РУМУНСКИ СВЕШТЕНИЦИ У ТИМОЧКОЈ КРАЈИНИ И БРАНИЧЕВУ: Румунска црква осваја епархије по Србији!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Проблем Српске патријаршије са Румунском православном црквом неочекивано се нашао и у средишту завршнице припрема за Свеправославни сабор, чији је почетак заказан за 17. јун на Криту. Ово питање, уз спорове и неслагања осталих православних цркава, могло би да буде и један од главних узрока одлагања историјског састанка православних поглавара.

Став Васељенске патријаршије, која води главну реч у припремама за скуп на Криту, да спор између СПЦ и Румунске цркве не уврсти у теме Сабора, између осталог, разлог су зашто је патријарх Иринеј затражио да се заказани скуп одложи, односно сведе на нижи, технички, ниво. Односи Српске и Румунске цркве тренутно су на најнижем могућем нивоу, а могуће је да врло брзо дође и до прекида канонског општења.

Основни разлог сукоба између патријаршија у Београду и Букурешту јесте противканонско деловање румунских свештеника у источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.

У Патријаршији у Београду објашњавају да се Свети синод више пута обраћао Румунској цркви са захтевом да се обуставе овакве активности, супротне универзалним правилима у православљу.

– Недопустиво је да једна помесна црква без одобрења делује на простору под јурисдикцијом друге цркве. Очигледно је да у највишим телима Румунске цркве не постоји воља да се овај проблем реши – каже саговорник „Новости“ из седишта СПЦ. – Писали смо и румунском патријарху Данилу и румунским архијерејима да наложе својим свештешницима поштовање канона, али без резултата. Уколико румунска страна настави да овако поступа, скори прекид свих односа је неминован.

Упозорења највиших органа СПЦ и патријарха Иринеја не само да нису помогла да Румунска црква спречи деловање својих свештеника у источној Србији, него је њихово присуство и појачано. После Тимочке Крајине, појављују се и у Епархији браничевској, где су основане две румунске парохије и најављено је зидање цркава у неколико села.

ВЛАСИ ВЕРНИ СПЦ

ДЕЛОВАЊУ румунских свештеника у Тимочкој Крајини противи се и локално становништво. Домаћи Власи у томе виде нове покушаје румунизације, чему се годинама грчевито одупиру. Као декларисани Власи, како наглашавају, верни су Српској православној цркви и литургијама на српском језику. Клирици Румунске цркве служе најчешће у приватним кућама у селима. Своје беседе користе као прилику за ширење идеја базираним на тези да су Власи исто што и Румуни.

Новости

Тагови: ,

1 коментар

  1. Miskon каже:

    Нема у овом ништа лоше. Српски свештеници су превише окренути згртању пара. Како они по Аустрији на српском воде литургије? Не завађајте нас са најбољим сусједима!

Оставите одговор на Miskon Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.