Getty © narvikk

Излазак САД из НАТО-а како би могле да подрже Израел у рату против Турске звучи као геополитичка фантастика, али ако се узме у обзир да у израелским политичким круговима Турску називају другим непријатељем Израела, одмах после Ирана, све почиње да изгледа другачије, написао је на Телеграму руски сенатор Алексеј Пушков.

Како је навео, према мишљењу недавно пензионисаног директора Националног центра за борбу против тероризма Владе САД Џоа Кента, стварни разлог изјава о могућем изласку САД из НАТО-а није повезан са односима са европским савезницима.

Наиме, како истиче Кент, прави мотив таквог потеза лежи у томе да би, у случају рата између Израела и Турске, Сједињене Државе могле несметано да стану на страну Израела, пошто више не би биле везане обавезама из Северноатлантског уговора.

„Уосталом, ко је мислио да ће САД отети Мадура, затражити Гренланд и започети ирационалан рат против Ирана? ‘Сви ножеви су извучени’, како у оваквим ситуацијама кажу Англосаксонци“, закључио је Пушков.

Чланак Пушков објаснио зашто би САД могле да напусте НАТО: Следећа је Турска? се појављује прво на ИСКРА.

CC BY-SA 2.0 / Dave Bezaire / B61 Nuclear bomb

Немачка би могла да реализује план о стварању нуклеарног оружја, што би представљало велики безбедносни ризик за Европу, с обзиром на историју Немачке и разорну моћ нуклеарног наоружања, упозорава руски војни експерт Виктор Литовкин.

Коментаришући саопштење руске Спољне обавештајне службе да је Европска унија започела тајни рад на стварању сопственог капацитета за производњу нуклеарног оружја он је појаснио да то могу учинити само поједине државе ЕУ , пре свега Француска и Немачка.

Немачка , према његовим речима, има индустријске и техничке капацитете и могућности да створи нуклеарно оружје, док је Француска једина држава – чланица Европске уније која поседује нуклеарни арсенал .

„Друге земље имају могућност да направе одређене компоненте нуклеарног оружја. Дакле, једина земља која може све те компоненте да састави је Немачка. Зато, ЕУ покушава да прикрије Немачку која покушава да створи своје нуклеарно оружје. За европску безбедност то је велика претња. Ни Русија ни друге озбиљне земље неће оставити без пажње стварање нуклеарног оружја, јер нуклеарно оружје у рукама Немачке, земље која је два пута изазвала светске ратове, представља огроман ризик за уништење саме Европе у ватри нуклеарног рата“, упозорава Литовкин.

Литовкин истиче да би немачко нуклеарно оружје представљало велики безбедносни ризик за Европу , па свет не би стајао по страни.

„Ако Сједињене Државе и Израел раде све, чак и прекомерно како Иран не би имао нуклеарно оружје – иако Иран никада озбиљно никога није напао и није покренуо светски рат – онда ће за Немачку, како она не би имала нуклеарно оружје, такође морати да се примени сила, ако дипломатске мере не дају резулатате. По мом мишљењу, у случају да ова идеја буде реализована онда може почети нови рат на територији Европе “, оцењује Литовкин.

Руска Спољна обавештајна служба је, износећи своја сазнања, истакла да је руководство ЕУ и низ њених водећих земаља поново „дотакло дно у сопственом лудилу и политичкој неодговорности, вођено патолошком русофобијом“.

Брисел спроводи план који има за циљ поткопавање међународног система за спречавање ширења оружја за масовно уништење, под изговором „обуздавања“ Русије.

Руска обавештајна служба напомиње да земље ЕУ већ поседују значајно искуство у стварању компоненти нуклеарног оружја и имају индустријску базу за њихову производњу.

Немачка, Италија, Чешка, Белгија, Холандија, Шведска и Шпанија могу да користе своје постојеће нуклеарно гориво за издвајање плутонијума погодног за нуклеарну бомбу. Немачки стручњаци су способни да произведу плутонијум за нуклеарно оружје у року од месец дана и уранијум за нуклеарно оружје у року од недељу дана, наводи се у саопштењу.

Руска Спољна обавештајна служба позвала је Сједињене Америчке Државе и друге земље да спрече Европску унију да развија сопствено нуклеарно оружје како би се избегла нова глобална трка у наоружању.

Шта се крије иза „кишобрана“

На почетку процеса, руководство ЕУ се договорило да обезбеди што затворенији режим припрема за могућу производњу нуклеарног оружја, док јавно Брисел и даље показује приврженост америчком „нуклеарном кишобрану“ како би добио време за тајно формирање сопствене инфраструктуре и припрему јавног мњења.

„Споразум о неширењу нуклеарног оружја, нажалост, грубо крше, пре свега, Сједињене Државе, јер САД су распоредиле на територији Европе – у Италији, Белгији, Холандији, Немачкој и Турској – своје атомске бомбе B-61 серије 12 и 13. Поред тога, обучили су пилоте тих земаља за употребу тих атомских бомби. Штавише, опремили су ловце и бомбардере тих земаља опремом за примену тих бомби. У НАТО-у постоји Комитет за нуклеарно планирање , у који су укључене све земље НАТО-а, чак и Албанија, а које уопште не би требало да буду упознате са нуклеарним планирањем и применом нуклеарног оружја“, наводи Литовкин.

Он оцењује да је то грубо кршење Договора о неширењу нуклеарног оружја , чији први члан, како наводи, говори о томе да се државе које поседују нуклеарно оружје обавезују да неће, ни директно ни индиректно, ни под каквим изговорима, преносити нуклеарно оружје нити контролу над њим било коме, нити ће помагати, подстицати или на било који начин наводити државе које немају нуклеарно оружје да га произведу или набаве.

Члан 2 Споразума о неширењу нуклеарног оружја oбавезује државе које не поседују нуклеарно оружје да га не производе, не набављају и не траже помоћ у његовој производњи, истиче Литовкин. Овај члан забрањује контролу над таквим оружјем, спречавајући ширење нуклеарног арсенала изван држава које су га већ поседовале до 1968. године.

Једина земља НАТО-а која није у овом комитету је Француска, јер још од времена Шарл де Гола не жели да стави своје нуклеарно оружје под туђу контролу тј. контролу НАТО-а, напомиње Литовкин.

Експерт истовремено подсећа и да су повод за америчко-израелске нападе на Иран биле тврдње Вашингтона да је Техеран близу развоја нуклеарног оружја.

„У НАТО Комитету за нуклеарно планирање ови принципи се апсолутно игноришу. Дакле, судбина овог споразума није нимало завидна, посебно после криминалне агресије Сједињених Држава на Иран … Сада Иран разуме да само нуклеарно оружје може да спаси његов суверенитет и независност, као што је то спасило суверенитет и независност Северне Кореје, док Садам Хусеин и Гадафи, као и Иран, нису имали нуклеарно оружје и знамо шта им се догодило“, подсећа експерт.

Криза и енергетски проблеми коче нуклеарне планове

Медији су објавили да власти Велике Британије, Француске, Немачке и Шведске разматрају опције за проширење европског нуклеарног штита због сумњи у америчке гаранције .

Међутим, Литовкин сматра да је идеја о европском „нуклеарном штиту“ нереална и да представља само политичку реторику. По његовом тумачењу, тај концепт се везује за принцип колективне одбране у НАТО-у , али је мало вероватно да би нуклеарне силе попут САД, Британије или Француске заиста употребиле нуклеарно оружје ради заштите мањих савезника.

„Сједињене Државе такође неће користити своје нуклеарно оружје да би заштитиле неке земље. Видимо на примеру Ирана да чак када Сједињене Државе захтевају од својих европских вазала да учествују у деблокади Ормуског мореуза они чак и то одбијају, а да не говоримо о томе да ни Пољска, ни Албанија и ниједна друга земља не могу да рачунају да ће их заштити НАТО“, напомиње експерт.

Он такође истиче да Немачка има потенцијал да развије нуклеарно оружје, али да је тренутно ограничена економским и енергетским проблемима, као и стањем индустрије. Ипак, наглашава да би уколико постоји политичка воља , ти проблеми могли бити превазиђени.

„Једини проблем Немачке данас је озбиљан недостатак енергије. Нема гаса, нити нафте, све је веома скупо. Хемијска индустрија , која је неопходна за стварање нуклеарног оружја, такође је на ниском нивоу, јер нема компоненти за рад и нема горива. Дакле, има много проблема, али главно је поставити задатке, а затим се може радити на његовом остварењу“, сматра саговорник Спутњика.

Када је реч о реакцији Русије, он сматра да би она у почетку била политичка и информациона, док би даљи потези зависили од развоја ситуације.

Чланак Једино би Немачка могла да направи атомску бомбу, али би одвела Европу у катастрофу се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Markus Schreiber

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп пружио је данас подршку мађарском премијеру Виктору Орбану пред парламентарне изборе у Мађарској заказане за 12. април, истакавши да се радује наставку блиске сарадње са њим.

У објави на друштвеној мрежи Трут Соушал, Трамп је Орбана описао као јаког и моћног вођу, који постиже значајне резултате и неуморно ради за своју земљу и народ, као што и он лично ради за САД.

Он је навео да Орбан ради на заштити Мађарске, развоју економије, отварању радних места, унапређењу трговине, сузбијању илегалне имиграције и очувању закона и реда.

Трамп је додао да су односи између Мађарске и Сједињених Америчких Држава достигли нови ниво сарадње током његове администрације и да се радује наставку блиске сарадње са Орбаном.

„Радујем се наставку блиске сарадње са њим како би обе наше земље могле даље да унапређују овај изузетан пут ка успеху и сарадњи. Био сам поносан што сам подржао Виктора за реизбор 2022. године и част ми је што то поново чиним“, написао је амерички председник.

Он је позвао грађане Мађарске да изађу на изборе и гласају за Орбана, наглашавајући да му даје потпуну и апсолутну подршку за реизбор.

Чланак Трамп подржао Орбана пред изборе: Јак и моћни вођа, радујем се наставку сарадње се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Morteza Nikoubazl/NurPhoto via Getty Images

Ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи изјавио је да Техеран захтева надокнаду за штету коју су САД и Израел проузроковали током сукоба, преноси агенција РИА Новости.

„Свакако ћемо захтевати надокнаду за сваку проузроковану штету, за проливену крв мученика“, рекао је Хамнеи у обраћању Иранцима, које је објавила његова прес-служба.

Такође је изјавио да је Иран одлучан да освети смрт бившег иранског лидера Алија Хамнеија и других Иранаца.

„Чврста воља да се освети његова проливена крв и крв свих мученика који су погинули током другог (сукоб са Израелом у јуну 2025. године) и трећег (тренутни рат) који су нам наметнути, живеће у нашим срцима и душама“, додао је ирански лидер.

Осим тога, истакао је да ће Иран управљање Ормуским мореузом дефинитивно подићи на нови ниво.

Обраћајући се нацији, напоменуо је да су Иранци победили у овој одбрани.

„Данас и до овог тренутка, можемо смело да кажемо да сте ви (народ Ирана) победили у трећој епској светој одбрани“, изјавио је Хамнеи.

Поручио је и да Техеран очекује „прави одговор“ од својих регионалних суседа, који ће показати братство. Према његовим речима, „светски освајачи“ су показали своје право лице покушавајући да убију иранску децу.

У контексту могућих мировних преговора са САД, он је изјавио да „Техеран не тражи рат, али да неће одустати од својих права“.

Чланак Хамнеи се обратио народу: Иран захтева надокнаду штете које су САД нанеле се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Sergey Bobylev/Kremlin Pool

Одлуком Врховног команданта Оружаних снага Руске Федерацијe Владимира Путина, у вези са приближавањем православног празника Васкрса, проглашава се прекид ватре од 16 часова 11. априла до вечери 12. априла 2026. године, објављено је вечерас из Кремља.

Руском министру одбране Андреју Белоусову и начелнику Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације – команданту Здружене групе снага, генералу армије Валерију Герасимову, наложено је да обуставе непријатељства у свим правцима током овог периода.

Русија очекује да ће украјинска страна следити тај пример, додаје се у саопштењу Кремља.

„Снаге треба да буду спремне да спрече било какве провокације непријатеља, као и било какве агресивне акције“, наводи се у саопштењу.

Председник Русије наложио је Оружаним снагама Руске Федерације да обуставе борбена дејства током трајања примирја, али да остану спремне да одговоре у случају напада противника.

Чланак Путин прогласио васкршње примирје се појављује прво на ИСКРА.

None © Jonathan Ernst (POOL)/TANJUG

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс завршио је дводневну посету Мађарској поруком подршке премијеру Виктору Орбану и критикама на рачун Европске уније.

Говорећи новинарима на Међународном аеродрому „Лист Ференц“ у Будимпешти, Венс је захвалио мађарском народу на гостопримству и поручио да Орбан ужива пуну подршку њега и америчког председника Доналда Трампа, пренео је мађарски „Хирадо“.

„Апсурдно је да бирократија ЕУ намеће трошкове мађарском народу како би утицала на резултате избора“, рекао је Венс, додајући да и Трамп дели такав став.

Током посете, Венс је учествовао на скупу поводом Дана мађарско-америчког пријатељства заједно са Орбаном, где је похвалио мађарског премијера због, како је навео, „очувања суверенитета земље и супротстављања притисцима из Брисела“.

Амерички потпредседник је критиковао политику Европске уније, тврдећи да одлуке „бриселске бирократије“ доводе до раста цена енергије и подривају суверенитет држава чланица.

Венс је током боравка у Будимпешти посетио и Kолегијум Матијас Kорвинус, где је учествовао у разговору са студентима.

Том приликом је оценио да Сједињене Америчке Државе не намеравају да се мешају у мађарске изборе и позвао је грађане да гласају за лидера кога желе.

По завршетку посете, Венс је најавио да ће пре повратка у САД отпутовати у Пакистан, где ће предводити америчку делегацију у разговорима о регионалним безбедносним питањима.

Парламентарни избори у Мађарској одржавају се 12. априла, а западни медији их описују као најзначајније у Европи у 2026. години.

Копља ће укрстити премијер Виктор Орбан и његов изазивач и лидер партије Тиса Петер Мађар.

Чланак Џеј Ди Венс у Будимпешти: Шта је поручио Европљанима, а шта Мађарима који се спремају за гласање се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Dursun Aydemir/Anadolu via Getty Images

О чланству Украјине у НАТО-у више се не расправља, већ само о концепту безбедносних гаранција за Кијев, изјавио је генерални секретар Алијансе Марк Руте.

„На самиту у Вашингтону, када је НАТО прослављао 75 година, постојао је договор о неповратном путу Украјине ка НАТО-у, али чињеница је да је неколико земаља уздржано, укључујући Немачку, Словачку, Мађарску, Сједињене Државе, зато не мислим да је то тренутно на столу“, навео је Руте.

Како додаје, сматра да питање чланства Украјине у НАТО-у неће моћи да буде решено у скорије време, с политичке тачке гледишта.

„Морали смо да се померимо са НАТО-а на ‘шта онда’, како бисмо се побринули да Русија неће напасти након дугог примирја или, још боље, мировног споразума. То је тај концепт безбедносних гаранција о којима се сада дискутује“, додао је Руте.

Осим тога, изразио је жаљење што се линија фронта у Украјини креће у „погрешном смеру“.

„Све у свему, линија фронта се и даље креће у погрешном смеру – веома споро, али ипак… Генерално гледано, и даље видите да се креће у погрешном смеру ако сте за Украјину,  а против Русије, као ја“, рекао је Руте.

У априлу 2008. године, на самиту НАТО-а у Букурешту, Алијанса је у завршну декларацију самита укључила писано обећање Украјини и Грузији да ће „једног дана постати чланице НАТО-а“.

Слична је била и формулација усвојена на самиту НАТО-а у Виљнусу у јулу 2023. године, када је изјављено да је „будућност Украјине у НАТО-у“, али поново без прецизирања временског оквира.

Године 2024, на самиту у Вашингтону, Алијанса је изјавила да је Украјина „на неповратном путу“ ка чланству у НАТО-у. Ова изјава је понављана у говорима тадашњег генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и његовог наследника Марка Рутеа скоро шест месеци.

Након што је администрација Доналда Трампа ступила на дужност у јануару 2025. године и након што је добио појашњења од нове администрације о новом курсу САД, Руте је изјавио да НАТО никада није дао никаква конкретна обећања о приступању Украјине.

Москва је више пута истакла да је чланство Украјине у НАТО „црвена линија“.

Раније је руски председник Владимир Путин напоменуо да је могуће чланство Украјине у НАТО-у претња безбедности Русије. Нагласио је да су ризици придруживања Кијева Алијанси један од разлога за покретање Специјалне војне операције.

Чланак Руте срушио снове Зеленском: Чланство Украјине у НАТО-у више није на столу се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Kremlin Press Office / Handout/Anadolu Agency via Getty Images

Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је закон којим се уводи кривична одговорност за порицање или одобравање геноцида над совјетским народом, као и скрнављење споменика жртава геноцида, преноси агенција РИА Новости.

Закон утврђује кривичне казне до пет година затвора за уништавање, оштећење или скрнављење гробова жртава геноцида над совјетским народом који се налазе у Руској Федерацији или иностранству, као и споменика, стела, обелиска, других меморијалних објеката или објеката који обележавају жртве геноцида над совјетским народом, „са намером да се оштети историјски и културни значај таквих објеката“, наводи се у документу.

Кривичне казне до три године затвора предвиђене су за порицање или одобравање геноцида над совјетским народом, као и за вређање сећања на жртве геноцида над совјетским народом, додаје се.

Осим тога, председник је потписао закон усмерен на побољшање надзора локалне самоуправе и њихових службеника, узимајући у обзир њихов правни статус.

Такође, потписао је закон којим се забрањује пробни рад за жене са децом млађом од три године приликом конкурисања за посао.

Чланак Заштита истине о Другом светском рату: Путин потписао закон, предвиђене и казне затвором се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Westend61

Председник Русије Владимир Путин није донео никакве одлуке у вези са проглашавањем ускршњег примирја, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Осим тога, коментаришући то што у Француској постоји забринутост због могућности отвореног рата са Русијом, портпарол Кремља је истакао да Русија не представља претњу ниједној држави која не планира да постане центар за антируске активности, која не намерава да уништава рускојезично становништво и подрива њену безбедност.

Према мишљењу Кремља, такве бојазни нису основане.

„Напротив, Русија тражи добре односе засноване на узајамном поштовању и користи са свим земљама, укључујући и Европу, која и даље одбија у потпуности сваку врсту контакта“, нагласио је портпарол шефа руске државе.

Чланак Кремљ: За сада без одлуке о ускршњем примирју се појављује прво на ИСКРА.

Getty © NurPhoto / Contributor

Плакати политичких кандидата у Мађарској делују као да су део некакве уличне изложбе – урамљени, уредно постављени, неоштећени. Такорећи, без икаквих трагова политичке мржње. До јуче, пре него што је у град стигао Џеј Ди Венс, десна рука главног вашингтонског каубоја, ни Будимпешта на први поглед није изгледала као престоница земље у жестокој изборној грозници. Али поруке двојице главних кандидата – Виктора Орбана и Петера Мађара – од почетка кампање гласније одјекују ван, него у Мађарској.

Јер, ова сe утакмица игра на геополитичком терену и не само између Фидеса и Тисе, већ и између Вашингтона, с једне, и Брисела и Кијева с друге стране. Оптужбе о мешању ЕУ, које је јуче јасно изрекао и потпредседник Америке, подршка која на адресу Петера Мађара долази из појединих европских центара моћи, али и случајеви попут прислушкивања министра спољних послова Петера Сијарта појачали су утисак да избори имају шири значај од националног.

Зато је и победа на овим изборима више од још једне освојене утакмице. Тријумф Орбана био би порука Бриселу – да у ЕУ и даље постоји простор за политику суверенитета, и Вашингтону – да је Мађарска европско срце MAГA визије. Ако, пак, победи Петер Мађар, Брисел ће такве резултате дочекати као знак да је Мађарска спремна да се врати у политички строј Европске уније, а Кијев као најава повољнијег односа према украјинској позицији.

Исход избора у недељу ће широм отворених очију чекати и Србија и Република Српска, где се победа Орбана види као опстанак ретког савезника у Европи који разуме њихове позиције, а пораз као још један корак ка политичкој изолацији у окружењу које има све мање слуха за њих.

Мађар против Орбана, град против унутрашњости

Орбан у завршницу кампање улази са јасним наративом: против њега не стоји само опозиција, већ политичка опција која не служи мађарским, већ интересима Кијева и која је спремна да европским новцем подржи Украјину у сукобу са Русијом. У том оквиру, бирачима поручује да ће 12. априла одлучити хоће ли Мађарска остати суверена у доношењу одлука или ће се приклонити политици која долази споља.

Мађар, с друге стране, инсистира на унутрашњим темама – корупцији и економији. Бираче позива да „стану на пут олигархији“, коју је Фидес наводно градио од 2010. године, односно од када се Орбан вратио на власт. Он снагу црпи из урбаних средина, пре свега из Будимпеште, док Фидес своју предност гради у унутрашњости земље и у директном контакту са бирачима. Орбанова главна битка је да спречи одлив гласача.

„Постоји неколико округа у Мађарској који могу бити интересантни и где ће Мађар пробати да преокрене ситуацију, јер њему није довољно да добије велике градове за већину у парламенту. Мађарски систем је такав да са 50 одсто добијених гласова на нивоу државе можете добити и до две трећине места у парламенту, што је Фидес успевао. Сада је готово извесно да Фидес не може толико да добије, али натполовичну свакако може“, објаснио је геополитички аналитичар Предраг Рајић за Културни центар Нови Сад и додао да у недељу очекује високу излазност.

Мали играчи, велики утицај

Мађарски изборни систем један је од кључних фактора. Парламент има 199 посланика, од којих се већина, односно 106 бира по већинском систему, док 93 по пропорционалном систему са страначких листа.

У већинском делу система, грађани гласају за кандидата именом и презименом, а победник је онај ко освоји највише гласова без другог круга и без апсолутне већине. Управо тај модел иде у прилог странкама које имају развијену теренску мрежу и препознатљиве локалне кандидате – што је предност Фидеса.

Отежавајућа околност за Тису су и мање политичке опције, које би, иако појединачно слабе, могле да утичу на расподелу мандата. Иако је трка сведена на две, мање странке могу да имају велику улогу.

Познаваоци мађарских прилика кажу да Наша домовина, странка Ласла Тороцкаја, која заступа још тврђу националну политику од Фидеса, има шансу да пређе цензус, што би могло довести до ситуације у којој ће бити неопходна постизборна сарадња. У том случају, Тороцкај би се пре окренуо Орбану него Мађару, али уз могуће услове и даље идеолошко померање удесно.

Демократска коалиција, на чијем је челу Клара Добрев, бивша супруга некадашњег премијера Ференца Ђурчања, је на ивици цензуса, док Партија двоглавог пса може привући бираче алтернативне левице којима је Мађар превише десно позициониран.

У најнеизвеснијим изборима до сада, бољи преглед на ситуацију не дају ни анкете чија се предвиђања разликују у зависности од тога да ли долазе из извора блиских једној или другој страни.

Али оно што је извесно – резултате у недељу неће чекати само Мађари. Исход ће да очекују и Брисел, и Кијев, и Вашингтон и Београд – свако са својим рачуницама и са својим страховима од онога што би из Будимпеште могло да стигне.

Чланак Мађарска уочи избора: Одлука која би могла да уздрма више од једне политичке сцене се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Павел Лисицын /

ЕУ под фирмом заштите од наводне претње од Русије тежи да направи нуклеарно оружје, а иза свега се заправо крије намера да Украјини, то јест Владимиру Зеленском, омогуће да се дочепа те врсте наоружања.

Ово је мишљење Андреје Млакара, војнополитичког аналитичара, вести из Москве да је Европска унија започела тајни рад на стварању сопственог капацитета за производњу нуклеарног оружја, на шта је упозорила руска Спољна обавештајна служба (СВР).

Млакар каже да је Европска унија покушавала више пута да набави нуклеарно оружај упоредо са покушајима да га направи.

„Једине две нуклеарне европске земље су Велика Британија и Француска. Француска има ваздушну и поморску, а Велика Британија има само поморску компоненту. Урсула фон дер Лајен је хтела прво да уједини француску и британску нуклеарну компоненту и назове је европском нуклеарном компонентом. Наравно, од тога није било ништа, јер Емануел Макрон не жели да Европи уступи своје нуклеарне снаге. Е онда су дошли на нову идеју, а она гласи да Европска унија треба да има сопствено нуклеарно наоружање,“ каже Млакар.

Протурена је прво јавно прича кроз Немачку, подсећа Млакар, да ће Немачка бити та која може за пар месеци да направи атомску бомбу, да имају све техничке и технолошке капацитете и да то може брзо да се заврши.

„Немци су одавно имали сан још ’60-70-тих година да праве нуклеарно наоружање, али се од тога одустало, с обзиром на немачку ратну прошлост и у Првом и у Другом светском рату. Тако да није баш било воље ни сагласности у НАТО и међу савезницима да им се одобри да они праве бомбу,“ подсећа наш саговорник.

С друге стране, Млакар је сигуран да Америка неће никада дозволити да Европа, односно ЕУ има атомску бомбу.

„При томе, то би значило да Урсула фон дер Лајен, заједно са Кајом Калас, постане чувар кључа нуклеарних капацитета. Те амбиције у ЕУ да се направи европска нуклеарна бомба су веома порасле посебно последњих година од кад је почела Специјална војна операција у Украјини и посебно код Урсуле фон дер Лајен. С тим што би се у ту сврху користили и украјински нуклеарни стручњаци, јер је ту, сматрају, највећа жал била што је склопљен Будимпештански споразум из 1994. године када се Украјина одрекла нуклеарног наоружања. И сам Зеленски је био спреман и говорио да он има стручњаке, да има људе које би да раде на томе и да се прави нуклеарни арсенал. Јер и Зеленском је суштина да тај нуклеарни арсенал није потребан само да се Европа наводно брани од Русије, него што постоји, а што више забрињава и што је по мени већа опасност, жеља да се Зеленски дочепа нуклеарне бомбе,“ оцењује Млакар.

То би у пракси значило да ЕУ у ту сврху пре свега жели да направи неку ограничену серију нуклеарног наоружања које би евентуално било достављено Зеленском као противтежа руском нуклеарном арсеналу.

„Не брани се ту Европа, него се брани тај прљави план да би Украјина добила нуклеарну бомбу. На то је СВР већ неколико пута упозоравао, и планови су били такви. Европа више ради на томе, па је чак било могућности градње те тзв. прљаве нуклеарне бомбе. Али оно што више забрињава јесте мишљење да је време да Украјина добије нуклеарни арсенал. У Европској комисији велики је број заговорника такве приче, а предњаче Урсула и Каја, које желе да Европа прави као неки заједнички нуклеарни кишобран. А за тако нешто нема уопште потребе. При томе су Французи свој нуклеарни арсенал разместили близу границе са Немачком, а с друге стране постоје авио базе у којима се налазе и даље америчке нуклеарне бомбе у Европи. И немачки авиони су оспособљени да носе тактичко нуклеарно наоружање. Поред Немачке која има авионе способне да носе тактичке нуклеарне бомбе, спроводе се и војне вежбе на тлу Европе и Холандије. Значи имају капацитета, имају могућности, имају планове. Суштина планова јесте дати такво оружје Зеленском – не толико одбрана Европе од неке фантомске претње Русије, него да се припреми материјал који би се Зеленском у неком тренутку испоручио као војна помоћ,“ уверен је Млакар.

У саопштењу СВР наводи се и да су у бесконачним ходницима седишта ЕУ почели тајно да раде на изградњи сопствених потенцијала за производњу нуклеарног оружја, како тврде, искључиво ради обуздавања митске руске претње.

Чланак Да ли ЕУ прави нуклеарно оружје – за Зеленског се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Kyle Mazza/Anadolu

Председник САД Доналд Трамп је, са свог трона, налик на онај Зевсов, запретио да ће уништити читаву једну цивилизацију. А онда је, за многе неочекивано, уследио заокрет: објавио је да прихвата свих десет тачака иранског предлога за мир.

Шта то, у ствари, значи?

Погледајмо за тренутак ствари из америчког угла. САД нису успеле да изврше операцију „промене режима“. Трамп се није дочепао ни иранских залиха обогаћеног уранијума. Није отворио ни Ормуски мореуз: према саопштењу иранских власти, споразум са САД укључује „континуирану иранску контролу над Ормуским мореузом“. Претио је и да ће Ирану одузети његову нафту (која чини трећину светских залиха), али у то нико озбиљан није поверовао.

Десет тачака иранског предлога укључује задржавање контроле Ирана над Ормуским мореузом, сагласност за обогаћивање уранијума, укидање свих примарних и секундарних санкција, исплату одштете Ирану, као и повлачење америчких оружаних снага из региона Блиског истока…

Уследиле су, са Трампове стране, већ уобичајене похвале „најсјајнијој армади на свету“. „Већ смо испунили и премашили све војне циљеве, и веома смо близу постизања коначног споразума о дугорочном миру са Ираном, као и миру на Блиском истоку“, саопштио је Трамп.

Па онда изјављује да је свануо велики дан за светски мир и да ће то значити „ново златно доба Блиског истока“, у којем ће се згртати велики новац…

Лекције рата против Ирана

Али, то је пука реторика. САД су победиле али једино у лажима. У стварности, како примећује француски публициста Жан-Пјер Паж за сајт „Ву ду дроа“, „упркос хиљадама смртних случајева, намерном бомбардовању цивилних подручја, уништавању болница, школа и смрти 170 девојчица, овај изванредни рат је постао доказ отпорности целог иранског народа, њихове посвећености суверенитету и независности…“

Јер рат против Ирана, упозорава Паж, није био пука епизода. Он је сасвим другачије природе од свега што смо раније доживели: „Иран данас потврђује висок ниво развоја, кохерентности и друштвене кохезије, далеко од фантазија које пропагирају медијске (западне) карикатуре и расистичка, неоколонијална, арогантна реторика.“

Могуће га је разумети тек у контексту системске кризе либерализма, додаје он, која прати пад Запада, а агресија на Иран је у томе још само једна илустрација.

Псовке и увреде на католички Ускрс

Шта имамо на другој страни, у САД? Трампа. Подједнако је тешко преговарати са САД и Израелом – ово прво је још опасније, изјавио је руски геополитичар Алекандар Дугин у новој емисији „Ескалација“ на Радио Спутњику, што су Иранци, наравно, већ добро научили.

Чињеница да је Трамп себи дозволио да објави поруку пуну псовки и увреда на Ускрс јасно показује са ким Иранци имају посла, наставља руски мислилац: „На дан када су католици славили Васкрсење Христово, амерички председник је саопштио да ће предстојећи уторак бити дан када ће бити уништени сви ирански мостови и енергетски системи.“

Цитирајмо Трампово саопштење са мреже Трут соушал: „Никада нисте видели оно шта ће се десити у уторак.“ Након тога је уследио непристојан захтев за отварање мореуза и директна претња: „Ви, луди идиоти, живећете у паклу.“ И последњи, апсолутно богохулни акорд: „Хвала Алаху на томе. Председник Доналд Трамп.“

Чак је и већина америчких аналитичара у свему видела знаке брзо развијајуће клиничке дијагнозе, додаје Дугин, јер ниједан амерички председник у историји никада није овако разговарао са непријатељима, а ни са савезницима.

Трамп, каже Дугин, отелотворује „искреност“ агресора. Он отворено каже: „Убићу вас као псе. Да ли сте криви или не, није битно, уништићу све, згазићу вас ногама. Поседоваћу вашу нафту и постављаћу ваше вође.“

Узвишена етика Кербале против епског предатора

Ви сте нико, дакле: ви сте моји робови. Али, ништа од тога се није десило у случају Ирана.

За Иранце постоји етика Карбале: спремност да се прихвати земаљски пораз зарад велике духовне победе, попут првих хришћанских мученика. Битка код Карбале постала је симбол херојског, мученичког отпора агресору.

То је посебна култура жртвовања, каже Дугин, јер када Трамп нападне ово друштво са таквом отвореном окрутношћу, он не изазива страх, већ изузетну консолидацију и храброст.

Херојски ирански народ данас стоји уједињен против чистог, непатвореног зла, које долази са Запада, додао је руски мислилац.

Уосталом, овакав приступ отуђује многе, и Американце и Европљане, чак и саме глобалисте, и ствара снажне конфронтације. То се односи и на демократе и на значајан део његових бивших присталица из покрета MAGA, који су искрено веровали његовим речима о повратку традиционалним вредностима и напуштању агресивних ратова.

Штавише, погледајте шта неоконзервативни идеолози – Кристол и Кејган – пишу по друштвеним мрежама, каже руски мислилац: „Трамп сада спроводи свој програм: бестидну, директну хегемонију САД у њеном најсуровијем облику.“

На крају глобалисти су увек желели рат са Ираном, притисак на Русију, минимизирање улоге европских партнера у НАТО-у и агресију у региону Пацифика. „Али, чак и ови теоретичари ‘гвоздене песнице’ ужаснуто су се згранули због начина на који Трамп то ради. Они, заправо, кажу: ‘Желели смо ово, али његов бруталан и груб начин дискредитује наше сопствене планове’.“

Монструозна агонија униполарног света

Трампов проблем није нимало једноставан, пише бивши британски обавештајац Алистер Крук за сајт „Фондација стратешке културе“: Трамп сада можда схвата да је рат изгубљен, али он још није завршен; вероватно ће потрајати још неко време.

Трампова стратегија се додаје Крук, своди на проглашавање победе уз признавање пораза. Пре свега, не постоји лак начин за отварање Ормуског мореуза.

Разлози пораза које је Запад до сада претрпео су, додаје он пре свега интелектуални: немогућност разумевања онога што виде стратези у Пентагону значи да је немогуће ефикасно одговорити.

Док је пажња Запада била усмерена на кретање америчких трупа у региону, медији су пропустили су да увиде да је Иран измислио нови начин асиметричног ратовања. Иран је развио децентрализоване војне снаге, у коме су ракете замениле скупе платформе, попут носача авиона. Дубоко укопане ракете постале су иранско „ваздухопловство“ – замена за конвенционално ваздухопловство којим располажу САД.

Када нисмо у стању да разумемо шта нам је пред очима, закључује Крук, најлакше је посегнути за оним што знамо – за гомилањем трупа – и да наставимо да радимо оно што није функционисало ни у прошлости.

Рат ће потрајати још неко време, сматра Дугин, а сам Трамп, са својим вулгарним манирима, представља монструозну агонију униполарног света, која је изузетно опасна.

Заправо, то је рат за мултиполарност – против Ирана, Русије и Кине. Тек када у њему издржимо и победимо, сматра руски мислилац, човечанство ће добити прилику за истински мултиполарну будућност.

Чланак Дуга агонија Запада: Трамп пораз проглашава за победу се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Слика генерисана вештачком интелигенцијом

Пробој који је направио Пакистан у заустављању америчко-израелске агресије на  Иран уклапа се у шири заокрет светске политике: од запоадноцентричног модела ка систему у коме расте улога регионалних сила и незападних институција. Свет се убрзано креће ка мултиполарном поретку – од доминације једне силе ка преговарању и равнотежи интереса.

У решавању сукоба у Персијском заливу морало је да дође до посредовања, јер Иран и САД нису директно разговарали. Русија и Кина, као амерички ривали (а и суперсиле), били би незгодни посредници и то Доналду Трампу не би било прихватљиво, објашњава политиколог Алексадар Павић.

„Али Пакистан, који се нашао у тој улози био је погодан из неколико разлога. На првом месту, имао је поверење Ирана као муслиманска земља. Друго, Пакистан је нуклеарна сила. И треће, јако је близак са Кином“, каже он.

Мултиполарни свет у све бржем наступању

Са друге стране, конфликти у свету последњих година показали су да „традиционалне“ институције, попут УН-а, ЕУ или преговарачких процеса одржаваних у Женеви (граду који је кроз читав прошли век био симбол мировних иницијатива) све чешће имају ограничену делотворност. На то је утицало више фактора, пре свега, растуће неповерење држава Глобалног југа, који их све више доживљавају као инструменте западног притиска, као и губитак монопола на легитимитет.

Зато, када се сагледа шири контекст, пакистански ангажман отвара простор за додатно легитимисање светске мултиполарности, додаје наш саговорник. Томе је помогло неколико фактора – на првом месту одлучан ирански отпор.

„И Америци је био потребан неко ко ће јој помоћи да се извуче из глиба и да Трампу и његовој администрацији помогне да нађе излаз, а да не изгубе образ. Значи, морао је да се појави неко трећи“, истиче Павић.

То што је Америци био потребан посредник, довољно јак регионални играч са ауторитетом да може да реши конфликт указује да САД више нису светски хегемон, нити су главна светска суперсила. Америка више не може да намеће своју вољу где пожели, али то више не може да ради ни Израел, додаје он.

Пакистан се профилисао као посредник захваљујући специфичном положају између великих сила и регионалних блокова. Не само да одржава блиске односе са Кина, већ истовремено има историјске безбедносне и политичке везе са САД. Та двострука позиција омогућава му да комуницира са различитим актерима без отворене конфронтације.

Ништа није урађено без консултација са Кином

Према Павићевом мишљењу, Исламабад са мировном иницијативом није изашао без претходног договора са Пекингом, који је, највероватније, размењивао поруке и са Москвом и са Вашингтоном. Да је Кина имала неку улогу у процесу говори и чињеница да је и Трамп помињао Кину у том контексту. Кина је позната по томе што њена дипломатија често ради преко партнера и посредника, чиме избегава директно излагање и политичке ризике.

Такође, не треба заборавити да Трампу предстоји и посета Кини, подсећа Павић, која сасвим сигурно не би била успешна и питање је да ли би се уопште и догодила да је Вашингтон ескалирао ситуацију и уништио Иран.

„Кина је врло важан партнер Ирану, стратешки партнер и зависна је од иранске нафте“, наглашава Павић.

Кључна улога војске

У закључењу споразума, једна особа играла је кључну улогу – шеф пакистанског генералштаба, фелдмаршал Асим Мунир. То зато што војска у Пакистану традиционално има већу тежину од дипломатије.

„Војска је та која у Пакистану ужива највећи углед, највећи легитимитет, а та војска има искуства у блиској сарадњи и са Истоком и са Западом. Војска је деценијама била блиска са САД, али и са Кином и то се видело у недавном сукобу са Индијом. Пакистан је захваљујући кинеском оружју однео превагу над Индијом, што је додатно подигло углед оружаних снага“, објашњава Павић.

Промена логике међународних односа

Све у свему, пакистанско посредовање мења логику међународних односа, у којима традиционалне „мировне“ институције више не могу да играју улогу коју су играле у прошлом веку. ЕУ, иако се још хвали тиме да је „највећи мировни пројекат у светској историји“, током кризе у Персијском заливу само је доказала своју растућу ирелевантност.

„Она је само била неми посматрач кога нико није схватао озбиљно. На оно што су Урсула фон дер Лајен и неки Литванци и Летонци твитовали нико није обраћао пажњу. Са друге стране, видели смо да је савет безбедности УН-а блокиран. Нису могли да донесу никакву смислену одлуку која се тиче светског мира. Управо су Кина и Русија ставили вето на покушај да се легитимише употреба силе како би се отворио Ормуски теснац. Исто тако, и друге, скорашње мултилатералне организације под западним утицајем показале су се бескорисним, а управо је неформално удруживање земаља које нису западне уродило плодом“, каже Павић.

Ово последње је, додаје он, и будућност међународних односа, уз нове организације, као што је Шангајска организација за сарадњу (ШОС).

И сам Доналд Трамп искочио је из уобичајене западне матрице коришћења мултилатералних организација као инструмента присиле и више воли директне преговоре. Он више не наступа у име „колективног Запада“.

„Он је тај који је више него други радио на разбијању колективног Запада. Трамп не верује у савезе који и њему и САД-у везују руке и само убрзава процес кретања ка мултилатерализму и легитимише га“, констатује Павић.

НАТО прва жртва

Прва „колатерална жртва“ дешавања у региону Персијског залива биће НАТО, сматра наш саговорник. Трамп је „својим рукама и гласом практично развалио НАТО, само што његова смрт још није званично потврђена“, наводи он.

„Трамп је већ најавио да ће преиспитати све што је везано за НАТО и да су они тигар од папира. НАТО више никада неће бити онај стари после овога, ако уопште буде постојао за годину, две дана. А у први план долазе растуће силе са истока, а не са Запада“, закључује Павић.

Чланак Све се заокреће: У великој промени света одједном испливао и Пакистан – губитници су ЕУ и НАТО се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Владимир Астапкович /

Силазак или несилазак Благодатног огња није најважнији предзнак Другог Христовог доласка, изјавио је викар патријарха московског и целе Русије, заменик управника послова Московске патријаршије Силуан (Вјуров).

„То веровање није библијско. Не умањујем његов значај, али се у Светом писму наводе други знаци Другог доласка, много важнији. Један од најглавнијих и најтрагичнијих јесте да ће, због умножавања безакоња, код многих охладнети љубав. Када степен мржње у друштву превазиђе топлину љубави — то је много јаснији знак“, рекао је он на конференцији за новинаре поводом Васкрса у прес-центру медијске групе „Русија севодња“.

Према његовим речима, Господ као свемоћан може да учини чудо без обзира на људска ограничења.

„Највеће чудо је сам Васкрс и оно се дешава у сваком православном храму. А Благодатни огањ у Јерусалиму, ако Бог да, сићи ће“, закључио је епископ.

Васкршње свечаности, укључујући и церемонију силаска Благодатног огња у храму Гроба Господњег, ове године биће одржане у ограниченом обиму. Због безбедносне ситуације, светиње Старог града Јерусалима остаће затворене за ходочаснике и туристе.

Васкрс, којим се завршава Велики пост, у Руској православној цркви обележиће се 12. априла.

Чланак „Када љубав нестане“: Руска црква о јасним знацима Другог Христовог доласка се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ИРАН је прогласио своју победу у рату са САД, Израелом и коалицијом која их је подржавала.

Његових „Десет тачака“, које је Доналд Трамп признао за „основу за даље преговоре“ који ће почети 10. априла у Исламабаду, у супротности су са америчких 15 тачака које је председник САД покушавао да наметне и „прода“ Техерану.

Можда је суштину најтачније одразио коментар руске државне новинске агенције РИА Новости који је објављен под насловом:  „Трамп је трепнуо – Иран још није победио, али САД су већ изгубиле“.

Техеран и Вашингтон су се сложили око двонедељног прекида ватре. Израел је подржао „обуставу удара“ на Иран.

Трамп је објавио да се припрема споразум од 15 тачака, од којих је већина већ договорена.

Цене нафте су пале након вести о прекиду ватре и почетку мировног процеса.

Опасност од великог пожара на Блиском истоку није потпуно елиминисана, већ је одложена за неко време.

Трамп је „трепнуо“ јер за четири и по недеље рата није остварио ни један циљ у име којих га је почео. А убрзо истичке законски рок у којем је могао водити рат без одобрења Конгреса САД у којем га сигурно не би добио.

Американци су претрпели озбиљне губитке, израелска Гвоздена купола је избушена, а монархије Персијског залива су се нашле под озбиљним ударима као савезници САД.

За разлику од претходних ескалација, Иран је поставио оштре захтеве за нагодбу, укључујући укидање свих санкција, надокнаду штете, повлачење америчких база из региона и иранску контролу над Ормуским мореузом, са ревидираним режимом пловидбе.

Током двонедељног примирја, Иран и Оман (који се налази на другој страни Ормуског мореуза) наплаћиваће накнаду за пролазак кроз мореуз.

Трамп се због „трептања“ суочава са домаћом политичком катастрофом, јер је рат са Ираном консолидовао његове непријатеље и лишио га многих присталица, а кораци ка деескалацији и уступцима Техерану биће схваћени као слабост и сигнал за напад на њега.

Републикански конгресмен Крис Мерфи већ је услове примирја између САД и Ирана назвао катастрофом:

„Запањујуће је докле смо стигли. Доналд Трамп је предузео војну акцију која је, изгледа, дала Ирану контролу над кључним пловним путем над којим није имао контролу пре рата“.

Мерфи је оптужио америчког лидера и за сталне лажи и изразио сумњу у праве услове примирја јер их две стране различито представљају.

Израелски портал Ynet објавио је.

„Трамп приморава Израел да плати цену за примирје које га је ослободило обавезе да одржи реч и отвори врата пакла Ирану“.

Сам Трамп је двонедељно примирје назвао важним за цео свет:

„Велики дан за мир… Иран жели да се ово деси, сит је… Баш као и САД, златно доба би могло да осване и на Блиском истоку!“.

Ирански Корпус чувара исламске револуције претходно је упозорио САД и Израел да их чекају озбиљне последице ако пређу „црвене линије“.

Бивши саветник НАТО и пензионисани пуковник Генералштаба швајцарских оружаних снага, Жак Бо, оценио је да је Ирану три деценије претио напад Израела и САД, да Техеран сада жели да оконча цео овај процес и да се изборио за прилику за то.

Бо сматра да је Трамп устукнуо зато што је постало јасно да Иран – што сукоб дуже траје –  стиче све више предности, а да Сједињене Државе имају све мањи простор за маневар.

Чланак Трамп први трепнуо – Иран још није победио, али су САД већ изгубиле се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug / Jonathan Ernst/Pool Photo via AP

Сједињене Америчке Државе пристале су на прекид ватре у сукобу око Ирана након што је Техеран изразио спремност да отвори Ормуски мореуз за пловидбу, изјавио је амерички потпредседник Џеј Ди Венс у Будимпешти.

„Председник (САД Доналд Трамп) фактички је дао Иранцима ултиматум. Рекао је: ‘Отворите мореуз. Престаните да држите светску економију као таоца и договорићемо се о примирју’. И управо то је споразум који смо постигли ноћас. Иранци су пристали да отворе мореуз“, рекао је Венс, говорећи на Универзитету Корвин.

Он је додао да ће се Иран суочити са војним, дипломатским и економским притиском САД ако се прекине примирје.

„Председник (Трамп) такође је показао да још увек имамо војну, дипломатску и, можда најважније, изузетну економску моћ. Председник нам је рекао да не користимо те инструменте. Рекао нам је да седнемо за преговарачки сто. Али уколико Иранци не учине исто, схватиће да председник Сједињених Држава није неко ко се измотава“, објаснио је Венс.

Трамп је у уторак, уочи истека ултиматума Ирану да постигне споразум и отвори Ормуски мореуз, изјавио да би иранска цивилизација могла током ноћи неповратно престати да постоји. Касније је амерички лидер објавио да је пристао да обустави бомбардовање Ирана на две недеље и истакао да ће прекид ватре бити обостран. Након тога је ирански Врховни савет за националну безбедност објавио да су се Сједињене Америчке Државе сложиле са иранским предлогом од десет тачака и да ће Техеран почети преговоре са Вашингтоном у петак, 10. априла, у пакистанском Исламабаду.

Чланак Венс открио зашто су САД пристале на примирје са Ираном се појављује прво на ИСКРА.

Getty © WIN-Initiative/Neleman

Европска унија почела је да ради тајно на формирању сопствених капацитета за производњу нуклеарног оружја, упозорила је Спољнообавештајна службе Русије (СВР).

„Према информацијама које је добила СВР, европски Брисел је кренуо опасним путем који неминовно води ка поткопавању темеља глобалне безбедносне архитектуре и међународног система за неширење оружја за масовно уништење како би остварио своју замисао о новом ‘походу на Исток‘“, наводи се у саопштењу.

Како прецизирају, предвиђа се званично формирање европске доктрине нуклеарног одвраћања,која се ослања на француски и британски војно-технички потенцијал.

„У бескрајним ходницима седишта Европске уније већ је започета тајна разрада питања о стварању сопственог потенцијала за производњу нуклеарног оружја, наравно, како тврде у ЕУ, искључиво ради обуздавања наводне руске претње. Очигледно је да Урсули фон дер Лајен и њеним сарадницима улога подстрекача украјинског сукоба делује сувише скромно“, наводи се.

Како се појашњава, ради скретања пажње међународне и европске јавности, Брисел демонстрира приврженост традиционалном курсу који подразумева ослањање на „нуклеарни кишобран“ САД.

„Руководство ЕУ рачуна да ће на тај начин добити на времену за прикривено формирање сопствене индустријске базе нуклеарног оружја, као и за припрему јавности за прихватање политичке одлуке о поседовању нуклеарног оружја. За то време Велика Британија и Француска наставиће да јачају координацију својих националних нуклеарних доктрина“, истиче се у саопштењу.

Из СВР додају да је у даљем току предвиђено званично формирање паневропске доктрине нуклеарног одвраћања, засноване на француским и британским војно-техничким потенцијалима, као и на финансијским и инфраструктурним доприносима држава ЕУ које не поседују нуклеарно оружје.

Истовремено, Европска унија ће задржати могућност формирања потпуно аутономне команде нуклеарним снагама.

„Ови планови ЕУ ослањају се на озбиљну индустријско-техничку основу. Посебно је значајно да Немачка, Италија, Чешка, Белгија, Холандија, Шведска и Шпанија већ поседују значајну компетенцију у области производње појединих компоненти нуклеарног оружја. Ове земље располажу цивилним и војним индустријским потенцијалом за производњу његових компоненти. На њиховим територијама складиштене су велике количине истрошеног нуклеарног горива из енергетских блокова нуклеарних електрана који се повлаче из употребе. Ово гориво би могло бити несанкционисано извучено из складишта ради даљег одвајања плутонијума погодног за израду атомске бомбе“, подвучено је у саопштењу.

Немачки стручњаци су способни да у року од приближно месец дана тајно произведу довољну количину оружног плутонијума за једну нуклеарну експлозивну направу, а у року од недељу дана — оружни уранијум.

„Руководство ЕУ и низа њених водећих земаља поново је дотакло дно сопственог безумља и политичке неодговорности, изазваних патолошком русофобијом“, закључују из СВР.

Чланак ЕУ тајно ради на производњи нуклеарног оружја: Немачка би могла да се докопа атомске бомбе? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Ercin Erturk/Anadolu/Contributor

Више од 200 украјинских официра и војних стручњака наводно је распоређено на западу Либије уз подршку владе у Триполију, открио је „Радио Франс ентернасионал“ (РФИ).

Сукоб између Русије и Украјине могао би ускоро да добије и ново поприште у Северној Африци.

Према ексклузивној истрази РФИ, објављеној 2. априла, више од 200 украјинских официра и војних експерата тренутно је распоређено у западној Либији, у координацији са владом у Триполију коју предводи Абделхамид Дбеиба.

Војници су, према изворима, распоређени на три стратешке локације.

Прва се налази у Мисрата, у оквиру академије ваздухопловства, где су такође присутне турске, италијанске и америчке снаге.

Друга локација, представљена као база намењена ваздушним и поморским дроновима, налази се у Завији, у близини нафтног комплекса Мелита, једног од најважнијих у земљи.

Трећа тачка координације смештена је у седишту 111. бригаде на путу ка аеродрому у Триполију.

Према наводима РФИ, ово присуство је део споразума закљученог у октобру прошле године између Триполија и Кијева, који предвиђа војну обуку, посебно у области употребе дронова, као и потенцијалну продају оружја и инвестиције у либијски нафтни сектор.

Ова открића долазе након напада који је 4. марта изведен на руски танкер за течни гас „Арктик метагаз“ у Средоземном мору.

Москва је тада оптужила Кијев и британске службе да су операцију извели са либијске обале.

Према истрази РФИ, брод је наводно погођен украјинским поморским дроном типа „магура В5“, који је већ коришћен у Црном мору, што додатно подупире руске тврдње о ширењу сукоба на медитеранску обалу Либије.

У самој Либији, више политичких званичника упозорава да се њихова земља претвара у поприште посредничког рата, уз оцену да би могла постати нова сцена индиректног сукоба између Москве и Кијева.

Чланак Пребацивање сукоба у Северну Африку: Више од 200 украјинских војника распоређено у Либији се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

АМЕРИЧКИ потпредседник Џњј Ди Венс позвао је Мађаре да се супротстави бирократима Европске уније у Бриселу како би одбранио суверенитет своје земље.

У Будимпешти на скупу подршке мађарском премијеру Виктору Орбану и његовој странци, рекао је и ово:

„Хоћете ли се супротставити бирократама у Бриселу? Хоћете ли се залагати за суверенитет и демократију? Брисел намерава да уништи мађарску економију због анимозитета према премијеру Виктору Орбану. Вашингтон сматра покушаје Брисела да се меша у мађарске парламентарне изборе срамотним и не намерава да указује мађарском народу за кога да гласа.

Венс је посебно нагласио:

„Украјинске обавештајне службе желе да утичу на изборе у САД и Мађарској. Знамо да постоје елементи у украјинским обавештајним службама који су покушали да утичу на исход избора у Америци и Мађарској. То је једноставно њихов стил“.

Венс је у дводневној посети Будимпешти, а Орбан је на митингу, који је био посвећен и Дану мађарско-америчког пријатељства, оценио:

– Мађарска и Сједињене Државе морају се ујединити и спасити западну цивилизацију од заједничког проблема – од Брисела. Американци и Мађари су забринути за будућност западне цивилизације, а имају заједнички проблем – Брисел… Ми, слободољубиви Американци и Мађари, морамо се ујединити. Морамо спасити западну цивилизацију. Да бисмо то урадили, морамо се борити против прогресиста који су се учврстили у Бриселу.“

У наставку је рекао: „Морамо окончати руско-украјински рат и морамо решити енергетску кризу. Ако Европска унија настави досадашњу економску политику – њени дани су одбројани. Сама ће се срушити. Чак је и њено напуштање бесмислено, а временски оквир за радикалне промене је две до три године“.

Према његовим речима, Европа ће се распасти ако либерале на власти у Бриселу не замене представници патриотских влада:

– Неопходне су, нагласио је, „чистке“ сличне онима које се дешавају у Сједињеним Државама. Петовековна доминација западне цивилизације је завршена, стратегија вестернизације целог света је пропала, центар глобалне економије се померио на Исток, па ће следећи век бити век Евроазије. Либерални светски поредак је пропао.

Орбан је изразио уверење да ће након његове изборне победе 12. априла, Кијев деблокирати цевовод Дружба.

Чланак Венс подржао Орбана и позвао Мађаре да одбране суверенитет своје земље од ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

© REUTERS Alex Brandon

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је свануо велики дан за светски мир који је, како је навео, и Иран желео јер му је „било доста“ као и свима осталима, и поручио је да ће САД помоћи у развоју саобраћаја у Ормуском мореузу, као и да би могло да уследи „златно доба Блиског истока“.

„Биће ту много позитивне акције. Велики новац ће се згртати. Иран може да отпочне процес обнове. Ми ћемо достављати потрепштине сваке врсте и бити близу како бисмо осигурали да све протиче како треба. Сигуран сам да хоће“, написао је Трамп јутрос на друштвеној мрежи Истина.

Како је додао, „баш као што то доживљавамо у САД, ово би могло бити златно доба Блиског истока“.

Трамп је неколико сати раније изјавио да се након разговора са руководством Пакистана сложио да дође до прекида ватре између САД и Ирана у периоду од две недеље.

Убрзо након што је председник САД Доналд Трамп објавио да је постигнут двонедељни споразум о прекиду ватре, иранске власти су објавиле саопштење у којем потврђују споразум, наводећи да споразум укључује „континуирану иранску контролу над Ормуским мореузом“.

Шта ће бити са иранским уранијумом

Трамп је рекао да ће се о иранском уранијуму „савршено водити рачуна“, а изразио је и уверење да је Кина подстакла Иран да пристане на двонедељно примирје са САД.

Убрзо након што је објавио да је усаглашено примирје са Ираном, Трамп је прецизирао да ће се о питању залиха иранског обогаћеног уранијума савршено водити рачуна у складу са споразумом, иначе он, како је навео, „не би пристао на договор“.

Трамп је рекао и да верује да је Кина подстакла Иран да пристане на двонедељно примирје, чиме је потврдио раније наводе да је Пекинг охрабрио Техеран да постигне договор са САД о прекиду ватре.

Чланак Трамп: Велики дан за светски мир, ово би могло бити „златно доба Блиског истока“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Morteza Nikoubazl

Империја је стабилна само док успева да нам продаје своје лажи, написао је амерички публициста Мајкл Паренти. Људи, међутим, воле да верују у лажи – лажи су слатке, истина је непријатна и горка.

Рат Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана можемо разумети само у контексту системске кризе либерализма, која прати пад Запада, а агресија на Иран је још једна илустрација овога, примећује Жан-Пјер Паж, француски публициста и бивши вођа међународног одељења Опште конфедерације рада (CGT) за сајт „Ву ду дроа“.

У ствари, политички и војни отпор Ирана потврђује да више живимо у свету којим више не доминира једна сила или блок, и да већ смо ушли у мултиполарни свет. Реч је о потпуном преокрету устаљених норми у међународној политици, додаје Жан-Пјер Паж, која је оставила многе самозване стручњаке без речи.

Заставе иранске монархије, заједно са „Витоновим“ торбицама

Шта све нисмо слушали током јануара, у време протеста у Техерану, подсећа француски публициста, какве очигледне глупости о „јединственом покрету народа против режима ‘неписмених мула'“. Прославе су се одвијале у отменим четвртима Париза, Лос Анђелеса и Лондона, где су се заставе иранске монархије мешале са заставама Израела и САД, заједно са „Витон“ торбицама и „Хермес“ шаловима.

Крај „крваве теократије“ у Ирану, чинило се, био је надохват руке. Отада, у западним медијима, иранска дијаспора стално понавља исте мантре, као и наводни стручњаци за Украјину. Али шахов син је нагло напустио сцену, а њихове политичке присталице сада изгледају парализовано, збуњено, обузете дубоким сумњама.

Шта се у ствари дешава, пита се Паж. Упркос хиљадама смртних случајева, упркос намерном бомбардовању цивилних подручја, уништавању болница, школа и смрти 170 девојчица, овај изванредни рат је постао доказ отпорности целог иранског народа, њихове посвећености суверенитету, независности и слободе избора.

Јер рат против Ирана, упозорава Паж, није пука епизода. Он је сасвим другачије природе од свега што смо раније доживели: „Иран данас потврђује висок ниво развоја, кохерентности и друштвене кохезије, далеко од фантазија које пропагирају медијске карикатуре и расистичка, неоколонијална, арогантна реторика.“

Да бисмо ово разумели, треба се подсетити наслеђа Мухамеда Мосадека, иранског премијера који је свргнут у 1953. државном удару у организацији ЦИА. У свом политичком тестаменту, Мосадек је записао: „Једини злочин који сам починио је национализација нафте. Борио сам се против највеће империје и против највећег шпијунског подухвата на свету.“

„Али, људи против којих сам се борио“, додао је Мосадек, „желе да покажу народима Истока шта се дешава човеку који се усуђује да им пркоси“.

Мосадек је и даље жив

Више од 70 година касније, Иран показује да се мора поштовати због онога што јесте и сматрати силом на истом нивоу као што су Русија, Кина, Индија…

Иран осујећује агресоре, који се суочавају са поразом, а овај пораз ће неизбежно попримити историјски карактер. Идеје се не могу убити, каже Паж: Мухамед Мосадек је и даље жив.

Није безначајно ни што је Иран већ допринео ослобођењу Ирака од америчке окупације: 23. марта америчке трупе, стациониране у највећој америчкој бази у овом огромном региону Западне Азије, коначно су се повукле.

Све то, тврди Паж, не види левица у Француској, која и није права левица. Они не виде даље од свог носа. Они гледају како да се снађу, од једног до другог изборног циклуса. Левица у Француској се углавном одређује према опортунистичким ставовима и идејама. Па, тешко је променити људску природу.

Усредсређујући се на последице, француска левица одбија да размотри узроке и стварни садржај међународних сукоба, у ствари – настанак новог светског поретка, подвлачи Паж. „И упркос овом убрзању историје, којем управо сведочимо, левица и даље одбија да види како је 24. фебруар 2022. године, допринео дубокој промени поретка ствари и разјашњавању правих изазова са којима се суочава цело човечанство“, пише Паж.

Ова нова прекретница, којој присуствујемо у Западној Азији, додаје он, то белодано потврђује.

Шта је Иран научио од својих непријатеља

Као што смо већ видели у вези са ратом у Украјини, већина левичарских организација у Француској и Европи су показале непријатељство према Русији, чији русофобски корени, наравно, далеко претходе 2022. години.

У име наводне солидарности са „украјинским отпором“, левица је гласала за неограничену помоћ Кијеву. Зато су зажмурили на корумпирани, репресивни режим Зеленског, на жртве и украјинског и руског народа. На, рецимо, жртву браће Коновски, двојице антифашистичких активиста, који су се противили носталгичарима за Степаном Бандером.

Браћа Коновски су ухапшени, мучени, затворени, лишени свих права и држани у самици, под електронским надзором, док су чекали суђење или, вероватно, слање на фронт, или на погубљење од стране нациста Азова или Десног сектора.

Слично је француска левица поступила и у случају Ирана, за који је ово егзистенцијална борба. Борба која ће, очигледно, имати неколико круцијалних последица по иранску цивилизацију.

Обим и ефикасност иранског политичког и војног одговора, његова способност да дестабилизује израелско-америчке агресоре, постали су очигледни, а његова слика се свакодневно појачава бомбардовањем Израела, америчких војних база у региону, затварањем Ормуског мореуза, па чак и нападом на америчко-британску базу Дијего Гарсија у Индијском океану, која се сматра суштинским објектом за северноамеричке безбедносне операције на Блиском истоку.

„Познај свог непријатеља и познај себе“, гласи стара максима, на коју нас подсећа Паж. И: „Чак и да мораш да водиш стотину ратова, и даље би био сто пута победник.“

То је, закључује овај аутор, оно што је Иран спровео учећи од својих непријатеља.

Пуном брзином напред, ка провалији!

Шта за то време видимо на другој страни? Само стари холивудски сценарио, пише славни француски адвокат Режис Де Кастелно, који је смислио Трамп у моментима када се руши империја – „полудело Римско царство“.

Најновија Трампова изјава, додаје Де Кастелно, показује да је „потпуно полудео“: „Уторак ће бити дан електрана и мостова, у исто време, у Ирану. Неће бити ничег сличног томе ако не отворите проклети мореуз, копилад, лудаци! Живећете у паклу! Хвала Алаху.“

У великој америчкој демократији, шеф извршне власти, ради и говори апсолутно све што му падне на памет, без икаквих ограда. Нема препреке за лудило које се управо дешава. „Пуном брзином напред, ка провалији“, додаје он.

Али, то није ништа друго него празни поклич победе, сматра Де Кастелно, испод којег се скрива страшни страх од пораза и од неизбежног нестанка ционистичког Израела.

У међувремену, са запањујућом чврстином, Иран држи линију одбране цивилизације, пише француски адвокат, јер зна да се бори против чудовишта, против полуделог Римског царства, и да се не бори само за себе, већ и за остатак човечанства.

Чланак Хроника полуделог Римског царства: Присуствујемо ли паду америчке империје? се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/AP Photo/Vahid Salemi

Сједињене Америчке Државе и Иран постигли су споразум о двонедељном прекиду ватре, уз посредовање Пакистана, који укључује несметан пролаз трговачких бродова кроз Ормуски теснац. На примирје је пристао и Израел, а Пакистан наводи да се оно односи и на Либан, известили су светски медији.

Амерички председник Доналд Трамп донео је одлуку да обустави бомбардовање Ирана након разговора са премијером Пакистана Шехбазом Шарифом и фелдмаршалом Асимом Муниром. У примирје које ће трајати две недеље укључен је и Израел.

Убрзо након што је председник САД Доналд Трамп објавио да је постигнут двонедељни споразум о прекиду ватре, иранске власти су објавиле саопштење у којем потврђују споразум, наводећи да споразум укључује „континуирану иранску контролу над Ормуским мореузом“.

У саопштењу објављеном путем новинске агенције Тасним, иранске власти су саопштиле да су САД прихватиле мировни план од 10 тачака који је предложио Иран, пренео је Си-Би-Ес.

Према саопштењу Ирана, споразум са САД је укључивао „континуирану иранску контролу над Ормуским мореузом“.

„На основу разговора са премијером Шехбазом Шарифом и фелдмаршалом Асимом Муниром, током којих су затражили да обуставим разорну силу која је требало да буде упућена вечерас према Ирану, и под условом да Исламска Република Иран пристане на потпуно, хитно и безбедно отварање Ормуског мореуза, сагласан сам да суспендујем бомбардовање и напад на Иран у периоду од две недеље. Ово ће бити обострани прекид ватре“, пише у Трамповој објави.

Трамп је написао да су скоро све разне тачке прошлих спорова договорене између Сједињених Држава и Ирана и да ће период од две недеље омогућити да се споразум финализује и консолидује.

„Разлог за то је што смо већ испунили и премашили све војне циљеве, и веома смо близу постизања коначног споразума о дугорочном миру са Ираном, као и миру на Блиском истоку. Примили смо предлог од 10 тачака од Ирана и верујемо да представља одрживу основу за преговоре. Готово све спорне тачке из прошлости већ су усаглашене између Сједињених АмеричкихД ржава и Ирана, али ће двонедељни период омогућити да се споразум финализује и закључи“, написао је Трамп.

Западни медији јавили су и да је Израел укључен у двонедељно примирје и да обуставља своју кампању бомбардовања док су преговори у току.

Чланак Постигнут привремени договор, Трамп одустао од претње: САД и Израел обустављају ударе на Иран се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug / AP/ Alex Brandon

Амерички председник Доналд Трамп запретио је да ће цела један цивилизација бити уништена, осим ако се не деси нешто „револуционарно“.

„Цела једна цивилизација ће вечерас умрети и никада више се неће вратити. Не желим да се то догоди, али вероватно хоће. Међутим, сада када имамо потпуну и свеобухватну промену режима, где преовладавају другачији, паметнији и мање радикализовани умови, можда може да се догоди нешто револуционарно и дивно – ко зна?  Сазнаћемо вечерас, у једном од најважнијих тренутака у дугој и сложеној историји света. 47 година изнуда, корупције и смрти коначно ће се завршити. Бог нека благослови велики народ Ирана“, написао је Трамп на мрежи Истина.

Трамп је раније запретио да ће уништити нафтну инфраструктуру на острву Харг уколико Иран не отвори Ормуски мореуз.

Чланак Трамп објавио: Важан тренутак за историју света – једна цивилизација нестаје вечерас се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Vahid Salemi

Иранци су формирали „живи зид“ око енергетских постројења као одговор на претње америчког председника Доналда Трампа да ће уништити сва енергетска постројења и мостове уколико Техеран не пристане на договор.

На друштвеним мрежама појавио се снимак Иранаца који су формирали људски ланац око нуклеарне електране у Казеруну уочи истека америчког ултиматума, преноси агенција „Фарс”.

Слична ситуација је у иранском Ахвазу, где су становници испунили градски мост упркос најављеним америчким ударима по критичној инфраструктури, преноси „Тасним”.

Такођ, грађани широм земље су изашли на протесте, који се одржавају, између осталог, у близини електрана у Бушеру, Мазендерану, Машхаду и Хамадану, код термоелектране у Тебризу, као и на мостовима.

Поред тога, у Техерану је одржана аутоколона подршке оружаним снагама.

Ирански званичник Алиреза Рахими, којег је државна телевизија представила као секретара Врховног савета за младе и адолесценте, претходно је у видео обраћању позвао „све младе људе, спортисте, уметнике, студенте и универзитетске студенте и њихове професоре“ да формирају људске ланце око електрана.

Позвао их је да се данас окупе око „националних ресурса који припадају будућности Ирана“, без обзира на политичка уверења.

Подсетимо, без договора, Трамп је рекао да ће „сваки мост у Ирану бити сравњен“ до поноћи по источном времену (4 сата ГМТ) у среду и да ће „свака електрана у Ирану бити уништена, гореће, експлодирати и никада се више неће користити“.

Чланак Подигли улог: Као одговор на ултиматум, Иранци формирају живи зид око електрана и пуне мостове се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Denes Erdos

Вашингтон зна за покушаје украјинских специјалних служби да утичу на исход избора у САД и Мађарској, изјавио је потпредседник Сједињених Држава Џеј Ди Венс, који је допутовао у Будимпешту како би пружио подршку Виктору Орбану пред предстојеће изборе 12. априла, преносе РИА Новости.

„Нама је, свакако, познато да у украјинским специјалним службама постоје елементи који су покушавали да утичу на исход избора у Америци и Мађарској. То је једноставно у њиховом стилу„, рекао је Венс током конференције за новинаре у Будимпешти.

Он је додао да Вашингтон не намерава да Мађарима говори за кога треба да гласају.

„Позвао бих бирократе у Бриселу да учине исто. Сматрамо да је мешање бриселске бирократије заиста срамно“, нагласио је потпредседник САД.

Џеј Ди Венс је након састанка са Орбаном истакао да је Мађарска била међу ретким земљама које су заузеле разумну и мудру позицију по питању сукоба између Русије и Украјине и додао да ће САД наставити да  учествују у мировном процесу решавања украјинске кризе.

Он је напоменуо да су председник САД Доналд Трамп и Орбан учинили више за окончање конфликта него било који други лидер.

„И они су то урадили помоћу дипломатије, разговарајући са људима, покушавајући да разумеју шта је потребно Украјини и Русији“, нагласио је Венс.

Решења конфликта у Украјини треба тражити кроз стварне дипломатске напоре, нагласио је амерички потпредседник.

„Разумемо да постоји много сложених питања, али пут ка њиховом решавању је у томе да водимо дијалог једни са другима и заиста се бавимо марљивим дипломатским радом“, нагласио је.

Према његовим речима, што скорије окончање сукоба у Украјини одговара интересима Европе и САД.

Џеј Ди Венс је допутовао у Будимпешту у оквиру званичне дводневне посете пред парламентарне изборе у Мађарској који ће се одржати 12. априла.

Пред пут је рекао да ће значајан део разговора, поред билатералних односа, бити посвећен темама Европе и Украјине.

САД сматрају мађарског премијера Виктора Орбана једним од ретких правих државника у Европи, способних да делују као миротворци, поручио је потпредседник САД Џеј Ди Венс који је допутовао у Будимпешту како би пружио подршку Орбану пред предстојеће изборе 12. априла.

Чланак Џеј Ди Венс јавно оптужио Украјину за покушаје мешања у изборе у САД и Мађарској се појављује прво на ИСКРА.

о. Дарко Ристов Ђого

Извештај Уједињених нација по ком је 400 милиона Хришћана изложено прогону широм света показује тенденцију раста хришћанског страдања, али је тај прогон, са друге стране, довео и до повратка становништва хришћанској вери, каже за Спутњик др Дарко Р. Ђого,  протојереј ставрофор и редовни професор на Православном богословском факултету у Фочи.

Организација Уједињених нација званично је објавила податке о прогону Хришћана на глобалном нивоу који показују да је 400 милиона Хришћана изложено прогону због своје вере. У 2025. години страдало је око 5.000 Хришћана што је, приближно 13 жртава дневно.

Забрињавајући пораст насиља над Хришћанима

Извештај указује на пораст насиља и правних ограничења наглашавајући да проблем није присутан само у земљама Африке или Блиског истока, већ се све више шири и на Европу.
Подаци за Европу указују на пораст циљаних напада на Хришћане док савремени тренд политичке коректности често доводи до аутоцензуре и повлачења хришћанских ставова пред сукобом различитих култура.

Пооштравање правног оквира у Европи потврђује и чињеница да се поједини грађани изводе пред суд искључиво због јавног изражавања својих верских ставова.

Нажалост, нека врста уљуљканости у једној врсти цивилизације комфора се раширила у Европи па и овде и код нас, и углавном нам не дозвољава да погледамо колико је заправо алармантно и заиста забрињавајуће стање кад је у питању прогон Хришћана, сматра о. Ђого.

Хришћани између бруталног прогона и европског презира

Притом, прогон Хришћана има два вида – један је брутални прогон каквом сведочимо у Африци, на пример у Нигерији, или након распада било каквих политичких система у арапским, северноафричким земљама попут Либије, подсећа о. Ђого.
„Верска права Хришћана су, нажалост и даље ограничена у огромном броју исламских земаља које уставно предвиђају да Хришћанство практично може постојати само као нека врста другоразредне присутне религије. Али не као нешто што може слободно да се проповеда и исповеда. Међутим, треба истаћи да је хришћанска вера некад прогоњена на много суптилнији, а некад и на јаснији начин у великом делу постхришћанског западног света. Унутар кога било какво исповедање хришћанске вере у јавном простору врло често наилази или на експлицитну забрану, или на неку врсту презира и културе укидања. Тако да нас, у ствари те бројке подсећају на суштину хришћанске вере, јер знамо да је Христос рекао да као што су прогонили њега и апостоле тако ће и сви његови ученици и они који носе његово име – бити прогоњени.“

Легитимизовани прогон Хришћанства

Осим тога, сведоци смо онога што се на простору Украјине дешава „пред очима целог света“ да је канонска Украјинска православна црква мета практично легитимизованог прогона од стране украјинске државе, подсећа Ђого.

Али и уништавања хришћанског, јерменског наслеђа у Азербејџану, покушаја напада на Српску православну цркву на Косову и Метохији и чак директног фалсификовања историје, тако да прогон Хришћана и даље има велики интензитет и поприма разне облике, додаје Ђого.
Али није то нешто са чиме се као Хришћани нисмо суочили. Свако ко изабере Христов пут одмах на почетку треба да зна да је то пут крста и пут васкрсења и да просто не може без тог мученичког пута да прође ниједан хришћански ни човек, ни народ.

Сукоб хришћанског наслеђе и отвореног сатанизма

Јавна култура хришћанства и протестантизма много се разликује од места до места у САД тако да се не може рећи да је иста ситуација у неком селу на дубоком југу и у ешалонима псеудокултурне и политичке елите у Њујорку или на западној обали, сматра о. Ђого.

Јавно присуство Хришћанства постало је доста проминентније у политици сходно Трамповом курсу, али са друге стране, како да говоримо о хришћанској нацији или слободи Хришћанства тамо где је „дотакнута површина леденог брега откривањем Епстајнових досијеа“, додаје Ђого.
„Тако да је Америка једно велико бојно поприште унутар кога се и хришћанско наслеђе и једно отворено сатанистичко-антихришћанско деловање сусрећу и сукобљавају и заправо нико ту не може да тврди за себе да је потпуности Америку узео под своје. Политичка елита је углавном, нажалост склона овој Епстајновој класи а народа има много који се труди да на неки начин у некој својој верзији хришћанства живи неке хришћанске идеале. И почесто имате једне добромислеће, али људе који заправо немају никакав глас у америчкој елити тако да тренутно имамо можда и највећи процес удаљавање традиционалног хришћанства у Америци од било какве присутности у америчкој политици.“

Европска шизофренија: Диктатура неолиберализма на хришћанским темељима

Европа живи у једној шизофренији пошто је хришћанство уобличило огроман део европске јавне културе, тако да су, на пример, на застави Велике Британије уплетена два крста – крст Светог Ђорђе као симбол Енглеске и крст Светог Андрије као симбол Шкотске, сматра о. Ђого.
Скандинавске земље које предњаче у диктатури неолиберализма и са једне стране протерују и протестантско-лутеранско хришћанство док су, са друге стране, њихове заставе, култура и цивилизација и даље обележени хришћанским садржајем, додаје о. Ђого.

„Најбоље што је Скандинавија дала европској култури, попут Кјеркегора и даље је дубоко хришћанско. Тако да имате заправо ту врсту шизофреније и онда, на неки начин диктатура неолиберализма почесто показује неку врсту кризе па се људи окрећу ка Хришћанству. Али нажалост, процеси атеизације су почесто отишли тако далеко и дубоко да највише што се данас тамо пружа оно што се назива културно или културолошко хришћанство. Ти људи на неки начин хоће да буду хришћани по култури иако можда немају снагу да исповедају хришћанску веру у неком њеном правом облику. С друге стране, управо ту можемо да видимо да се све већи број људи управо окреће православљу – православној цркви у Америци и западној Европи. Зато што траже оно што је постојано, што се не мења, што је заправо истинито и што се неће савијати под налетима разноразних идеолошких ветрова.“
И баш због тога можемо да видимо и процесе покушаја обесмишљавања православне вере кроз оно што се назива „НАТО православље“, истиче о. Ђого.

Упркос прогонима расте број верника

Са друге стране, видимо да Хришћанство у бројевима верника, пре свега захваљујући мисијама и даље расте што се посебно односи на православље, каже о. Ђого и додаје да руска православна мисија у Африци постиже одличне резултате.
„Са једне стране можемо да предвидимо да ће хришћанство и даље да расте, али и да ће и број насилних инцидената против Хришћана, било у земљама Трећег света, било и у земљама Првог света, нажалост да расте. Јер где год се Хришћанство појави, оно, нажалост углавном пролази кроз мучеништво и потврђује своју верност Христу и својој истини. Велике цивилизације најчешће нису баш доброхотне према хришћанству. Ни ова постхришћанска, ни исламска иако се то понекад мало и ублажава због неких геополитичких интереса па се често приказује као готова ствар, као нека врста прошлости. Међутим, није то прошлост тако да можемо да предвидимо и пораст Хришћанства, али нажалост, и пораст мученичког исповедања Хришћанства“, закључио је о. Ђого.

Чланак Страдање Хришћана: 400 милиона верника изложено директном прогону или неолибералној диктатури се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Mindaugas Kulbis

У Немачкој се није добровољно пријавио довољан проценат људи са којима би могли да праве војску. Зато су донели веома ригорозну меру, иначе невероватну за мирнодопско време, да се ограничава број дана, недеља, месеци у току којих војно способни мушкарци могу боравити у иностранству, ван домашаја власти. То дефинитивно јесте нека врста аларма.

Овако дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић коментарише одлуку немачких власти да сви војно способни мушкарци, дакле од 17 до 45 година, морају да добију посебну дозволу од оружаних снага Немачке уколико желе да бораве дуже од три месеца ван земље.

Он подсећа да се у Европи, а посебно у Немачкој, последњих месеци најављује велики сукоб, док неки генерали и немачки министри помињу чак 2027. годину као годину за могући почетак некаквог неизбежносг сукоба са Руском Федерацијом. Страх, каже, увек може да буде користан за унутрашње политичке потребе.

Млади Немци не желе да ратују

Немачка, односно њено министарство одбране, направили су недавно анкету како би утврдили са колико људи изнад 18 година би могли да располажу уколико би правили нову армију са обавезним војним роком. Они су раније укинули обавезни војни рок што се, каже Стојановић, показало као одлука са компликованим последицама, будући да многи млади Немци сада избегавају да иду у војску.

По њиховом уставу, Немци могу да се позову на приговор савести и да не иду у војску. Док је било обавезно, многи од њих су послати да обављају цивилне послове и на рачун тога „откупљивали“ служење војног рока. Сада је ситуација озбиљнија и донета је ова алармантна одлука о забрани напуштања земље на дужи временски период, каже Стојановић за Спутњик.

Већ се увелико говори да је рат „ту негде“, додаје наш саговонрник, и спекулације су увек присутне у политици, али реално гледано тренутно су отворена два велика ратишта између којих се Европа нашла. Један је рат у Украјини који траје већ четири године, а други, опаснији рат, је онај на Блиском истоку.

Ту вероватно такође има повода овој немачкој мотивисаности да се припреме. Показало се да су они неспремни за било какву одбрану, да им је војна опрема застарела и да нису много улагали у наоружање. Овај заокрет је заиста врло радикалан, средства су већ одвојена, али је дуг пут до стварања некакве армије са којом они лицитирају. Кад се Немци наоружавају у толиким размерама, то никада не води добром.

Наоружавање не подржавају ни савезници

Немачка је недавно издвојила огромнан новац за Бундесвер (немачке оружане снаге) и то никад није рађено у овим износима, објашњава Стојановић. Та цифра износи више од 500 милијарди евра у једном специјалном фонду, поред већ издвојених средстава за НАТО и за редовни буџет.

Та милитаризација није само јака у Немачкој, али је тамо посебно изражена јер је Немачка дуго уживала те такозване дивиденде мира, није много улагала у одбрану, али је зато имала један сигуран социјални систем и неку врсту благостања, захваљујући томе. Сада Немачка покреће милитаризацију каква није постојала чак ни током хладног рата.

Стојановић подсећа да је одмах након Другог светског рата постојала једна готово заветна теза да се Немцу не дозволи да икада више окачи пушку о раме, али је Хладни рат донео нови страх од тада веома моћног Совјетског Савеза. То је довело до поновног немачког наоружања и формирања Бундесвера, који је тада бројао око пола милиона људи. Међутим, договори око уједињења Немачке у којима су учествовале четири ратне силе победнице и две тада постојеће немачке државе формулисали су норматив да Немачка мора да смањи тај број и Бундесвер сада броји око 180.000 војника.

Садашњи канцелар Мерц и његов министар одбране Борис Писторијус инсистирају на повећању броја војника и стварању, како то Мерц хушкачки каже, најјаче армије у континенталној Европи. Кад год Немци говоре о таквим стварима, из разлога страшне прошлости, то увек изазива велику зазорљивост и опрез, чак и међу њиховим савезницима на Западу. Французи већ гледају мало подозриво на чињеницу да Немци покушавају убрзано да се наоружају, што није баш једноставно, а чак и одустају од неких заједничких пројеката.

Што се тиче модернијег наоружања, Немачка га сада једино може купити од Америке, што Американцима добро дође јер профитирају од читаве ситуације, али истовремено не гледају благонаклоно на стварање једне такве армије у срцу Европе.

Европа, без обзира на то што се хвалила и хвали некаквим европским вредностима, сада доживљава неке жестоке критике од сопствених савезника који су јој до сада служили као нека врста узора. Никада се у толикој размери та „бруталистичка“ спољна политика није водила, а не поштују се више ни они принципи који су међудржавним уговорима били веома фиксирани. То су ствари попут независности држава, суверенитета. Не постоји више ни један такав споразум у који се људи могу поуздати и у том смислу влада једна потпуна несигурност.

Баук са истока

Страх даје велику шансу политичарима да повлаче потезе који су крајње непопуларни, каже наш саговорник. Никада Немци не би прихватили варијанту да се издваја толико средстава за војску, а да се смањују социјална примања и привилегије које су раније уживали, да нису озбиљно уплашени.

Оно што је такође необично за једну земљу са економским и технолошким могућностима каква је Немачка јесте да јој је инфраструктура веома ровита. Немци би радије у њу улагали него у тенкове и ракете, међутим, објашњава Стојановић, страх је учинио своје.

Огромна издвајања за милитаризацију Немачке не би била могућа без готово хистеричне кампање страха од напада Москве. Руси, наравно, немају ниједан рационалан разлог да учине тако нешто, а такве наводе су упорно и демантовали. Таква реторика каквом се немачки политичари користе увек је била искључиво за унутрашњополитичку употребу.

Русија је већ ангажована у једном рату који предуго траје, а њене потребе су увек биле да обезбеди сопствену сигурност и то на једном веома осетљивом терену као што је Украјина. Та земља других амбиција нема. За територијалним проширењем, једна земља која има највећу површину на свету, такође нема потребе. Из тог разлога, сматра наш саговорник, потпуно су апсурдне идеје око некаквог непосредног рата између Русије и Европе.

Лицитира се тим измишљеним ратом са 2027. или 2029. годином али, понављам, то је све кренуло из потребе да се оно што је крајње непопуларно прогура. Немачка је већ направила кардиналну грешку тиме што се одвојила од сигурних руских енергената, њена привреда већ одавно није конкурентна, последњих неколико година она или стагнира или је у рецесији. Драстично падају ти проценти, а моћне фирме као што је Фолксваген затварају своје погоне.

Опасност са истока не постоји и користи се искључиво у циљу милитаризације Немачке, закључује Стојановић.

Чланак Скандалозна одлука Немачке: Спремају се за рат против Русије – овај пут из немоћи и очаја се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Григорий Сысоев

Кирил Дмитријев, специјални представник председника Руске Федерације за инвестиције и економску сарадњу са иностранством, навео је да актуелни трендови на тржишту указују на озбиљне поремећаје у снабдевању.

Дмитријев је на друштвеној мрежи Икс реаговао на извештаје агенције „Блумберг“, према којима је компанија „Сауди Арамко“ значајно повећала цене сирове нафте за испоруке у мају.

Према најновијим подацима, највећа нафтна компанија подигла је премију на 19,5 долара у односу на референтну корпу Оман/Дубаи, која служи као оријентир за азијске рафинерије.

„Први пут у историји Саудијска Арабија поставља премију од 20 долара по барелу уз већ изузетно високе цене нафте. Катастрофалан дефицит нафте је неизбежан“, написао је Дмитријев на Иксу.

Директор Руског фонда за директне инвестиције је раније коментарисао да је „Европа пуцала сама себи у ногу одустајањем од руске енергије„.

„ЕУ са закашњењем од 15 година упозорава да није спремна за ‘дуготрајни енергетски шок’. Није успела да диверзификује енергетске токове, водећи се русофобичном, ‘зеленом’ и ‘воук’ идеологијом“, написао је раније Дмитријев.

Чланак Дмитријев: Неизбежан је катастрофални дефицит нафте се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Jakub Porzycki/NurPhoto

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да се председник Русије Владимир Путин не плаши НАТО-а. Амерички лидер је истакао да су његови апели Алијанси да помогне САД у вези с Ираном били само тест, и изразио је презир према том војном блоку, преноси РИА Новости.

Од почетка рата у Ирану, Трамп је напао НАТО и европске савезнике због ускраћивања подршке америчко-израелској војној операцији. Посебно га је разбеснело то што традиционални амерички савезници нису интервенисали у вези са Ормуским мореузом, кључним пловним путем који је Иран затворио од почетка рата, кроз који путује значајан део светске нафте.

Али, Трампова сугестија да би САД могле да напусте НАТО изазвала је повећану забринутост међу земљама чланицама. Фински председник Александар Стуб је позвао Трампа у среду након објављеног интервјуа да би водили „конструктиван разговор“ о НАТО-у.

Иначе, генерални секретар НАТО-а Марк Руте састаће се ове недеље са Трампом, што би могло да доведе до заоштреног дијалога након Трампових честих напада на млаку подршку савезника НАТО-а рату у Ирану.

Рутеова канцеларија је објавила да ће он у среду отпутовати у Вашингтон на састанак са Трампом. Такође ће се састати и са државним секретаром Марком Рубиом и министром одбране Питом Хегсетом.

Састанак ће се одржати неколико дана након што је Трамп рекао да је идеја о повлачењу САД из НАТО-а „за поновно разматрање“, претећи да ће уништити овај војни савез.

„НАТО ме никада није убедио. Одувек сам знао да су они тигар од папира“, рекао је у интервјуу за „Телеграф“ објављеном у среду.

Чланак Трамп: Ја презирем НАТО, а Путин га се не плаши се појављује прво на ИСКРА.

© Пресс-служба президента Беларуси

Ниједна земља не може да победи Иран, сукоб треба да се оконча, изјавио је белоруски председник Александар Лукашенко.

„Не постоји земља која може да победи Иран“, рекао је Лукашенко на састанку са генералним секретаром Организације за колективну безбедност (ОДКБ) Талатбеком Масадиковом, а преноси државна новинска агенција „Белта“.

Он је објаснио да је Иран „географски веома сложена земља, а становништво је веома одлучно, спремно да умре за своју земљу“.

„Персија, шта ту има да се прича. Врло добро познајемо историју те земље. Стога сукоб треба окончати“, нагласио је Лукашенко.

Додао је да „и Израелци треба да размисле о томе да се не залећу и не показују своју смелост“.

САД показале да су рањиве, позиција Запада разоткривена

Поред тога, он је оценио да је најопаснија ствар за Сједињене Државе тренутно то што су Американци показали своју рањивост .

„За њих је главни непријатељ, као што су увек говорили, била Кина. Али данас су и Американци схватили да никада неће моћи да победе Кинезе. Никада. И ситуација у Ирану то показује“, нагласио је Лукашенко.

Лукашенко сматра да су захваљујући председнику САД Доналду Трампу ставови Вашингтона и Запада по многим питањима потпуно разоткривени.

Шеф државе је напоменуо да се свет суочава са бројним проблемима, укључујући и ниво наоружања у појединим земљама.

„Сва ова и друга питања морају се решити мирним путем, разумевајући да нико никоме неће помоћи, ако не помогнемо себи“, истакао је председник Белорусије.

Према његовим речима, нејасно је у ком правцу ће се развијати, како ће се структурирати међународни односи.

„Позиција САД и Запада у целини је већ потпуно разоткривена. И хвала Богу што је Трамп оголио ову ситуацију, и сада разумемо где леже ‘људска права’, где ‘демократија’, а где друга питања“, нагласио је Лукашенко.

Сједињене Америчке Државе и Израел започели су 28. фебруара нападе на објекте на територији Ирана. Иран узвраћа ударима по израелској територији, као и по војним објектима САД на Блиском истоку. Истовремено, поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз — кључну руту за снабдевање светског тржишта нафтом и течним природним гасом из земаља Персијског залива — практично је блокиран.

Чланак Лукашенко: Иран је немогуће победити се појављује прво на ИСКРА.