отказивање пројекта „Јужни ток“ јер је током службовања у Београду много радио на његовој промоцији.

„Тужно је што је противницима овог пројекта, од којег би иначе користи имале и многе европске земље, пошло за руком да осујете његову реализацију. Генерално гледано, веома је магловита слика будуће сарадње у енергетској сфери у Европи. И то је, наравно, забрињавајуће. Бојим се да све скупа ово може довести до озбиљних последица“, закључио је бивши амбасадор Русије у Србији.

Чланак КОНУЗИН: ЕУ ће тражити да Срби признају независно Косово се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Бивши руски амбасадор у Србији Александар Конузин каже да Москва, за разлику од Брисела и Вашингтона, пред Србију никада неће поставити ниједан ултиматум и да ће учинити све да помогне пријатељском српском народу.

У ауторском тексту Конузин открива да је још 2008. године Запад покренуо политичко-безбедносну операцију с крајњим циљем да се Србија натера да, пре или касније, призна лажну државу Косово. Своја сазнања о плану Брисела још тада је, како тврди, покушао да пренесе тадашњем државном врху Србије.

„ Нова, још једна у низу, али не и последња криза у вези с Косовом никога не треба да изненади. Операција присиљавања Србије да се одрекне своје јужне покрајине почела је још 2008, једностраним проглашењем њене независности. Није тајна ко је био спонзор тог антисрпског акта који утире ‘мапу пута’ принуде…

Убрзо после мог доласка у Београд 2008, покушао сам да у разговорима с руководством ваше државе и у својим јавним наступима и говорима предвидим развој догађаја. То јест, да објасним како ће Европска унија покушати да „зароби“ Србију у непрегледни низ обећања, споразума, стандарда и обавеза. Рекао сам тада да ће Запад, када је реч о односу са Приштином, користити свој тајни лек – технологију „конструктивне двосмислености“. Реч је о ситуацији када споразум дозвољава свакој страни да га интерпретира у своју корист. То ће створити утисак да званично нико од Београда не очекује да формално призна независност Косова. Све до оног часа кад Србији буде остао још један корак у преговорима с ЕУ. Тада следи ултиматум – признајте независно Косово! Нажалост, као што видите, моја предвиђања су се обистинила.

И врло ми је јасна комплексност и тежина дилеме „ЕУ или Косово“ коју Србија данас мора да разреши. Баш зато, по мом мишљењу, таква одлука може бити донета само на основу најширег консензуса већине грађана Србије, а не само става владајуће већине, која се нашла у фотељама услед свог политичког преображаја. Овде нарочито истичем да ово нипошто није мој покушај уплитања у унутрашње ствари Србије, већ просто само мишљење некога са стране. Није уопште спорно да српско друштво само мора донети ову тешку одлуку.

Питате, како Русија може помоћи Србији, шта је до сада могла да учини? Прво, Русија никада пред Србију неће постављати никакве захтеве. Друго, непрестано наглашавамо да с поштовањем прихватамо сваку одлуку коју Србија донесе. И коначно, Русија ће на темељима вековне традиције, пријатељства, лојалности и узајамне подршке два народа, енергично наставити да гради све врсте узајамно корисних билатералних договора, без икаквих предуслова. Увек нам је драго да видимо Србе у кругу наших најближих пријатеља. „

Чланак КОНУЗИН: Запад пре седам година покренуо политичко-безбедносну операцију са циљем да се Србија натера да призна лажну државу Косово се појављује прво на ИСКРА.