Фото: РТРС/АП

Деветнаестогодишњу Српкињу из села Горњи Ливоч у општини Гњилане данас је напао мјештанин Албанац /44/, који је потом приведен.

Регионални портпарол полиције /самопроглашеног/ Косова Исмет Хашани рекао је да је осумњичени Албанац шамарао дјевојку српске националности.

– Нападач је мушкарац, Албанац који живи у истом селу у ком и жртва. Према изјави жртве осумњичени јој је ударао шамаре – рекао је Хашани за Радио телевизију „КиМ“ из Чаглавице.

Након пријаве полицији, дјевојку је прегледао љекара, а нападач је приведен.

– Нападачу је одређен притвор од 48 часова, а читав случај ће бити предат Суду у Гњилану – рекао је Хашани.

Чланак УДАРАО ЈОЈ ШАМАРЕ: Албанац напао 19-годишњу Српкињу у Гњилану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

После 245 километара пешачења, без икакве логистике, само са шаторима и плинским боцама, у граду на обали јадранског мора завршава се пешачки део мисије младих српских планинара.

Сан Ђовани ди Медова на албанској обали Јадрана, Шенђин како га Албанци зову, био је прва лука спаса за изнемогле српске војнике и избеглице у зиму 1915. године. Ту су се, по причама локалног становништва, на брод укрцали краљ Петар и Влада Краљевине Србије. Екипа експедиције „Албанска голгота, сто година касније” стигла је овде после дводневног пешачења из Скадра, бројнија за једног члана.

У граду на Бојани придружио им се Станко Томић, амерички Србин пореклом из Крушевца. Он је сам кренуо стазама предака на стогодишњицу великог страдања, али је ишао преко Рожаја и Подгорице, мало питомијим делом са више асфалта.

Пут од Скадра је монотон, све уз асфалт, али другог начина нема јер би пролазили људима кроз њиве, причају планинари. Али то не значи да није било опасности. Морали су да воде рачуна да их не удари шлепер, док на ауто-пут често излећу коњи.

Јуче су сви заједно стигли у Драч.

– Управо смо ушетали у град, с болним жуљевима. Синоћ смо спавали у месту Фуш Крује, тридесетак километара северније. Данас смо препешачили ту раздаљину и сликали се на обали са заставом – јавио нам је телефоном планинар Марко Николић.

Претходно су на Скадарској тврђави развили заставе и Србије и „Албанске голготе”. Питали смо их како су локални Албанци реаговали на то.

– Заставу ретко ко примећује, а и ми смо чекали тренутак да не буде толико упечатљиво. Имам утисак да овде у Драчу, граду са 300.000 становника, људи гледају своја посла – истакао је Николић, вођа експедиције.

У овом делу Албаније имају сјајног домаћина, младог момка Франческа који је студирао туризам у Тирани. Обишли су Скендербегову тврђаву и гроб, не улазећи у полемику о спорним историјским темама. Обишли су и болнице и гробља, јер је у овом делу Албаније доста Срба умрло, али о томе, кажу, нема никаквих трагова.

– Људи не знају шта се ту догађало пре 100 година, само су нам рекли да су неке кости однете за Тирану и да тамо има српско гробље, што и ми знамо – рекао је Николић.

После 245 пређених километара за осам дана, без икакве логистике, само са шаторима и плинским боцама, у Драчу се завршава пешачки део мисије младих планинара.

– Ето, први пут у историји да је неко поновио тај пут пешке. Стопала су надрљала, имамо ране и жуљеве. Сад знамо зашто нико није ни покушао – закључује Марко.

Данас бродом настављају ка Крфу и Виду, а одатле аутобусом до Зејтилника.

Пре сто година нису сви имали срећу да се укрцају у Драчу. На лађе су примљени најслабији, док су према Валони, још 110 километара, у нови егзодус, кренули снажнији и млађи војници. Према записима врховне команде, од 10.000 људи из марша према Валони, трећина није успела да савлада тежак пут преко јужне Албаније.

Од укупно 420.000 војника и цивила који су се повлачили преко Црне Горе и Албаније, 244.000 није преживело.

Чланак АЛБАНСКА ГОЛГОТА, СТО ГОДИНА КАСНИЈЕ: Са жуљевима и ранама на ногама стигли до Драга се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Kосовска полициjа ухапсила jе данас 18. годишњег косовског Aлбанца Д.M, коjи jе осумњичен да jе у недељу каменовао аутобус са ходочасницима из централне Србиjе коjи су били у посети цркви Св. Jована у овом граду.

У саопштењу Kосовске полициjе достављеном Танјугу наводи се да jе осумњичени признао да jе каменовао аутобус и да jе то учинио испровоциран непримереном гестикулациjом неког од путника из аутобуса.

Oсумњиченом за оваj инцидент, одлуком тужиоца одређен jе притвор до 48 сати, навела jе Kосовске полициjе из Пећи.

Инцидент се догодио jуче у 14.15 сати када jе каменован аутобус са групом Срба коjи су обишли цркву Св. Jована у Пећи, коjа jе обновљена пре неколико година.

Повређених ниjе било, а на аутобусу jе причињена материjална штета пошто jе поломљено задње ветробранско стакло.

Инцидент се догодио и поред присуства патрола Kосовске полициjе, навели су очевидци овог догађаjа.

Чланак ПEЋ: Ухапшен Aлбанац коjи jе каменовао аутобус са Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Гојко Б. (50) из Будве ухапшен је због злостављања албанског туристе.

Г. Ш. (46) из Скадра, којег је уз претњу пиштољем „учио да прича црногорски језик“.

Инцидент се догодио у уторак ујутру, у једном будванском кафићу, недалеко од аутобуске станице. Албанац је наручио кафу, а Гојко је почео да га малтретира. Изнервирало га је наводно то што је гост говорио на албанском.

Црногорски медији су пренели да је Гојко Б. био у видно алкохолисаном стању и од Албанца тражио да понавља речи на црногорском, а после тога је извадио пиштољ и испод стола га уперио у ноге туристи.

У почетку нико у кафићу није приметио шта да се дешава, све док конобарица није видела да туриста уплашено за Гојком понавља речи. Пришла је столу и питала Гојка шта се дешава, након чега је он устао, почео да се извињава и љуби Албанца и конобарицу, а туриста је побегао из кафића.

Туриста је полицији испричао да се, после пола сата, вратио у кафић да плати рачун, а онда је отишао да пријави случај. Полиција је Гојка након саслушања, уз кривичну пријаву заменику основног државног тужиоца.

Чланак БУДВАНИН ПРЕТИО ПИШТОЉЕМ: Албанца на силу учио црногорски се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Бивши припадник ОВК Бег Ризај, који је убијен у оружаном сукобу у Куманову, уз почасти је данас сахрањен у меморијалном комплексу у Глођану, у општини Дечани.

Комеморацији, коју је организовала Oпштина, присуствовали су његови саборци из бивше ОВК, у унформама те расформиране организације. Ризај је био официр специјалне јединице „Црни Орлови“ ОВК.

Сахрани је присустовао велики број грађана, затим посланици свих странака заступљених у Скупштини Косова, као и неке личности из јавног живота Македоније и Албаније.

Беживотно Ризајево тело било је умотано у заставу Албаније.

Сви говорници на сахрани назвали су Ризаја херојем албанског народа.

Чланак ШТА ЋЕ РЕЋИ ЕУ И САД: Терориста убијен код Куманова сахрањен као национални херој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц. Твитер

Рано јутрос из Македоније су допремљена беживотна тела девет убијених Албанаца са Косову у оружаним сукобима са македонским оружаним снагама у Куманову.

Велики број грађана и представника удружења ОВК са заставама Албаније дочекали су њихов повратак на Косово.

Директор надлештва за аутопсије Арсим Грђалију изјавио је за медије да ће, након разговора са родбином убијених, поново бити обављена аутопсија убијених косовских Албанаца.

Како је најављено из удружења ОВК сахрана убијених косовских Албанаца ће бити свечано обављена. О датуму сахране јос нема информација пошто треба се обави аутопсија.

Чланак КОСОВО: Тела терориста из Куманова дочекана шпалиром застава Албаније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/Јутјуб

Видео на којем џихадиста Исламске државе, косовски Албанац Лаврдим Мухаџери, убија једног сиријског борца користећи антитенковску ракету (базуку), шокирао је свет, објавио је Интернешенел бизнис тајмс (ИБТ).

Тај видео клип објавио је данас један сиријски медијски активиста и на њему се види брутална егзекуција над Ибрахимом Шраидехом, који је убијен јер се борио против ИС.

Шраидех је млад човек из сиријске провинције Деир ез Зор. Он је убијен у среду.

Активиста медијске групе РБСС која је објавила видео снимак егзекуције, користећи ратно име Абу Мохамед, потврдио је за ИБТ да је Шраидех убијен 20. маја у граду Абу Хамам, да је био Сиријац, повезан са Слободном сиријском армијом.

Абу Мохамед је рекао да је особа са брадом, која је убила Шраидеха базуком, косовски Албанац по имену Лаврдим Мухаџери који се налази на интерполовој потерници.

На снимку егзекуције, исламисти испитују младог Сиријца који је рекао да је током борбе убио из базуке двојицу бораца ИС. Борци ИС су после тога објавили да ће освета за то бити „око за око“.

Исламиста даље на снимку кажу да ће осветити своју браћу убијајући непријатеља, као што то Алах од њих тражи.

Након звукова славља, исламиста испаљује ракету на Сиријца, а видео се завршава тима што борци ИС узвикују „Алаху акбар“ (Бог је велики).

Пре извесног времена, курдске снаге су објавиле вест да је косовски џихадиста Муџхери убијен током борби, што се, изгледа, показало као нетачно.

Чланак СВИРЕПОСТ КОЈА ЈЕ ШОКИРАЛА СВЕТ: Косовски Албанац спровео егзекуцију из базуке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Р. Крстинић

Србију сам заволео као младић, јер сам у њој нашао уточиште када ми је било најтеже. Због тога књигу песама посвећујем овој земљи и мојим пријатељима Србима који су били уз мене и помагали ми, почиње за „Политику” своју исповест доктор филозофије, професор и књижевник Ђек Маринај, Албанац који више од четврт века живи у Америци.

А његова животна драма почела је када је као двадесетпетогодишњи новинар 1990. године, радећи у албанском граду Шкодра, објавио песму у часопису „Дрита” (Зора). У то време у Албанији се, каже, живело тешко, стеге комунизма су биле изузетно чврсте, а режим који је наметнуо Енвер Хоџа, иако тада већ било прошло пет година од његове смрти, био је и даље изразито јак.

Песмом „Коњи” Ђек је изразио свој револт према тадашњем систему и комунизму, али ни сањао није колико ће она постати популарна.

– Часопис је „нестао” са киоска у року од два сата, људи су писали моје стихове на салветама које су ишле од руке до руке, пролазници су ме тапшали и бодрили. Био сам млад, револтиран режимом. То поподне пошто је сав тираж „Дрите” распродат, седео сам у ресторану и ручао. Пришао ми је човек и честитао на песми. „Ви баш не волите комунизам”, додао је. „Песма је о животињама”, одговорио сам, „много их волим нарочито коње”. Иронично се насмејао, а онда се представио: био је припадник специјалних полицијских снага и напоменуо – да ујутру дођем на разговор – прича Маринај.

Био је свестан огромне опасности у којој се нашао: људи су у овом комунистичком режиму, каже, једноставно нестајали. Одлуку је донео у тренутку: сачекао је да падне мрак, покупио неколико књига и ћебе, поздравио се са породицом и упутио кроз шуме ка граници са тадашњом Југославијом. Ноћу ју је прешао илегалним каналима и нашао се у Црној Гори. Бежао је, каже, да сачува живот.

– Стигао сам до неког села и тамо су ме мештани упутили у војни гарнизон. Испитивали су ме, али били су изразито благи, одредили ми притвор од 14 дана, колико се добијало за илегални прелазак границе, а да ми ни лисице нису ставили на руке – сећа се наш саговорник.

Из Црне Горе стигао је у Србију, и то у Падинску Скелу где је био камп за избеглице. Тамо је провео два месеца. Ноћу је спавао у прихватном центру или код мештана који су му своја врата широм отворили. Дању је радио за надницу на пољима, брао кукуруз…

– Радио сам све што су ми нудили да бих се прехранио. Имао сам дугу косу, јер нисам стизао да се ошишам, био сам у старој одећи, али никада ме нико у Србији није гледао са подозрењем, већ напротив са поштовањем и жељом да помогне. Сва моја очекивања у вези са вашом земљом далеко су надмашена – истиче Маринај.

Из Падинске Скеле прешао је у прихватни центар смештен у подножју Авале. Тамо је провео шест, седам месеци. Радио је током дана за надницу и стекао пријатеље Србе – за цео живот. И данас су нераздвојни иако их деле континенти.

– Да сам могао да бирам – остао бих у Србији. Али нисам: речено ми је да могу да аплицирам само за две земље – Америку и Канаду. Изабрао сам Америку. Када сам одлазио моји пријатељи су ми дали новац да се снађем – прича Маринај.

Када је стигао у „обећану земљу” није знао ни реч енглеског. Само албански и делом српски. Тражио је у хотелу „некога из Европе” у нади да ће моћи да се споразуме. Упутили су га на радницу у хотелу – Душицу.

– Био сам пресрећан када сам је упознао – Српкиња из Румуније, знала је ваш језик и могао сам да јој читам, причам… Убрзо се родила љубав, венчали смо се после три месеца. Мојој срећи није било краја: био сам заљубљен у Душицу, дивну жену и уз то Српкињу – са осмехом прича Ђек.

Живот у Америци није био лак, наставио је школовање уз обавезан рад, магистрирао је, затим и докторирао. Књижевност је остала његова велика љубав, издао је више књига песама. Данас је професор енглеског и комуникација на универзитету у Даласу и у својој класи, каже, увек има и по неколико студената из Србије. Својим ђацима говори о Србији, у програм је укључио и наше књижевнике о чијим књигама прича са одушевљењем. Питамо га како живе у Америци: „Супруга Душица ради као болничарка са најтежим болесницима, живимо скромно, али смо срећни и окружени великим бројем пријатеља, међу којима има много Срба.”

Ни 25 година пошто је напустио нашу земљу није је заборавио. Кад год може дође у посету. Као и ових дана. Разговарамо док Маринај чека своје београдске пријатеље. Чешће је у Србији него у Албанији, земљи у којој се родио. У родно место ишао је три пута у последње две и по деценије, а у нашу земљу бар дупло чешће. А кад не може да дође, у Америци прати сва збивања о Србији. Највише воли фудбал и прати наше тимове. Није ни чудо, каже, што толико воли српски фудбал, јер супруга Душица је рођака румунског фудбалера српског порекла Миодрага Белодедића.

– Када бих морао Србију да опишем у неколико реченица, рекао бих: ако долазите у ову земљу са поштеним намерама и желите да радите – у Србији ћете добити само добро. Ако тражите невоље – наћи ћете их – каже Маринај.

Био је уз нас и ратних, деведесетих година, причао је у Америци да није истина оно што се говори у медијима о Србима – људима који само стварају невоље, како су нас представљали у америчкој јавности.

– Имам срећан живот у Америци, али пуно пута помислим да га не бих имао да није било Срба који су ми помогли. Мој живот је могао да се заврши у Албанији те 1990. баш као што је страдао мој пријатељ који је као двадесетједногодишњак, само шест месеци пре мог бега, покушао да напусти домовину. Убијен је – с тугом се сећа Маринај.

На насловници књиге – Авалски торањ

У посвети на првој страни књиге песама „Долазим да позеленим”, коју је недавно издало Удружење књижевника Србије, Ђек Маринај је написао посвету својим пријатељима Србима који су му помогли пре четврт века. За насловну страну књиге намерно је изабрао – Авалски торањ, у знак сећања на све оно што је доживео у Србији и на – Авали.

– Ова књига ми је веома важна, њом на скроман начин желим да кажем Србији хвала за све што сам у вашој земљи лепо доживео: помогли сте ми када ми је било најпотребније – каже Маринај.

Чланак АЛБАНСКИ КЊИЖЕВНИК:Да сам могао да бирам, живео бих у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ecuavisa.com

Хеликоптером препуним хашиша који је оборен на југу Шпаније је управљао албански пилот Сокољ Фека, саопштено је данас у Тирани. Министарство одбране саопштило је да је добило информацију од Министарства спољних послова Албаније о томе шта се догодило у Шпанији.

Хеликоптер су јуче у јужној шпанској провинцији Малага, у близини града Кортес де ла Фронтера, оборили припадници шпанске полиције, сумњајући да он превози дрогу.

Портпарол шпанске полиције је јуче изјавио:

„Још покушавамо да утврдимо колико је хашиша било у хеликоптеру“, али је локални лист „Малага ој“ објавио да је хеликоптер превозио измедју 800 и 900 килограма дроге и да је био обојен у црно, како би био што мање видљив ноћу.

У саопштењу албанског Министарства одбране се наводи да је Фека у служби албанске војске већ 18 година и да је 2009. стекао чин мајора.

Фека се од 12. до 31. јануара налази на годишњем одмору, али није затражио дозволу да отпутује у иностранство, што је противно албанском закону о војном статусу, рекао је извор из Министарства, а пренела агенција АТА.

Чланак ОБОРЕНА ЛЕТЕЛИЦА: Албански пилот управљао хеликоптером пуним хашиша се појављује прво на ИСКРА.