НA МЕСТУ ЗЛОЧИНА: Банкар Кларк открива зашто је генерал Кларк разарао Србију

Весли Кларк (Фото: Спутњик, AFP 2016/ TIM SLOAN)

Није непознато да су сви са Запада који су били на овај или онај начин уплетени у политику деведесетих на Балкану, посебно на Косову, и приватно профитирали, да не кажемо да су се обогатили, али јесте мучно знати да то још раде.

Весли Кларк се вратио на Балкан после 18 година, не као војник, већ као банкар. Угошћен у Црној Гори, најмлађој чланици НАТО-а, овај некада бивши НАТО командант за Балкан, који је командовао у бомбардовању СРЈ 1999. године, а данас генерал у пензији, обилато користи везе стечене током рата на Балкану.

Тако се обрео и у Црној Гори као власник приватне банке која ће помоћи развоју те земље. Кларк нема само приватну развојну банку. Члан је и неколико комисија у Америци, што државних, што приватних, које су задужене за енергетику, из чега му, мимо годишње зараде од 3,1 милиона долара, капне и који милион више.

Међутим, све ово је мање важно од онога што је Кларк открио током свог боравка у Црној Гори о бомбардовању СР Југославије, али и о разлозима за пријем Црне Горе у НАТО.

Превише Руса у Црној Гори

Према његовим речима пријем Црне Горе у НАТО имао је два разлога. Ево и која:

„Црна Гора је била једина земља на јадранској обали која је била „пукотина“ за НАТО. У Црној Гори је било много руских инвестиција. Оно што знамо о руском новцу јесте да је његов највећи део повезан са државним компанијама Русије које се баве нафтом и гасом. А када имате посла са руским бизнисменима, веома богатим бизнисменима, знате да они морају да ослушкују шта господин Путин жели. Придруживањем НАТО-у, Црна Гора је одлучила да јој је важније да се прикључи Западним вредностима и Европи, него да прихвати милијарду долара будућих руских инвестиција“, рекао је Кларк у интервјуу за један црногорски лист.

Употребљен минимум војне силе

О Бомбардовању Србије Кларк се пожалио да та војна операција заправо и није била потпуно војна, јер је била, да га парафразирамо, млака.

„Знате ли да смо одступили скоро од сваког правила ратне стратегије у операцијама на Косову? Ако баците поглед на оно што зовемо ратним стратегијама, војним принципима, онда се подразумева стварање нереда, коришћење фактора изненађења, муњевити напад да се постигне зацртани циљ. Дакле, постоји више универзалних принципа ратовања које сви војници разумеју. Ми смо заобишли многе. Уместо силине првог удара, почели смо са најмањом силом; нисмо користили фактор изненађења, били смо потпуно транспарентни у нашим намерама и циљевима; нисмо довели копнене снаге са циљем постизања одлучујуће победе. И коначно: крајњи резултат је остварен путем дипломатије, која је потпомогнута кампањом напада из ваздуха“, објаснио је Кларк.

Кларк је и за одлуку НАТО-а да бомбардује СРЈ окривио Русију. Говорећи о преговорима са Слободаном Милошевићем пред НАТО агресију, рекао је да је Милошевић примио једну руску делегацију у посету у децембру 1998. године, за коју верује да је Милошевића охрабрила поруком да не брину око ваздушних напада и да НАТО никада неће бити способан да тако нешто уради.

Теорија неисправних бомби

Кларк каже да зна да је било цивилних жртава, тврди негде око 500. Имао је грозан осећај када је добио писмо од деде девојчице коју су убиле НАТО бомбе.

„Одговорио сам да нам циљ није било школско двориште, да је бомба била неисправна. Молио сам се сваке вечери да не страдају невини људи“, рекaо је између осталог Кларк.

Овај човек који на души носи хиљаде убијених невиних жртава и сâм је деда. Његов циљ, како је говорио кад је отишао у пензију, био је да зарађује 40 милиона долара у пословном свету, да се бави филантропијом, постане допунски професор и професионални голфер.

Близак америчким демократама и Клинтоновима аутор је две књиге од којих је једна о модерном ратовању, где је као пример узето бомбардовање Србије. Дакле, ратни профитер који се на Балкан вратио по још.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови:

?>