Фото: Политика, Танјуг/С. Бакрачевић

Аћиф Хаџиахметовић Бљута, у народу упамћен као Аћиф ефендија, ратни командант Новог Пазара, где је рођен 1887. године и где је 1945. године стрељан због злочина над цивилним становништвом и сарадње са немачким окупатором, у свом родном граду има већ три године спорну спомен-плочу. У Ђаковици, одакле је у Нови Пазар дошао његов отац, Аћиф ефендија је предложен за народног хероја.

Наиме, минулог викенда, како преносе неки косовски и локални новопазарски медији, у Ђаковици је одржана трибина о Аћифу Хаџиахметовићу и одбрани Новог Пазара. Организатор скупа, који је назван научним, јесте удружење „Косово за Санџак”, а покровитељ градоначелница Ђаковице Мимоза Кусари – Лила.

Са овог скупа председник удружења „Косово за Санџак” Исмет Азизи упутио је захтев да председница Косова Атифтете Јахјага својим указом Аћифа Хаџиахметовића одликује орденом народног хероја. Ово је, како је објаснио Азизи, основни циљ скупа у Ђаковици.

У име градоначелнице Ђаковице породици Аћифа Хаџиахметовића додељена је захвалница „за његове патриотске заслуге у спречавању прогона популације са својих огњишта из санџачке крајине, као и због заштите становништва ове крајине од душманског геноцида”.

– Значај личности Аћифа Хаџиахметовића за Санџак иста је као и Адема Јашарија за Косово – рекао је, како преносе медији, др Адмир Муратовић из Новог Пазара, иначе професор на Интернационалном универзитету и председник муфтији Муамеру Зукорлићу блиске Бошњачке културне заједнице.

Спомен-плочу Аћифу Хаџиахметовићу у центру Новог Пазара у августу 2012. године открили су челници Бошњачког националног већа Есад Џуџо и тадашњи министар у српској влади Сулејман Угљанин. И поред оштрих реакција тадашњег премијера и вицепремијера (Ивице Дачића и Александра Вучића) и осуде већине политичких странака, плоча није уклоњена.

У новопазарском Вишем суду Бошњачко национално веће покренуло је поступак за рехабилитацију Аћифа Хаџиахметовића, док је неколико невладиних организација приложило обиље материјала којим доказује да је реч о злочинцу. Док га једни сматрају херојем одбране Новог Пазара од четника, други га сматрају кривим за стотине страдалих Срба и Бошњака у овом крају.

„Аћифови бојовници су 1941. године носили српске главе на бајонетима кроз Нови Пазар”, бележи овдашњи хроничар Рамиз Црнишанин. Он подсећа да је Аћиф организовао свечани дочек немачких трупа на улазу у Нови Пазар, са музиком, немачком заставом и паролама „Хајл, Хитлер”.

Одмах затим разоружао је жандарме и полицајце српске националности, све службенике Србе истерао из службе, а на њихова места поставио муслимане и Албанце и наоружао их, а Србе одредио да чувају бандере.

Црнишанин бележи да је Аћиф успоставио феуде, послао субаше да убирају четвртину од сељака, прогласио Нови Пазар делом велике Албаније, а Пазарце Албанцима. Забранио је ношење феса, традиционалне бошњачке капе, увео албански језик и довео албанске учитеље, наредио да се све фирме испишу на албанском језику. Запосео је најбољу јеврејску кућу и радњу браће Бахар. Аћиф Хаџиахметовић је одмах по окупацији променио презиме у Бљута, како му је пореклом и било.

Чланак УДРУЖЕЊЕ „КОСОВО ЗА САНЏАК“: Уз таблу у Новом Пазару и орден народног хероја за Аћиф ефендију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Сптуник, Википедија

Лидер Странке демократске акције Санџака (СДА) Сулејман Угљанин рекао је данас да ће онај ко одлучи да склони таблу Аћиф-ефендији у Новом Пазару сносити одговорност.

Он је у Кажипрсту ТВ Б92 рекао да је реч о одговорности за последице, али није објаснио о каквим је последицама реч.

Аћиф- ефендија је доспео у жижу јавности почетком августа 2012. године, када је БНВ поставило спомен-обележје са његовим ликом у центар Новог Пазара.

Министарство правде и државне управе наложило је градској управи у Новом Пазару да уклони спорно обележје, али то није учињено.

Говорећи о недавној рехабилитацији Драгољуба Михаиловића и покренутом поступку у случају Аћиф-ефендије, команданту Новог Пазара у Другом светском рату, који је учествовао у прогону неколико хиљада Срба и Бошњака, Угљанин је рекао да се не може правити паралела између ове двојице.

„Не можемо правити паралелу између Драже Михаиловића који је планирао и спровео злочин и неког ко је спречио четнике да упадну и спроведу злочин“, казао је Угљанин, који се није бунио када је 2012. године постављена табла Аћиф-ефендији.

Лидер СДА рекао је да у тој странци раде оно што је предвиђено Уставом и законима, да се, како је рекао, сачува национални идентитет младих и мултинационалност Србије, која је као „један букет из којег када би један цвет нестао букет не би ваљао“.

Коментаришући укљањање додатка -ић и -вић из презимена Бошњака, Угљанин је рекао да је то „један од видова заштите од асимилације Бошњака и лично право сваког појединца“.

„Сматрам да треба да омогућимо људима да раде оно на шта имају право“, рекао је Угљанин.

О својој ранијој изјави да је „српска држава шовинистичка творевина“ каже да се односила на то што се све добро приписује једном народу – српском: спска влада, српска скупштина, Србијаводе, Србијашуме…

„Ја сам предлагао да се не пише српско држављанство него држављанство Републике Србије“, рекао је Угљанин.

Аћиф Хаџиахметовић, који је био управник Новог Пазара за време Другог светског рата, међу Бошњацима у Санџаку познат је као организатор одбране града од четника, а послератне власти су га осудиле за сарадњу с окупаторима.

Хаџиахметовић је добио високо немачко одликовање, а власти послератне Југославије прогласиле су га ратним злочинцем и јавно стрељале 21. јануара 1945. године.

Чланак УГЉАНИН: Ко склони таблу Аћиф ефендији сноси одговорност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Да споменици недостојним личностима не би били недодирљиви, као што се догађало са таблом ратном злочинцу Аћиф-ефендији у Новом Пазару, који је одговоран за смрт око 7.000 Срба или споменика палим борцима Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе у Прешеву, Србија ће ускоро први пут у историји добити закон о спомен- обележјима. Новим прописима одговориће се и на иницијативу нашег северног суседа да се у Војводини подигне споменик мађарским војницима из Првог светског рата.

Садашњи прописи дозвољавају градовима, општинама, удружењима и појединцима да по својој вољи могу да подигну споменик било којој личности, без обзира на то да ли је у питању херој или злочинац. Новине које ће важити усвајањем закона су да ниједна иницијатива која вређа национална и верска осећања, историјске тековине, јавни морал или промовише фашистичке, шовинистичке и сепаратистичке идеје неће бити прихваћена.

– На овај начин можемо да изузмемо предлоге који, рецимо, стижу из Немачке и траже подизање споменика немачким војницима уз образложење да су злочине чиниле само СС јединице и Гестапо, а ми увидом у наше архиве знамо да је Вермахт чинио злочине у Крагујевцу, Краљеву или Панчеву – каже Драган Поповић, помоћник министра рада. – Слично је и са аустроугарским војницима. Држава једном мора да заштити своје грађане од вређања њиховог достојанства и морала.

Наш саговорник објашњава да ће приликом постављања спомен- обележја морати да буде наглашено коме се оно подиже, из ког периода је личност, опис обележја, планирани текст на њему, дозволе локалне самоуправе, предлог одржавања…

– Србија до сада није имала овакав закон и придржавала се прописа старих више од 40 година, још из бивше СФРЈ – каже Поповић. – Нови пропис ће одредити ко ће се бринути о одржавању споменика, а најважније је тачно утврђивање надлежности о подизању нових споменика.

За постављање споменика терористима, одговорност нико није хтео да прихвати, ни министарства правде и локалне самоуправе, као ни и Завод за заштиту споменика културе. Сада ће, међутим, свако одобрење за подизање спомен-обележја морати да потпише министар за рад, борачка и социјална питања.

Велики проблем је, додаје Поповић, и то што неке локалне самоуправе не желе да издвоје новац за редовно одржавање споменика. Тако смо дошли у ситуацију да општина Шид уместо за кошење траве око меморијала Сремском фронту, новац радије потроши на исплату зарада Туристичкој организацији.

– Када смо им скренули пажњу, општинска управа је противзаконито донела одлуку да више не жели да брине о спомен-обележју и предала га на бригу Министарству рада – каже наш саговорник.

Иначе, Србија у 60 земаља има спомен-обележја својим војницима, а нисмо потписали ниједан међународни уговор о њиховом одржавању. Овим законом ћемо регулисати односе са Русијом, Чешком, Тунисом, Грчком, Румунијом, Француском…

КАЗНЕ

За подизање споменика, спомен-плоча или крипти који нису у сагласности са новим законом биће прописане и казнене мере.

Сваки појединац који без дозволе надлежних крене у овај посао биће кажњен од 100 до 150.000 динара, док ће за исти прекршај општине и институције морати да плате од милион до два милиона динара.

Такође ће бити успостављен и инспекцијски надзор за споменике који су већ постављени.

СУД УТВРЂУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ ЕФЕНДИЈА ЖИВ

Дан након што је суд у Београду рехабилитовао четничког вођу Драгослава Дражу Михајловића, на више места у Новом Пазару осванули су графити којима се велича Аћиф Хаџиахметовић, градоначелник и ратни командант Новог Пазара кога су, због сарадње са немачким окупатором и квислиншком творевином „Велика Албанија“, поратне комунистичке власти, без суђења и пресуде, 1945. године стрељале у новопазарском насељу Хаџет.

Појава ових графита „одговор“ је једног дела Бошњака, који се годинама залажу за рехабилитацију Хаџиахметовића, властима у Београду, али и порука челницима Бошњака у Санџаку да се „уједине“ око Бошњачког националног већа и одлучније крену у рехабилитацију Аћиф-ефендије. Мада још нема званичних иницијатива за покретање петиције којом би се тражило убрзање поступка Аћифове рехабилитације, у више странака и удружења појединци траже да се заједнички наступи пред Вишим судом и са Аћифа коначно „скине љага злочинца и издајника“.

Пре неколико година БНВ је пред вишим судом покренуо судски процес за Аћифову рехабилитацију, али је тај захтев касније повучен. Прошле године захтев је обновљен, одржано је и прво рочиште које је одмах прекинуто, јер је суд затражио да се утврди да ли је Аћиф Хаџиахметовић уопште мртав, односно да се обезбеди доказ о његовој смрти.

– Пршло је од тада скоро годину дана, а процес „мирује“, нико ме није звао из суда и не знам шта се догађа и да ли ће и када процес бити настављен – каже за „Новости“ Емир Фетаховић, адвокат из Новог Пазара и заступник БНВ.

У Вишем суду у Новом Пазару јуче нисмо могли да добијемо информацију – шта је са процесом рехабилитације Аћиф-ефендији. Према незваничним информацијама, због штрајка адвоката и одласка судије коме је био поверен овај предмет на другу дужност, „Аћиф још није дошао на ред“.

Чланак СРБИЈА ДОБИЈА ЗАКОН О СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈИМА: Одговор и на иницијативу да се у Војводини подигне споменик мађарским војницима из Првог светског рата се појављује прво на ИСКРА.