МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова

ИСКРА на Фејсбуку

(Матија Бећковић) Фото: Марина Лопичић

Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Андрић, Миланковић, Исидора и Десанка, изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим. Превазилажење вековних неспоразума Срба и Албанаца било би пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци
Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу.

Тако је и у интервјуу за Курир остао резервисан када је у питању скорији улазак Србије у Европску унију, не полаже превише наде ни у могућност потпуног изглађивања вишевековних несугласица између Срба и Албанаца, док за победе и поразе српских политичара каже да немају никакве везе с реалношћу у којој живимо. Поред тога што коментарише политику, Бећковић говори и о поезији, породици, фудбалу…

Ево нас скоро на крају 2017. године, па можете ли већ да оцените каква је она била?
– Има много преживелих. Чак и међу значајним личностима. Мада је још рано за славље. Док авион не слети у 2018, не треба скидати појас за спасавање.

Шта очекујете од 2018?
– Пре свега брз опоравак од 2017. А опоравка нема ако се жури.

Каква нам је власт, а каква опозиција? Шта су могли боље једни, а шта други?
– Њихови порази и победе немају никакве везе с реалношћу у којој живимо. „Црева нам крче њихово име!“

Шта недостаје српској политици?
– Највише недостају овце с карактером. Такозване робусне овце.

И даље мислите да би нам најбоље било с монархијом, круном и краљем?
– Кад се предомисле Велика Британија, Шпанија, Шведска, Норвешка, Данска, Холандија, Луксембург и Монако, можда ћу и ја.

Зашто су Срби и даље опчињени председником СФРЈ Јосипом Брозом Титом и временом његове владавине?
– То је жал за временима кад нису морали да мисле ни о чему. За мишљење су били задужени они по робијашницама у Митровици, Забели, Лепоглави… Неки од тих мислилаца сахрањени су на затворским гробљима. „Ко друкчије каже, клевеће и лаже!“

Добро, данас бар немамо Голи оток…
– Немамо оток, али не значи да га, овако голи, нећемо имати.

Шта је, заправо, људима дао комунизам?
– Туђе куће, сребрни есцајг, бисерне блузе, прилику да на миру и благостању испробају гардеробу убијених принцеза. По чувеној теорији да су и оне то од неког узеле.

А како се показала демократија?
– Као право јачег.

Колико су, према вашој оцени, реалне процене да би Србија у ЕУ могла да уђе 2025?
– Подједнако као и да уђе 2026. или неколико недеља раније. Као у трудноћи, и тај период би требало мерити недељама, а не месецима и годинама. Као што се у трудноћи зна у којој се недељи формира глава, око, нос, полни орган, слично је и с поглављима за улазак у ЕУ. Колико је недеља потребно до 2025, срачунајте сами. Па ако треба, може у ЕУ и царским резом.

Дакле, за 10 година Србија је у ЕУ или… где?
– У ЕУ или на опоравку после побачаја.

Шта ми можемо да дамо ЕУ, а шта од ње да узмемо?
– Боље да код других не проверавамо шта су им узели, а шта дали.

С друге стране, да ли се Срби превише куну и уздају у Русију и Владимира Путина? Тиме се припрема одступница ако нас не приме на Западу?
– То је све тако људски и разумљиво. Шта те кошта да кличеш на обе стране, па где упали.

Како видите изјаву Мила Ђукановића да „Срби у Црној Гори не могу бити третирани као дијаспора, и то не зато што је већина њих постала Срби у политичким процесима деведесетих, него првенствено због тога што су и они и сви њихови преци рођени у Црној Гори“?
– Занимљив феномен је да само Срби у Црној Гори не могу бити дијаспора, а у наше време ни домороци и староседеоци. Док Црногорци у Србији могу бити и дијаспора и староседеоци. Истина је да су Срби у Црној Гори настали у „политичким процесима деведесетих година“, али четрнаестог века, кад се после 1389. године и Косовске битке, како каже Његош, „збјежа у ове планине што се не шће у ланце везати „. Није мање чудо што Руси не могу да уклоне власт у Црној Гори, а могу да урнишу изборе и доведу Трампа на власт у Америци. Али ко је могао и помислити да ће голооточки Црногорци, који су онолике муке видели због Руса, увести санкције Русији. А шта ћемо ако се испостави да су се прерачунали они који су поверовали да је пропала и Србија и Русија и од њих побегли главом без обзира, као од највећих непријатеља… Погодите на кога мислим.

САД су ових дана признале црногорски језик…
– Чини ми се да је америчко предузеће за признавање језика признало црногорски надајући се да ће у знак захвалности на крају сви говорити енглески.

Да ли вас изненађује то што је Црна Гора постала део НАТО?
– Прва асоцијација ми је велика прослава тог успеха, али не видим јасно ни где се ни зашто одржава. И да ли ће или неће бити ватромета и довољно његушке пршуте из Војводине.

Годинама сте говорили да је Косово најскупља српска реч, али сада, међутим, тврдите да су најскупље речи „ментално здравље“. Шта се то догодило у међувремену?
– Надао сам се да ментално здравље неће бити тако скупо. И да ће се пронаћи лек. О државном трошку.

Може ли најављени унутрашњи дијалог о Косову да нас ослободи неких митова и заблуда?
– Чим се помене унутрашњи дијалог, помислим на густу маглу и непровидну, обесхрабрујућу тмушу.

САНУ је најавила да ће учествовати у том дијалогу, хоћете ли и ви лично?
– Чланство у САНУ не застарева. И чине га њени преминули и живи чланови, чија се имена наводе у сваком Годишњаку. Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Миланковић, Стојан Новаковић, Цвијић, Слободан Јовановић, Андрић, Милан Ракић, Исидора, Десанка… изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим.

Верујете ли толико пута поновљеним тврдњама да „Србија никада неће признати независност Косова“?
– Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова.

Да ли ће се у скорије време превазићи вишевековни неспоразуми Срба и Албанаца?
– То би било пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци. Ово ме подсети на причу кад је мајка једног песника дошла код Иве Андрића да му каже како га њен син много поштује и воли, те кад би му Андрић рекао да престане да пије, он би га сигурно послушао. Једино њега. А на то је Андрић рекао: „Знате, кад би он престао да пије, то више не би био ваш син“. Тако је и с овим питањем.

(Не)правда за Србе
ХАГ ЈЕ ПРИВАТНА ФИРМА

Хашки суд је завршио с радом. Да ли мислите да је он био објективан и праведан или пак селективан и антисрпски?
– Највише је био антиправни и антисудски. Једном речју – хашки. Млада, приватна фирма у повоју. Тек недавно основана и измишљена да би било и неправедно од ње очекивати нешто праведно и озбиљно.

Да ли су заиста само најгори ђаци једино успели у животу, како сте то једном рекли?
– Заборавио сам да истакнем како се тријумф најгорих ђака понекад мери минутима, а потом дугогодишњим робијама. И да тај други део славе дуже траје.

Можете ли да ми одговорите на оно што сте се и сами запитали – како се осећа стари строги професор који верује у своју мисију и своје критеријуме кад укључи телевизор и тамо угледа неког од својих најгорих ђака како води главну реч или кад најгоре ученике сахрањују у Алеји великана, додељују им награде за животно дело?
– Кад би професор имао пара за инфостан и грејање, можда би се сећао и својих критеријума. Али ако су му због дугова давно исекли струју, више води рачуна ко би му је укључио него какав је био ђак.

Да ли се и даље, како сте једном оценили, у мраку најбоље видимо?
– И мрак је релативан појам. Ако сам рекао мрак, пре сам мислио на унутрашњи вид него на сијалице.

Зашто Срби, како кажете, лакше дају новац за ајфон него за зубара?
– Ајфон је 7, а зуба је 32.

Како се догодило да својевремено радите за часопис Чик, који је претеча данашњих таблоида? Из Чика сте изабрани у САНУ…
– Тад се звао Чик погоди. Редакција је личила на редакцију Енциклопедије модерне. Све што је гоњено и било на црним листама у Југославији налазило је ухљебије у Чику, пишући под туђим именима. Били су ту Бора Глишић, Жарко Видовић, Душко Радовић…

Чему вас је научио чувени Душко Радовић, који вам је био велики пријатељ?
– Љубави и радости због неодољиве узалудности и бесмисла људског постојања.

А шта сте научили од Меше Селимовића, с којим сте се такође дружили?
– Да је сваки човек увек на губитку.

Јесте ли се заиста активирали на Твитеру или је у питању лажни профил?
– Не знам колико је добро за моју репутацију да признам како немам чак ни Твитер.

Крајем месеца држите 20. песничко вече на Звездари. Је ли то доказ да поклоника поезије и те како има?
– Кад је било време да бирам између два маратона: у трчању или поезији, одлучио сам се за поезију.

Колико је ово време погодно за песнике?
– То боље знају Пинкове звездице. Тамо се преселило царство поезије.

Сусрети с бившим премијером
КОШТУНИЦА ДОШАО СЕБИ ТЕК КАД СЕ РАТОСИЉАО ВЛАСТИ

Да ли се срећете с Војиславом Коштуницом? О чему разговарате и како он гледа на данашње прилике у друштву?
– Да сам се сетио да ћете ме то питати, укључио бих диктафон. Док је био на власти, на његовом лицу се видело да му је непријатно и да је у туђој кожи. А чим се ратосиљао беде, синуло му је лице и дошао је себи.

Да ли бисте и данас с њим, као пре десетак година, отишли на Цецин концерт?
– Најомиљенији су ми они концерти кроз које се пролази.

О породици
ГИНУО САМ ВИШЕ ПУТА

Шта саветујете ћерке и унуке?
– Ћерке саветујем да имају унуке, а унуке да имају ћерке.

Је ли вас насмејала прича ваше ћерке Оље, за коју је недавно неки радник на улици рекао: „Ова је онај писац Матија Бећковић“?
– То је пре сцена из неког филма, а не стварност. Или неки безбрижни буржуј заостао из старих добрих времена. Мене обично питају: „Имаш ли који динар? Гладан сам“.

Негде сам прочитао да се водите речима свог деде: „Где год сам хтео нешто да учиним, свуда сам погинуо“. Па, је ли све досад вредело тога?
– Нико мој никада није умро. Сви су гинули. Па и ја више пута.

Ватрени навијач
БЕЗ ПАРТИЗАНА НЕМА НИ ЗВЕЗДЕ

Познати сте звездаш. Шта вам представља Црвена звезда?
– Како је рекао звездаш Милош Црњански: „Бескрајни плави круг и у њему (црвена) звезда.“

Шта мислите пак о Партизану?
– Без црног нема црвеног.

О боемској четврти
СКАДАРЛИЈА ЋЕ ПРЕЖИВЕТИ ПЛАСТИЧНУ ХИРУРГИЈУ

Често сте у Скадарлији, која се тренутно реконструише. Мислите да ће сачувати своју препознатљивост?
– Никаква пластична хирургија неће учинити да то не преживи Скадарлија. Без обзира на то каква изиђе из завоја.

Шта би Ђура Јакшић рекао да то може да види?
– „Море, Турци, не газ‘те орање!“

Курир, Бобан Каровић

Тагови:

1 коментар

  1. sasa каже:

    Goslodine Beckovicu.
    Krajnje je vreme da ljudi popot vas glasno i jasno kazu sta misle o koaliciji sa Haradinajem, carinama na granici Kosova, polaganju zakletve Hasimu Taciju, telefonskom broju za Kosovo, povlacenju Interpolove poternice za Haradinajem, „unutrasnjem dijalogu“.. itd. a, sto je najvaznije, o promeni Ustava Srbije!
    Da ne govorim o Toniju Bleru, Gerhardu Srederu, Sorosu, caru Muratu, Mili Djukanovicu, Maxu Weberu, bin Zajedu i ostalim idolima naseg vrlog predsenika Srbije.
    Nemate vise prava na cutanje, jer su na prolece moguci sukobi u Srbiji. Moguc je i realan gradjanski rat, a rekao bih ne samo u Srbiji, nego i u Makedoniji.
    Sta ce biti u Skoplju kada Zaev prihvati ime Nova Makedonija (kao sto je obecao), i sta ce biti kada na ulice Skoplja izadje stotine hiljada ljudi?
    Sta ce biti u Beogradu kada Vucic promeni Ustav (kao sto je obecao), i na ulice izadje stotine hiljada ljudi?
    Dovoljno je da neko na tom protestu strada, i onda zivi cunami nece NIKO moci da zaustavi!
    Ni sluzbe, ni NATO, ni Moskva, ni panciri, ni suzavac.
    Sila Boga ne moli, gospodine Beckovicu.

Оставите одговор на sasa Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.