Фото: РТРС

У Мостару су вечерас отворене 97. Шантићеве вечери поезије, које организују Српско просвјетно културно друштво СПКД „Просвјета“, Градски одбор Мостар и Српско просвјетно културно умјетничко друштво „Гусле“.

Манифестацију је у Владичанском двору у име Владе Херцеговачко-неретванског кантона отворио министар привреде Жељко Лакетић, који је рекао да Мостар има неколико симбола, а да је један од њих Алекса Шантић.

„Због тога је јако важно чувати успомену на Шантића и његово дјело“, рекао је Лакетић и додао због тога и ова манифестација има велики значај.

Потпредсједник СПКД „Просвјета“ Ранко Чворо рекао је да Шантић и након 148 година од рођења и 92 од смрти живи и стално је присутан у душама и срцима људи овог времена.

„Иако за Шантића кажу да је пјесник Мостара, он је превазишао те границе својим стваралаштвом. Стремио је ка висинама и истински дотакао и космос и универзално захваљујући својом добродушношћу и везаношћу за човјека и љубав према суграђанима, као и свему ономе што овај простор чини занимљивим“, рекао је Чворо.

Он је нагласио да је од Мостара било много већих и љепши градова, али да је баш ту крајем 19. и почетком 20. вијека планула „Просвјета“, поезија и култура.

„То је оно вријеме када се истински друговало, глумило и пјевало без страха, користољубља и политикантства када се живјело са другима. Из тог времена су остали пјесник Алекса Шантић и његова поезија који не блиједе и не тамне“, рекао је Чворо.

На свечаности отварања наступио је глумац Петар Божовић, који је рекао да се читајући Алексину поезију долази до осјећања осавремењивања и актуелизације.

„Умро је пјесник, умрла Емина, али пјесма о Емини умријети неће. И ја опет кажем пјесма неће умријети и онда је жива и Емина и пјесник, жив је и Мостар, а ми смо онда живи преко поезије“, рекао је Божовић.

На отварању су наступили и рецитатор Мартина Димитријевић и музички дуо Гордана Манојловић и Сања Мартиновић.

Прије отварања манифестације служен је помен Алекси Шантићу и освештан обновљени споменик на Православном гробљу Бјелушине.

Сутра у 19.00 часова у атријуму Владичанског двора глумац Петар Божовић извешће монодраму „Чеговић“, а програм Шантићевих вечери поезије наставља се сваку вече до 10. октобра.

Чланак УСПОМЕНА НА ПЈЕСНИКА: У Мостару отворене 97. „Шантићеве вечери поезије“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас „Вечерње новости“.

Професор Ранко Чворо каже да су велики људи који су задужили сва три народа која живе у Мостару – Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Стеван Сремац, доживили своју „посмртну голготу“.

Оригинални споменик Алексе Шантића је, већ првих дана сукоба, бачен у Неретву, а у пламену је изгорила и богата заоставштина Светозара Ћоровића у чијој кући је данас Музеј Херцеговине.

Прије посљедњег рата у Мостару је живјело 30.000 Срба.

У том граду се десило и прво етничко чишћење Срба. Они су протјерани у збјегове прије првих рафала у Сарајеву.

У том периоду запаљена је, а потом и минирана Саборна црква – светиња под заштитом Унеска.

У граду на Неретви данас живи око 5.000 Срба.

Чланак СВЕ МАЊЕ ТРАГОВА СРБА У МОСТАРУ: Улица Алексе Шантића сад носи име Миле Будака се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Научним скупом „Алекса Шантић – пјесник модерне“, у Требињу је почела традиоционална културна манифестације Дучићеве вечери поезије, која ће и ове године окупити еминенетне културне ствараоце из Републике Српске и региона.

Дводневни научни скуп организован је у оквиру манифестације у сарадњи са Институтом за књижевност и умјетност и Учитељским факултетом из Београда.

Првог дана манифестације биће промовисан зборник радова „Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића“, док ће у послијеподневним часовима бити одржано дружење пјесника са ученицима Гимназије „Јован Дучић“.

У Музеју Херцеговине вечерас ће бити отворена изложба „Врт праведника – моја ћирилица“, сликарке Олгице Стефановић из Новог Сада.

Свечана академија Дучићевих вечери поезије, на којој ће бити и уручена Дучићева награда овогодишњем лауреату Гојку Ђогу из Београда, биће одржана у позоришној сали Културног центра са почетком у 20.00 часова.

Другог дана манифестације, у Херцеговачкој Грачаници, вјечном почивалишту великог пјесника, од 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија и помен Јовану Дучићу.

У завршном програму манифестације, Пјесничкој вечери „На Дучићевом путу“ своје стихове казиваће пјесници Гојко Ђого, Љубивоје Ршумовић, Ђорђо Сладоје, Ранко Јововић, Драган Драгојловић, Драган Јовановић-Данилов, Ранко Павловић, Владимир Јагличић, Благоје Баковић, Живорад Недељковић и Олгица Цице.

Пјесничко вече биће организовано у позоришној сали Културног центра са почетком у 19.30 часова.

Чланак ТРЕБИЊЕ: Почеле Дучићеве вечери поезије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Мостарски одбор Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ обиљежила је данас 92 године од смрти великог пјесника Алексе Шантића.

Као знак сјећања на Шантића, уз годишњицу његове смрти организован је и Трећи међународни „Шантићев фестивал дјеце пјесника“.

Ове године је у Мостар дошло 15 финалиста Фестивала, међу којима је петоро дјеце из Мостара, те осталих градова БиХ, Хрватске, Србије, Црне Горе и Словеније.

Они су данас посјетили гроб Алексе Шантића на гробљу у Бјелушинама и положили своје пјесме на гроб. Након тога су посјетили парк Алексе Шантића гдје је положено цвијеће на споменик пјеснику.

Секретар СПКД „Просвјета“ Горан Косанић изразио је задовољство што Шантићев дух и даље живи, како у Мостару и БиХ, тако и ван граница БиХ.

„Са великом радошћу могу рећи да је овај фестивал у потпуности показао како можемо са младим снагама пуно направити и напредовати. Ти млади пјесници су амбасадори љубави и културе који много значе нашем граду. Они нам уливају нову снагу за бољи живот“, рекао је Косанић.

Он је нагласио да „Просвјета“ чува сјећање на Алексу Шантића и његов живот.

Алма Фазил Обад, савјетник за културу у Градској управи Мостара и члан жирија фестивала, у свом говору је истакла да је Алекса Шантић синоним за Мостар, те да су његова људскост, племенитост и начин на који је усрећивао људе овога града вриједности које ће се и даље о памтити.

На гробљу Бјелушине данас је служен и помен пјеснику Алекси Шантићу.

Чланак МОСТАР: „Просвјета“ чува успомену на Шантића се појављује прво на ИСКРА.

Те давне 1924. године, другог фебруара, Мостар је испратио једног од највећих српских пјесника. Умро је Алекса Шантић. Међу нашим родољубивим пјесницима с краја XIX и почетка XX вијека Алекса Шантић несумњиво заузима прво мјесто.

Рођен је 1868. године у Мостару, граду у срцу Херцеговине, гдје је провео већи дио свог живота. У Мостару завршава основну школу, затим га отац шаље у Трст и у Љубљану гдје учи трговачке науке. По повратку у Мостар Шантић се, у оном времену после окупације, са још неколико младих људи сав предаје националном и политичком организовању Срба у Мостару и Херцеговини за отпор против окупатора. Шантић је оснивач Српског пјевачког друштва Гусле, које је вршило значајну националну и културну улогу у Мостару; оснивач и члан уредништва књижевног часописа Зоре, који је крајем XIX и почетком XX вијека био један од најбољих наших часописа; био је и један од оснивача Мале библиотеке у Мостару итд.

Својом искреношћу, топлином и непосредношћу израза његове родољубиве пјесме су изражавале не само његова лична осјећања но и осјећања цијелог поробљеног народа Босне и Херцеговине.
Шантић је у скоро сваком културном и националном послу оставио свој траг. Његов огроман утицај запажен је у културном и национално-борбеном васпитању младог нараштаја у Мостару. Стекавши глас и углед, он је утицао на младе људе да се баве књижевношћу; угледајући се на њега, почела су свој књижевни рад и друга два позната књижевника у Мостару: Јован Дучић и Светозар Ћоровић.

Алекса Шантић је изњедрио неколико пјесама необичне љепоте и истинске топлине и неколико крупних акцената искреног пјесничког заноса и одушевљења. Он не носи собом ни у себи силне ријечи рушења и разоравања. Он је њежан, мек и болећив. Он стално жали и проклиње. Чак и кад на борбу позива и звони, из његових поклика не бије дивља и необуздана сила, ти родољубиви Шантићеви стихови падају као мелем на душу. Тај борбени пркос, који је постао народна лозинка у бурним временима, основно је обиљежје његове родољубиве поезије. Пјесник је надахнут разбукталим народним расположењем, а пјесмом је давао подстицај за борбене напоре.

Поезија Алексе Шантића показује да законе овоземаљског живота диктирају закони љубави. Једино то објашњава пјесникову окренутост завичају, човјеку и људима. Шантићево „ја“ никад се није раздвојило од херцеговачког завичаја, његовог „ти“.

Велики Алекса Шантић данас почива на православном гробљу на Бјелушинама, на мјесту одакле се пружа најљепши поглед на Мостар.

Чланак ПОЕЗИЈА ЉУБАВИ И РОДОЉУБЉА: Алекса Шантић – пјесник љубави и свјетлости се појављује прво на ИСКРА.