<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Африка Архиве — ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/tag/afrika/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/tag/afrika/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Thu, 22 Jun 2017 06:21:07 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>
	<item>
		<title>ЖИВЕО ЈЕ У ШАТОРУ ДОК ПОСЛЕДЊИ ЛИБИЈАЦ НИЈЕ ДОБИО КУЋУ: Онда су дошли Американци и увели им демократију!</title>
		<link>https://iskra.co/svet/sada-bi-ga-digli-iz-groba-ziveo-je-u-satoru-dok-poslednji-libijac-nije-dobio-kucu-onda-su-dosli-ameri-i-uveli-im-demokratiju/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 22 Jun 2017 06:20:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Либија]]></category>
		<category><![CDATA[Моамер ел Гадафи]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=73392</guid>

					<description><![CDATA[<p>Моамер ел Гадафи, иако у западним медијима представљен као бескрупулозан диктатор и злочинац који угњетава сопствени народ, од Либије која је била једна од најсиромашнијих земаља створио је нацију са највишим стандардом у Африци. Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/sada-bi-ga-digli-iz-groba-ziveo-je-u-satoru-dok-poslednji-libijac-nije-dobio-kucu-onda-su-dosli-ameri-i-uveli-im-demokratiju/">ЖИВЕО ЈЕ У ШАТОРУ ДОК ПОСЛЕДЊИ ЛИБИЈАЦ НИЈЕ ДОБИО КУЋУ: Онда су дошли Американци и увели им демократију!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_55614" aria-describedby="caption-attachment-55614" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-vijest wp-image-55614" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Gadafi-1-750x482.jpg" alt="" width="750" height="482" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Gadafi-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Gadafi-1-300x193.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-55614" class="wp-caption-text">Фото: intermagazin.rs</figcaption></figure>
<p>Моамер ел Гадафи, иако у западним медијима представљен као бескрупулозан диктатор и злочинац који угњетава сопствени народ, од Либије која је била једна од најсиромашнијих земаља створио је нацију са највишим стандардом у Африци.</p>
<p>Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.</p>
<p>Према систему који је Гадафи развио доласком на власт образовање и здравствена заштита су били бесплатни у Либији. Пре доласка Гадафија на власт, само 25 одсто становништва било је писмено. Данас 83 одсто Либијаца чита и пише, а 25 одсто има факултетску диплому.</p>
<p>Држава свима помагала</p>
<p>Уколико би неки грађанин одабрао да се бави земљорадњом, од државе би добио кућу са земљом, пољопривредну опрему, семе и говеда, како би започео бизнис и све то бесповратно.</p>
<p>Мало је познато да у Либији нису постојали рачуни за струју, а нису постојале ни камате на кредите у банкама које су све биле државне. Гадафију је највише замерано да крши људска права у Либији, а мало је познато да је наредио да док год сваки Либијац не добије кућу неће ни његова породица.</p>
<p>Тако је Гадафијев отац преминуо, а да је још увек живео у шатору. Гадафи је излазио у сусрет младенцима. Тако је сваки млади брачни пар добијао од државе по 50.000 америчких долара како би купио стан и засновао породицу.<br />
Уколико би Либијац пожелео да се школује у иностранству или би му било неопходно лечење ван граница земље, имао би новчану помоћ државе која би плаћала све трошкове и још би давала по 2.300 америчких долара за смештај и превоз.</p>
<p>Држава је чак учествовала и у куповини кола, иначе јефтинијих него у Европи, па је субвенционисала куповину са 50 одсто учешћа.</p>
<p>А кад се већ купе кола, са бензином нема проблема јер је гориво у Либији коштало 0,14 долара за литар, што је било јефтиније од воде. И хлеб је био практично бесплатан са ценом од 0,15 долара за 40 (!) векни.</p>
<p>Гадафи је знао да је за пустињску земљу вода најбитнија па је направио велики водовод кроз Сахару који је спојио Триполи, Бенгази и Сирт и тако омогућио несметано снабдевање, али и пораст градске популације.</p>
<p>На жалост, током бомбардовања НАТО је добрим делом овај водовод уништио. Либију је оставио без икаквог спољног дуга са девизним резервама од 150 милијарди долара, које су, истина, са почетком револуције замрзнуте широм света.</p>
<p>Сваки Либијац који није могао да нађе запослење по завршетку школовања добијао је новчану помоћ у висини плате предвиђене за ту врсту занимања. Док су за свако рођено дете жене добијале по 5.000 америчких долара.</p>
<p>Део новца зарађен продајом нафте, главног извозног артикла земље, сливао се на рачуне свих грађана Либије. Када је Гадафи дошао на власт, истина превратом, 1969. године, Либија је била једна од најсиромашнијих земаља на свету. Пре него је запао у проблеме са устаницима Либијци су спадали у народе са највишим стандардом у Африци.</p>
<p>Сваки Либијац је имао све!</p>
<p>Либијац који живи у Београду, Мохамед Алсакит Абдулгасем, сматра да је скоро све што се у медијима говорило о Гадафију неистина и да ствари стоје потпуно супротно.</p>
<p>– Либијци су под Гадафијем живели нормално и слободно као што се живи овде у Европи.</p>
<p>Кажу да је Гадафи за 42 године власти убио две до три хиљаде људи. У протеклих годину дана у Либији је страдало преко 60.000 људи. Реч је о само једној години!</p>
<p>Кажу да је Гадафи украо наш новац. Он је живео у шатору, а његови рођаци су живели као и сви други. Чак и да је украо милионе, знате ли колико смо милијарди изгубили због рата који нас је задесио и колико сада губимо?!</p>
<p>Сви се сада праве да не знају и нико не помиње нашу нафту.</p>
<p>Говорили су да је Гадафи диктатор. У његово време 17.000 људи је лежало у затвору. И то су све били осуђени криминалци.</p>
<p>Сада у затворима лежи најмање 27.000 људи.Притом, криминалци су пуштени, а у затворе су стрпани они чији је једини грех што су подржали Гадафија. Проблем није била диктатура Гадафија, већ то што велике земље и велике компаније имају економске интересе у Либији.Мохамед признаје да је и у време Гадафија било грешака, али каже и да је било критичара који су тражили да се ствари поправе.</p>
<p>– У Либији није било све идеално и постојале су критике. И сам сам писао много чланака за либијске новине о томе. Дакле, постојала је слобода говора.Оне који су били против Гадафија поделио бих у три групе. Прву чине они који су желели да се у Либији живи још боље и да имамо још боље услове образовања, рада и живљења. Себе свртставам у ту групу.</p>
<p>Другу чине они који су дошли споља, са НАТО-ом.</p>
<p>Трећу групу чине исламисти. Они су најјачи јер имају велики утицај на локално становништво.</p>
<p>Веома се плашим радикалних исламиста и могућности да Либија постане нови Ирак – да сваки дан буду бомбашки напади и убиства.Иако није посетио земљу још пре рата, Мохамед каже да се чује са рођацима и да прати шта се тамо дешава.</p>
<p>О томе како је у Либији данас, каже:</p>
<p>– Све је у хаосу. Један дан има струје, па десет нема.</p>
<p>Интернета нема, а телефони раде повремено. Све комуналне услуге су стале и све је у хаосу. У време Гадафија могли сте да напуните резервоар за три евра, а сада је неколико месеци била несташица?!</p>
<p>Проблем у Либији је у томе што нико не може да контролише племена. Сада имате милион Гадафија у Либији који мисле да им све припада и све желе да присвоје за себе!</p>
<p>Волим Гадафија јер су у његово време сви имали све! Гадафи је дао наду Африци.</p>
<p>Желео је да направи једну банку за целу Африку. Е, ту је погодио Запад и њихове интересе.Гадафи нам говорио да се школујемо у Србији</p>
<p>– Србија је увек представљана као пријатељ Либије и тако смо учени и у школи. Гадафи је волео Србију зато што ју је видео као непријатеља западних интереса. Подржавао је Србију и тако што је слао наше студенте овде да се школују. Говорио је да свако треба да иде у Србију и да се тамо образује.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/sada-bi-ga-digli-iz-groba-ziveo-je-u-satoru-dok-poslednji-libijac-nije-dobio-kucu-onda-su-dosli-ameri-i-uveli-im-demokratiju/">ЖИВЕО ЈЕ У ШАТОРУ ДОК ПОСЛЕДЊИ ЛИБИЈАЦ НИЈЕ ДОБИО КУЋУ: Онда су дошли Американци и увели им демократију!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВЕЛЕСИЛА: Почело је? Кина гради прву „војну“ базу у Африци</title>
		<link>https://iskra.co/svet/velesila-pocelo-je-kina-gradi-prvu-vojnu-bazu-u-africi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 10 Dec 2016 10:18:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Војна база]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=62658</guid>

					<description><![CDATA[<p>Кина убрзано гради војну базу на Сомалијском полуострву, које је иначе познато и као Афрички рог или капија Африке. Током састанка у Пекингу командант Генералштаба Кинеске народне Армије Фанг Фенгхуеј захвалио се свом џибутијском колеги на помоћи у изградњи, коју ова земља пружа Кини. То је већ други сусрет високих војних функционера у последњих месец [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/velesila-pocelo-je-kina-gradi-prvu-vojnu-bazu-u-africi/">ВЕЛЕСИЛА: Почело је? Кина гради прву „војну“ базу у Африци</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_62659" aria-describedby="caption-attachment-62659" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" class="size-vijest wp-image-62659" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/12/Kina-750x507.jpg" alt="" width="750" height="507" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/12/Kina.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/12/Kina-300x203.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-62659" class="wp-caption-text">Фото: Sputnik/ Pawel Lisitsin</figcaption></figure>
<p>Кина убрзано гради војну базу на Сомалијском полуострву, које је иначе познато и као Афрички рог или капија Африке.</p>
<p>Током састанка у Пекингу командант Генералштаба Кинеске народне Армије Фанг Фенгхуеј захвалио се свом џибутијском колеги на помоћи у изградњи, коју ова земља пружа Кини. То је већ други сусрет високих војних функционера у последњих месец дана. Крајем новембра, Џибути је посетио заменик председника Централног војног комитета НРК Фан Чанглонг. Према писању западних медија, изградња кинеске базе у иностранству била је основна тема ових преговора. Иначе, председници Кине и Џибутија, Си Ђинпинг и Исмаил Омар Геле, постигли су споразум о бази још у децембру 2015. године, а у јануару 2016. званични представник кинеског Министарства спољних послова изјавио је да ће база „обезбедити логистичку подршку за кинеске војне бродове који учествују у операцијама против пирата“. Будућу базу у Џибутију званични Пекинг не назива „војном“, него „базом за пружање материјално-техничке подршке“.</p>
<p>Научни сарадник Центра за међународне односе на кинеском Институту за комуникације Јанг Мјен за „Спутњик“ каже да је база у Џибутију од стратешке важности за Пекинг, али да то није војна база у обичном смислу речи.</p>
<p>„Тренутно Кина активно гради океанску флоту, стога су логистичка и техничка подршка неопходне како би ратна морнарица остваривала своје задатке у океану“, објашњава он. Али требало би имати у виду да је у овој афричкој земљи распоређено 800 припадника кинеске мировне мисије. Додуше, ни кинеско Министарство одбране не негира чињеницу да ће база обезбедити подршку и овим војницима. Осим кинеских војника, у Џибутију се налазе француска, као и америчка војна база. Такође, у тој земљи су распоређени јапански, немачки и шпански војници. Американци су стигли у Џибути 1999. године, и сада веома често користе ову територију за обезбеђивање војних операција у Јемену и Сомалији, пре свега за наношење удара по терористима помоћу беспилотних летелица.</p>
<p>Градећи базу у Џибутију, Кина добија још један атрибут светске велесиле, каже за „Спутњик“ Станислав Тарасов, историчар, стручњак за Африку и Блиски исток.</p>
<p>„Кина је прво ојачала економију, онда повећала политички утицај, а тренутно повећава присуство широм света — купује компаније и активе, а сада и гради базе. Било би чудно да Кина не изгради базу у Џибутију. Ова земља игра важну геополитичку улогу јер се практично налази на раскрсници светских трговинских путева“, објашњава Тарасов. Дуж Афричког рога пролази једна од најважнијих рута која спаја Црвено море и Индијски океан, а значај овог пута се повећава из године у годину. Осим тога, Џибути има велики значај за обезбеђење логистичког приступа страног бизниса тржиштима Етиопије и земаља такозваног „Заједничког тржишта за источну и југоисточну Африку“, на којем је удружено 20 афричких земаља. Управо због тога овај регион често називају капијом Африке. Кина је већ реализовала неколико великих пројеката у Џибутију, на пример завршила је изградњу железнице Адис Абеба — Џибути, вредне четири милијарде долара. У том смислу, изградња базе није никакав „милитаризам“, већ тежња Пекинга да заштити сопствене економске интересе у Источној Африци.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/velesila-pocelo-je-kina-gradi-prvu-vojnu-bazu-u-africi/">ВЕЛЕСИЛА: Почело је? Кина гради прву „војну“ базу у Африци</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПУТИН: Ситуација на Блиском истоку се драстично заоштрила</title>
		<link>https://iskra.co/svet/putin-situacija-na-bliskom-istoku-se-drasticno-zaostrila/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 25 Jul 2016 10:04:17 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Блиски Исток]]></category>
		<category><![CDATA[Владимир Путин]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=55463</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ситуација на Блиском истоку и северу Африке се драстично заоштрила, што је изазвало тешке социјално-економске проблеме и слабљење државних институција у читавом низу земаља, изјавио је руски председник Владимир Путин. Како је поручио учесницима конференције Лиге арапских земаља, управо ти проблеми стављају на дневни ред многа важна питања с којима се суочава цео блискоисточни регион [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/putin-situacija-na-bliskom-istoku-se-drasticno-zaostrila/">ПУТИН: Ситуација на Блиском истоку се драстично заоштрила</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_55464" aria-describedby="caption-attachment-55464" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" class="size-vijest wp-image-55464" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Vladimir-Putin1-3-750x479.jpg" alt="Фото:  Sputnik/ Сергей Гунеев" width="750" height="479" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Vladimir-Putin1-3.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/Vladimir-Putin1-3-300x192.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-55464" class="wp-caption-text">Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев</figcaption></figure>
<p>Ситуација на Блиском истоку и северу Африке се драстично заоштрила, што је изазвало тешке социјално-економске проблеме и слабљење државних институција у читавом низу земаља, изјавио је руски председник Владимир Путин.</p>
<p>Како је поручио учесницима конференције Лиге арапских земаља, управо ти проблеми стављају на дневни ред многа важна питања с којима се суочава цео блискоисточни регион и тиме истакао важност Лиге као механизам мултинационалног дијалога за доношење колективних одлука.</p>
<p>Путин је такође рекао да је Русија спремна да гради добре односе са Лигом како би се додатно осигурала регионална безбедност, пре свега када је реч о борби против међународног тероризма.</p>
<p>„Наш став је да је сарадња основа борбе против тероризма и да мора бити у складу са иницијативама за проналазак политичког решења у Сирији, Ираку, Либији, Јемену, као и и свим осталим врућим тачкама, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета свих земаља“, истакао је он, а саопштио Кремљ.</p>
<p>Истовремено, Путин се осврнуо и на ситуацију у Палестини рекавши да Москва сматра недопустивим да и даље траје статус кво.</p>
<p>„Неопходно је учинити све како би се поново започели разговори о ситуацији у Палестини. Потребно је створити услове за дијалог који ће бити усмерен ка стварању независне палестинске државе, чија би престоница била у Источном Јерусалиму“, закључио је он.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/putin-situacija-na-bliskom-istoku-se-drasticno-zaostrila/">ПУТИН: Ситуација на Блиском истоку се драстично заоштрила</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КИНА НУДИ ВИШЕ ОД АМЕРИКЕ: Кинези „чисте Африку од Американаца</title>
		<link>https://iskra.co/svet/kina-nudi-vise-od-amerike-kinezi-ciste-afriku-od-amerikanaca/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 24 Aug 2015 06:08:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Војска]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=24056</guid>

					<description><![CDATA[<p>Сједињене државе су на прагу да изгубе једну од својих највећих сталних војних база у Африци, која представља дом за 4.000 америчких војника — у Републици Џибути, малој држави на истоку тог континента. Влада ове мале афричке државе спремна је да &#8222;угости&#8220; контигент од 10.000 кинеских војника. „Саопштење, које је издато само дан пошто је [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/kina-nudi-vise-od-amerike-kinezi-ciste-afriku-od-amerikanaca/">КИНА НУДИ ВИШЕ ОД АМЕРИКЕ: Кинези „чисте Африку од Американаца</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_24057" aria-describedby="caption-attachment-24057" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-24057 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/08/Kineska-vojska-750x498.jpg" alt="Фото: glassrpske.com" width="750" height="498" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/08/Kineska-vojska.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/08/Kineska-vojska-300x199.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-24057" class="wp-caption-text">Фото: glassrpske.com, Спутњик</figcaption></figure>
<p>Сједињене државе су на прагу да изгубе једну од својих највећих сталних војних база у Африци, која представља дом за 4.000 америчких војника — у Републици Џибути, малој држави на истоку тог континента.</p>
<p>Влада ове мале афричке државе спремна је да &#8222;угости&#8220; контигент од 10.000 кинеских војника.</p>
<p>„Саопштење, које је издато само дан пошто је амерички државни секретар Џон Кери посjетио Џибути у мају, дубоко је забринуло Американце, с обзиром да се ради о великом пакету кинеских инвестиција, а о чијем значају и новим пријатељима из Азије, отворено говори и предсjедник те државе Омар Геле&#8220;, примjећује новинар из Еритреје Томас Маунтајн.</p>
<p>И заиста, као прилично стабилна држава, позиционирана између Јемена и Сомалије, Џибути игра важну стратешку улогу за САД. Притом земља има стратешки важан положај близу најважнијих свjетских поморско-трговачких путева и арапских лежишта нафте.</p>
<p>Америчка војна база Камп Лемонијер у Џибутију користи се за тајне операције, укључујући и борбу против тероризма у Јемену, Сомалији, али и дуж цијеле Африке.</p>
<p>Луку у Џибутију, у борби против пирата из сусхедне Сомалије, користе европске, али и друге морнарице, укључујући и кинеску. У овој афричкој држави своје војне базе такође имају и Јапан и Француска.</p>
<p>У свом чланку „Америка против Кине у Џибутију&#8220;, Маунтајн каже да Пентагон плаћа Џибутију скоро 63 милиона долара годишње за коришћење Кампа Лемонијер, а војна база је такође и једна од највећих база на свухету за беспилотне летхелице.</p>
<p>Насупрот томе, Пекинг је спреман да понуди Џибутију много више.</p>
<p>„Кина тренутно завршава пројекат изградње пруге од Адис Абебе, престонице Етиопије, до Џибутија, врухедне три милијарде долара. Пекинг такође улаже 400 милиона долара у модернизацију мањих лука у тој држави&#8220;, наглашава новинар.</p>
<p>Непотребно је рећи колико је застрашујуће за Пентагон и америчко законодавство формирање кинеске војне базе у којој може да буде стационирано 10.000 људи. То је и довело до дебате о „кршењу људских права&#8220; у малој афричкој држави.</p>
<p>„Зато се немојте изненадити ако се једног јутра пробудите и схватите да је ’у име демократије‘ дошло до војног удара у Џибутију&#8220;, иронично закључује Маунтајн.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/kina-nudi-vise-od-amerike-kinezi-ciste-afriku-od-amerikanaca/">КИНА НУДИ ВИШЕ ОД АМЕРИКЕ: Кинези „чисте Африку од Американаца</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРОДАТИ КОЛЕКЦИОНАРИМА У ЕВРОПИ: Хоће ли Њемачка признати геноцид у Намибији?</title>
		<link>https://iskra.co/svet/posmrtni-ostaci-prodati-kolekcionarima-u-evropi-hoce-li-njemacka-priznati-genocid-u-namibiji/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 10 Jul 2015 09:44:14 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Геноцид]]></category>
		<category><![CDATA[Намибија]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Убијање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=19297</guid>

					<description><![CDATA[<p>Стотину година након што су њемачке колонијалне снаге у Југозападној Африци убиле више 80.000 Намибијаца из племена Нама и Хереро, све гласнији захтјеви државном врху да коначно призна те злочине као геноцид, пише DW. Представници шест њемачких невладиних организација и један намибијски политичар предали су петицију Канцеларији њемачког предсједника Јоахима Гаука, у којој траже да њемачка [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/posmrtni-ostaci-prodati-kolekcionarima-u-evropi-hoce-li-njemacka-priznati-genocid-u-namibiji/">ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРОДАТИ КОЛЕКЦИОНАРИМА У ЕВРОПИ: Хоће ли Њемачка признати геноцид у Намибији?</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_19298" aria-describedby="caption-attachment-19298" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-19298" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija-ubijanje-750x563.jpg" alt="Фото: РТРС" width="750" height="563" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija-ubijanje.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija-ubijanje-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija-ubijanje-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija-ubijanje-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-19298" class="wp-caption-text">Фото: РТРС</figcaption></figure>
<p>Стотину година након што су њемачке колонијалне снаге у Југозападној Африци убиле више 80.000 Намибијаца из племена Нама и Хереро, све гласнији захтјеви државном врху да коначно призна те злочине као геноцид, пише DW.</p>
<p>Представници шест њемачких невладиних организација и један намибијски политичар предали су петицију Канцеларији њемачког предсједника Јоахима Гаука, у којој траже да њемачка влада призна кривицу за геноцид почињен почетком 20. вијека у бившој њемачкој колонији Југозападној Африци, данашњој Намибији. Предсједник Њемачке није примио делегацију која је предала петицију, но предсједавајући њемачког парламента, Бундестага, Норберт Ламерт се начелно сложио да би се злочини од прије стотину година могли окарактеризисати као геноцид.</p>
<p>&#8222;Ми се морамо суочити са историјом и одговорношћу, баш као што се и Влада Турске суочава с одговорношћу за геноцид против Јермена&#8220;, појаснио је Ламерт у коментару који је написао за њемачке новине &#8222;Ди Цајт&#8220;.</p>
<p>Невладине организације опрезно реагују на такав Ламертов став, остајући при својим захтјевима у свјетлу онога што би могло изгледати као промјена у владиној политици.</p>
<p>&#8222;Од њемачке владе тражимо да призна колонијални рат против народа Нама и Хереро као геноцид&#8220;, изјавио је за ДW Кристиан Коп из Невладине организације Берлин Постколониал. &#8222;Такође тражимо извињење највиших званичника државе, од предсједника, канцеларије канцеларке и Бундестага, као и поврат свих посмртних остатака жртава тог чина&#8220;, додао је он.</p>
<p>Питање посмртних остатака посебно изазива емоције. Током рата од 1904. до 1908. године, њемачки еугенички научници, који су се бавили питањима усавршавања расе, тражили су од њемачких колонијалних снага да прикупе и пошаљу у Берлин лобање и друге дијелове тијела неколико хиљада од неких 80.000 побијених људи из племена Нама и Хереро. Неки људски остаци коришћени су у експериментима, док је већина продата колекционарима широм Европе.</p>
<p>Ида Хофман, чланица намибијског парламента, која је у Берлин допутовала како би уручила петицију, каже да тај чин представља важан моменат за нешто што прераста у међународни покрет, окупљајући њемачки невладин сектор и намибијске племенске активисте попут ње.</p>
<p>Петиција је предата баш уочи 100. годишњице окончања њемачке колонијалне владавине у Југозападној Африци &#8211; 9. јули 1915. године.</p>
<p>Хофман истиче да је незадовољна чињеницом да их предсједник Гаук није примио у својој резиденцији у Берлину, упркос чињеници да је био тамо када је петиција уручена, те да је о посјети и званично информиран још прије неколико седмица.</p>
<p>&#8222;То је увреда, не само против Намибијаца, већ и против бројних Нијемаца који су потписали петицију&#8220;, сматра Хофман.</p>
<p>Геноцид у Намибији, као и чињеница да је Њемачка имала колоније у Африци, увелико су заборављени у Њемачкој. Намибијци се, у сваком случају, ипак добро сјећају свега,а са обиљежавањем сјећања на жртве геноцида започели су још од 1932. године. Нјемачка влада се на то није нити обазирала, све до 2004. године, када је министар развоја Хајдемари Зеул боарвила у Намибији и извинила се за почињене злочине.</p>
<figure id="attachment_19299" aria-describedby="caption-attachment-19299" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-19299" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija1-750x563.jpg" alt="Фото: РТРС" width="750" height="563" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija1-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija1-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/07/Nambija1-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-19299" class="wp-caption-text">Фото: РТРС</figcaption></figure>
<p>&#8222;Желим да признам насиље које су њемачке колонијалне снаге извршиле над вашим прецима, посебно над припадницима племена Хереро и Нама&#8220;, изјавила је тада Зеул и додала: &#8222;Злочини и убиства почињена тада данас би била названа геноцидом, а генерал Лотар фон Трота сигурно би био осуђен због тих злодјела. Баш као што кажу и ријечи наших молитви, молим вас да нам опростите наше злочине и нашу кривицу&#8220;.</p>
<p><strong>Сјећање на жртве, а не на починиоца</strong></p>
<p>Невладине организације су огорчене оним што називају &#8222;званичном табу-темом&#8220; о Нама и Хереро народима и улогом цара Вилхелма II у злочину, посебно на начин како се то тумачи у школским књигама. Такође критикују постојање споменика који славе њемачку колонијалну историју. Коп наводи примјер споменика седморици палих њемачких бораца, који се налази у Колумбиадам улици у Берлину.</p>
<p>&#8222;Годинама смо улагали жалбе због тог споменика и коначно су градске власти поставиле и спомен плочу у знак сјећања на намибијске жртве. Ипак, та омања камена плоча не одаје почаст намибијским жртвама на прави начин. Спомен плоча за 80.000 убијених Намибијаца постављена је испод великог споменика седморици њемачких војника, који су, у принципу, припадали трупама које су починиле геноцид&#8220;, каже Коп.</p>
<p>Ида Хофман и невладине организације посебно љути што је Гаук недавно оцијенио како су Турци починили геноцид над Јерменима 1915. године, али не и да су Нијемци починили геноцид у Намибији.</p>
<p>Наводе примјере исплате одштете Јеврејима и неким мањинским групама у Источној Еуропи због злочина које су починиле нацистичке трупе, као модел који би требао бити примијењен и у случају Намибије.</p>
<p>&#8222;Одштете морају бити плаћене. То није ништа чудно, једноставно мора бити тако урађено&#8220;, закључује Хоффманн.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/posmrtni-ostaci-prodati-kolekcionarima-u-evropi-hoce-li-njemacka-priznati-genocid-u-namibiji/">ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРОДАТИ КОЛЕКЦИОНАРИМА У ЕВРОПИ: Хоће ли Њемачка признати геноцид у Намибији?</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПОМОЋ НА ДЕЛУ: Русија земљама Африке отписала више од 20 милијарди дуга</title>
		<link>https://iskra.co/svet/pomoc-na-delu-rusija-zemljama-afrike-otpisala-vise-od-20-milijardi-duga/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 22 May 2015 16:55:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Дуг]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Сергеј Лавров]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=13890</guid>

					<description><![CDATA[<p>Русија је земљама Африке отписала више од 20 милијарди долара дуга, пише у поруци министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова за Дан ослобођења Африке. &#8222;Доследно се залажемо за пружање свеобухватне помоћи Африци, како кроз постојеће међународне механизме, тако и на билатералној основи&#8220;, наводи се у поруци, коју је на пријему поводом Дана ослобођења Африке прочитао [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/pomoc-na-delu-rusija-zemljama-afrike-otpisala-vise-od-20-milijardi-duga/">ПОМОЋ НА ДЕЛУ: Русија земљама Африке отписала више од 20 милијарди дуга</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_13891" aria-describedby="caption-attachment-13891" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Sergej-Lavrov1-750x480.jpg" alt="Фото: vostok.rs" width="750" height="480" class="size-vijest wp-image-13891" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Sergej-Lavrov1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Sergej-Lavrov1-300x192.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-13891" class="wp-caption-text">Фото: vostok.rs</figcaption></figure>
<p>Русија је земљама Африке отписала више од 20 милијарди долара дуга, пише у поруци министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова за Дан ослобођења Африке.</p>
<p>&#8222;Доследно се залажемо за пружање свеобухватне помоћи Африци, како кроз постојеће међународне механизме, тако и на билатералној основи&#8220;, наводи се у поруци, коју је на пријему поводом Дана ослобођења Африке прочитао заменик шефа руске дипломатије Михаил Богданов.</p>
<p>У документу се подсећа да Русија повећава обим доприноса путем међународних организација.</p>
<p>Русија има лидерску позицију у процесу олакшавања задужености афричких земаља. До сада је у оквиру проширене иницијативе за најсиромашније земље са највећим дугом отписан основни дуг земљама Африке од више од 20 милијарди долара, додаје се у документу.</p>
<p>Такође се наводи да преостале дужничке обавезе руска страна преусмерава на подршку програму &#8222;Дуг у замену за развој&#8220;.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/svet/pomoc-na-delu-rusija-zemljama-afrike-otpisala-vise-od-20-milijardi-duga/">ПОМОЋ НА ДЕЛУ: Русија земљама Африке отписала више од 20 милијарди дуга</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ХОЋЕ ЛИ ПРИРОДА УЗВРАТИТИ УДАРАЦ: За зелени кинески зид и против њега</title>
		<link>https://iskra.co/ekologija/hoce-li-priroda-uzvratiti-udarac-za-zeleni-kineski-zid-i-protiv-njega/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 04 Mar 2015 07:01:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Вегетација]]></category>
		<category><![CDATA[Кинески зид]]></category>
		<category><![CDATA[Природа]]></category>
		<category><![CDATA[Сахара]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=5711</guid>

					<description><![CDATA[<p>Поред Кинеског зида, Кинези дуж чувеног Пута свиле граде импозантни зелени зид од 1,3 милијарде садница дрвећа у пустињама Гоби и Такламакан. Тиме желе да зауздају и ублаже пешчане олује које доносе невоље северу земље. Како ствари сада изгледају, Кина успева да се избори са својим пустињама. Грандиозни зелени зид који красе саднице дрвећа ради [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/hoce-li-priroda-uzvratiti-udarac-za-zeleni-kineski-zid-i-protiv-njega/">ХОЋЕ ЛИ ПРИРОДА УЗВРАТИТИ УДАРАЦ: За зелени кинески зид и против њега</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_5713" aria-describedby="caption-attachment-5713" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-5713" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Zeleni-Kineski-Zid-750x554.jpg" alt="Фото: Политика" width="750" height="554" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Zeleni-Kineski-Zid.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/Zeleni-Kineski-Zid-300x222.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-5713" class="wp-caption-text">Фото: Политика</figcaption></figure>
<p>Поред Кинеског зида, Кинези дуж чувеног Пута свиле граде импозантни зелени зид од 1,3 милијарде садница дрвећа у пустињама Гоби и Такламакан. Тиме желе да зауздају и ублаже пешчане олује које доносе невоље северу земље. Како ствари сада изгледају, Кина успева да се избори са својим пустињама. Грандиозни зелени зид који красе саднице дрвећа ради свој посао. Зеленило је сада у пустињама редовнија појава, а пешчане олује су проређене. У једном од највећих еколошких подухвата на планети отпочетом 2003. године, до 2050. биће посађено више од сто милијарди стабала, претежно бреста, чија ће дужина бити више стотина хиљада километара. Зелени појас уз Пут свиле, мрежу караванских путева, кинеска влада гради у партнерству са Уједињеним нацијама. Али, у последње време, научници су почели да се противе „неприродном” гомилању дрвећа као дугорочном решењу.</p>
<p>Мингхонг Тан са пекиншког Института за истраживање природних ресурса каже да се вегетација побољшала, а да су се пешчане олује знатно проредиле у региону великог зеленог зида у односу на остала подручја. Али, он истиче да ваља видети хоће ли вештачко подизање зеленог појаса у пустињама опстати као стално решење проблема сушних предела.</p>
<p>Гоби и Такламакан највећи су пешчани предели Азије. Отуда олује стално прашином прекривају Пекинг. Кинеске власти сматрају пошумљавање правим решењем, али мишљења о пројекту су различита. Географи су изразили сумњу да је сама идеја добра, док неки научници појаву већих количина падавина у Кини приписују баш смањењу пешчаних олуја широм северне Кине у протекле три декаде. Али Тен и његов сарадник Сјубин Љи наглашавају да анализа падавина, сателитски снимци и индекс пешчаних олуја показују да је зелени зид донео побољшања.</p>
<p>„Вегетација слаби далеко од зида, а интензитет пешчаних олуја јача и опада заједно с падавинама, док је у близини дрвећа вегетација оживела а пешчане олује се проредиле, посматрано у периоду од 1981. до 1998. Побољшање је настављено и после 1998”, наглашава Тен, а научници мисле да је животна средина на северу Кине осетно боља.</p>
<p>Противници зеленог зида, као што је Хонг Ђанг са Универзитета Хаваја у Манои, упозорили су да ће природа због интензивног, готово агресивног пошумљавање „узвратити ударац”. Он је убеђен да природу ваља пратити, а не контролисати, па је неопходно оставити места и за пустиње. Тен предлаже да се уместо шума саде трава и жбуње јер су ефикаснији против ерозије.<br />
И афрички зелени зид</p>
<p>Угледајући се на Кинески зид, 11 афричких земаља решиле су да зауставе ширење пустиња које су извор сиромаштва и свакојаких мука. Тако су 2002. осмислили велики зелени зид, то јест бацили се на стварање зеленог појаса широког 15 километара који ће одвајати зеленило средишње Африке од пешчане Сахаре. Зид дуг 7.775 километара простире се дуж 11 земаља. Природа је у пошумљеним деловима почела да се буди. А афричке земље бележе пад броја оболелих, јер људи се боље хране и на трпези имају своје поврће и воће. Храна, сем здравља, доноси им и економски бољитак.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/ekologija/hoce-li-priroda-uzvratiti-udarac-za-zeleni-kineski-zid-i-protiv-njega/">ХОЋЕ ЛИ ПРИРОДА УЗВРАТИТИ УДАРАЦ: За зелени кинески зид и против њега</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кеширање објеката 24/76 објеката помоћу Memcached
Кеширање страница помоћу Disk: Enhanced 
Кеширање базе података 14/31 упита за 0.041 секунди помоћу Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-11-17 21:47:33 by W3 Total Cache
-->