ИЗАЗОВ ”ТРЕЋЕГ ГРАДА”: После Дрвенграда у Мокрој Гори и Андрићграда у Вишеграду, Емир Кустурица пред пројектом обнове Старог града у Ужицу

КАО ВАЛТЕР ИЗНАД САРАЈЕВА: Кустурица на Старом граду (Фото: Р.Андрић)

КАО ВАЛТЕР ИЗНАД САРАЈЕВА: Кустурица на Старом граду (Фото: Р.Андрић)

. На брду поред Старог града могао би се саградити ”нови стари град” од камена, са садржајима које тврђава нема и историјски не може да има, а који су данашња потреба.

    . Са магистрале – пешачки висећи мост, а од Теслине хидроцентрале до врха Старог града – лифтом.

 

    Иако по формалном образовању није архитекта, Емир Кустурица, филмски редитељ, 2005.године добио је Европску награду за архитектуру, коју Фонд Филипа Ротијеа, из Брисела, додељује једном годишње за највредније архитекстонско остварење на европском континенту.

Награђен је Дрвенград – пројекат који је Кустурица реализовао на Мећавнику у Мокрој Гори, дајући старим, напуштеним дрвеним кућама нови живот, тако што их је са Таре и Златибора преселио у Мокру Гору и груписао у насеобину са свим драгоценим обележјима прошлости, али и са свим достигнућима савремене цивилизације.

Из Дрвенграда је поникла идеја о каменом граду – којег је Кустурица саградио у Вишеграду и назвао га – Андрићградом, по нобеловцу Иви Андрићу који је, можда, сањао да ће добити Нобелову награду за књижевност, али не и да ће добити и свој град.

ТИМ: Први састанак радног тима – ”на терену”

ТИМ: Први састанак радног тима – ”на терену”

На крају прве деценије од настањивања Емира Кустурице у овом крају, пред њим је нови изазов: реализација пројекта у Ужицу, чији је почасни грађанин, а који се састоји од реконструкције Старог града ужичког велможе Николе Алтомановића и његовог ”осавремењивања” садржајима који ће помирити прошлост са данашњим потребама града, његових људи и гостију.        – Стари град је дивно здање, чак и у рушевинама и остацима оваквим какви јесу! – први је утисак Емира Кустурице са зидина ужичке тврђаве коју је, са представницима градске власти, посетио пре неколико дана. – Стручњаци треба да ураде свој део посла, како би што веродостојније реконструисали тврђаву, а упоредо ваља радити на осмишљавању садржаја обновљеног града и његове околине.

Кустурици се допала идеја према којој би између магистралног пута Ужице – Златибор и тврђаве био постављен висећи моста за пешаке, од платоа на коме би био уређен паркинг са угоститељским објектом, до ”пријемног платоа” поред зидина Старог града.

– На малом простору концентрисан је пуно тога, али ништа није међусобно повезано. – примећује Кустурица. – Импресивна је чињеница да се у подножју Старог града, на обали реке налази друга хидроцентрала у свету, саграђена на принципу Теслиних струја, и да је она изворно сачувана! Од те електране, која би била прва тачка за посетиоце који Старом граду прилазе у нивоу реке, могао би се саградити лифт који води ка врху Старог града…

А, горе, поред Старог града, на брду на којем ће се градити црква, могао би се, око цркве, саградити ”нови стари град” од камена…

– Саградите хотел у који ће долазити и Ужичани, амфитеатар, сликарске атељее, локале, радионице… Стари град мора добити нови садржај, у некој врсти реплике на суседном брду. – каже Кустурица, који је постао члан ”радног тима” за реализацију овог пројекта, у којем су, осим Николе Селаковића, министра у Влади Србије, и Тихомира Петковића, градоначелника Ужица, и Предраг Терзић, градоначелник Краљева и Иван Милутиновић, вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика из Краљева.

ГРАФИКА: Некадашњи изглед града Николе Алтомановића (1862.година)

ГРАФИКА: Некадашњи изглед града Николе Алтомановића (1862.година)

– Из правца Турице могуће је урадити квалитетну саобраћајницу до платоа испред Старог града. – каже Тихомир Петковић, градоначелник Ужица. – То је битан предуслов и за обимне рестаураторске радове који предстоје, а за чије финансирање очекујемо помоћ из европских фондова. Али, пре свега, потребно је да припремимо техничку документацију.

Осим Старим градом и његовом околином, представници Ужица и Емир Кустурица разговарали су о још једном пројекту, чија је реализација у току: обнављању Аеродрома ”Поникве” , које је при крају, и изградњи приступних саобраћајница.

Посебно занимљивом показала се стара идеја о изградњи пута од Поникава до Хотела ”Оморика” на Тари. За ову саобраћајницу урађен је пројекат 1981.године, али није реализован и поред чињенице да нова саобраћајница, осим што повезује Тару и Кремна са Аеродромом, а индиректно и Златибор и Мокру Гору, скраћује Ужичанима пут до Таре за 20 километара.

Пројекат ће, након обнове и ревизије, највероватније бити реализован средствима Републике Србије.

 

Радоје Андрић

 

Тагови: , ,

?>