© Tanjug/AP Photo/Francisco Seco

Почетком шездесетих година прошлог века, ФНР Југославија и Држава Шаха над Шаховима Иран биле су две земље веома налик једна на другу, али на двама веома различитим историјским трајекторијама. У питању су биле државе средњег реда са сличним бројем становника, сличним степеном развоја, сличним персоналним ауторитарним режимом на челу и сличним геополитичким положајем, који се у великој мери ослањао на умерени антагонизам према СССР и хипертрофирани политички и културни утицај САД. Штавише, у западној пропаганди, као што је Титова Југославија била „најлибералнија земља социјалистичког блока“, опседнута западном модом и америчким филмовима, тако је и Пахлавијев Иран био „најзападнија земља Блиског истока“ – чувена по лаким женама, лаким дрогама и лакој руци слободног тржишта која је управљала њеним огромним минералним ресурсима.

Од тог тренутка, међутим, две земље су пошле различитим путевима – док је Југославија градила карго култ „уређеног Запада“ и неговала властите комплексе ниже вредности до те мере, да је у тренутку кризе буквално препустила западним куферашима да јој цртају границе, пишу законе и успостављају правне преседане („бар се знао ред“, уосталом, „такав смо народ“ итд.), у Ирану се плима радикалне религијске реакције на општи неморал, декаденцију и колонијална понижења претворила у Исламску револуцију, која је од ове земље створила синоним за државу-парију, остракизовану, сатанизовану и санкционисану скоро 40 година.

Када су ти паралелни процеси приведени крају, почетком двехиљадитих година, резултати нису могли бити драматичнији. Иран је упркос санкцијама постао суверена, индустријализована и нуклеарна земља, која не само да је способна да се сама храни, брани и наоружава најсавременијим оружјем, него и држава која је у стању да изазива и решава глобалне економске кризе, а која је у међувремену демографски учетвростручила своје становништво, примарно за рачун средње класе. Југославија, коју су осамдесетих година уместо санкција засипали страним кредитима и добронамерним саветима, распала се у спектакуларном грађанском рату који је довео до једне од највећих депопулација у Европи, а од некадашње регионалне силе остао је архипелаг политичких патуљака који се утркују у сервилности страним колонијалним господарима, а који поред понеке спортске медаље за 30 година „независности“ и „суверенитета“ нису остварили ништа вредно помена.

Марс у марту – све жртве америчког империјализма личе једне на друге

Ту постоји један важан изузетак. Српски народ је прво у оквирима Југославије, а затим делујући кроз институције новооснованих признатих и непризнатих српских држава током ратова за југословенско наслеђе успео да иза себе остави и културног, и политичког, и историјског трага (случајно или не – баш у оно време док се у српској престоници и даље вијорио југословенски триколор). Управо тај српски отпор глобалној америчкој хегемонији – неславно сломљен, али никада заборављен – отвара ново поглавље паралела између историје Срба и Иранаца. Неко би рекао да ту нема ништа случајно и да је традиционална индоевропска епика снажно обликовала политичку свест и Срба и Персијанаца. Да ли је на Србе више утицала хипотетичка иранска прапостојбина, или чувена конференција Велике тројке у (тада окупираном) Техерану на којој је Југославија подељена између Руса и Американаца „пола-пола“, остаје историчарима да процене. Али оно у шта свакако нема сумње, јесте да Иранци ових дана очигледно повлаче паралеле са СР Југославијом ’99. године, док Срби, гледајући масовна окупљања народа по трговима и мостовима Техерана, Шираза и Исфахана озбиљно климају главама и понављају да смо „све радили први“.

Март у Србији је иначе месец сећања на разорне последице америчког империјализма – током овог месеца се обележава годишњица Мартовског погрома на КиМ и почетка нелегалне и неморалне агресије НАТО на СРЈ, убиство старог свата на Башчаршији које је покренуло Босански рат, али такође и годишњице смрти Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића, двојице централних играча српске постјугословенске трагедије. У том смислу свакако није претеривање рећи да су Срби посматрали разобручено дивљање америчке авијације и администрације на једној,  и храбро, дрчно и надасве српско држање иранске војске и народа на другој страни, у атмосфери свечане и трезвене језе. Упркос вишегодишњим кампањама које су прозападни медији у земљи – како опозициони, тако и режимски – водили против Ирана, национални консензус међу Србима ових недеља био је недвосмислен. Једноставно, сећање на агресију из ’99. никоме није ишчилело из сећања, осим онима који за своје негледање у прошлост примају субвенције и дотације оних истих центара моћи који су нас тада бомбардовали.

Како се испоставило, нису Срби једини запамтили крваво пролеће ’99. године – паралеле између СРЈ и Ирана, између Срба и Иранаца и између крвожедних кампања сатанизације „лоших момака“ које „треба бомбардовањем отерати у камено доба“ искрсавале су на све стране и на свим меридијанима – од Шангаја до Буенос Аиреса и од Париза до Багдада. Томе су у великој мери доприносили и сами Иранци, који су у свом симболичком отпору агресору – са масовним јавним протестима и поплавом духовитих мема, песама и карикатура на интернету – много више личили на јуначку (индоевропску) епику Срба од пре 30 година, него на кукавну и колонијалистичку „женедјецаба“ патетику „сиротих малих дивљака“ из Сарајева, а по којој су препознатљиви сви пројекти глобалистичке западне левице. Притом не треба заборавити да током целе „опсаде Сарајева“ није виђено ништа слично ономе што је америчка авијација у Минабу учинила у једном дану.

Старе форе старе (Епстинове) школе

Паралеле између СРЈ и Ирана, међутим, не стају само на веома сличним стратегијама отпора – оне се могу гледати и у ширем контексту. Пре свега, како ратови за југословенско наслеђе у целини, тако и Косовски рат ’98-99. представљају само етапу (притом никако коначну!) у континуираном роварењу, деморализацији и политичкој кастрацији народа који је препознат као проблематичан и субверзиван. Ови оружани сукоби имали су своју предисторију у вишегодишњим кампањама политичких прогона, индоктринације и дестабилизације (за које данас нико не крије да су их финансирале обавештајне службе Америке и њених савезника), а социјални притисци и политички инжењеринг само су појачани након што су бомбе престале да падају. Тако су се и Србија и Република Српска нашле у позицијама да су „у миру изгубиле више него у рату“.

На том плану се најбоље виде повесне разлике између америчке агресије на две земље. Не улазећи у реалполитичке околности које су објективно неупоредиво повољније по Иранце, него што су биле по Србе во времја оно (од којих се део тиче објективних повесних токова, али део – попут поменуте разлике у културним и демографским трендовима – представља одговорност самог народа), позиције у којој се налазе САД данас и пре 30 година значајно се разликују. Док је способност Америке да увек буде у центру глобалне пажње некада гарантовала да ће цели „цивилизовани свет“ (од Токија до Милвокија) у ликовима Радована Караџића, Ратка Младића или Слободана Милошевића видети „новог Хитлера“ који се „мора зауставити“, данас практично нигде нема никакве сумње да је најопаснија „одметнута нација“ на свету – Америка, а најопаснији „до зуба наоружани неурачунљиви лудак“ и „зли касапин“ – Доналд Трамп. Парадоксално, Бил Клинтон је, упркос кудикамо удобнијим спољнополитичким околностима и кудикамо тоталнијој медијској доминацији, морао више да води рачуна да одржава свој имиџ „доброг момка“ него што то мора потпуно разобручени и распиштољени Трамп.

Наравно, данас већ знају сви, а Срби су знали још тада, да међу овом двојицом нема разлике и да обојица носе на себи „печат звери“ са Епстиновог острва, према коме најбарокније пропагандне измишљотине које су избациване на рачун Садама, Гадафија и Милошевића, па чак и тешкаша као што су Ким Ил Сунг, Иди Амин, или Пол Пот – делују питомо. Ништа од тога не мења ни јоту у америчкој политици – она се и данас своди на друмско разбојништво, огољено насиље и мафијашки рекет баш као што се сводила пре тридесет, педесет или сто година – само данас сви знају нешто што су некада знали само Срби, Вијетнамци или Кубанци. А „хумане и уређене правне државе“ развијеног света данас, када све то знају, неће по том питању учинити ништа, баш као што ништа нису чиниле када су се правиле да не знају.

Ко је Србима непријатељ?

Овај специфични културни контекст, међутим, значи да хистерична трансатлантска Империја, поред кризног пи-ара и контроле штете коју мора да упосли како би замуљала и релативизовала своју масовну евакуацију војних база на Блиском истоку, трагикомичну бежанију морнарице и носача авиона из домета иранских ракета и незапамћени фијаско везан за „спасавање обореног пилота“ (а заправо покушај да заробе иранске залихе обогаћеног уранијума) под Исфаханом, мора да улаже и напоре у онемогућавање „персијског вируса слободе“ да захвати друге тачке планета, поготово оне „одраније познате органима“ по бунџијском духу и пркошењу америчком силеџијству. Између осталог – и у Србији.

Срби, дакле, никако не би требало да размишљају о томе колико је богатство и просперитет под америчким (непостојећим) безбедносним кишобраном релативна ствар. Не би требало да обраћају пажњу колико је релативно и „слободно кретање“ робе (Хормуз), људи (Газа), капитала (руске резерве у западним банкама) и информација (снимци штете од иранског бомбардовања у Израелу и Емиратима теже се пробијају у етар од порнографије у Техерану). Најзад, не би требало да размишљају ни о томе да је „америчка заштита“ коју ужива терористички режим у Приштини још климавија од оне коју уживају заливске петромонархије, а да је евакуацију Бондстила кудикамо лакше организовати од евакуације Ал Удеида. Уместо тога у српској јавности су се негде баш у време прошлогодишње америчко-израелске агресије на Иран волшебно појавиле и запатиле фантастичне тврдње о „три хиљаде Иранаца који су убијали Србе по Босни“, а које обавезно искрсавају у коментарима на било коју реч солидарности или подршке коју неки Србин изрази на рачун Иранаца и њихове борбе против заједничког архинепријатеља.

Обашка што у Босни укупно није било страних добровољаца колико се приписује само Ирану (док се то питање никада не потеже у односима са Саудијском Арабијом или Египтом) и обашка што су ти борци тамо ишли као представници сунитских исламистичких секти које су се у међувремену доказале као ударна песница управо америчке (и израелске) спољне политике, које се према шиитима односе са једнаком нетрпељивошћу као према хришћанима, и којима је Исламска Република Иран једнако непријатељ колико и (православна) Република Србија. Машина лажи ради и наставља да Србима продаје рог за свећу, а осведочене непријатеље који су нам уништили државу, сатанизовали народ и индоктринирали читаве генерације антисрба у земљи и региону проглашава за наше доброчинитеље и стратешке партнере, а земље које одбијају да признају независност Косова и које ломе зубе нашем колонијалном окупатору проглашава за некакве „српске непријатеље“. Или, ако хоћете то пластичније – људи који приносе жртве у дечјој крви Молоху, Баалу и Мамону треба да нам буду ближи од људи који њихове идоле спаљују по трговима.

Шта је Србима Иран, а шта Ирану Срби

Без икакве сумње, и Срби и Иранци су робови својих старих заблуда и дубоко укорењених манипулација. Срби и даље користе Гадафијев генијални и политички прогресивни израз „џамахирија“ да означе нешто заостало и ретроградно и понављају папагајски да „нећемо ваљда да живимо у Северној Кореји“ (једној од ретких земаља која је у стању да гарантује безбедност живота својим грађанима), Иранци и даље проливају сузе за „сиротим малим Бошњацима“ који су „бранили Ислам у Европи“ током распада Југославије и који су били „жртве геноцида у Сребреници“. Милиони и једних и других и даље очекују да ће им просперитет и благостање пасти са неба (из америчких бомбардера). И управо зато је важно да канали комуникације између ове две државе и ове две културе буду отворени, а да се дијалог одвија без посредника.

Јер и Иранци и Срби знају шта значи бити сатанизован на глобалном нивоу, знају шта значи бити у тоталној економској изолацији, знају на које се савезнике могу ослонити и чијој речи могу веровати, а на својим леђима су искусили колико глобалном тирјанину „закон лежи у топузу“ и, што је још важније, колико, заправо, његово нечовјештво заиста смрди. И управо зато што оба народа политички стоје на идентичним позицијама, критично је важно да међусобно деле своја различита искуства која проистичу из деценија вођења различитих политика према хегемону. Иранци нас могу да науче шта се све може остварити ако је друштво спремно за жртву и одрицање у име сопствених светиња и политичких идеала. Ми њих можемо научити шта следи даље када пристанеш на изнуђени мир након што ти је неки махнити западњак претио да ће твоју земљу поравнати „као овај сто“. Они могу да нас подсете како изгледа када се бориш за своју земљу, своје светиње и своју будућност, ми њих – како будућност изгледа када престанеш за њу да се бориш.

Или можемо просто да се успавамо пред ласкањем наших стратешких партнера из Америке, који ових дана обигравају око нас, носе дарове и одједном „откривају нашу фасцинантну историју и непоколебљиви дух“. Народски речено, док гледамо како Атлантистичка империја трули и распада се на наше очи, они покушавају да нас убеде да „приступимо четницима ’45“. С тим што приступање четницима као типично српски чин ината и пркоса може да се разуме и оправда када се у виду има дуг части према српском миропомазаном Краљу и великој југословенској отаџбини. Али такав дуг не постоји према америчком махнитом краљу у покушају и његовој полупаној империји чији су дани већ одбројани.

Чланак Никола Танасић: Срби и Иран – повесне паралеле и преплетене судбине се појављује прво на ИСКРА.

Оно што ме највише задивљује у вези са Христовим васкрсењем јесте то што је Спаситељ задржао „трагове клинова“ – са њима се јавио својим ученицима, са њима се вазнео на небо, и са њима Његово људско тело пребива на том натсуштаственом „месту“ где пребива Света Тројица. То није само твар, не само тело, које се уздиже у вечност, већ тело са свим траговима и ознакама свог историјског земаљског живота.

„И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: Мир вам! А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге.“ (Лука 24:36-40).

И шире гледано, ако идемо од васкрсења Христовог до нашег васкрсења (јер је Он васкрсао управо да би био „првенац оних који су умрли“ (1. Кор. 15:20), да би поставио образац за сва каснија васкрсења), васкрсење мртвих, победа над смрћу, суд Божји – све то не претпоставља одстрањивање историје. Христос остаје са својим траговима клинова, остаје Син Маријин, полубрат Јаковљев, учитељ Петров. Григорије остаје син Григоријев и пријатељ Василијев, Марко остаје учитељ Генадијев. Господ „обрисаће сваку сузу с очију њихових, и смрти више неће бити, ни туге, ни плача, ни бола више неће бити, јер је пређашње прошло“ (Откр. 21:4) – прошло је, али није нестало. Ово је, у извесном смислу, мета-Пушкин: „И я грущу, и слезы лью, // Но строк печальных не смываю“ – иако више неће бити суза, а строфе ће и даље остати какве су биле, тужне или радосне.

О томе веома добро пише Свети Августин, истичући да за Бога, пошто је Он Истина, промена прошлости значи одрицање од истине:

„Дакле, претпоставимо да неко каже: ‘Ако је Бог свемоћан, нека учини да оно што је било постане непостојеће.’ Таква особа не разуме да тиме говори: ‘Ако је Он свемоћан, нека учини да оно што је истинито постане лажно у истом погледу у којем је истинито.’“

Упоредите ово са Оригеновим концептом апокатастазе, чија је главна идеја да ће историја света постати непостојећа, да ће бити избрисана у ништавило и „крај ће бити враћен почетку“. У почетку „није уопште било света, већ нешто слично како замишљамо будући универзални крај и циљ, када ће царство бити предато Богу Оцу?“ „Крај и свршетак (consummatio) светих састојаће се у њиховом невидљивом и вечном стању… Али ако су имали исти почетак као што им је крај, онда су, без сумње, од почетка били у невидљивом и вечном стању“. Једна непрекидна невидљива вечност, без света, у којој је крај неразлучив од почетка. Ни рана, ни имена, ни очева, ни деце, ни вољених – ничега.

Заиста, зато је наш земаљски живот толико важан: у вечност одлазимо управо онакви какви смо постали у времену. Бог се према стварности односи тако побожно да ју је у васкрсењу овековечио уместо да ју је уништио. „Сав мој сурови, слатки живот, // Сву моју родну, чудну земљу“ (Гумиљов) – све, све до крста.

(Телеграм канал П. Пашкова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Петар Пашков: ТРАГОВИ КЛИНОВА И ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

СВЕШТЕНО ЋУТАЊЕ КАО ПРИПРЕМА ЗА СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ

Васкрс је Дан над свим данима, дан победе над смрћу и адом. Тај Дан, Богом саздани, прославља се Светом Литургијом, на којој је Васкрсли Христос Онај Који приноси и Који Се приноси, Који прима и Који Се раздаје. За тај дан се треба припремити смиреном свешћу о томе Коме идемо и куда идемо.

Велики прповедник 20. века, митрополит Антоније Блум, о томе је говорио:“Ако умемо да ћутимо, да се уживимо у ћутање, и да слушамо ту тишину која почива у Цркви, брзо ћемо открити да то ћутање, та црквена тишина, не представља просто одсуство спољашње буке, заштићеност од градске вреве. То ћутање, та тишина има сасвим други квалитет и другу дубину. У срцу тог ћутања можемо да пронађемо присуство Живог Бога. То је то безмолвије у које је Он обучен, то је та дубина у коју треба да се погрузимо како бисмо Га пронашли.

О, кад бисмо се тако припремали за учешће у Литургији! Кад бисмо још од вечери имали на уму да нам предстоји дивна радост – да уђемо у Божанску тишину, да се присајединимо небу – кад бисмо се ради тога пажљиво, с трепетом, радосно припремали постом и уздржањем од свега што расејава пажњу (био то разговор, или читање испразне, бескорисне литературе, да не спомињемо све друге видове расејавања пажње), кад бисмо устали рано и јутро дочекали с молитвом, макар и оним речима које изговарамо на Васкрс пре но што уђемо у храм: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему (Пс. 117,24). Ово је дан који је изашао из руку Божијих, из Његове премудрости, из Његове љубави, а садржај тога дана је – мој сусрет са Богом, и у том сусрету – проналажење читавог света, укључујући и најближе људе, које често познајем врло површно, без побожности, и укључење свих у чудо Царства Небеског, које је већ дошло у Духу Светом.

А затим поћи у цркву, пазећи да се при томе не наруши ово дубоко расположење, које је лако успоставити уз пажљив и строг однос према себи. Даље – ступање у храм, као у место где је присутан Бог: Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму светоме Твоме у страху Твоме (Пс. 5, 8). Радост овог сусрета, и брижљив, побожан однос према сваком човеку који је већ тамо, или ће доћи после нас. И сабирање своје тишине и свога тиховања, како би другоме било лакше да се на њих ослони и уђе у сопствено безмолвије и тишину. Чување тог узајамног односа поштовања и молитве – то је тако значајан и тако неопходан увод, баш као и различита црквена дејства.“

У тој тишини заблистаће белина Васкрса.

СВЕТОГОРСКИ ПОДВИЖНИК И ВАСКРШЊА ГОЗБА

Лепо је дочакати Васкрс празничном трпезом, али је празник, пре свега и изнад свега, стање духа. И гозба је надасве духовна.

Велики атонски подвижник, Хаџи-Георгије, још док је био искушеник подвизавао се четири године у пећини преподобног Нифона Кавсокаливита. Овде је живео у потпуном безмолвију (исихији), посту и молитви, а руководио га је духовни отац, старац Неофит који је живео у каливији Светог Георгија, али је често долазио да га причести Пречистим Тајнама. Подвижништво Хаџи-Георгија, како у Кавсокаливији тако и касније у Керасији, где је био са својом монашком заједницом, постало је део историје. Због његових дуготрајних постова прозвали су га „Посник”. Ни он ни монаси из његове заједнице никада нису кували нити су узимали било какву другу храну осим посне. Најчешће су се хранили сувим плодовима и медом. На Васкрс су, уместо јаја, бојили барене кромпире. Никада није користио никакве лекове. Кад би се неки од браће прехладио, благо би загрејао пећ начињену од опеке и блата, а затим у њу сместио брата који би на тај начин оздравио. Уколико би се неко разболео од неке друге болести, поставио би га пред икону Пресвете Богородице, а затим би се током читаве ноћи заједно молили пред њом. Пред крај божанствене Литургије, оболели би примио Свето Причешће и био исцељен. Био је окружен великом заједницом побожних и врлинских монаха. Хаџи-Георгије је поседовао само једну мантију и ишао је босоног. Дебеле вунене чарапе носио је само онда кад је био у храму.

И у бареном кромпиру бојеном као јаје била је гозбена част Васкрса за подвижнике, светогорске калуђере. Не заборавимо: Васкрс нас засићује Божанском Светлошћу преображене телесности.

ВАСКРС НАШЕГ НАРОДА

Наш народ је страдио и патио више но многи народи овога света. Зато је лако о њему говорити на путу Голготе ка Васкрсу. Свети владика Николај о томе шта се десило после преласка Албаније каже:“С вером у Бога и неугашеном надом у крајњу победу спреми се на Крфу преостатак српске војске и упаради се 1916. године, на први Васкрс у изгнанству да дочека Престолонаследника Александра. А кад дође млади Престолонаследник, он поздрави своју војску са: Христос васкрсе, браћо! И сва војска отпоздрави: Ваистину васкрсе! При том сваки војник у себи помисли: нека би и Србија васкрсла! И сви странци који беху присутни задивише се таквом бодром духу код малене и измучене војске српске. Али кад Бог помаже, онда и малена војска побеђује велику војску, као што Гедеон са 300 људи победи Мадијанце који беше као песка на обали морској.

С вером у Бога и са неодољивом чежњом за отаџбином својом појави се те године српска војска на планинама изнад Солуна као на неком високом зиду са кога се гледа у Србију. И отпочеше тешке и крваве борбе. Снежне планине обојише се крвљу људском а села и градови у долини бише опустошени од огња и олова. Тада Срби завапише Богу са молитвом: Боже Немањин и Савин, Боже Карађорђев и Милошев, Боже отаца наших, смилуј се на нас и спаси нас! И смилова се Господ, а верни и племенити савезници притекоше у помоћ, и дође крај патњама српским. У септембру 1918. године, српска војска као на крилима полете напред, у отаџбину своју.“

А све је то било могуће захваљујући вери у Васкрлога Христа. Та вера и данас држи Србе, не само на Косову и Метохији.

Жив је Христос и жива ће бити душа наша!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ТРИ РАЗМИШЉАЊА ЗА ТРИДНЕВНО ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО 2026. ГОДИНЕ се појављује прво на ИСКРА.

о. Дарко Р. Ђого

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Ствар са питањем ко навија за коју репрезентацију врло је једноставна: у тренутку када је неко одлучио да Србија и тзв „БиХ“ не буду дио исте државне заједнице (а могле су да буду, да под америчким притиском муслиманско руководство није одустало од постигнутог договора), Србима је остало само да се идентификују са оним државама у којима су жељели да живе. Ми смо жељели и гинули да Српска, Србија и Црна Гора буду једна држава.

Шехиди су гинули за БиХ у којој Срби или неће живјети, или се неће ништа питати. И треба честито рећи и признати: од тада до данас, реторика и приступ у Сарајеву се није помјерио ни за милиметар. Нико од оних који одређују Србима за кога има да навијају није учинио корак ка томе да постдејтонска БиХ буде нешто друго од онога што су 1992. у априлу жељели. Тако да „Срби који навијају за БиХ“ нису настали неким „компромисом“ (чак и изглед компромиса врло брзо поруше навијачи и симпатизери те репрезентације) већ је по сриједи честа и уобичајена појава када један дио популације просто жели да се прикључи побједнику јер људи су и „плахи и лакоми“ (као што рече Његош) па увијек има неко ко ће претрпкети свако понижење, само да буде на побједничкој страни.

Мене то не интересује – Србија може бити и прва и посљедња у ма чему, она је једино што волим и ка чему осјећам припадање, онај свештени трепет када чујем „Боже правде“. И не љутим се и не пада ми на памет да некоме у Сарајеву или у Новом Пазару упућујем погрде, да му кажем да треба да навија за Србију, БиХ или Турску. Аргумент о томе да треба да се прилагодим „пасошу“ бескрајно је смијешан јер сам за свога живота имао документа СФРЈ, Српске (без БиХ) а имам држављанство и Србије и Српске, а тзв „границе“ су кроз моју Отаџбину цртане смијешно, арбитрарно и бесмислено и ја их не признајем и не осјећам јер сам у Грачаници, Београду, Фочи и Никшићу подједнако свој на своме и у својој Отаџбини (а тако се осјећам и на највољенијем на свијету Охриду). Нека свако навија за кога хоће, само скривени (или отворени) фашисти и некултурни и неваспитани људи поручују некоме шта има да ради ако хоће да живи у „њиховој“ земљи.

Успут, старо је правило да се застава, химна и држава воле онолико колико си крви дао за њу. Срби у Србији су крварили од 1804. до 1918. за то да се ослбоде, да се ујединимо и живимо у истој држави. Зато и имају луксуз да о Србији говоре и мисле све и свашта, па и да своју и нашу химну и заставу воле или не воле колико и како хоће. У ратовима 1992, како лијепо примјети С. Антонић, већина становниптва Србије је пристало на друштвени консензус према коме је било у реду да СЦГ помогну Србе са ове стране Дрине, али под условом да се не укључују у рат непосредно.

Зато митологеме из СФРЈ у Србији живе снажније него код нас а наша жртва за српску химну и грб се мање виде. Људи који навијају за БиХ из Србије навијају са „Социјалистичку Републику БиХ“ 2.0 – нешто што постоји у њихвим главама и нигдје другдје. Но и ти људи имају право на своје илузије. Ми смо са њима раскрстили 1992, кроз страдање.

Зато: само Србија и само Боже правде!

Чланак Дарко Р. Ђого: Само Србија и само Боже правде! се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Да ли се Американци горко кају зато што су се 2021. године – после две деценије – повукли из Авганистана? Неко ће рећи да је то било рационално, али није требало баш „као из Вијетнама“, тј. онако брзо, панично и срамно, препуштајући тоне наоружања талибанима и остављајући своје сараднике на цедилу. Сви су се тада присетили Кисинџеровог наравоученија: „Бити амерички непријатељ јесте опасно, али бити амерички пријатељ је погубно“.

Зна се да Авганистан важи за „гробницу империја“, али за настојање САД да у долазећем мултиполаризму задрже барем „глобално вођство“ – када већ не могу да одрже униполарну „глобалну доминацију“ (Бжежински) – било би веома важно да су тамо са својом окупационом армадом издржали још мало. Ваљало би им и те како за позиције на Блиском и Средњем истоку, нарочито сада због сукоба са Ираном који очигледно не иде баш глатко.

Географија агресије на Иран

Иран је дошао на ред показивању мишића још увек водеће глобалне силе која неће да сиђе са трона без борбе. Очигледна је непосредна угроженост Исламске Републике са запада и југозапада, из Израела и из америчких база начичканих у исламским, махом арапским земљама Залива. На ту страну је сконцентрисан и ирански отпор, укључујући и евентуалну ограничену копнену интервенцију у виду ваздушно-поморског десанта, првенствено на острво Харг (20 квадратних километара) у врху Персијског залива због нафтног терминала, и на острво Кишм (1.491 квадратни километар) у Ормузу због саобраћајног и геостратешког положаја.

Дакле, према тој, једној „фасади“ усмерени су иранска одбрана и противудари по циљевима на територијама регионалних америчких сателита – осим у Израелу, углавном у Кувајту, Бахреину, Катару, Уједињеним Арапским Емиратима и индикативно знатно мање Саудијској Арабији (!). Они сада плаћају високу цену оданости Вашингтону. Тако је то са глобалном силом. А и ко шта пита потчињене. „Онај ко се Америком покрива биће му хладно“, поручивао је некадашњи председник Египта Хосни Мубарак, можда и мудрије од Кисинџера. А постоји и упозорење не баш финим речима: „Ко је са Американцима орао, зад..цом је дрљао“.

Позицију Ирана знатно олакшава чињеница да је прилично безбедан са других страна. На то указује и упадљиво мањи број циљева на том делу иранске територије који су изложени израелско-америчким нападима.

На северу и северозападу су резервисана Турска, немоћне кавкаске земље Јерменија и Азербејџан, те Каспијско језеро и амбивалентни Таџикистан. У позадини, у посредном суседству и не тако удаљена, је више него наклоњена Русија.

На југу се налазе свеобухватно војно „покривени“ Ормуски теснац и Омански залив Арабијског мора у саставу Индијског океана. Штавише, Иран је проактивно већ ставио до знања да неће толерисати америчке атаке из базе Дијего Гарсија у средишњој зони Индијског океана.

И – што је посебно важно – у источном иранском комшилуку су кинески протеже, посредник и важна спојница копненог и поморског вектора „Једног појаса – једног пута“ Пакистан, са Кинезима важном луком Гвадар. Такође, са друге стране источне иранске границе је помињани пример недавног америчког дебакла, кратковидог „евакуисања“ трупа – Авганистан.

Авганистан као регионални heartland

Да су Американци присутни у Авганистану и држе га под каквим-таквом контролом, Иран – истина – не би био сасвим опкољен, али би се нашао „између чекића и наковња“. Другим речима, и са источне стране би могао да буде изложен сталним нападима, и из тог квадранта би био принуђен да се брани, и тамо би морао да усмери своје ракете, дронове, радарске системе… Стога би жилавост његовог отпора била знатно смањена, а пораз изгледнији.

Да је Американцима на располагању само Баграм, па „пуна шака браде“. Ради се војно-ваздухопловној бази коју су средином 20. века изградили и користили Совјети, нарочито током своје ратне „авганистанске авантуре“ 1979-1989. Америчка војска извршила је модернизацију базе и интензивно је користила с обзиром на њен прворазредан положај на Блиском и Средњем истоку, односно спрам региона Залива, као и између кључних глобалних конкурената Кине, Русије и Индије.

База Баграм лоцирана је у пространој котлини на готово 1.500 метара надморске висине и налази се на нешто мање од 50 километара ваздушне удаљености од главног града Кабула. Има две писте: једну, дугачку 3.724 и широку 46 метара, која може да прими и највеће транспортне авионе, и другу, дугачку 2.953 и широку 26 метара (на пример: писте војног аеродрома у Батајници дугачке су 2.682 и 2.438 метара).

Нема дилеме да је у питању вредан војни објекат. Толико вредан да је Трамп „прешао преко свега“ и у неколико наврата током 2025. јавно саопштио, чак у свом стилу и претио, како САД желе да базу Баграм врате под своју контролу. Све то било је у како у краткорочном контексту припрема за предстојећу извесну „кампању“ против Ирана, тако и у сврху дугорочних геополитичких и геостратегијских интереса, првенствено „обуздавања“ Кине.

Да су Американци до данас задржали војну контролу Авганистана имали би још једну велику предност, и то са становишта претње копненом агресијом, што би следствено значило развлачење иранских снага. Наиме, с обзиром на релативна ограничења из других праваца, нарочито оро-хидрографске неповољности, хипотетички авганистански вектор показује извесне предности.

У првом реду, то се односи на долину реке Хари (Хари Руд, Херат) која тече од истока према западу, од средишњих области изразито аридне земље ка граници са Ираном. Углавном је њеном долином трасирана кључна друмска саобраћајница (и потенцијални геостратегијски правац) од Кабула (5,5 милиона становника) до Херата (680.000, трећи град по броју становника у Авганистану), и даље ка Машхаду на североистоку Ирана (3,5 милиона) и Техерану (9,2 милиона становника).

Привидна недокучивост логике рата

У случају да су Американци унапред постигли да барем још у Авганистану имају позицију сличну оној код „савезника“ у Заливу, те да одатле, приде, могу да запрете и масовним продором копнених трупа, онда би Трампове речи да ће Иран бити „уништен за једну ноћ“, „враћен у камено доба“ и сличне могле имати смисла. Будући да САД то нису оствариле, остају огромна разарања, трошкови рата, људске жртве, пораст екстремизма и дугорочна нестабилност.

Свет као „петролејска цивилизација“ био је и опет ће бити у паници. Али се ништа смислено није постигло. Американци су и даље водећа војна сила, али су слабости све очигледније. С друге стране, Иранци су показали да имају своје адуте. И (не)посредне савезнике. Довољно за одбрану. Онда је ту и очекивано обострано проглашавање победе као почетног корака ка компромису.

Уосталом, ко и када ће зауставити САД? Да ли ће „сломити зубе“ на Ирану? Или на неком другом? Ко је следећи? Или се то САД ипак глобално стратешки повлаче у оквире америчког копна – корак по корак, како не би нагло изгубили кредибилитет?

Чланак Миломир Степић: „Крчаг иде на воду док се не разбије“ се појављује прво на ИСКРА.

Каква су била Пилатова осећања према Јеврејима под његовом влашћу? Презир и стална одвратност. Међутим, он се њих и плашио. Не они њега, већ он њих. Они су се, заправо, осећали прилично слободно и могли су манипулисати властима. Зато је Пилат желео да угоди народу и „пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде на распеће“ (Марко 15:15).

Не видети кривицу у Исусу, али га ради удовољавања презреном народу ударати и предати на убиство – веома типично понашање човека на врху власти.

Ирод је поступао на сличан начин, када је убио Јакова и хтео да убије Петра. Он је све то чинио, „видећи да је то мило Јеврејима“ (Дела апостолска 12:3).

Потом, када је Павле био у оковима, он је две године, по наређењу Пилатовог „заменика“ – Феликса, провео под стражом у Кесарији. Феликс је држао Павла у затвору „желевши да угоди Јеврејима“ (Дела апостолска 24:27)

Питате се: да ли су се они договорили? Не, они су се понашали исто, а да се нису договорили. По изгледу страшни, а по суштини – бескичмене кукавице, нису се оптерећивали питањима правде. Они су чинили народу сталне уступке у виду крвавих призора, и испуњавали свој празни живот свакодневним луксузом. Ништа више од тога нису знали.

*

Очигледно – потпуни недостатак напретка. Јер, да је напретка било, власт би током протеклих векова од људи који претендују на највише положаје немилосрдно тражила нека побољшана својства. Уместо тога, свуда, увек и сви се на вишим спратовима понашају управо као да су се договорили. Исто.

Већ поменути Феликс (историјска личност – Антоније Феликс, прокуратор Јудеје од 52. до 60. године), он је држао Павла у Кесарији и често „разговарао с њим“ јер „се надао да ће му Павле дати новац“ (Дела апостолска 24:26).

Дакле, понашао се не као римски чиновник у доба робовласништва, већ као мали општински корумпирани службеник у Русији. О таквима пишу у новинама. Баш смешно. Смешно и тако мизерно, да је чак и срамотно.

*

Прокуратори, гувернери, цареви, краљеви, регионални поглавари… Осим што сада не носе пурпурну одећу. И тако, успели су да се невероватно очувају, и да се у потпуно непромењеном облику појаве у било којој ери, у било ком историјском амбијенту. То значи да нема напретка. Уопште не. Јеврејски лидери, уз помоћ неке само њима познате црне уметности, успешно манипулишу и својим народом и римском администрацијом. Пролива се невина крв. Јуда мисли само на новац (док се не обеси). Магдалена рида поред Крста. Ускоро ће Крст бити уклоњен и смештен у ковчег, који се налази веома близу. Врло брзо. Он ће победити смрт. Али, толико година након Васкршњег чуда, милиони људи нису марили, и није их брига, о Исусовом страдању и Његовом Васкрсењу. Ово је права ноћна мора и потпуно неразумевање.

(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачов: „И ПРЕДАДОШЕ ГА НА РАСПЕЋЕ…“ се појављује прво на ИСКРА.

РАСПЕТИ ЈЕ ЦАР СЛАВЕ

Скоро да нема човека који жели страдање и патњу. Свако би да их избегне. Али, страдање је немогуће избећи. Питање је само како га осмислити. Велики петак је дан када се смисао страдања може наћи у Христу, Који је Смисао човека и света. 

У књизи „Јагње Божје“, у којој се бавио односом Православне Цркве према Богочовеку, литвански философ Антанас Мацејна подсећа на снажну везу између Крста и Васкрсења код православних. Он указује на то да се на икону Распетога увек ставља натпи „Цар славе“:“За Источну Цркву Распети Христос јесте Цар Славе. То сведочи о томе да источни хришћанин Крст Христов увек доживљава у светлу Његове славе. Страдање Христа као телесни бол, као мучење и разарање тела – потпуно је реално, али се тиме страдање не исцрпљује, јер поред страдања иде и победа, која мења сам карактер страдања. Страдање Христа јесте Његов први корак ка Васкрсењу. „Зато, када Исус Христос изнемогава и утихне на Крсту, тада Му и небо, и земља дају свој глас, и умрли проповедају васкрсење Распетога, и само камење вапије о Њему.“ Источна Црква не може одвојити смрт Исусову од Његовог Васкрсења, разматрати и празновати те догађаје Његовог живота засебно. Воплоћење она проживљава не заборављајући Крст, па зато празновање Божића не поприма наивно-радосне, својствене деци, форме. Његово страдање она пак проживљава у светлости славе, и зато оно не добија трагичне нијансе. Рођење и смрт, страдање и слава у доживљавању Истока сливају се у нераздељиво јединство, и само у светлости тог јединства могу се правилно схватити сви моменти живота Спаситеља. Зато руски религиозни философи (С. Булгаков, Л. Карсавин) хришћанство називају религијом не живота и не смрти, већ религијом живота кроз смрт. Живот бива обасјан, али тек пошто прође кроз таму смрти. Смрт се пројављује у својој пуној снази, али у светлу живота она губи своју трагичност. Та целовита тачка гледишта на пројаве бића Христовог, без покушаја да се раздробе, одвоје једна од друге, посматрају засебно, ван узајамне повезаности – управо је и најкарактеристичнији став Источне Цркве у односу на страдања и смрт Христа.“

Смрт постоји, али бива побеђена. Страдање разара, али Богочовек пресаздаје. Леже се у земљу, али као семе који многи род доноси. И то се не сме заборавити. 

ВЕЛИКИ ПЕТАК И ВАСКРС СЕ УЗАЈАМНО ОГЛЕДАЈУ 

По Мацејни, већ на Велики петак, дан страдања Христовог, пева се о Васкрсу:“Источна Црква упозорава законодавце Израилеве да се не радују што су успели да осуде и распну Исуса, јер Његова смрт није крај: „Законоположници Израиљеви, Јудеји и фарисеји, лик апостолски вам објављује: ево храма, кога разористе; ево Јагњета, кога распесте и гробу предадосте; али Он влашћу Својом васкрсе.“ Међутим, то уопште не значи да смрт Исусова није била стварна. Спаситељ је умро истинском и страшном смрћу, али је управо Својом смрћу оковао тиранина, то јест саму смрт. О томе у једној од богослужбених песама говори и Мајка Исусова Своме умрлом Сину: „Сине Мој, где зађе лепота Твога лика? Не могу поднети да гледам Тебе неправедно распета: похитај дакле да устанеш.“ На крају целог богослужења Великог Петка, за време целивања Плаштанице, Руска Православна Црква устима Божије Мајке каже: „Тешко Мени, Чедо Моје! Тешко Мени, Светлости Моја, вољени Плоде Моје утробе! Јер данас се испуни проречено од Симеона у храму: Моје срце мач прободе; али Ти плач преобрати у радост Васкрсења Твога.“ У Источној Цркви водећи мотив службе на Велики петак изражен је у честом понављању стихова: „Поклањамо се страдањима Твојим, Христе, покажи нам и славно Васкрсење Твоје“ (Јутрење, 15. антифон).“

Свети Максим Исповедник је говорио да се човек креће у зачараном кругу: јури за задовољствима и настоји да избегне бол. Страдање разбија зачарани круг и уводи нас у васкршњу светлост пресазданог битија. 

СПАСЕЊЕ ЈЕ ЈЕДИНО НОВО ПОД СУНЦЕМ 

Као што се на службама Великог Петка стално помиње блиско Васкрсење, онда се за Васкрс увек помиње Христово распеће:“На Велики Петак Источна Црква као да прати оно што ће се догодити на Пасху. А на Пасху она усмерава свој поглед на оно што се догодило на Велики Петак. Будућност и прошлост преплићу се у једном нераздељивом јединству смрти и Васкрсења. Без Васкрсења смрт Христа била би Његов потпуни и коначни пораз: умрли и неваскрсли Исус није никакав Спаситељ света, чак и кад би се морално жртвовао за човечанство. Али без смрти кенозис Христа ( Његово самоумањење, нап.прир.) био би непотпун и Исус не би примио сву судбину човечанства, и следствено, не би стварно узео на Себе његове грехе; јер онај који стварно прима на себе грехе човечанства, прима и смрт као последицу греха. Јер спасење човечанства није додавање нечег уз оно што човечанство већ има, спасење је унутрашња промена која захвата чак и онтолошке дубине људског бића. Спасење је превазилажење претходног положаја човека, које се не савлађује заповешћу одозго, него се проживљава изнутра у потпуности и до краја, исцрпљујући тиме све ресурсе претходног стања. Вечни живот, који је призвао искупитељски подвиг Христа, није наставак природног живота у смислу бесмртности, већ постојање на сасвим другом нивоу, које долази човеку онтолошки из први пут дароване му благословне Благодати, али егзистенцијално – тек после смрти коју је изнео и преживео. Васкрсење остварује то ново постојање. Смрт пак завршава претходно постојање, без којег и ново постојање не би било могуће.“

Од часа Христовог устајања из гроба, смрт је капија ка вечности. Кроз ту капију се улази у Небески Јерусалим. 

ВАКСРСЕЊА НЕ БИВА БЕЗ СМРТИ ( ЊЕГОШ)

Зато и нема васкрсења без смрти. Мацејна каже:“Људи заиста жуде да никада не умру, то јест да живе, по одређењу Владимира Соловјова, у „лошој бесконачности“ овде на земљи. У међувремену, Бог не жели да продужи земаљски живот човека у недоглед, него да преобрази његово постојање онтолошким превазилажењем смрти: умирући и васкрсавајући. Зато одвраћати Исуса да одступи од смрти значи не разумети саму суштину Божанског искупљења, видећи у њој само просто неумирање. Управо зато Исус тако оштро укори Петра, назвавши га чак сатаном– кушачем: „Иди од Мене, сатано!“ (Мт. 16, 23).“ Наиме, апостол Петар је одвраћао Христа од страдања и смрти.

Мацејна каже да Црква од Истока у себи увек сједињује Голготу и устајање из мртвих: њена радост је ваистину крсноваскрсна. Смрт је животворна:“Пасхалне химне византијске службе испуњене су сећањем на Крст: „Крсту Твојему клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје појемо и славимо…Ходите сви верни, поклонимо се светом Христовом Васкрсењу: јер ево Крстом дође радост целом свету. Свагда благосиљајући Господа, појемо Васкрсење Његово: јер ради нас претрпевши крст, смрћу смрт разруши“ (Јутрење Пасхалног Васкрсења). Дивно сједињење Крста са Васкрсењем! И то јединство Крста са Васкрсењем пружа се на сва богослужења која су повезана са празновањем Пасхе. Крст као литургијски мотив посебно јасно одзвања у среду Светле седмице: „Крстом Твојим, Христе, древне клетве ослободио си нас, и смрћу Твојом природу нашу од мучитеља ђавола избавио… Крстом Твојим, Христе Спасе, упути нас на истину Твоју и избави нас од замки вражијих“ (Јутрење). Мотив Крста јасно се чује и у петак Светле седмице: „Крст Твој, Господе, живот и васкрсење људима Твојим јесте и у њега се уздајући, Теби, Васкрслом Богу нашем, појемо“ (Јутрење); „Узашао си на Крст, Исусе, сишавши с небеса, дошао си на смрт, Животе бесмртни“ (Велика вечерња, на стиховње стихира васкрсна, глас 8). И у византијској литургији прве недеље после Пасхе, која је посвећена Светом апостолу Томи и зато прожета мотивима вере и неверја, такође се помиње Крст: „Новима уместо старих, уместо трулежних нетрулежнима, Крстом Твојим, Христе, усавршивши нас, у обновљењу живота наредио си нам да живимо достојно“ (Јутрење, песма 3).

Да не знамо да су сви ови молитвени уздаси, упућени Христовом Крсту, узети из васкршње службе, могли бисмо их потпуно оправдано приписати служби празника Воздвижења Крста или чак службама Страдалне седмице. И не бисмо погрешили, јер управо таквим речима Источна Црква прославља Крст и у богослужењима тих празника.

Ови литургијски текстови красноречиво сведоче да Велики Петак и Васкрс за Источну Цркву значе дубоко нераскидиво јединство. Зато тврдити да је Источна Црква „Црква Васкрсења“ само зато што Крст у њој није толико наглашен као на Западу, било би неразумно. То је потпуно погрешно мишљење, рођено из непознавања или неразумевања Истока. Јер ако упоредимо литургијске текстове Источне Цркве са таквим истим текстовима Западне Цркве, лако ћемо се уверити да византијска литургија говори о Крсту много више него латинска литургија.“

Велики Петак је, наравно, усход ка Васкрсу. Чак и на Тавору, кад је Христос показао Своју славу апостолима, јавили су Му се Мојсије и Илија да би причали са Њим о Голготи. 

ВЕЛИКИ ПЕТАК ЈЕ СУД СВЕТУ 

Како је говорио Свети Јустин Ћелијски – људи су Бога осудили на смрт, а Он њих на бесмртност. И једнога дана, каже Борис Пастернак, сви ће векови, као сплавови, допловити Христу на суд. 

У својој књизи „Тајна безакоња“, Антанас Мацејна каже:“Предсказани Христом крај света неће бити случајна природна катастрофа, него  непосредна интервенција Бога у ток времена. Свом пророштву Христос је додао: „А о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески“ (Мт., 24, 36). Тајанствена тама покрила је датум другог доласка Христа и зато наше постојање иде по уобичајеној колотечини. Као што су у време Ноја људи  јели и пили, женили се и удавали, док таласи потопа нису све истребили, „тако ће бити и долазак Сина Човечијег“ (Мт., 24, 39). Он ће настати као муња и доћи као лопов, ничека, нити дочекан од било кога. Он ће доћи у ноћ највећег самозаборава људског рода. Јер што дуже траје историја, то је мање вероватно да ће Христос опет доћи. Штавише, што дуже траје историја, то више основа имају изругивачи који долазе и питају човечанство: „Где је обећање доласка Његовог? јер одкад почеше умирати оци, од почетка стварања, све остаје исто“ ( Друга Петрова, 3, 4). Низ векова, који се чини бесконачним, слаби веру у остварење обећања Христовог, и човечанство почиње да се осећа на земљи спокојно и заштићено.“

Христос је, једном заувек, осудио паганско схватање о томе да је историја вечно враћање истог и да је могућ рај на земљи. Мацејна каже:“„Небо и земља ће проћи, али речи Моје неће проћи“ (Мт., 24, 35). У светлу Откривења крај историје је толико одређен и недвосмислен, као ниједна друга истина. „И одједном, после невоље тих дана, сунце ће потамнети, и месец неће дати светлости своје, и звезде ће спадати с неба, и силе небеске ће се потрести“ (Мт., 24, 29): то је разарање космолошког поретка. „Тада ће се показати знак Сина Човечијег на небу; и тада ће заплакати сва племена земаљска и угледаће Сина Човечијег где долази на облацима небеским са силом и славом великом“ (Мт., 24, 30): то је разарање људског поретка. „А када дође Син Човечији у слави Својој и сви свети анђели са Њим, тада ће сести на престо славе Своје, и сабраће се пред Њим сви народи; и одвојиће једне од других, као што пастир одваја овце од јаради“ (Мт., 25, 31–32): то је остварење божанског поретка. Историја, започевши Христом као обећањем Свете Тројице, Њиме се и завршава као Главним Судијом времена. У том смислу сва историја после Христа јесте припрема за Његов Други долазак. До свог ваплоћења Христос је живео у историји као божанско обећање и управљао њеним током ка Свом рођењу. За оно кратко, али пунотом обасјано време у Палестини, Он је својом богочовечанском личношћу остварио историју. У епохи после Свог вазнесења на небеса, Он живи као будући исход, који ће остварити Својом личном интервенцијом и Судом.

Тако у односу на време Христос јесте истинити Бог историје. Он је „Алфа и Омега, почетак и крај, први и последњи“ (Откр., 22, 13). Ниједан период историје не пролази мимо Њега, ниједан без обзира на Њега. Историја као религијски процес личносно се остварује у Христу.“

Имајмо то на уму на Велики петак, у свету у коме се множе утваре и чудовишта, али у коме логосна Светлост сија без престанка. Христос је већ победио – остаје нам само да се определимо хоћемо ли бити на страни Победника или ћемо ићи за привидом и лажју.

У светлости Васкрслога, одговор је више него јасан. 

Чланак СТРАДАЊЕ, ВАСКРСЕЊЕ И ТАЈНА ИСТОРИЈЕ: НА ВЕЛИКИ ПЕТАК 2026. се појављује прво на ИСКРА.

Готово апокалиптика реторика америчког председника Доналда Трампа, који је упозорио да ће „читава цивилизација умрети већ ноћас“, нагло је уступила место деескалацији. До вечери седмог априла објављено је да су Сједињене Државе и Иран постигли договор о двонедељном примирју, а убрзо потом је и Израел потврдио да ће му се придружити. Током тог периода предвиђени су преговори о трајном мировном споразуму, уз посредовање Пакистана.

Управо овакав развој догађаја од самог почетка сукоба сматрали смо најизгледнијим сценаријем. Рат би и даље могао да се настави (о томе ће бити речи у наставку), али за сада делује да се ситуација креће ка стварности у којој Персијски залив заиста постаје – персијски. Иран сада фактички контролише поморски саобраћај у заливу и држи арапске нафтне монархије под сталном претњом – а чини се да Сједињене Државе то прихватају.

Први сценарио: Продужено примирје

Претпоставимо да пауза у непријатељствима потраје месецима – или чак годинама. То је сасвим могуће: чак и ако се формални мировни споразум не постигне, примирје се може једноставно изнова продужавати.

У том случају, главни приоритет арапских држава биће изградња нове генерације противваздушне одбране. Основни модел је прилично јасан: ослонити се на јефтине, масовно произведене пресретаче, било копнене (попут руског „Панцира“) или оне који се лансирају из ваздуха (као што је APKWS). И арапске земље и Израел ће вероватно усмерити напоре у том правцу, паралелно са обнављањем својих традиционалних залиха ПВО система.

Други приоритет биће диверсификација логистике – изградња нових нафтовода ка Црвеном мору и проналажење алтернативних рута у односу на пловидбу Персијским заливом. Циљ је очигледан: ослободити се иранског „чепа“ у Ормуском мореузу и смањити његов утицај. Међутим, за земље попут Катара, Бахреина, Кувајта и Ирака, нафтоводи преко Арапског полуострва значили би зависност од друге регионалне силе – Саудијске Арабије. Наравно, ту су и трошкови транзита.

Ништа од овога не решава суштински проблем. Географија Залива чини потпуну заштиту практично немогућом. Дуж више од 500 наутичких миља (око 1.000 км) – као у некој старој аркадној пуцачини – свака поморска рута налази се у домету Ирана. Дуж обале, луке, фабрике, постројења за десалинизацију, складишта нафте, центри за податке, хотели и небодери стоје изложени попут мета на стрелишту. Одбранити све то са мора изузетно је тешко, па ће арапске државе, барем за сада, највероватније бирати да плаћају за безбедан пролаз.

На крају крајева, арапским државама није пресудно ко обезбеђује тај безбедносни кишобран. Некада су то плаћале Сједињеним Државама; сада ће, изгледа, плаћати Ирану. Цена и није нарочито висока – наводно око два милиона долара по супертанкеру, што чини свега два до три одсто вредности нафте коју превози. А у крајњој линији, тај трошак ће ионако сносити купци.

На Истоку се једним од највећих обележја мудрог владара сматра способност да наметне данак суседима и натера их да признају његов ауторитет. Тај принцип добро је схваћен и у Ирану и у арапском свету. Иронично, Сједињене Државе и Израел можда су допринели настанку новог регионалног поретка који се, у ствари, савршено уклапа у локалну политичку логику.

Сада ће се Вашингтон и Западни Јерусалим суочити са дугом и тешком борбом да обнове свој утицај – а сваки њихов потез биће посматран са дозом скепсе у арапским престоницама: шта ако се све поново распадне? Алфа-вук је промашио циљ.

Други сценарио: Обнова ескалације

Сасвим је могуће да се за две недеље рат поново распламса – потенцијално и већим интензитетом. Ирански преговарачи могли би поново бити мета напада, што би довело до превременог урушавања примирја. Ипак, овај исход нам делује релативно мање вероватно: упркос значајним војним капацитетима САД и Израела, они тренутно немају јасан пут да конвенционалним средствима одлучујуће поразе Иран.

Реално гледано, изузев нуклеарног сценарија, коалиција има две главне опције.

Прва опција је кампања интензивног стратешког бомбардовања, усмерена на то да се Иран „врати у камено доба“. То би захтевало да амерички стратешки бомбардери делују директно изнад иранске територије – што носи значајан ризик, као што је показао инцидент код Исфахана. У таквим условима, бомбардери B-52 били би чак рањивији од савремених ловачких авиона – лако их је оборити готово као цивилне авионе, чак и уз помоћ релативно застарелих система противваздушне одбране.

У међувремену, иранске ракетне способности не само да су опстале, већ показују знаке опоравка и убрзаног оперативног темпа. Америчке снаге, притом, нису успеле да озбиљније угрозе иранску инфраструктуру за лансирање дронова (укључујући беспилотне летелице типа „Шахед“). То значи да би свака обимнија кампања бомбардовања носила ризик од значајне одмазде – посебно према нафтним арапским монархијама – што би продужило и продубило глобални нафтни шок и потенцијално гурнуло свет ка финансијској кризи.

И Израел би био изложен. Према извештају JPMorgan-а, који се позива на Јеврејски институт за националну безбедност Америке, успешност иранских удара на израелску територију нагло је порасла – са три одсто на почетку рата на 27 одсто крајем марта и почетком априла – углавном услед оптерећења и исцрпљивања израелске противваздушне одбране.

Друга опција је опсежна копнена операција, било дуж иранске обале или против острва под иранском контролом. Она носи све ризике ваздушног ратовања, притом уз неминовне велике губитке. А добит? Практично никаква. Ограничене амфибијске акције имале би занемарљив ефекат, док је потпуна инвазија усмерена на промену режима једноставно неизводљива.

Све ово ипак не говори да ескалација потпуно отпада као могућност, већ то значи да би, пре него што се на њу одлуче, америчко и израелско руководство морали поново да реше исту једначину с почетка рата, али сада са далеко мање непознаница. Отпорност Ирана, његове војне способности и степен међународне изолације САД и Израела данас су знатно јаснији.

Уколико би се пловидба кроз Ормуски мореуз обновила, па потом поново била прекинута услед дејстава САД или Израела, управо би они били широко виђени као одговорни за изазивање глобалне економске кризе.

Трећи сценарио: Сукоби ниског интензитета уз иранску контролу Ормуза

Ово је, у суштини, варијација првог сценарија и, по нашем мишљењу, највероватнији исход. Заправо, већ делује да се управо такав развој догађаја одвија: Иран оптужује Израел за кршење примирја новим ударима и прети (а вероватно се и припрема) да узврати.

Уколико се саобраћај кроз Ормуски мореуз настави мање-више несметано, могао би да се устали образац сталне напетости и повремених размена удара као нова нормалност. Израел изводи нападе (или Иран тврди да је нападнут), на шта Иран одговара привременим затварањем мореуза на дан или два, уз могући сопствени удар одмазде.

После неколико недеља или месеци, овакве вести једноставно бледе у позадини, постају стални ризик ниског интензитета. Регион постаје мање стабилан, али остатак света углавном слеже раменима, све док нафта и други ресурси настављају да неометано пристижу из Персијског залива.

Аутор је саоснивач и редактор пројекта „Ватфор“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: RT International

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Tasnim News Agency/Amin Ahouei/CC BY 4.0

Чланак Сергеј Пољетајев: Три сценарија након примирја у Ирану се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Stefan Rousseau-Pool

Многим политичким лидерима и организацијама попут ЕУ и НАТО-а, 2026. биће пресудна и судбоносна година вододелница, без преседана. Истини за вољу неки су тешка времена и најављивали, па је тако премијерка Италије Ђорђа Мелони у божићној честитки једноставно поручила: „Спремите се, биће горе!“

Премда, тада није могла ни да слути на сценарио катастрофалног испадања „триколора“ од стране „босанских змајева“ и останак Италије без пласмана на Светско првенство у фудбалу.

По мукама које га море о глобалним питањима, јавно се истакао и италијански министар одбране, који је рекао да од сазнања шта све може да се догоди у различитим апокалиптичним сценаријима, не може да спава ноћима (прим. аут. то је исти човек који се усудио да отпутује у Дубаи са породицом док је имао сва та сазнања, па је хитно евакуисан?!).

Шефица спољне политике ЕУ имала је нешто интимнију и личнију исповест изрекавши да је стање у свету такво да је добар тренутак да се почне са конзумацијом алкохола. Упитно је само постоји ли тај чаробни напитак који би могао да одгонетне све ребусе и енигме који се намећу у актуелном тренутку имајући у виду какве су одлуке лидера ЕУ биле доношене и у много мање изазовним временима.

Било како било, иронијом судбине, овогодишње одлуке (тек смо ушли у други квартал 2026) америчког председника су изгледа чак и Кају Калас натерале да изговори истину. На карту пића играју они који само морају, али ако се у избор пића разуме као у политику – слабе су вајде да ће Каја чак и у тој немилој опцији пронаћи спас.

Парафразирајући познату реплику из култног домаћег филма – са таквим предзнањем се не иде ни у кафану, а камоли у високу политику где страдају читаве цивилизације.

Снага Кисинџерове клетве

„Никад не прекидај противника док прави грешку“, пише на новој насловници лондонског Економиста, на којој у првом плану на фотографији стоји председник Трамп, док се у позадини смеши кинески председник Си.

Овај сликовити приказ можда најбоље указује на предстојеће промене курса светске политике.

Трошкове погрешних одлука Империје у првом кругу осете и подносе (не)лојални савезници.

Покретањем (не)промишљене акције „Епски бес“ и библијске авантуре покушаја повратка Ирана у „камено доба“, почео је и тест потчињености америчких савезника, а горки снови НАТО-а и петромонархија, претворили су се у реалност. Цена грешака САД не наплаћује се само новцем, већ и у активној спремности на потпуну жртву и јавни линч од стране америчког председника у коме Трамп добрано ужива.

Данас највише на тесту она апокрифна изрека приписана Кисинџеру која каже да је само једна ствар гора од тога да се буде амерички непријатељ – то је да се буде амерички савезник.

Чини се да је та теза ове године на искушењу као никада раније у историји. Заливске петромонархије трпеле су губитке због удара иранских дронова и балистике, због одлуке Американаца да користе територије својих савезника за ударе по Ирану. Хиљаде милијарди улагања које су обећане од стране земаља Блиског истока приликом недавне посете Трампа, а које су данас на удару, и сви поклони и куповине америчке опреме, која очигледно ни не мора да се испоручи у крајњој инстанци, нису били довољни услов да постану заштитни „кишобран“ против Ирана.

Постоји теза да се све то управо и дешава из разлога јер колико год на речима биле лојалне Америци, заливске монархије, су се економски и идеолошки кроз приближавање БРИКС-у, бласфемисале због исувише блиског контакта са Кином и Русијом и тиме отвориле пут ка потенцијалној „тихој“ освети свог доларског патрона. Међутим, ове тезе делују пренатегнуто с обзиром колике су размере штете „Епског беса“ по САД и њену репутацију као „непобедиве“ силе.

Отрежњујуће је и откриће инфериорности америчке ПВО у судару са иранским ракетама и дроновима, као и несагледиве последице по даљу судбину свих америчких савезника.

Са друге стране Виктор Орбан је неко ко није калкулисао по питању подршке Доналду Трампу. Чак ни онда када се велики део републиканаца противио поновној кандидатури америчког председника. Идеолошка и апсолутно лојална компонента савезништва коју је Орбан исказао према Трампу нема премца унутар НАТО-а и ЕУ.

Насупрот Орбану, чак је и Нетанјаху био један од првих лидера који је честитао Бајдену победу на изборима 2021. године, што је према речима људи из Трамповог окружења, тада изазвало дубоко разочарење за америчког председника.

Орбан је за разлику од лидера богатих петромонархија који прагматично заузимају позиције, своју политичку будућност везао искључиво за судбину Доналда Трампа и то без трунке зихераштва. Финиш мађарске политичке кампање дошао је у најнеповољнијем тренутку по актуелног премијера, па се и према провербијалним кладионицама исхода политичких избора попут „Полимаркета“, Орбану дају драстично мање шансе да постане поново премијер, него пре почетка Трампове блискоисточне „мале екскурзије“.

Ипак, потпредседник САД, Венс, је у сред Будимпеште продефиловао и уз Трампово директно укључење дао преко потребну подршку Орбану.

Овакав потез вероватно је разјарио већ довољно бесну бриселску администрацију, али и профилисао до танчина политичку борбу у Мађарској, где неће бити пуно снебивања гласача који имају већ профилисан политички став ком „царству желе да се приклоне“.

Опис политичког односа Орбана и ЕУ можда се може описати оном легендарном сценом из серије „Бољи живот“, када Гига Моравац избацује Јатаганца из куће и каже му: „Нисмо исти и никада нећемо бити исти, јер ја теби не требам ни за шта и мене је лако отерати, а ти мени требаш ко лебац, а ја сам тебе ипак отерао, а то, драги мој, није исто!“

Бриселска листа за „одстрел“ нелојалних лидера унутар ЕУ није предугачка и ту се поред словачког премијера Роберта Фица на врху издваја једно име – Виктор Орбан. Мађарски премијер је политичку судбину везао за маневарски простор који је добио поновним доласком Трампа у Белу кућу и прагматичним и реал-политичким односном са Москвом.

Ко се сада сећа да је дуго најављивани састанак по питању преговора о Украјини, требало да се одржи баш у Будимпешти, а то све сада изгледа миљама далеко. Орбан је за Мађарску успео вешто да испослује изузеће од земаља ЕУ и да настави да „троши“ руску нафту и гас.

Међутим, баш онда када је Зеленски био притиснут корупционашким аферама, затегнутим односима са Вашингтоном, ситуацијом на фронту и кашњењем нових војних залиха и када је под тим притиском требало да пусти нафтовод „Дружба“ у рад, што је Орбан и обећао својим бирачима, уследио је америчко-израелски напад на Иран.

Ова Трампова одлука, због које је Каја Калас можда нашла утеху у пићу, Урсула фон дер Лајен је свакако дочекала са радошћу, док је Орбан био постављен у најтежу могућу позицију само 45 дана пре избора у Мађарској. Проблеми са рафинеријама, украјинске службе које „вршљају“ у „предвечерје“ избора, као и енормно поскупљење горива и ограничења на потрошњу истог, Орбанова опозиција искористила је у кампањи да промовише као неспособност премијера коме је „време истекло“.

Питање Мађарске – више од избора

Брисел на мађарске изборе гледа као на битку свих битки унутар „своје баште“, како би рекао некадашњи комесар ЕУ Жозеп Борељ. Сви ресурси Уније ће бити упрти у једну тачку 12. априла – пораз Виктора Орбана.

Екипа која је „радила“ и надгледала изборе из Брисела у Румунији и Молдавији се показала више него успешно из угла ЕУ и они ће по сваку цену покушати да осујете Орбанов план да још четири године буде на позицији премијера.

Доскорашњи комесар ЕУ за тржиште и регулације дигиталних информација – Тјери Бретон био је главни човек за тзв. DSA – digital service act, закон који се бави питањем сајбер-безбедности ЕУ.

Он је био шеф свих операција који су се тицале ТикТока у Румунији, Икс-а, Мете и других. У јануару 2025. на једној француској телевизији, Бретон је у програму уживо изјавио: „Ако АфД победи у Немачкој, ЕУ би могла да поништи и тамошње изборе као што је то учињено у Румунији.“

Зашто је то са данашње тачке гледишта важно?

Румунија је била и биће главно чвориште НАТО-а за операције на Кавказу, Црном мору, Криму и простору Блиског истока и Ирана. Нарочито се тренутно истиче значај Румуније када су Американцима добрим делом онеспособљене или небезбедне базе на Блиском истоку.

Амерички ракетни штит у Девеселу, градња највеће поморске и копнене базе за логистику и пребацивање брзих снага САД је златна нит која је много важнија актуелној администрацији у Вашингтону него ЕУ. Лукаво је питање избора у Румунији представљено као ексклузивно важно само за ЕУ, али заправо наравно да су Американци највећи профитери од тога што Ђорђеску, као скептик према свим овим питањима, није изабран за Шефа румунске државе.

Након успешно спроведеног посла у Румунији и Молдавији споменути Тјери Бретон, иако не би смео тако брзо да добије посао лобирања, након ове осетљиве функције коју је обављао за Унију, запослио се баш у Bank of America.

Толико о стратешкој аутономији ЕУ и заклетве бриселских корифеја да се брину за грађане Уније, па брже боље након осетљивих функција аванзују и прелете баш под скуте америчке дубоке државе. Бретон није први који је тако лако прелетео. Један од најскандалознијих случајева је Жозе Мануел Барозо, који је добио запослење у „Голдман Саксу“ само 18 месеци од тренутка када је престао да врши функцију Шефа европске комисије?!

Ово нису изоловани случајеви, али су свакако једни од еклатантнијих примера како се лако од тобожње борбе за суверенитет ЕУ, прелази у врх америчке корпоративне олигархије. Чини се да унутар Уније постоји систем који наводно ради у корист Брисела и тако делује барем јавно у наративима – „ЕУ под једним кровом“, „отпор Вашингтону“ итд, а да се после релативно лако одрекну тих великих речи. Са горе поменутим примерима оправдано се поставља питање за кога заправо раде бриселске фракције са великим извршним овлашћењима.

Плес између чекића и наковња

Зато се поставља питање, на које ћемо добити одговор 12. априла, а које на први поглед делује контра интуитивно – треба ли заиста толико Трампу Орбан?

Нафта, гас и све друго ће бити свима унутар ЕУ скупљи значајно и мораће да купују све више кроз посредство САД. Великим делом наравно то би били руски ресурси, јер других и нема, нарочито после свих дешавања на Блиском истоку, док ће Американци играти пријатну улогу „мидлмена“ и даљих уцена и економског поробљавања ЕУ.

САД би у оваквим околности биле фактор који то све наплаћује, а интерна пропаганда Брисела би евентуални Орбанов губитак представила као своју победу над Вашингтоном.

Уосталом, Марко Рубио је током боравка у Мађарској средином фебруара, изјавио да ће покушати да убеди и Мађаре и Словаке да одустану од руске нафте, као и да ће америчка администрација сарађивати са свим политичким опцијама у Мађарској, уколико дође до промена након избора.

Трампову администрацију не би претерано интересовала вероватно гласна и узалудна самохвалисавост душебрижника из ЕУ у случају победе опозиције у Мађарској, све док се трљају руке од новца грађана Уније. Чак напротив, САД ће наставити са наративом, као и након избора у Румунији, да Брисел подрива демократичност и представља тоталитарну организацију која спроводи прекрајање воље бирача.

Унижавањем европских капацитета, Америка би покушала да поврати свој изгубљени кредибилитет након свих изборних скандала, који су се десили и довели не само у питање амерички устав и изборни процес, већ и активно подстакли тезу о новом грађанском рату.

Европска унија би Орбановим политичким крахом, могла кратког даха да сеири јер су „победили“ и одупрли се „руском утицају“ – „вукови сити и овце на броју, а од чобана остадоше само опанци“.

Унија би у овом сценарију, одласком Орбана наративно победила у одбрани својих граница и чувању своје „баште“, док ће САД, уколико буду хтеле, да заправо и политички преузму контролу над ЕУ, то радити кроз Немачку и Француску коју чекају избори и тамошње странке, а не кроз недовољно јаку Мађарску.

Евентуални пад Орбана значио би и лакше промене свих других „неподобних“ лидера од стране Брисела, и био би представљен као да ЕУ наводно нешто држи под својом шапом. Са Орбановим падом дошло би и до још једне омче око врата ЕУ – новог зајма Украјини и то баш усмереног на куповину америчког оружја, а ми би требало да поверујемо да Американци јарко не желе да зараде десетине милијарди долара.

У новој прерасподели света опстају велики играчи. Само остаје отворено питање која је судбина земаља персијског залива, а исход ове непознанице је толико важан, да би и други планови могли да пођу у непознатом правцу. Танка је линија у животу ко коме треба ко лебац, а ко ни за жуту банку, а време ће показати кога ће све сустићи проклетство „Кисинџерове клетве“, али и ко може да попије за срећу, а ко из неспокоја.

О фудбалу боље и да не причамо, осим да споменемо да није као што је некада био.

Чланак Марко Николић: Цена лојалности Империји – Блиски исток, ЕУ и Мађарска се појављује прво на ИСКРА.

Чувени српски прота Сава Банковић провео је, због свог свештеничког става према безбожницима Титовог комунизма, у два наврата – деветнаест година на робији. Ухапшен је још 1944. године, чим су партизани дошли у Врњачку Бању. Осуђен на смрт, па помилован, никада се није одрекао ни Бога, ни своје душе. Оставио је иза себе мемоаре „У предворју пакла“, у чијем предговору је проф. др Леон Којен, између осталог, писао:“ Људи који спроводе вољу комунистичких властодржаца сами су потпуно дехуманизовани, лишени и последњег трага моралног осећања. Њихове жртве за њих су само ставка у опису свакодневног радног задатка, нека врста потрошне робе која има познату намену. Али, то није све: морални слом повлачи за собом и интелектуални. „Што је за стрељање”, што је за убијање”, „што остане” – сам начин говора открива да су егзекутори и по властитом осећању само шрафови унутар тоталитарног механизма, који сутра без своје заслуге од џелата могу постати жртве.     

Насупрот њима, прoта Банковић и његови сапатници – или бар они међу њима који нису потпуно сломљени физичким и психичким злостављањем – остају и морално и интелектуално људи: „Ове ноћи”, каже он после једног изузетно тешког дана, „одоше у смрт четрдесет и два човека, четрдесет и два Србина нестаде у мрачној ноћи да их никада више не виде њихови родитељи и деца. Одоше да им митраљези изрешетају тела, затим да буду закопани и кад сване да нико не зна шта је било с њима… У соби смо сви занемели. Гледамо се стакленим очима,  а неколицини потекоше и сузе. Људи се питају: зашто ове људе убијају, зашто Србин Србина убија?” (…). Непосредни извршиоци злочина, или бар наивнији међу њима, можда и „верују да су ови људи сметња, кочница за бољу и срећнију будућност српске нације и целог човечанства”, али то је далеко од праве природе комунизма.  „Они што издају наређења и убијају људе”, тачно каже прота Банковић, „знају да неће бити ништа боље, али им треба да се учврсте на власти. Треба убијањем људи утерати народу страх у кости, па да нико ни прстом не мрдне против онога што властодршци буду радили и спроводили; за постизање циља комунистима су дозвољена сва средства, сва зверства, све лажи и неморал сваке врсте” (…).

Осуђен на смрт, па помилован тако што му је казна замењена са 15 година робије, Сава Банковић у јуну 1945. почиње своју дугу одисеју Брозовог осуђеника. Пребачен  у „казнено-поправни завод” у Сремској Митровици, једну од елитних робијашница комунистичке Југославије, он својим непоколебљивим држањем брзо уверава затворске власти да немају много разлога да га оставе у животу; зато током 1948. и 1949. године оне чине све не би ли га умориле глађу, зимском изолацијом у самици без топлог одела и покривача, забраном примања пакета са храном, итд. У условима који по свему подсећају на нацистичке концентрационе логоре или совјетске гулаге, тачно описаним у његовој књизи без икакве патетике, прота Банковић је неким чудом преживео. Предвиђања удбаша који је бријао затворенике и стално злурадо говорио за потпуно онемоћалог Банковића, „Ово му је последње бријање”, нису се обистинила, и затворске власти су у лето 1949. капитулирале, дозволивши Банковићу да прима од породице пакете са храном.“

Тако каже Леон Којен. 

Какав је српски исповедник био, такав је и остао. Светли гроб проте Банковића је у манастиру Вољавчи у селу Бресници код Чачка, да се на њему окупљају сви они који не желе да се одрекну Христа и Светог Саве, без обзира на нову брозомору која, у име све „напреднијег корачања у светлу будућност“, влада овде и сада. 

Данас, на Велики четвртак 2026, када се Црква сећа Тајне вечере Христове, Гетсиманске молитве Његове, Јудине издаје, хапшења и одвођења Господа на суд, да видимо како је Христов Србин, прота Сава, пре нешто више осамдесет година исповедао своју веру пред српским Јудама у служби Броза. 

ГОВОРИ ПРОТА САВА БАНКОВИЋ 

На Велики четвртак, 3. маја 1945. године у договору са неколико осуђеника спремали смо се да у соби бр. 6, јединој великој соби, одржимо увече бденије. Живота Пешић, капетан I класе из Алексинца, још се петорицом затвореника доносио је храну за нас из једнога хотела у коме се кувало за милицију и нас. Он је познавао све цивилно особље у хотелу па им је изјутра, када је ишао за доручак, ставио у дужност да набаве крст, икону Христову, епитрахиљ и мало јеванђеље, па ће он када буде дошао за вечеру све то узети са својим људима и донети у затвор.

Око тринаест часова из затвора је одведен у суд капетан Кајгана, Личанин, коме је суђење одложено јер нису дошли сведоци које је суд позвао. За време шетње Кајгана се враћа из суда и обавештава ме како је чуо у суду да се нешто говори о мени и верује да се ради о мом суђењу по подне.

Тачно у петнаест часова долазе два стражара из суда и саопштавају ми да идем у суд на суђење. Знали смо, када некога одводе два стражара да се ради о високој казни – осуда на смрт или на најдужу временску казну, од петнаест година робије.

При излазу на врата Љуба “Ватра” довикује ми: – Оче Саво, добро се држите јер вас воде два девера. Један од стражара каже му да је он дошао својим послом, па прави друштво своме земљаку-стражару.

Идем и размишљам на шта ћу да наиђем у суду. Да ли на уличну руљу која ће да виче: – Доле народни непријатељ, доле народни издајник, доле попови лопови и слично или ће ми судити без сведока, похапсити сведоке на које сам се позвао приликом саслушања, каквих је случајева било пре и после мога суђења. Топао пролећни дан, топло сунце греје, ја сам огрнуо зимски капут, идем испред два стражара и размишљам о суђењу: да ли приликом суђења да се правим наиван и глуп или да се браним свом својом речитошћу и снагом свога духа у оној мери, колико ме је Бог у томе обдарио.

Пролазим поред нишког Народног позоришта, на улици испред шалтера врло дугачак ред шароликог света. Не знам да ли купују карте за позориште или купују на купоне животне намирнице. Али, када сам ја изишао у пратњи стражара сва се та маса света, као по команди, окрете мени и љубопитљиво ме прати погледима.

Наједанпут, у мени се унутра нешто пробуди као оно када клобук избије на површину воде па се расплине, тако исто и ја осетих да се у мени нешто пробуди, роди се нека нова снага, изби изнутра и разли се по целом телу. Просто као да се пробудих из неког стања успаваности и замишљености. Из мене се роди нов човек, добих нову снагу, ја се исправих и да сам могао чини ми се, испружио бих се до неба и на тај начин рекао оној маси света: – Ничега се не плашим па ни смрти, јер идем путем који води на Голготу. Са том новом и посебном снагом осетих да идем лако и сигурним кораком, као да ногама не додирујем земљу.

Улазим у двориште суда, на тераси пред улазом у зграду видим своје бивше парохијане из села Мозгова: Јеврема Петровића, Трифуна Живчићевића и Петронија Ђорђезића, затим ученика из алексиначке гимназије Ђуру Петровића, Црногорца, чији је брат погинуо као партизан у селу Јошаници код Сокобање 22. новембра 1941. године и учитељицу из села Ресника код Сокобање Милену Радовић, мајку једне моје добре ученице. Милена је кћерка Др Буцека, лекара из Алексинца чија су сва деца били комунисти и Симу Маркешића, из Сокобање, брата Алексе Маркешића, народног хероја, који за време рата није мрднуо из Сокобање, а убили су га Недићеви оружани одреди фебруара 1942. године. Сем Маркешића све сам напред именоване особе познавао врло добро и са свима сам био добро.

У пространом претсобљу куће неке Јеле апотекарке, све је спремно за суђење. Председник суда др Милан Бркић, родом из Мостара каже да је седамнаест часова и оглашава да почиње суђење. Председник ми саопштава да немам право по њиховим законима на одбрану са адвокатом зато што сам високи интелектуалац. Тужилац Јован Васиљевић, адвокат, чита оптужницу и завршава са речима:

– За оваквог једног типа тражим смртну казну стрељањем јер није заслужан да живи у нашој социјалистичкој федералној републици Југославији!

Ја стављам на оптужницу примедбу, питам: Где су сведоци на које сам се позвао у истрази и наводим имена сведока. Кажем да сам код иследника Трпковића изричито тражио да се у записник унесу имена људи на које сем се позвао за сведоке. Трпковић ми је показао цедуљу са њиховим именима и рекао да суд то не практикује него ће преко месних власти тражити да се они саслушају и њихова ће саслушања бити прикључена моме предмету, а биће и позвани за моје суђење. Даље тражим да се позове Трпковић ради потврде мога исказа и да се суђење одложи и прибаве саслушања мојих сведока.

Председник суда прелистава мој досије и онда каже да та имена нису унесена у записник, на које сам се позвао за сведоке. Трпковић је отишао у Скопље по хитној потреби, па га замењује адвокат Васиљевић, а суђење се не може одлагати због нагомиланог посла у суду.

Читају се писмене изјаве које је суд прибавио из Врњачке Бање, прозивају се сведоци и они дају своје изјаве. Јеврем Петровић каже да сам био више пута у његовом селу Мозгову под изговором за набавку животних намирница, a једном сам био ca војском и набраја имена људи од којих сам тада одузео седло и ам, две канте масти, сандук са пушчаним мецима и пушке, које су он и његови сарадници били спремили за партизане.

Ђорђевић, Живчићевић, Ђ. Петровић и Милена измуцали су неке лажи које их је, свакако, суд научио да кажу, а на питање Председника шта имам ја да кажем, одговорио сам:

– Живео сам и радио се народом и све сам могао да замислим, али ми никада не би пало на памет да има људи у нашој српској нацији који могу и хоће оволико и овако да лажу и то пред судом где треба да се чује истина. Јеврем Петровић изнео је имена људи које сам оштетио јер сам им узео оно што је он набројао. Питам суд, зашто нису позвани ти људи што су оштећени, па они овде да кажу шта сам им узео а не Јеврем Петровић који није оштећен? Молим суд да се суђење одложи и да се прибаве изјаве од тих људи за које Јеврем тврди да су оштећени и да се ти људи позову за моје суђење, па ако они потврде ово што је рекао Јеврем, ја сам за себе тражим смртну казну, jep нећу да живим као непоштен човек. Људи на које се Јеврем позвао да су оштећени то су све честити људи и добри домаћини.

Председник: – Опет понављам, да суђење не може да са одлаже, а Јеврем Петровић није ни знао за Ваше суђење него je послом био у Београду и када је овде дошао ми смо га задржали.

Сима Маркешић каже да сам био члан прекога суда у одреду капетана Анђелковића и по свим питањима која су се решавала у преком суду, моје је мишљење било пресудно.

Из ранијих суђења знао сам више случајева како суд изриче и доноси пресуде, зато др Милутина Рајића, санитетског капетана родом из Сталаћа, на њега се нисам у истрази позвао за сведока јер се он по изласку из затвора налазио у Нишу – био је мобилисан у нишки војни гарнизон.

Одговарам и кажем да преки суд није постојао, а још мање да сам био члан некога суда. Молим да се доведе др Милутин Рајић, војни лекар и ваш човек, и на оно што он буде изјавио нећу ставити никакву примедбу.

Председник је одмах написао цедуљу, дао једном стражару и послао га да доведе др Рајића. После пола сата стигао је др Рајић, узрујан и преплашен јер није знао о чему се ради, а како је и он био хапшен мислио је о најгорем. Он je у потпуности потврдио оно што сам ја изјавио и тако је лаж Симе Маркешића пала у воду. Пре суђења Председник је наводно скренуо пажњу сведоцима да се за лажно сведочење по њиховим законима одговара кривично. Пред судом је на лице места утврђено лажно сведочење Симе Маркешића и осталих сведока и нико од њих није за то одговарао.

Судско Веће се повукло у једну собу. Ја седим на столици у предсобљу а иза мене стоје три стражара са напереним карабином, машингевером и руским пикавцем. Не знам зашто и како, али за све време суђења имао сам посебан нагон за смех, као да у позоришту гледам неки позоришни комад од Бранислава Нушића и смејао бих се као никада у животу. Наравно, уздржавам се, савлађујем себе да не бих испао неозбиљан, провокатор и изазивач. Суђење је завршено негде после 21 часа и дуго се чека на читање пресуде, мене нагон смеха не напушта, а Васиљевић нервозно шета и пуши, застане и као да самог себе пита – шта раде тако дуго?

Погледа у сат и говори – већ је прошло десет сати, ух. Ето, прође и једанаест…

Када Васиљевић рече да је прошло једанаест сати није прошло ни десет минута, чланови судског већа излазе и Председник суда др Бркић чита пресуду у име народа Југославије и каже да сам осуђен на смрт стрељањем и да немам право жалби на изречену пресуду и завршава: смрт фашизму – слобода народу.

Тражим да кажем само неколико речи независно од изречене пресуде. Председник каже да све што би казао не може да утиче на измену пресуде, јер је пресуда изречена и додаје:

Да чујемо шта желите да кажете?

Поноћ, мртва тишина, чланови судског већа, сведоци и стражари, све се претворило у уво и чује се само дисање.

Ја се исправљам и да могу главом бих дотакао плафон, окрећем се истоку и гласно изговарам као када служим у цркви и са потресним гласом изговарам:

– У име Оца и Сина и Светога Духа! Ти Господе Исусе Христе, Сине Божји који си дошао на земљу ради спасења људи, а људи Те на данашњи дан безаконо осудише и разапеше, погледај на мене српскога свештеника и нека Ти је слава и хвала што си ме удостојио да и ја будем суђен и осуђен на смрт баш у исти дан и час када си и Ти био осуђен. Господе Исусе Христе, молим Ти се, не упиши у грех лажи ове жене – пружам руку на Милену, мајку моје ученице – јер сам своје ученике волео као своју децу. То сам имао да кажем, хвала Вам и лаку ноћ.

Само ко је видео сва присутна лица могао је да зна каква су изгледала и из њихових очију да прочита како су се ти људи осећали.

Окрећем се излазним вратима и излазим напоље. Стражари ме задржавају у дворишту и један се враћа у суд. Стојимо доста дуго а када се стражар вратио крећемо улицом где нема нигде никога, јер је одавно наступио полицијски час. Недалеко од суда на једном углу улица стоји Васиљевић и пуши. Пролазимо другом страном улице и у пролазу довикујем Васиљевићу: – Лаку ноћ г. Васиљевићу и пријатно спавање!

Довикујем му без икаквог узбуђења и без измене боје гласа. Васиљевић стаје мирно, по војнички ме поздравља и каже: – Лаку ноћ и хвала.

Одатле почињем да певам тропар на Велики четвртак:

– Јегда славни ученици итд., који говори о издајству Јуде Искариотског. Не знам напамет цео тај дуги тропар и стално понављам прву половину. Желео бих да моје певање тропара чује не сав Ниш него цео свет.

Тешко је и немогуће је описати тај доживљај иако сам га лично доживео и преживео, то осећање радости, то добијање од некуда физичке и духовне снаге и кроз главу ми пролази мисао: када умиреш умри као човек. Исто тако кроз главу ми пролази и друга мисао и питам се: да ли постоји у историји наше српске православне цркве и у историји целога хришћанства да је неки свештеник због борбе противу безбожништва суђен и осуђен на смрт у дан и час када и Господ Исус Христос? Може ли бити већа част и радост за свештеника, може ли бити узвишенија и часнија смрт него што је ова? Чак и са лажним сведоцима донесена пресуда изједначује се са изрицањем пресуде Господу Христу.

Треба доживети и преживети та и таква осећања, па тек онда поверовати у све ово што сам написао.

Тврдим да ниједна крунисана нити митроносна глава, када им се први пут стављала на главу круна или митра, није била радоснија, поноснија и пред собом узвишенија и срећнија него што сам ја био у томе часу, у тој ноћи Великог четвртка 1945. године.

Када сам ушао у двориште затвора сачекао ме Љуба “Ватра” и чим сам му рекао – смрт стрељањем, он је прошао кроз ходник зграде и свима притвореницима објавио моју осуду. Одмах сам одведен у смртну собу бр. 4 – и поред гамади која је разједала тела притвореника, одмах сам заспао тврдим сном како сам у животу спавао можда само два-три пута.

На Велики петак осуђени су индустријалци из Ниша Васа Милојковић на десет година, а син му јединац Миодраг-Миша на смрт. На Велику суботу осуђени су на смрт Љуба Ватра, Радомир Митић звани “Јеврејин” и Жика Миљковић. Љуба “Ватра” био је председник општине села Лоћике и био је ранији извођен на суђење но, како је било дошло више од стотину људи да га бране, суд је одложио суђење а све те сведоке ставио у затвор и како се ко одрицао да буде сведок тако су пуштали, а када су се сви одрекли и пуштени из затвора онда је Љуба одведен на суђење и без сведока осуђен је на смрт стрељањем.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ 

Чланак СРПСКИ СВЕШТЕНИК НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК 1945: ИЗ УСПОМЕНА ПРОТЕ САВЕ БАНКОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ДВОНЕДЕЉНО примирје са Ираном – доказ је да су се САД предале.

Трамп је морао да на то пође јер војном силом није ништа решио, а кроз две недеље мораће да тражи одобрење Конгреса за наставак операција. Једино би могао да лукави да је наставак рата – нови рат.

На примирје и узмицање се одлучио после неуспеха „операције спасавања амерчког пилота“.

Такве операције није било, то јест – била је операција, а управо њен крах је „помогао“ Трампу да схвати да не може војно поразити Иран.

Уосталом, ево што је поводом саме операције наговорио сам амерички лидер.

Трамп: У операцију је било укључено 155 авиона, од тога – 4 бомбардера, 64 ловца, 48 авио-танкера, 13 спасилачких авиона и много шта друго.

Сву ту силу смо распоредили по територији Ирана. Много шта од тога било је у функцији обмањивања Иранаца. Радили смо то да бисмо их навели да мисле да је наш пилот другде а не тамо где је стварно био.

И Иранци су били бацили огромне снаге – хиљаде и хиљаде својих војника – у потрагу за нашим пилотом.

Били смо активни на седам различитих места – да Иранци не би знали где га заиста треба тражити.

Мислили су да је на 25 миља од њихове обале јер је над тим тереном кружило девет наших хеликоптера.

За то време су се наши искрцали тамо где је реално био наш официр. Ступили су у борбу са Иранцима и спасили га.

Успешно су напустили територију Ирана – без икаквих губитака.

Наш херојски официр, који је управљао оружјем Ф-15, 48 сати је бежао од прогонилаца по територији Ирана“.

Замислите: наоружањем једног Ф-15 је руковао пуковник!

А шта су у таквој операцији тражила 4 бомбардера, 64 ловца, 48 авио-танкера? Посебно: 48 авио-танкера?! Коме су танковали гориво?

Нису ваљда бомбардери и десантни авиони требало да слете на ирански песак, са којег не би могли да више узлете?

Каква је то операција у којој, како Трамп тврди, нико од Американаца није погинуо, а страшне губитке су притом имали у техници?

Чини ми се да се у тој операцији уопште није радило о пилоту-пуковнику. Можда су хтели да заузму неки важан ирански објекат или да се домогну обогаћеног урана.

Односно: да су их Иранци увукли у замку. Јер, таквог уништавања америчке ратне технике за један дан није било још од рата у Вијетнаму.

Сматрам да је то било крах Трампове десантне операције упоредив са покушајем ослобађања америчке амбасаде у Техерану по доласку на власт Хомеинија.

Све личи на крах елитне америчке десантне операције који је војни врх САД присилио да преиспита своје стварне војне могућности.

Зато је све што је уследило било бла-бла и тражење начина да се САД извуку из блата у ком су се заглибиле.

У великом проблему су и Израел и његов премијер Бењамин Нетањаху. Остали су један на један са Ираном и мораће да смисле шта ће да чине.

Нетањаху је у веома тешком емоционалном стању, а још су пред њим веома тешки дани. У истим проблемима је и Зеленски.

Али, обојица су своје карте ставила на – лузера.

Чланак Соловјев: Трамп није спасавао пилота, његова велика десантна операција имала је други циљ, а пропала је се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Варава

Најновији талас технократске утопије који је захватио целокупно „прогресивно“ човечанство, укључујући и многе наше сународнике, изгледа да је потпуно избрисао најосновније филозофске истине о човечанству. У међувремену, ми сада говоримо о филозофском суверенитету и озбиљно разматрамо руску филозофију.

Eво шта каже један од њених најдубљих представника, Иван Иљин:

„Човек не треба да буде сведен на своју ‘свест’, своје размишљање, свој разум или своју ‘интелигенцију’: он је више од свега тога. Он је дубљи од своје свести, продорнији од свог размишљања, моћнији од свог разума, богатији од своје интелигенције. Суштина људског бића је префињенија и супериорнија од свега тога. Није мисао или свест оно што га дефинише и води.“

Наравно, Иљин није једини који ово каже. Он представља аутентичну традицију руске филозофије, у којој је разум неодвојив од срца (метафизичке и моралне суштине човека). А „чисти разум“ никада неће задовољити човекову „духовну жеђ“, нити ће чак поставити питање „Зашто живимо?“. А за Руса, то је најважнија ствар. 

Међутим, савремени протагонисти вештачке интелигенције то не знају; њихов интелектуални плафон је оно Декартово „Мислим, дакле постојим“.

Очигледно, у таквој ситуацији руска мисао је непотребна. Заправо, она је потпуно непотребна у „животу“, којим увек доминирају „економизам“ и „постављање циљева“ (за многе данас омиљена, бесмислена парола). Али понекад се тога сетимо кад се још једна, овог пута технократска утопија вештачке интелигенције, сруши у провалију. И кад постане јасно да смо „ишли погрешним путем“. И тада се поново појављује вечно питање: „Куда идемо?“

***

Године 1908, Василиј Розанов је писао:

„Ми Руси морамо бити мирни, чврсти и, пре свега, заронити у сопствену ‘суштину’ и развијати сопствену ‘суштину’, која је и лепа и снажна. И морамо ту нашу ‘суштину’ супротставити и германизму, и англиканству, и галицизму.“

А Тјутчев, године 1866:: „У Русију се може само веровати.“

Ове речи двојице руских генија дају одговор на питање шта радити. Шта радити у тешким временима, у тренуцима забуне и бриге, превирања и разочарања, у тренуцима очаја, у тренуцима судбоносног историјског избора. У Русији увек има много таквих тренутака, увек их је било, и увек ће их бити.

У таквим тренуцима морамо, пре свега, веровати у Промисао и следити заповести наших руских филозофа: веровати у Русију, у њену лепу и моћну суштину. Тада ћемо бити непобедиви и никаква мрачна сила, ни унутра ни споља, неће нас савладати.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: МОЋНИЈИ ОД РАЗУМА се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

БОГ ЈЕ САМОГ СЕБЕ УНИЗИО

Литвански хришћански философ, римокатолик Антанас Мацејна, у својој књизи „Јагње Божје“, у којој се бави православним схватањем личности Христове, указује на чињеницу да се Страдална седмица код православних не одликује натуралистичком представом о мукама Христовим колико се бави чињеницом да се Син Божји смирио до смрти на Крсту, одричући се показивања Своје Божанске свемоћи ( у питању је оно што се богословски назива самооумањењем – кенозисом, нап. В.Д. ) да би људима показао Љубав као Жртву. Бог Који је постао човек дозволио је да Га разапну, смирујући се до праха пред творевином, да би је васкрсао и заувек обновио. Само такав, Распети Богочовек, за православне и јесте теодикеја, то јест оправдање Бога и света Који је Он саздао. Мацејна наглашава:“Управо самоунижење Христа дубоко потреса осетљиву источну душу, која, можда, боље него охола западна душа, схвата смисао кенозиса и с тим заједно неопходност да се на љубав Христа одговори љубављу. У Христу се кенозис Бога осећа нарочито снажно, и зато Христос постаје непоколебива љубав источне хришћанске душе. Чак ни руски нихилисти и атеисти, који одричу Бога и смисао живота, нису могли ишчупати Христа из свога срца. Сетимо се макар само једног Кирилова, јунака Достојевског из романа „Зли дуси“ (1871) – тог доследног и строгог безбожника, који ипак пали кандила пред иконом Христа и самог Христа сматра „највишим на целој земљи“, какав „није био ни пре ни после“ и „никада више такав неће бити“. Овај пример – изванредно је указање на однос источног човека према Христу. Источни човек не може у потпуности одбацити Христа, он не може заборавити Њега, јер Христос увек стоји пред њим као ваплоћење велике, несебичне, жртвене љубави.“

А љубав јесте и увек ће бити само жртвена љубав. Друге и другачије љубави нема.

КАКО ЉУДИ РАЊАВАЈУ ХРИСТА?

По Мацејни, за православне је најстрашније одрицање од љубави која нам је дата у Христу:“Зато Источна Црква сматра највећим страдањем, које човек може нанети Христу, не страдање тела, изазвано ударцима, трновим венцем, распињањем, и чак не богохуљење и не клевету наивних људи, већ одрицање од љубави, које увек може да се претвори у издају. Поступак Јуде – ето шта занима источну теологију и шта ужасава источну побожност. У богословљу Источне Цркве непрестано се поставља питање шта значи то што један од апостола Исусових, дакле један од оних кога је Он призвао и обдарио поверењем, чије је назначење било да гради Царство Божије на земљи, оставља Њега. Оставља не због неких размимоилажења у погледима или у начину деловања, или због неких чисто личних ствари – не. Јуда га подло издаје за новац. До каквог степена подлости мора да падне срце да би се осмелило на такав чин? Каква се тајна крије у том Јудином поступку? Какво место он заузима у Божијем домостроју? Како се овај поступак слаже са призвањем човека да буде вечно блажен? Како га ускладити са људском слободом у односу према Богу и самом себи? – Ето питања која издаја Јуде изазива у свести источног богослова и на која он активно тражи одговор.“

И заиста – зар је могуће да је Христос продан за новац? Зар је могуће да је Јудин пољубац био лажан? Шта је свет и шта је човек у свету ако су људи, бар неки, на то спремни?

ИЗДАЈА СТРАШНИЈА ОД ГОЛГОТЕ?

Мацејна нас подсећа:“Исто се догађа и у источној религиозности. У прослављању Христа ово издајство игра веома уочљиву улогу. У византијским богослужењима Великог Четвртка и Великог Петка Источна Црква врло мало говори о конкретним страдањима Христа током Његовог пута на Голготу, то јест о целом том крсном путу који је Спаситељ прешао у те дане. Али о издајству Јуде овде се говори стално, нарочито на јутарњем богослужењу Великог Четвртка и у антифонима Великог Петка. Мотив издаје, заједно са мотивима Тајне вечере, самоунижења и смрти, као црвена нит провлачи се кроз сва богослужења тих дана. Са огромном потресеношћу Источна Црква говори о поступку Јуде као о највећем злочину. Одрећи се љубави према Христу, издати Га – за то није било никаквог, ни најмањег разлога, чак и ако бисмо претпоставили да је то било изазвано само сугестијом, грешком, неспоразумом, рођеним из људске слабости. „Шта те, Јудо, учини издајником Спаса, – пита Источна Црква у Велики Петак – да ли те он одвоји од збора апостолског? Да ли те лиши дара исцељења? Да ли те, вечерајући са њим, одби са трпезе? Да ли другима омивши ноге, твоје презре?“ (Јутрење, Седален, глас 7). На сва ова питања Јуда мора одговорити одречно: Христос није учинио апсолутно ништа што би могло повредити срце Јудино, погазити његово достојанство, понизити га као човека. Љубав Христа према Јуди била је беспрекорна и ничим није била помрачена. Па шта га је онда навело да се одрекне љубави према своме Учитељу и Господу? Како је могао издати Христа, Који му је недавно омио ноге, Који се пред њим приклонио – не само као човек него и као Бог? Источна вера не налази за овај чин никакво оправдање и зато га доживљава као ужасавајуће злодело, које дубоко потреса душу сваког човека.“

Злодела увек има тамо где нема љубави.

ЈУДА СЕ НЕ МОЖЕ ГЛОРИФИКОВАТИ

И пред нама се поставља питање о издаји Христа. Мацејна је јасан:“Али не само да Јуда није имао никаквих разлога за издају Христа. Ни један човек нема ни најмањег основа за одрицање од своје љубави према Спаситељу. Источна Црква подноси и критику и отворене нападе на свој рачун, јер зна да је њено људско начело грешно и да је зато покајање за почињене грехе неопходно. Али она не допушта никакву критику у односу на Христа. Онај који се одриче своје љубави према Христу греши пред Њим као пред Човекољупцем, показујући своју дубоку духовну поквареност. Јер издати Христа значи одбацити Га као Спаситеља и тиме погубити самога себе: „Данас Јуда оставља Учитеља и прима ђавола, заслепљује се страшћу среброљубља, отпада од Света помрачен“ (Антифон 4, глас 5), – пева Источна Црква на Велики Петак.

Зато, када је совјетски писац Демјан Бедни (1883–1945) покушао у својим делима да прикаже Јуду као револуционара, а његову издају као бунт пролетаријата, тиме он никога није убедио, чак ни саме комунисте: нико у Русији није могао сматрати Јуду херојем и видети у њему једног од утемељивача пролетаријата. У свести руског народа Јуда је био и остао издајник – и ништа више. Данас чак ни совјетски писци не прибегавају таквим бесмислицама, јер никакво величање Јуде неће умањити његов поступак, који ће заувек остати тајна безакоња.“

Јуда је Јуда. Издаја је издаја.

ГРЕШНИК КОЈИ СЕ КАЈЕ И ИЗДАЈНИК КОЈИ СЕ УБИО

На Велики Четвртак, на Литургији Светог Василија, Источна Црква уместо херувимске песме поје тропар у коме се каже: „Вечере Твоје тајне данас, Сине Божији, као причасника ме прими: нећу непријатељима Твојим одати тајну, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме“

По Мацејни, ту је сама срж односа православних према Христу:“Човек може постати злочинац – грешник, али не сме постати издајник. Блудница и разбојник не брину Источну Цркву, него Јуда. Блудница је пала на колена код Христових ногу, облила их сузама, утрла својом косом и помазала миром (ср. Лк. 7, 37–38); разбојник је молио Христа да га помене у Свом Царству (ср. Лк. 23, 42); Јуда је, пак, умро смрћу самоубице, одбачен од свих и отпавши од Бога (ср. Мт. 27, 4: „Ти ћеш видети“; Лк. 22, 48: „Јудо! зар целивом издајеш Сина Човечјега?“).

Одговорити на кенозис Христа, на ово испољавање највеће љубави према нама, издајом значи поступити заиста демонски, а демонско увек повлачи са собом уништење као природну последицу бесмисла и безакоња. Управо тога се боји Источна Црква када у дане Христових мука размишља о овом страшном поступку.“

Призвани смо да сазиремо Христову жртву као ону која је за нас принета, једном и заувек:“Ниједан човек не може бити равнодушан према љубави Христовој, јер ниједан човек не може бити равнодушан према Његовом кенозису. Страдајућег и умирућег за нас Христа можемо или љубити, упркос нашим бројним моралним преступима (случај покајане блуднице), или Га издати (случај Јуде), чак и не примивши за то ниједан сребреник. Али не одговорити љубављу на Највећу Љубав већ јесте крајања издаја. Зато Христос живи у савременој историји као мач који сече до раздеобе (ср. Мт. 10, 34–37) – није главно Његово учење нити морални захтеви, већ Његова Личност, која од нас захтева лични одговор и раздваја оне који Га љубе од оних који Га се одричу.“

У данашње дане, много је издаје свуда, па и међу нама, Србима. Зато је крајње време да се наднесемо над своју душу, и да завапимо: “Вечере Твоје тајне данас, Сине Божији, као причасника ме прими: нећу непријатељима Твојим одати тајну, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме“.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: О ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ ПОЉУПЦЕМ ИЗДАО ХРИСТА: ВЕЛИКА СРЕДА И ТАЈНА ЈУДЕ се појављује прво на ИСКРА.

Био сам заговорник опстанка Срба у Ораховцу по сваку цену, па су сви чекали да виде да ли сам након овог напада променио мишљење и коначно схватио, као многи други пре мене, да нам нема живота на Косову и Метохији

Када је у јулу 1998. године тзв. УЧК напала Ораховац, многи Албанци су се разбежали из града како не би сулудо страдали током тродневних уличних борби, вођених између припадника тзв. УЧК и наших снага безбедности. По ослобађању града од опсаде тзв. УЧК и смиривању ситуације, тадашње општинске власти су покушале да нормализују живот и с`тим у вези позвале сва привредна предузећа да наставе са радом поновним покретањем својих производних процеса. Исто је то од нас затражио и директор нашег предузећа, наређујући нама – руководиоцима да будемо толерантни према албанским радницима ако се наредних дана не појаве на послу, јер се знало да су услед жестоких борби морали да напусте Ораховац и да се многи од њих са породицама нису још вратили својим кућама. Међутим, нагласио је да та толеранција важи за период од месец дана и да свима онима који се у том року не врате на посао припремимо отказе а њихова имена ће затим бити достављена надлежним полицијским органима који би се надаље бавили њима.

Ова мера је донета због тога што се оправдано сумњало да би разлог њиховог дугог одсуства са посла могла да буде нека њихова ангажованост у илегалним активностима тзв. УЧК. Oни који се нису одметали у борце најчешће би, свој допринос борби за „албанску ствар“ давали копањем ровова и траншеа за потребе УЧК-бораца.  Осим тога, била је јавна тајна да су многи албански мушкарци ноћу облачили униформе тзв. УЧК а ујутру би се преоблачили у цивилну одећу и током дана настављали да воде уобичајен грађански живот, па је заиста било тешко открити ко је од њих потајни борац тзв. УЧК а ко није. Колико се сећам, нико од албанских радника нашег предузећа није добио отказ по основу примене ове мере. Додуше, за разлику од нас, Албанци нису тако трагично гледали на добијање отказа у друштвеним предузећима, јер су скоро сви остваривали алтернативне приходе бавећи се неким приватним породичним бизнисом. Ми Срби им никад нисмо оспоравали ту радиност и пословну сналажљивост.

По ступању на снагу ове мере, скоро сви радници којима сам био непосредни руководилац су се вратили на посао у периоду од наредних десетак дана, изузев Х. К. Пролазили су дани а он се и даље није појављивао на радном месту. Нико од радника није знао или није хтео да ми каже шта је са њим. Био сам сигуран да није погинуо, јер би се то у малом граду, какав је наш, брзо прочуло. Помислио сам да је можда отишао у иностранство, јер су тада многи Албанци немире на Косову и Метохији користили као изговор да лакше остваре право на азил код западноевропских земаља, позивајући се на угроженост личне и колективне безбедности.

Већ сам почео да помало заборављам на њега и престао да рачунам на његов повратак док једног јутра, неколико дана пре истека поменутог рока, нисам отишао неким послом до радионице и затекао га како са се осталим радницима припрема за посао, облачећи радно одело пред својом металном касетом. Изненађен што га видим рекох му збуњено: „Где си, бре, да ли знаш да данас ниси дошао на посао требао сам да ти дам отказ, јер ми је тако наређено?“ Погледао ме је љутито и закључавајући своју касету одговорио: „Ти мени да даш отказ, па је л’ знаш да кад се промени време да ћу ти откинути главу!“ У радионици је настао тајац. Сви радници наједном су заћутали и правећи се заузети својим послом, скретали погледе у страну, док смо се нас двојица међусобно одмеравали гледањем у очи. Изашао сам из радионице и затворио врата. Знао сам да рекавши ми ово „кад се промени време“ значи, да кад дође њихово – „албанско време“, за које су тада због огромне подршке моћних западних земаља, осећали да им се неумитно приближава. Према реакцији осталих радника уверих се у оно што сам и од раније знао: да има велики утицај међу њима, да им је некакав вођа и ауторитет већи од мене, мада никада нисам успео да сазнам да ли је био припадник тзв. УЧК.

Наставио сам да обилазим погон не придајући велику пажњу изреченој ми претњи, сматрајући да ми је упутио у афекту изазваним озлојеђеношћу што му је можда неко у фамилији погинуо током борби за Ораховац, што тада није био нимало редак случај међу запосленима. Умиривао сам себе да уосталом, нигде на свету однос између шефа и радника није идеалан, а поготову не код нас на Косову и Метохији где вековима владају сложени међунационални односи и где смо тих дана сви напети због све чешћег сукобљавања тзв. УЧК и наших снага безбедности.

Од тога дана никада више нисам успоставио нормалну комуникацију с њим, мада смо се и ми и Албанци трудили да макар у предузећу наставимо са сарадњом, подозревајући једни од других због додатно нарушених међунационалних односа, насталих након неуспелог напада тзв. УЧК на Ораховац и погибије великог броја и Албанаца и Срба. Није нам ни била  дата прилика за некакво помирење, јер је на Косову и Метохији убрзо започео рат, односно НАТО агресија на тада Савезну Републику Југославију.

* * * 

Рат се завршио несрећно по нас. Дошло је, како Албанци кажу, њихово време. Њихов савезник НАТО, маскиран у КФОР, загосподарио је Косовом и Метохијом и заједно са припадницима тзв. УЧК сатерао преостале Србе у „енклаве“. У једној од њих нашао сам се и сâм.

Већина Срба је отишла са Косова и Метохије, па тако и многи из мог града. Упркос томе одлучио сам да останем у Ораховцу, без обзира на последице.

Убрзо смо сви ми – преостали Срби постали „легитимна“ мета Албанцима, охрабреним доласком КФОР-а и жељним освете. Наједном смо се нашли у потпуном албанском окружењу, те нам тако изолованим од остатка света није било тешко да закључимо да смо отписани од свих. Уследила су, као и што се очекивало, масовна киднаповања и убиства мојих суграђана и паљење и узурпирање њихове имовине. Осећао сам како је са албанским стезањем обруча око наше „енклаве“ расла и угроженост нас преосталих и све малобројнијих Срба. Да је и моја лична безбедност непосредно угрожена постао сам свестан када сам једног дана у центру „енклаве“ затекао Х.К. како на тракторској приколици продаје неке пољопривредне производе и сетио се његове претње. Било је то у време када је КФОР одлучио да са својих пунктова постављених око српског дела града уклони бодљикаве жице и први пут након рата дозволи Албанцима да се крећу кроз наш део града. Многи Албанци су то искористили као прилику за лаку зараду тако што су изолованим и заточеним Србима продавали животне намернице по ценама знатно вишим од оних у осталом, Србима недоступном и забрањеном, делу града.

Х. К. ме је спазио и наши се погледи сусретоше. Гледали смо један другог право у очи као да смо наставили тамо где смо стали онога дана кад смо се међусобно нетремице одмеравали у радионици нашег предузећа, с тим што је сада ситуација потпуно другачија, прилике су се промениле у његову корист. Обојица смо се збунили, али смо то покушавали да сакријемо један од другог. Својим хладнокрвним држањем покушавао сам да покажем да га се нисам уплашио, док се по изразу његовог лица јасно видело да је затечен сазнањем да сам остао у Ораховцу, јер је очигледно очекивао да сам, као већина Срба, по завршетку рата пребегао у остатак Србије. Видео сам злокобну мржњу у његовим очима и схватио да ми се ништа добро не пише и да ми поред опасности од угрожавања колективне безбедности у „енклави“ прети и конкретна опасност од једног човека и да само он и ја знамо зашто. Обојица смо тога дана схватили да се ово међу нама не може завршити само на међусобним мрким погледима.

На моју несрећу, живео је у близини српског дела града, па смо се често сретали у пролазу. Увек би ме одмеравао претећим погледима, мрштећи се у лицу. Имао сам среће што су се ти наши сусрети дешавали увек на улици препуној, њему незгодних, сведока. Терет те неизвесности почео ме је све више притискати, али сам осећао да сам временом и ја њему постао велики терет на души. Видело се да га то ломи. Дао је реч пред својим сународницима да ће ме убити када дође њихово време и то време је дошло а он, на своју срамоту, и даље не извршује своју освету иако га ништа у томе не спречава. Понекад би се запитао да ли се икад покајао што ми је тако олако изрекао јавну претњу и тиме обавезао себе да одржи дату реч, што се код Албанаца веома цени.

Да ствар буде гора по обојицу, уопште нисам ни намеравао да му дам отказ, па чак и да се много касније вратио на посао, јер се моја реч у предузећу није много ни уважавала – с обзиром да нисам био припадник владајуће политичке партије која је тада о свему одлучивала, па би одлуку о његовом евентуалном отказу вероватно доносио неко са више инстанце у предузећу. Знао је то и он па је зато одабрао мене као лаку мету, знајући да нико не стоји иза мене. Због тога је оно његово: „Ти мени да даш отказ…“, значило: ти који си нико и ништа у предузећу. Било како било, тешка реч је пала, не може се повратити назад, загорчала је живот обојици и сада се мора опрати крвљу. Једино што он није знао јесте да сам за тадашњу власт ја био већи непријатељ од њега и да сам од ње био под већом присмотром него он сам.

Размишљајући о нашем односу, сетих се једне старе приче покојног оца која говори о замршеним српско-албанским односима у нашем крају. Једном давно у турско време један Албанац је стално загорчавао живот неком потлаченом Србину чинећи му велики зулум. Србин је то трпељиво подносио али је говорио да ће му се кад-тад осветити и да само чека повољну прилику за то. Када је српска војска ослободила Косово и Метохију и протерала Турке из наших крајева, пријатељи и комшије су упитали овог Србина: „Што га сада не убијеш, зар си заборавио колико ти је зла нанео?“ Овај им смирено одговори: „Нисам заборавио, али је требало да га убијем у турско време, када је за то била потребна велика храброст, тада би испао јунак, ако то сада учиним, када је лако и када га имам у шаци, испашћу кукавица.“

Можда је и он чуо за ову причу, јер су је касније комунисти за потребе братства и јединства преуредили учинивши је неутралном, тако што су из ње избацили националну и верску припадност актера приче, како би могла бити применљива и српској и албанској страни када би желеле да свака из своје перспективе укажу да је храброст и част универзална људска врлина током свих историјских епоха на Косову и Метохији.

Из таквог разлога нисам хтео да га, због изречених ми претњи, пријавим нашим органима безбедности, јер би то било кукавички са моје стране, обзиром на тадашње бројно присуство наше војске и полиције на терену, па и у близини нашег предузећа.

* * *

Једном сам се спуштао низ улицу када сам га спазио како ми иде у сусрет водећи пса на ланцу. Ишао је право ка мени и када ми се приближио на пар корака, на брзину се осврнуо иза себе да провери има ли још кога на улици или смо сами. Разочаран што на улици има још пролазника, нервозно је пљунуо на плочнику испред мојих ногу, ваљда да би ме, ако ништа друго, барем понизио и цимнувши пса љутито прошао покрај мене. Тада сам схватио да дефинитивно није одустао од освете, само нисам знао каква ме „казна“ чека. Да л’ ће ми запалити кућу, да л’ повредити или шта друго учинити. Може ми учини било шта, може ме чак и убити, јер је за то тада у Метохији за Албанце била идеална прилика. Медији су свакодневно извештавали како је у тој и тој српској средини од стране непознатих нападача убијен тај и тај Србин и ја бих био само један од њих, био бих само вест. Нико се због тога не би потресао. Албанци би мог убицу славили као хероја и човека од бесе (човека који је одржао дату реч) и вероватно га никада не би одали. За мене би рекли да сам праведно и заслужено убијен као неко ко је пре рата злостављао недужне Албанце. КФОР би формално осудио убиство и правдао га оправданом фрустрацијом Албанаца, а богами ни наше власти у Београду не би томе придале велику пажњу. Вероватно би само неки наш државни апаратчик јаловим фразама, реда ради, упутио протест међународној мисији на КиМ оптужујући је за неефикасност у заштити Срба, водећи рачуна да им се превише не замери.

Осетио сам да сам због свега тога у великој опасности. Чекао сам намењену ми судбину и ником о томе нисам причао. Да ми је живот у опасности нисам открио ни својој мајци да је не бих забринуо, мада сам осећао да није поштено од мене што је на неки начин унапред не припремим за тако нешто. Знам да би ме преклињала да првим хуманитарним конвојем напустим Ораховац или да свог прогонитеља пријавим КФОР-у. Ни једна од ових двеју опција није долазила у обзир. Да напустим Ораховац – спасем себе а остатак породице оставим у „енклави“ било би крајње кукавички са моје стране. Да свог прогонитеља пријавим КФОР-у и затражим њихову заштиту, себи би још више погоршао ситуацију тиме што би дао додатни повод Х.К. да ме нападне, а на себе би само непотребно привукао пажњу КФОР-а и УНМИК-полиције, који су тада по разним оптужбама Албанаца, беспоговорно им испуњавајући жеље, били у потрази за „српским ратним злочинцима“. Они би у чињеници што ме један Албанац прогони видели сумњу да сам заиста нешто дебело скривио Албанцима пре или за време рата, па би своју истрагу усмерили ка мени. Схвативши да се ова ситуација може разрешити само између мене, њега и Бога, одлучио сам да ћутим и чекам, па шта ми буде.

Додуше, било је тренутака када би ме чамотиња ограниченог простора „енклаве“ савладала и бацила у очај да сам помишљао да једног дана сам станем пред Х. К. и замолим га да коначно заврши са мном оно што је наумио или да ме остави на миру, јер више нисам могао да поднесем живот под сталном стрепњом у изолованој „енклави“, где је живот сам по себи неподношљив.

* * *

Лежао сам те вечери у кревету и читао књигу „Житија светих“, коју су ми из црквене библиотеке позајмили наши монаси када су приметили да сам дубље почео проницати у свете тајне наше вере православне, док је мајка пратила ТВ-програм у дневној соби. Одједном је нешто грунуло, кућа се затресла а мене прекрила кречна прашина са собне таванице. Био сам сав бео од креча. Не сачекавши да се прашина слегне одмах сам истрчао из собе да видим шта је са мајком. Натрчах на њу у ходнику јер је и она била кренула ка мени да провери да ли сам жив. Хвала Богу, обоје бесмо неповређени. Проверисмо остале просторије у кући и када се уверисмо да је и у њима све у реду закључисмо смо да се експлозија вероватно догодила негде у близини наше куће а да се наша кућа затресла само услед јаке детонације. Помислио сам да су албански екстремисти опет минирали неку од напуштених српских кућа, али сам због јачине детонације посумњао да се овога пута радило о кући неког од мојих најближих комшија који су недавно пребегли у централну Србију.

Изашао сам опрезно из куће да осмотрим околину и тек када је пристигла ноћна патрола КФОР-а привучена снажном експлозијом и када је један од војника моћном батеријском лампом осветлио моју кућу, видео сам да ми на кући недостаје пола крова. Ујутру су стигли припадници УНМИК-полиције да би извршили увиђај на лицу места и на тавану затекли кратер мањег пречника на бетонској плочи на месту где је пала граната након што је пробила кров. Тек тада сам схватио да смо имали велику срећу што граната није погодила зид куће који би лако пробила обзиром да је изграђен од не баш чврстог материјала и да би у том случају настрадали или ја или мајка, у зависности од тога коју би од соба граната погодила.

Српски преводилац који је радио при УНМИК-полицији касније ми је открио да је у званичном извештају полиције стајало да је експлозију изазвало непознато ватрено оруђе или ручна бомба које сам сакрио на тавану куће и који су се из непознатих разлога сами изненада активирали. Пријатељ из Београда ми је јавио како је у дневном листу „Политика“ прочитао кратку вест да је гранатирана једна српска кућа у Ораховцу и да на срећу није било људских жртава. Вест су пренели радио-аматери из Метохије који су тада, услед прекинутог телефонског саобраћаја и недостатка других средстава комуникације, били једина веза српских „енклава“ са остатком света.

После оваквог напада албанских екстремиста на неког Србина, он би, уколико преживи напад, обично покупио основне ствари од свог покућства и са породицом се или премештао на безбеднију локацију унутар „енклаве“ или би пребегао у централну Србију. Моји нападачи су очекивали да и ја исто тако поступим, а богами и неки Срби. Пријатељи су ме наговарали да хитно напустим кућу, јер је у мојој улици исељавањем околних српских породица, она постала најистуренија српска кућа према албанском делу града и да је стога мој даљи боравак у њој веома ризичан. Неки су ми наглашавали да овај, срећом преживели, напад на себе схватим као последње упозорење албанских екстремиста који су показали да се нимало не шале.

Био сам заговорник опстанка Срба у Ораховцу по сваку цену, па су сви чекали да виде да ли сам након овог напада променио мишљење и коначно схватио, као многи други пре мене, да нам нема живота на Косову и Метохији. Знао сам да ћу, ако се повучем из куће, угрозити свог комшију, чија ће кућа у том случају постати најистуренија, па ако се и он повуче, онда ће најистуренија постати кућа његовог првог комшије или рођака и тако редом. Тај „домино ефекат“ би се брзо ширио ка унутрашњости „енклаве“ уколико га неко не заустави. Схватио сам да неко од нас мора коначно да преузме ризик да прекине тај низ уколико желимо да „енклава“ опстане.

Испуњен почетном Божјом благодаћу и инспирисан мучеништвом раних хришћана из прочитаних духовних књига, на изненађење свих одлучих да останем у кући. Поправио сам кров и прекрио га цреповима које ми је поклонио један пријатељ а испред зида куће који гледа ка албанском делу града подигао ограду од дебелих дасака, како би, уколико би ми кућу поново гађали гранатом, иста се раније активирала ударом о даску и тиме се умањило њено кумулативно дејство пре удара о зид куће.

Никад нисам сазнао да ли је те ноћи моја кућа била главна мета напада или су нападачи из албанског дела града насумице испалили гранату ка српском делу и случајно је погодили и да ли је Х.К. имао неке везе са овим нападом.

* * *

Седео сам тог сунчаног преподнева замишљен за баштенским столом у дворишту, док је супруга нешто радила по кући и све време гунђала, подесивши висину гласа тако да и ја напољу могу да чујем. Изгледа да јој је тако било лакше да уређује кућу. Жалила се на свој тежак живот и женску судбину пребацујући ми кроз отворен прозор што, за разлику од ње, по ваздан само седим и одмарам се.

Да бих је мало орасположио, добацих јој шалећи се да се ја никада не одмарам већ да, кад овако седим и ућутим се, заправо размишљам о узвишеним стварима и да сам своје мисли управо узнео толико високо да их не може досегнути, па је зато боље за обоје да свако настави да ради свој посао, уверавајући је да је психички рад много тежи од физичког. Да бих је додатно изнервирао својим мудровањем још удобније се завалих у столици са намером да наставим да је задиркујем али је нашу препирку прекинуо хоџа када је са минарета почео да објављује салу* (сала* – хоџина објава нечије смрти).

Пре рата, у ужурбаности свакодневног живота, нисам обраћао пажњу на хоџино објављивање смрти, јер ионако нисам познавао преминуле албанске суграђане али након рата, да л’ због вишка слободног времена проузрокованог статичним животом у „енклави“ или због тога што су почели да умиру и моји вршњаци од којих сам неке познавао, одслушао би до краја објаву „сале“.

Из неког разлога одлучио сам да то и сада учиним. Хоџа је на крају сале са минарета објавио да је преминуо Х. К. Скочио сам са столице, нисам могао да верујем, замолио сам супругу да за тренутак ућути, начуљио сам уши да боље чујем салу, знајући да хоџа по правилу два пута изговора име преминулог и време сахране. Хоџа је још једном са минарета џамије доњег албанског дела града гласно поновио: „Kadek H. К., është xhenaza në orën 14:00.”*  (*Умро је Х. К., сахрана je у 14:00 часова).

Спустих се на столицу и даље не верујући у оно што сам чуо. Није ваљда он! Кад сам се мало прибрао од шока, помислио сам да можда ипак није он, јер у граду са око 25.000 хиљада становника, вероватноћа да још неко носи то исто име и презиме је велика. Осим тога Х. К. је релативно млад и није још доспео у године када је смрт очекивана. Због овакве сумње одлучих да наставим да будем опрезан и да се не опуштам све док не проверим ову вест.

Неколико месеци касније када смо ми Срби коначно почели опрезно да излазимо из „енклаве“, пре свега ради набавке намирница, срео сам у тржном центру Н. Ј. коме сам такође био шеф у бившем предузећу и који је био колега са овим Х. К. Добри и скромни Н. Ј. био је један од ретких албанских познаника са посла који ми се након рата редовно и без икаквог устезања јављао кад год би се негде срели. После уобичајеног међусобног распитивања о нашем здрављу и здрављу чланова наших породица, упитах га на крају, као узгред, за Х. К. Рекох: „Чуо сам како је оџа пре извесног времена са џамије објавио да је умро неки Х. К., па је л’ то наш Х. К.?“ Иначе, Н. Ј. је био један од присутних када ми је Х. К. упутио претњу која је изродила ову причу.

„Јесте“, одговорио је и примакнувши ми се ближе додаде: „Једног се дана  изненада раније вратио кући и затекао жену са другим, па је од тог шока и стреса добио рак на мозгу и од тога, недуго затим, преминуо у тешким мукама“.

„Ух, штета“, рекох и рукујући се растах се од њега.

Изађох збуњен из тржног центра препуног људи и тек кад на паркингу седох у свој ауто и осетих интиму затвореног простора, дубоко уздахнух. Осетио сам велико олакшање, као да ми је са срца пао велики камен, као да сам поново слободан, ако се Срби на Косову и Метохији уопште могу тако осећати.

Седео сам тако неко време непомичан у ауту и размишљао о свом животу. Још једном се уверих како је Бог велик и милостив према мени недостојном. Растужих се кад се сетих својих грехова и обузе ме покајање као никада до тада. У том покајничком расположењу, периферним пољем свога вида осетих како ме изблиза посматрају нечије очи. Пођох погледом ка њима и нађох их на иконици прилепљеној на командној табли аута на којој су ме дочекале тужне очи Светог Архиђакона Стефана заштитника моје породице и као да ми њима поручивао: „Опет ми ниси веровао. Хајде крени, шта чекаш, идемо даље.“

Ко претрпи до краја, тај ће се спасти. (Јеванђеље по Матеју, 24:13)

Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешног.

Ораховац,
Лета Господњег 2026.

(Стање ствари, 04.04.2026)

Чланак Дејан Баљошевић: Тешка косовска реч се појављује прво на ИСКРА.

Последњи самит Европског савета остао је у сенци последица наступајуће енергетске кризе. Зато је и затварање Ормуског мореуза и уопште америчко-израелске интервенције против Ирана, мимо раније пројектованог, доспело на врх дневног реда. Шта ће ЕУ даље?

Када је о секторима нафте и гаса реч, европска отпорност на шокове из окружења остаје ниска, а спољнополитички ћорсокак до ког се дошло прекидом веза са Москвом оставља ЕУ без алтернативе. Уколико криза потраје последице по европску економију биће драматичне, то је сада већ свима јасно, мада се политичари труде да својим обраћањима донекле умире јавност.

Фактички, испоставља се да је на овим скуповима последњих година једини глас разума био Виктор Орбан. Најпре због непрестаног инсистирања на питању суверенизма, што директно значи и повећавању отпорности, а затим и због позивања на другачију политику према Русији. Овога пута, у сред изборне кампање и суочен са притисцима Брисела и Кијева, који без икакве задршке „дају ветар у леђа“ мађарској опозицији, Орбан је блокирао доношење одлуке ЕУ о даљој помоћи Украјини. Помоћи вредној 90 милијарди евра.

Очекивано, на мађарског премијера сручила се лавина претњи, упозорења, увреда и омаловажавања. По много чему, у тој инстант-кампањи предњачио је немачки канцелар. Фридрих Мерц „обећава последице“ и наговештава како би Мађарска могла остати без дела средстава из наредног буџета ЕУ због „грубе нелојалности“. Још је додао да се такво понашање „више неће толерисати“.

Међутим, са правно-формалног становишта, Орбанова блокада потпуно је чиста. Мађарска има право на такав потез, користи постојеће механизме унутар ЕУ, па су претње и упозорења неутемељени. Санкционише се актер који крши правила, а не онај који их поштује.

Катастрофалан потез

Са политичког становишта, такође, све је јасно. Као услов за разговоре о помоћи Украјини Орбан је захтевао поновно стављање у функцију нафтовода „Дружба“. Владимир Зеленски желео је да обустављањем транзита руске нафте ка Будимпешти изазове незадовољство Мађара против Орбана. Испоставило се да је такав потез катастрофалан, пошто су се Мађари суочени са недаћом почели хомогенизовати око Орбана.

Елем, заснивајући одлуку на реципроцитету, Орбан је дошао са својим условом за помоћ Украјини. Ако би Орбан упркос потезу Зеленског сада пристао да дозволи исплату нове транше помоћи Украјини то би и било штетно по мађарске интересе и угрозило му резултат на предстојећим изборима. Орбанов пристанак не би био само политички и економски штетан, него и глуп потез.

Дакле, и из угла политике, претње и упозорења немају неко дубље упориште у логици. Мада изгледа да неко у Бриселу мисли како је крајње логично да Орбан испадне глуп! Но, то више говори о стању у Бриселу него о Орбану.

Ипак, истовремено, карактер претњи и упозорења, помешаних са увредама и омаловажавањем, указују да реакције против Орбана нису само одраз текуће фрустрације. Поготово је то уочљиво код Мерца, који није ни крио одбојност према мађарском премијеру. Одакле такав тон?

Виктор Орбан је све оно што Фридрих Мерц није. Мађарски Фидес је све оно што је ЦДУ требало да буде. Промашаји у немачкој спољној политици и кобна идеолошка колебања хришћанских демократа учинили су да Берлин данас нити има излазну стратегију за наступајућу кризу, нити највећа и најзначајнија странка у политичком систему уме да пронађе решење.

Промашаји у спољној политици значили су потпуно раскидање свих (дуго и стрпљиво грађених) веза са Русијом, а то је значило и да више нема стабилног снабдевања енергентима.

Немачка је, што на наговор из Вашингтона, што самостално, одиграла једну од кључних улога у усмеравању „Евромајдана“. Након распламсавања грађанског рата у Украјини 2014. године оно што се потом дешавало већ је постало део историје.

Уместо „ресета“ и одржавања каквих-таквих канала комуникације (макар и преко инструирања опозиционих партија), државна политика настављена је све екстремнијим поступцима што је допринело апсолутном колапсу релација са Москвом. Немачка нема никакву излазну стратегију за Украјину, а распламсавање сукоба на Блиском истоку показује да је алтернатива нужна.

Промашаји Немачке у спољној политици значили су потпуно раскидање свих (дуго и стрпљиво грађених) веза са Русијом

Што се Хришћанско-демократске уније тиче, притиснута популаризацијом и „пропагандизацијом“ (нео)либерализма у немачкој јавности, странка је мењала своја стратешка стремљења претходних година до те мере, да је остало упитно колико ту има некада препознатљивих конзервативних и традиционалистичких идеала.

Дозвољавање легализације истополних партнерстава супротстављено је елементарним хришћанским постулатима и деловало је збуњујуће не само за бираче, него и за чланство. Отварање граница за мигранте, без икакве свести о способности њихове „апсорпције“ у различите системе – економски, социјални, културни, друштвени – створило је „експлозивну атмосферу“ и индуковало политичка сукобљавања.

Напослетку, допринело је узлету Алтернативе за Немачку и угрозило деценијама грађену „гласачку базу“. Тврдоглаво инсистирање на брзој примени Зелене агенде угрозило је пословне интересе националне привреде и смањило конкурентност на глобалном тржишту.

Европа у ћорсокаку

Са промашајима у спољној политици и збуњујућим „идеолошким“ приоритетима, немачке хришћанске демократе утицале су и да се европска политика нађе у ћорсокаку.

У том контексту, Виктор Орбан је „незгодан сведок“ и „непријатно подсећање“ како је све требало радити другачије у спољној политици и како се све могло радити другачије на „идеолошком плану“.

Лавина се сручила на Орбана како би „убила гласника“, претње и упозорења одашиљу се зарад уклањања „незгодног сведока“ и елиминисања „непријатног подсећања“.

Отуда овакав карактер порука које се пласирају. Само, тешко да ће то ишта променити. ЕУ је без алтернативе, у вихору кризе која је задесила и суочена са драматичним последицама. „Убити гласника“ не само да није решење, већ може створити и нове проблеме.

Јер, посматрајући из данашње перспективе, за Европски савет је још од раније било паметније послушати Орбана и размотрити његове предлоге. Да се тако радило, данас би било некакве алтернативе.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Спутњик

Насловна фотографија: European Union

Чланак Душан Пророковић: Зашто је Мерц киван на Орбана? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Alexi Rosenfeld

После великих нада које су у целом свету, па и у самој Русији, пробудили „нови принципи“ америчке политике, прокламовани у другом мандату Доналда Трампа, који су се ослањали на амерички конзервативизам, па и први кораци у њиховом спровођењу – укидање УСАИД-а, оријентација на заустављање конфликта у Украјини, сусрет са Путином у Енкориџу, оно што је уследило – агресивне акције према Венецуели и Куби, а нарочито неограничено солидарисање са Израелом, које је довело до америчко-израелске агресије на Иран, једне од најопаснијих ратних епизода савремене историје, изазвало је, не не само код јавности у свету и у самој Америци, него и код већине светских политичара, не само велику разочараност Доналдом Трампом, него и збуњеност и оклевање да се збивањима дају адекватне оцене.

Покушаћемо овде да анализирамо та збивања и предложимо адекватне закључке.

Једна од икона младих америчких конзервативаца, који су подржали Трампа, Чарли Кирк, убијен је у септембру 2025. Његово убиство се повезује са окретањем леђа „хришћанском ционизму“ после бруталних злочина израелског режима у појасу Газе. Џо Кент, који је поднео оставку на место шефа Националног центра за борбу против тероризма САД у знак протеста због агресије на Иран, сведочио је да је Кирк пред крај живота тражио да се та агресија не покреће.

Под притиском јавности, у првом реду својих присталица, Трамп коначно, у јануару 2026. објављује „Епстинове фајлове“, чиме са годину дана закашњења испуњава своје предизборно обећање. Светска јавност је ужаснута степеном умешаности америчке, у првом реду либералне „елите“, али и самог Трампа у корупцију, педофилију и сатанизам, као и степеном умешаности израелских тајних служби у све то.

Данас су многи склони да Трампову убрзану одлуку да покрене агресију великих размера на Иран доведу у директну везу са објављивањем „Епстинових фајлова“.

У исто време, дешава се нешто што је у нашој јавности најмање примећено, па ћемо му стога овде посветити мало више простора. Наиме, 17. јануара 2026. објављена је „Изјава Патријараха и Поглавара Цркава у Јерусалиму о јединству и представљању хришћанских заједница у Светој земљи„, којом поглавари свих хришћанских заједница присутних на Светој земљи (Православне – Јерусалимске и Антиохијске Патријаршије, Римокатоличке, Јерменске, Коптске, Етиопске, Маронитске, па чак и Евангелистичке Лутеранске Цркве Јордана и Свете Земље), преко свог координационог тела, изражавају свој изричито негативан став према „хришћанском ционизму“, ограђујући се тако од опасних догађаја који ће уследити после нешто више од месец дана.

Овде ћемо први пут у целини цитирати цео текст те изјаве:

„Патријарси и Поглавари Цркава у Светој земљи потврђују пред верницима и пред светом да је стадо Христово у овој земљи поверено Апостолским Црквама, које су вековима носиле своју свету службу са непоколебљивом преданошћу. Недавне активности локалних појединаца који промовишу штетне идеологије, попут хришћанског ционизма, обмањују јавност, сеју забуну и штете јединству нашег стада. Ти подухвати су нашли подршку код одређених политичких актера у Израелу и шире, који настоје да промовишу политичку агенду која може штетити хришћанском присуству у Светој Земљи и на ширем Блиском Истоку.

Свето писмо нас учи да ‘тако смо многи једно тијело у Христу, а појединачно уди смо једни другима’ (Римљанима 12:5). Полагати право на ауторитет ван заједнице Цркве значи повредити јединство верника и оптеретити пастирску мисију поверену историјским црквама у самој земљи где је наш Господ живео, учио, патио и васкрсао из мртвих.

Патријарси и Поглавари Цркава даље са забринутошћу примећују да су ове особе дочекане на званичним нивоима и локално и међународно. Такви поступци представљају мешање у унутрашњи живот цркава и ниподаштавање пастирске одговорности која је поверена Патријарсима и Поглаварима Цркава у Јерусалиму.

Патријарси и Поглавари Цркава у Јерусалиму понављају да само они представљају Цркве и њихово стадо у питањима која се тичу хришћанског верског, заједничког и пастирског живота у Светој Земљи.

Нека Господ, који је Пастир и Чувар душа, подари мудрост за заштиту Његовог народа и очување Његовог сведочанства у овој светој земљи.“

Дакле, Патријарси и Поглавари Цркава „хришћанском ционизму“, учењу које је прихватила већина евангелистичких протестаната у САД (по незваничним проценама има их преко 60 милиона) не признају ни статус верског учења, па чак ни секте, већ га називају „штетном идеологијом“ опасном и по хришћане „у Светој Земљи и на ширем Блиском Истоку“.

Дакле, ако констатујемо да се на челу САД данас налазе личности са „штетном идеологијом“, које су својом агресијом на Иран упутиле претњу глобалном миру, а тиме и хришћанима и свим људима на планети, морамо се запитати како и када је настала та „штетна идеологија“ и зашто о томе тако мало знамо.

О „хришћанском“ или боље речено, „протестантском ционизму“, мало знамо јер је ционизам „политички мејнстрим“ државе Израел, а свако ко га критикује, ризикује да буде оптужен за антисемитизам. Па ту тему избегавају не само политичари, него и богослови, историчари, политолози…

Ционистичка идеја се учврстила прво у Британији, у 18. веку, па затим у САД, пре настанка јеврејског ционистичког покрета (крајем 19. века), позивајући се на врло спорна тумачења Старог завета и Откривења Јовановог. Паралелно са јеврејским религиозним ционизмом, који је и сам спорно учење, а проповеда да Јевреји „активном позицијом“, то јест повратком у Свету земљу, убрзавају обнову Соломоновог храма и долазак Месије, „хришћански ционисти“ сматрају да је Армагедонска битка могућа само у Светој земљи насељеној Јеврејима, па из све снаге помажу њихов повратак, јер и они сматрају да ће својом „активном позицијом“ убрзати Армагедонску битку и други долазак Христов. Тада ће по њима, у хришћанство прећи и сви Јевреји, које иначе, поштују као „рођаке“, јер се Христос „родио као Јеврејин“.

Ако томе додамо да и једни и други себе сматрају „Богом данима“, што им омогућава да све остале (Србе, Русе, Арапе, Иранце итд. до у недоглед) убијају без милости, али и да у то име и сами гину (Хегсет своје војнике позива у „крсташки рат“), поставља се питање има ли суштинске разлике између ове „штетне идеологије“ и фашизма?

Ционистичка идеја уопште не постоји у православљу, а негирају је и католици и највећи део осталих хришћана. Она постоји само у једном делу англосаксонских протестаната.

Ционистичка идеолошка обмана је јавно постала један од приоритета спољне политике Британије, прве глобалне империје, са Балфуровом декларацијом 1917. године. Међутим, да би овај приоритет могао да се оствари, био је неопходан још и – холокауст! Тек потом се довољно међународних чинилаца сложило са стварањем државе Израел и она је настала 1948. године. А нови играч у улози светске суперсиле – САД, био је у међувремену довољно заражен „хришћанским ционизмом“, да би могао да постане главни савезник и покровитељ Израела.

Дакле, главни агресори данашњег света су САД и Израел, чеда Британске империје, чеда светске криминалне олигархије, чеда зла! И могло би се рећи – две вештачке државе и два најстрашнија оруђа олигархијске банде.

Зашто је све то британској, тј. англосаксонско-јеврејској (читај: главној светској) олигархијској банди било потребно? Зато што је оценила да ће после пропасти Турске империје и ослобођења арапског света, остати без значајне полуге утицаја на геостратешки презначајном и нафтом пребогатом Блиском Истоку (и Централној Азији). А управо то је главно поприште вишевековног супротстављања, односно борбе на животи и смрт западног света под англосаксонско-јеврејском олигархијском диктатуром (читај: под командом најгоре светске банде злочинаца) и руског света, одавно од милоште (типични англосаксонски еуфемизам!) названом: Велика игра!

И то је била велика игра док је Русија дозвољавала да се са њом играју и да добровољно учествује у „утакмици“ у којој је рат против Русије, као најснажније тврђаве човечанства представљан као „хладни рат“, или чак „сукоб две суперсиле“.

Данас је јасно да се ради о очајничком покушају највећих злочинаца у људској историји, спонзора „крсташких ратова“, колонизације, светских ратова, обојених револуција, хибридних ратова и манипулација људском свешћу, да по сваку цену очува свој људождерски систем и бар делимично његов утицај, а да свакако себе спасу од казне.

Исто тако је јасно да тај очајнички покушај банде олигархијских злочинаца нема никакве шансе на успех, јер су Нови свет, који предводе Русија, Кина и БРИКС – консензус цивилизација, и Светска већина, у којој је више од седам милијарди људи, у свему и заувек далеко претекли „Колективни запад“, који се налази под олигархијском диктатуром злочиначке банде, у коме нема више ни трага демократије и у коме се врши немилосрдно манипулисање људима помоћу корупције, електронских медија и „штетних идеологија“.

Јевреји нису извор зла, али су испали најпогоднији материјал за злоупотребу. Неки од њих су свакако већ дуго битан део криминалне олигархије и њених организација („закулисе“), који и јеврејски народ и државе Израел и САД користе као средство за остваривање својих злочиначких циљева.

Злоупотреба религије (и јеврејске и једне гране хришћанства, као и исламске, кроз тероризам, Ал Каиду и ИСИЛ) је заправо МАГНУМ КРИМЕН, највећи злочин у људској историји. Нацифашизам је само један рукавац тог злочина.

Русија и Кина би требало, што пре то боље, да крену у раскринкавање и најширу и најинтензивнију могућу пропагандну кампању осуде тог злочина, као и идентификацију и елиминацију главних злочинаца, да би се избегао светски рат са милијардама жртава. Јер они који на души носе милионе људских живота не презају ни од чега. Оно што смо пропустили у Нирнбергу – да казнимо луткаре, режисере и финансијере, сада се мора завршити заувек. У питању је опстанак човечанства, а он више никада не сме бити доведен у питање!

Главни злочинци нису ни Трамп, па чак ни Нетанјаху – они су само марионете са високим чиновима. Али њихова одговорност је огромна и несумњива. Подметнули су пожар у региону Персијског залива, који је већ однео три хиљаде људских живота и створио немерљиву материјалну штету, коју ће осећати цео свет и довели у питање само постојање Израела…

Трамп је вероватно желео да заустави историјску катастрофу своје земље. Опредељујући се за хришћански конзервативизам, изабрао је једину изгледну варијанту. Али, показало се да није био довољно свестан ни личне рањивости (Епстин), а још мање системске рањивости своје нације („хришћански ционизам“). Свако, па и он, има шансу да се покаје и одустане од греха. Да следи пут – бар Чарли Кирка. Тако би још могао да спаси своју душу, па и Америку, упркос томе што је олигархијска банда апсолутно немилосрдна. Ако заиста жели да буде велики и да учини Америку великом, кренуће тим путем, и ми му то желимо. Ако и не стигне до краја, пут ће наставити његови следбеници.

Седми круг пакла, привремено стациониран у Лондону, уплашио се пута Чарли Кирка и одиграо на све Трампове слабости, са жељом да га привуче себи и тиме га се реши. Истовремено је организована „свађа унутар НАТО-а“, са жељом да збуни Русе и Кинезе и створи им лажну наду, док се рат против њих води на више фронтова и постао је светски.

Русија и Кина, са снагом и мудрошћу, које им не недостају, неће испустити победу коју су већ извојевали, али морају обезбедити да непријатељ у свом очајању убије што мање људи и да банда олигархијских злочинаца доживи глобалну друштвену и медијску осуду, да буде идентификована и уништена. Непријатеља који се сам упропашћује, не треба силом заустављати, него му убрзати пут у понор.

А ми? У загрљај Светом Сави, Светом мученику кнез Лазару и свим српским мученицима, на исповест и покајање! У загрљај мајци Русији и што даље од оних који су нам децу убијали и који у најдубљи понор срљају!

Чланак Владимир Кршљанин: „Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри се појављује прво на ИСКРА.

Свети ава Јустин Поповић

БЛАГОЈЕ ПОСТАЈЕ ЈУСТИН

Данас, на Благовести 2026, Црква Божја слави дана када је Мајка Божја понела у свом пречистом Телу Христа Богочовека. Данас се такође слави дан када се међу Србима родио Свети Јустин Ћелијски, који се на Благовести и упокојио. Овај велики човек Цркве читавог живота је служио Христу као Истини човека и света. Благоје ( такво му је било име у свету, које је добио по Благовестима ), постаје Јустин, што значи Праведник. Име је у монаштву добио по Светом Јустину Философу, апологети хришћана пред Римском империјом, који је пострадао за веру почетком другог века по Христу. 

Бити праведан значи борити се за правду, и за правду страдати. Српски Бог је Бог правде, Коме пева наша химна. А правда је увек и Љубав и Истина, то јест Христос. Зато је Свети Јустин Ћелијски увек био спреман да за правду себе принесе на жртву. Зато је говорио смело и одлучно, иако је трпео последице – и од својих и од туђих. 

ДОГМАТИКА И ЕТИКА

Свети Јустин Ћелијски није бранио само догматску, него и етичку страну хришћанства; био је спреман да свагда устане у одбрану људи Божјих поверених му на старање. Због тога је био спреман да истину каже свима, па и онима „власт имајућим“.

Такав је он био од младости. Као професор богословије у Сремским Карловцима, устао је против формално исправних (и „благочестивих“) ставова СА Синода СПЦ, који су од младих богослова захтевали испуњавање свих правила, док су деца живела у тешким и нехигијенским условима. 

ОТАЦ ЈУСТИН БРАНИ ОМЛАДИНУ

Ево писма Јустиновог („Хришћански живот“, 10/1924.):

„Отворено писмо Св. Синоду

Октобра 3. заступник ректора Богословије Св. Саве добио је одлуку Св. Синода којом се наређује „да наставници и ученици редовно посећују свакодневна јутрења и вечерња богослужења“. Одлука је донета и достављена Управи Богословије у осуству Његове Светости Господина Патријарха, зато се моје писмо односи само на Високопреосвећену и Преосвећену Господу Архијереје, чланове Синода, који су одлуку и донели.

И пре ове наредбе Управа Богословије старала се да теориски и практично учини молитву главним подвигом у животу својих питомаца. Ученици су редовно посећивали јутрења и вечерња богослужења. Али од почетка ове школске године Богословија Св. Саве престала је бити завод у коме су заступљени најелементарнији хигијенски услови. По наредби одозго примљено је несразмерно много ученика. Управа се нашла у очајно тешком положају: у орахову љуску требало је сместити јато галебова; и Управа се осетила неспособна за такво чудо. Чињене су преставке Св. Синоду; чињене и Министарству Вера, али се на њих одговарало није. Ученици су се гушили у тескобним собама, малаксавали од бедне хране, и у самом почетку школске године почели нагло побољевати. Под ужасним хигијенским условима ученици су морали обављати све законом прописане дужности. Њима се давао минимум услова, а тражио максимум енергије. Хтело се да орао лети са два воденична камена о крилима. Примораван, он се напрезао, али се осетило како му пуцају кости у крилима. Реците, могу ли издржати ученици који 12 сати дневно напрегнуто раде? Ево Вам чињеница: од 7-8 они су на јутрењу; од 8-1 сата по подне на часовима; од 2-4 по подне  на  часовима; од 4-41/2   на вечерњу;  од 5-7 на  занимању:  припремање за сутрашње часове; од 8-91/2 на занимању. За одмор им не остаје ни један цео  сат. Ко и то јадно парче слободног времена већина је употребљавала на спремање, јер је немогуће за 31/2 сата спремити се из шест и седам предмета. Управа је увидела да им је време за спремање апсолутно недовољно; ученици су се почели жалити на немање времена за спремање. Управа се дуго   мучила  како да им  помогне;  најзад је поводом тога  заступник  ректора са васпитачима одржао седницу. Приморани стањем  ствари ми смо решили да сви ученици посећују сваки дан јутрење, а вечерње само појци, чтеци и црквењаци; но да не би остали без вечерњих молитава, завели смо вечерње богослужење: Молитве на сон грјадушчим, које је обављано пре спавања, после пола десет. После неколико дана, на оправдани захтев наставника појања, наша је одлука ревидирана у толико што су ученици место јутрења посећивали  вечерње. Но на јутрењу, сем одређених певача, чтеца и црквењака, увек је  бивало још доста ученика, који су успевали да се  спреме за предавања.

Као васпитач ове школе ја смело одбијам сваки приговор да се код нас „даје на вољу  ученицима да лабаве  везу према Цркви и њеним богослужењима“, како се то вели у наредби Св. Синода. Ако  икада – сада се у нашој  школи обраћа искључива пажња православној  црквености и незаменљивим православним богослужењима. Наша горња одлука изнуђена је била  убитачном по ученике сложеношћу  немилих прилика, које је Св. Синод могао уклонити да је хтео и имао ревности. Из ревности за добро деце ми смо донели горњу  одлуку. Ја волим да мислим да је наредбу Св. Синода  инспирисала  једино – ревност за  Цркву  Христову. Но, против ове моје жеље устаје страшна чињеница, која пориче  да је ревност за Цркву  Христову инспирисала поменуту наредбу Синода.   Ево те чињенице: ниједан од Високопреосвећене Господе Синодалаца није посетио ниједно јутрење ни вечерње од како смо своју одлуку почели спроводити. Чуди ме само како су онда могли приметити дз сви богослови не посећују јутрење. Но ако је уз пркос ове страшилне чињенице ипак ревност била главна побуда ове наредбе, ја смело тврдим да је Ваша ревност у овом случају излишна, јер је ми и без Ваше  наредбе  имамо у  изобиљу. Ми се жудно, ми се вапајно нуждавамо  Ваше високопреосвећене ревности, али само у другим стварима.

Због очајних хигијенских прилика наша  деца  у  маси пате од грудних болести; на очи наше она вену; а многа су већ увенула; ми  смо   молили, ми смо богородили, Ви  нас чули нисте. Јесте ли чули колико је наших ученика умрло од туберкулозе? јесте ли чули колико их је оболело? Јесте ли чули колико ће њих још оболети? А  оболеће   их   много, јер   по овогодишњем буџету  на  сваког   ученика дневно долази по 8.30 дин. на исхрану. А знате ли, Високопреосвећена Господо,  да је данас килограм хлеба 51/2 до 6 динара? – Ту, ту нам је потребна, потребна до суза и јаука Ваша ревност, а Ви је нисте пројавили. Никада ниједан од вас, свете владике, није посетио ову школу, која је само стотину корака удаљена од Ваше синодалне резиденције; ниједан од Вас никада дошао није да обиђе ову нашу добру, нашу намучену децу; ниједан од Вас никада није дошао да види шта једу ова многонапаћена деца; ниједан од Вас никада обишао није њихове тескобне спаваће собе, у којима се деца формално гуше. А ја Вас молим, ја Вас преклињем, Господа Христа ради који је губаве посећивао, посетите само једном добру дечицу нашу, зађите са мном у поноћ по њиховим спаваћим собама, и ја верујем, ја хоћу да верујем да ћете Ви бити толико осетљиви да заплачете заједно са мном за красном дечицом овом која се гуше у својим собама. 

Тада ће се у срцима Вашим родити ревност, која ће кључем Христове љубави  oткључати   многобројна   врата празних одаја у згради Црквених Фондова, која су закључана тврђом срца људских и нељубави нехристовске.

Ја сам сигуран, трегубо благодатна господо, да би Вас све наша свеколика богословска омладина убројала у Исповеднике Православља, када би Ви изменили овај пагубни наставни план. Пројект за то већ постоји.  Пре годину и више дана Св. Арх. Сабор оставио Вам је тај пројект: да га  озаконите. Ви ни прстом мрднули нисте да га озаконите. А јадна дечица наша стењу под бременом неудобоносимим. Да ли Вам је то познато? Ах, да – како Вам може бити познато када ниједан од Вас никада није посетио предавања у нашој школи. – Ја држим  да овде деци нашој може помоћи ревност, и то ревност свештена и света, ревност Ваша, Високопреосвећена Господо. Покажите је што пре да нам олуја очајања не угаси жмиркаво кандило љубави наше према Вама.

По свему судећи,  угашена је  свака помисао да се Богословија Св. Саве може почети зидати у Београду, а  камоли сазидати. Реците, Високопреосвећена Господо, која је то мрачна сила која неда да се Скадар  озида на Бојани? То што је неко за дан  ревносног  старања сазидао, други је за ноћ  неревности   Ваше   одзидао.   А  ту   је потребна ревност, ревност подвижничка, ревност оснажена високопреосвећеном благодаћу Вашом. Покажите је, ја Вас молим у  име многонамучене дечице наше, и у устима њиховим начинићете себи хвалу, једину хвалу коју је Господ Христос волео, и Ви с Њим.

Ја сам жеравично свестан  свега  што Вам  пишем,Високопреосвећена   Господо;   нема леда   који   може угасити моју ревност за добро наше богословске  омладине. Ако копијем непристрасног суда разгрнете ма коју моју написану овде реч, наћићете у свакој по сузу, у свакој по бол. Васпитачка дужност и љубав, наставничка дужност и љубав нагнале су  ме  да   Вам све  ово напишем,  Високопреосвећена Господо.

Последњи и најмањи Христов слуга

јеромонах Јустин васпитач и суплент Богосл. Св. Саве.“

Тако је писао отац Јустин. 

ОДГОВОР СИНОДА ЈУСТИНУ 

Дакле, Синод проповеда и заповеда, али ништа не чини да би деци – будућности Српске Цркве – живот учинио лакшим и подношљивим. Синодалци – иако је, у то време, Патријаршија у Сремским Карловцима – „немају времена“ да посете ђаке богословије, и увере се у беду у којој живе, оптерећени тешким плановима и програмима. Зато млади јеромонах Јустин Поповић устаје у заштиту „јата галебова“, и тражи од синодалаца да издвоје новац да би помогли деци, да би се градила нова, потребама примерена, зграда богословије.

Због оваквог и сличних ставова и представки, отац Јустин, крајем двадесетих година 20. века, бива премештен у Призрен – „по потреби службе“. Да је било православне богословије на Гаурисанкару, и тамо би ме преместили, „по потреби службе“, вели он горко, и пише „Apologia de via mea”, тврдећи да је сваки човек, попут Господа Исуса Христа, рођен и дошао у свет да сведочи Истину.

Такав ће Старац остати до смрти; заточен у ћелијској светињи, под паском УДБЕ, он никада неће правити компромисе са законима Божјим и својом савешћу.

КАКАВ ТРЕБА БИТИ?

Увек ревнуј, не колебај се, буди са својим народом: то је порука Светог Јустина Ћелијског.

Шта је нашим свештеницима и првосвештеницима својевремено рекао отац Јустин? Ево шта:“Светосавски је, православно је: свештеник, првосвештеник је духовни вођ народа, и као такав припада целом народу; стога и изнад сваке партије, изнад сваког режима на висинама вечних народних светиња и идеала. Живети ради тих светиња и идеала, њих исповедати, њих проповедати, њих чувати под свим режимима и околностима, – дужност је и позив светосавског свештеника и светосавског првосвештеника. И још: страдати за њих и умирати за њих, попут многобројних светосавских страдалника и мученика за народне светиње и идеале, и још ово: деси ли се да политички дилетанти и моралне партизанске наказе доведу у питање опстанак народних светиња и самог народа, онда је императивна дужност светосавског свештеника: да иступи као спасилац народа у улози једног новог проте Матије Ненадовића, или једног новог проте Атанасија Буковичког, или једног новог Хаџи Ђере и Хаџи Рувима. Деси ли се да народ, у саблажњивим тренуцима своје историје, напусти своје светосавске светиње и идеале – светосавско свештенство се не сме повести за ниским нагонима народним, него високо држати заставу светосавског идеализма.“

Морамо остати на заветном путу. Јер, отац Јустин нам је поручио:“Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. Јер знај: са тобом је држи он – вечни епископ Српске Цркве: свети Сава. А са њим – сва света и славна војска светосавских бесмртника, којих је пун небески свет. И непоколебљиво веруј: светосавска застава ће у српском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху. Радуј се што је тако! Јер је главно: да нас свети Сава не напусти. Напусти ли нас он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је свето и честито било у нашој историји од почетка до данас.“

И пре рата, и после рата – исто: Богу Правде клањај се и служи, па макар те УДБА не остављала на миру, па макар те држали у конфинацији, па макар ти не дали да дишеш. Јер, име ти је Јустин – Праведник. Мораш бити са својом омладином, и са својим народом. Јер мораш бити са Христом. 

Име је знамење, говорили су стари Латини. Ако си Јустин, страдај за правду! И нека сваки православни Срби буде Јустин у срцу и души, да би га Бог правде познао и признао као свога! О томе је и ово мало подсећање на Благовести 2026. године. 

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ИМЕ ЈЕ ЗНАМЕЊЕ ИЛИ ХРАБРОСТ ЈЕ БИТИ ЈУСТИН: НА БЛАГОВЕСТИ 2026. ГОДИНЕ се појављује прво на ИСКРА.

Зоран Чворовић (фото: Медија центар Београд)

У новембру прошле године Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву организовао је  у сарадњи са Институтом за славистику Руске Академије Наука, Руским историјским друштвом, Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву и Представништвом „Россотрудничества“ у БиХ, велику међународну научну конференцију посвећену 30-годишњици Дејтонског мировног споразума (овде). 

Иако су у раду ове конференције учествовали бројни познати српски и руски научници, као и дипломате од каријере, на потписника ових редова посебан утисак је оставило излагање младог историчара из Бања Луке Предрага Лоза. Излажући на тему – Мнемонички вектори силе: Запад, евроатлантске интеграције и наметање памћења Републике Српске на Одбрамбено-отаџбински рат 1991-1995. (овде) – Лозо је врло убедљиво показао да, с једне стране, Европска унија има сопствени службени историјски поглед на ратове за југословенско наслеђе у последњој деценији 20. век, који је кодификован у бројним актима Европског парламента, те да се, с друге стране, официјелно историјско гледиште Европске уније коси са историјским чињеницама и интерпретацијама наше историјске науке на којима је изграђено српско историјско сећање на ратове 90-тих година. Лозо је, осим тога, јасно показао да је преузимање такве „службене историје“ обавеза свих држава које желе да постану чланице ЕУ, што значи и Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, и Републике Србије.

Изалгање Предрага Лоза подстакло ме је да напишем краћи осврт на тему историјског ревизионизма у службеним актима Савета Европе (СЕ) и Европске уније који се односе на Други светски рат, као и историјске догђаје који су му непосредно претходили. Међутим, садржај ових аката СЕ и ЕУ није могуће до краја разумети уколико се најпре не осветли шири међународно-политички контекст, који је утицао на појаву сужбене ревизије историје Другог светског рата, не само у Европској унији, већ уопште на Колективном западу. 

Ревизије историјског сећања у служби западне хегемоније

Крај „хладног рата“ и биполаризма у међународним односима, као последице пре свега распада СССР у децембру 1991. године, донели су свету бројне новине и искушења. Под утицајем овог епохалног догађаја, промењени су се не само међународни политички, економски и безбедоносни односи, већ и интерпретација појединих кључних историјских догађаја и друштвених феномена из европске историје 20. века. 

Стратези ондашње западне глобалистичке политике отворено су усвојили Орвелов дистопијски савет,  да онај „ко контролише прошлост, контролише и будућност; а ко контролише садашњост, контролише и прошлост“ (овде). Остварење овог Орвелов дистопијског предвиђања не би било могуће, да крајем 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века није дошло до тектонских промена у међународним односима. Ондашња апсолутна незаинтересованост западне, пре свега америчке политике, за очување макар и привида независности историографског суда о догађајима  20. века у односу на захтеве дневне политике, била је само последица новог реда ствари у међународним односима. 

Речју Бориса Нефедова, „фактичко непостојање равноправних, не само противника, него ни савезника, навели су САД на закључак – да никаква сагласност воља држава више није потребна за регулисање било ког међународног односа, пошто од сада могу целој међународној заједници да диктирају правила понашања у међународним односима“ (овде). Позиција једине преостале глобалне суперсиле омогућила је САД да могу унилатерално, уз помоћу нове доктрине међународних односа – међународни поредак заснован на правилима, да реинтерпретирају и суштински ревидирају међународно-правни поредак настао након Другог светског рата. Упоредо са тим САД су након краја „хладног рата“ покренуле и ревизију историјске оцене Другог светског рата, укључујући и ревизију доприноса појединих чланица антихитлеровске коалиције ратној победи над чланицама Трећег рајха и локалним колаборантима. Једноставно речено, новој униполарној слици међународних односа није више одговарала она историјска слика Другог светског рата на чијим је темељима настао послератни глобални биполарни поредак међународних односа. 

Америчка потреба за ревизијом историје ишла је руку под руку са ширењем америчке хегемоније на земље некадашњег Варшавског пакта, као и делове бившег СССР. Нова интерпретација не само Другог светског рата, већи и кључних историјских догађаја и друштвених феномена повезаних са најкрвавијим ратом у европској историји, требало је да осигура трајније гарантије америчкој хегемонији у Источној Европи, те да спречи евентуални геополитички реванш Русије на тим територијма. 

За легитимизацију америчке хегемоније и последичну делегитимизацију руских стратешких интереса не само у Источној Европи, већ и на територијама бивших федералних једница СССР, Вашингтону је најпре било потребно да интернационализује питање тзв. транзиционе правде у земљама Источне Европе. Иако је обрачун комунистичких режима са својим противницима имао превасходно идеолошку природу, те је стога питање начина нужног васпостављања правде након пада комунизма требало да буде искључиво унутрашња ствар појединих држава, САД су већ 90-тих година прошлог века успеле да уз помоћ, пре свега, Савета Европе, а потом и Европске уније, питање тзв. транзиционе правде претворе у спољнополитички инструмент.

Пошто се интернационализација декомунизације држава Источне Европе и бившег СССР одвијала у условима, не само политичке хегемоније САД, већ и идеолошке хегемоније западне либералне идеологије, декомунизација је заправо служила учвршћивању апсолутне доминације либералног идеолошког поретка. Једном речју, источноевропске државе су 90-тих година једну идеолошку догму замениле другом, јер су уместо марксизма, тј. историјског материјализма добили либерализам, и то у својој неолибералној глобалистичкој варијанти. Овај идеолошки трансфер се најбоље уочава у садржају прве резолуције Савета Европе, која источноевропским држвама препоручује списак идеолошких и институционалних мера за демонтажу комунистичког наслеђа. 

Симетирија у служби релативизације кривице

Реч је о Резолуцији Савета Европе 1096 из 1996. године, под називом „Мере за демонтажу наслеђа бивших комунистичких тоталитарних система“ (овде). У Резолуцији се као антипод комунистичкој тоталитарној држави наводи либерална држава, чије се „поновно“ успостављање у земљама Источне Европе и бившег СССР дословно изједначава са њиховим поновним укључењем у цивилизацију. Тако је интернационализовани „цивилизацијски“ императив демонтаже комунистичког наслеђа, заправо послужио легитимизацији вестернизаторског културног поробљавања (акултурацији) „нецивилизованих“ бивших комунистичких земаља. 

Да је, међутим, интернационализовани императив декомунизације далеко превазилазио захтеве ретрибутивне правде, те да је послужио само као легитимација за обрачун са много старијим наслеђем ових земаља него што је комунистичко, види се по томе што се Резолуцијом Савета Европе 1096 предлажу, као транзиционе мере, демилитаризација, децентрализација, демонополизација и приватизација и дебирократизација. Под велом захтева за декомунизацију Источне Европе, иза ког је у основи стајала једина суперсила последење деценије 20. века, чије је налоге само кодификовао Савет Европе, спроводио се уствари обрачун са знатно старијим европским наслеђем – наслеђем суверене националне државе, које је стајало на пут либералној глобализацији и америчком покушају успостављања „светске владе“. Тек након потпуног спровођења навдених мера декомунизације, тј. тек након десуверенизације, источноевропске државе су постале спремне за постепено укључење у НАТО, а потом и Европску унију. Следствено томе,  Пољска, Чешка и Мађарска постале су спремене за чланство у НАТО 1999., а Словачка, Румунија, Бугарска, Словенија и прибалтичке републике 2004. године.

Врхунац политике интернационализације питања декомунизације у служби обезбеђења америчке и неолибералне хегемоније у Евроазији, било је усвајање Резолуције Савета Европе 1481 од 2006. године (овде), што се јасно уочава већ из њеног назива: „О неопходности осуде од стране међународне заједнице злочина тоталитарних комунистичких режима“. Резолуцијом се од свих бивших комунистичких држава чланица СЕ, као и од политичких партија ових земаља које су наследнице некадашњих комунистичких партија, тражи да се до краја обрачунају са својом тоталитарном прошлошћу. Истовремено се ове државе упозоравају да је интерес демонтаже комунизма примарнији од било ког националног интереса (тач. 9. Резолуције СЕ 1481). 

Резолуција „О неопходности осуде од стране међународне заједнице злочина тоталитарних комунистичких режима“ значајна је и по томе што је њено доношење најавило нову фазу интернационализације питања декомунизације појединих држава Источне Европе и бившег СССР-а од стране политичких елита Колективног запада, пре свих САД. Наиме, у овој Резолуцији се по први пут у тачки 5. изједнавачавају злочини почињени од стране два тоталитарна режима – нацизма и комунизма. С тим у вези у Резолуцији се констатује да су виновници нацистичких злочина били предати међународном трибуналу, док до међународног суђења виновницима злочина извршених у име комунизма није дошло. 

Тако је на темељу либералне идеолошке прадигме стављен је знак једнакости између нацистичких и комунистичких злочина. Овим изједнчавањем избрисана је кључна разлика код ових злочина, која се огледа у томе да су жртве нацистичког геноцида и ратних злочина биле поједине ентичке и расне заједнице (Словени, Јевреји, Роми), док су жртве комунистичких злочина били њихови идеолошки противници. Управо због свесног и планског превиђања ове кључне разлике, симетрија између нацистичких и комунистичких злочина коју промовише Савет Европе, није ништа друго него ублажавање кривице нациста. У циљу пренебрегавања основне разлика између нацистичких и комунистичких злочина и последичне релативизације кривице нациста, у реферату предлагача Резолуције  СЕ 1481 Швеђанина Горана Линдблада, као жртве злочина совјетског режима наведени су, уз идеолошке противнике, и припадници појединих етничких заједница, пре свих Украјинци, али и припадници оних народа који су током Другог светског рата у огромном броју постали колаборационисти нациста, као што су совјетски Немци и кримски Татари (овде).

Како је највећа жртва Другог свестког рата 

постала главни кривац за његово избијање? 

Четири стотине чланова Европског парламента Европске уније поднело је 2008. године предлог да се 23. август, дан потписивања Уговора о ненападању између Немачке и СССР од 1939. године, који је у историографији познатији као Пакт Рибентроп-Молотов, прогласи за Европски дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма или Дан црне ленте (овде, овде). Ова инцијатива је званично усвојена 2. априла 2009. године, након чега су поједине европске, али и ваневропске земље (САД, Канада), почеле да овај дан уносе у званичан календар државних празника. 

Шта је био главни мотив предлагача новог европског празника, показало се у јулу 2009. године, када је Парламентарна скупштина Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на заседању у Виљнусу донела Резолуцију симптоматичног назива „О уједињењу подељене Европе“ (овде). Доносиоци Резолуције су пре свега подржали одлуку Европског парламента о проглашењу 23. августа за Европски дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма. 

Овај документ ОЕБС-а доноси једну занчајну новину у односу на претходно поменуте резолуције Савета Европе, која се огледа у томе да се вештачка симетрија више не успоставља између нацизма и комунизма уопште, већ између нацизма и стаљинизма. Притом се већ на почетку документа (тач. 3) стаљинзму изричито приписује извршење злочина геноцида, како би се кривица за „поделу Европе“ и избијање Другог светског рата подједнако приписала геноцидним империјалистичким и тоталитарним режимима из Берлина и Москве. У таквој лажној октроисаној слици о кривици за избијање Другог свестског рата лако се уочавао траг старе англосаксонске  политике супротстављања пруском и руском имеријализму. Истовремено се у Резолуцији ОЕБС-а јавна промоција не само нацистичког, већ и стаљинистичког наслеђа, изједначава са афирмацијом национализма и ксенофобије. Чланице ОЕБС-а се позивају да спрече величање „стаљинистичке прошлости“, као и да у наставним плановима и програмима и школским уџбеницима уграде нови и на либералним идеолошким постулатима формирани поглед на тоталитарно наслеђе 20. веак и Други светски рат.

То што је западни историјски ревизионизам, почев од 2008. године, у исту раван са нацизмом ставио стаљинизам, а не све комунистичке режиме, и што је кривицу за избијање Другог светског рата и „поделу Европе“, подједнако свалио на Трећи рајх и СССР, свакако је имало везе са тадашњим измењеним геополитичким приликама. Амерички хегемонизам, који се у условима униполарности током 90-тих година несметано ширио Евроазијом, први пут се 2008. године суочио са руским суверенистичким реваншом у Абхазији и Јужној Осетији, који је претходне године био најављен Путиновим историјским минхенским говором. Један од начина да се делегитимише оправдана тежња Русије да заштити своје националне интересе у најближем окружењу била је и нова интерпретација кривице за избијање Другог светског рата. Она је имплицирала да је сваки руски суверенистички реванш ван Прокрустових граница из децембра 1991. године манифестација стаљинистичког имеријализма, који је наводно, подједнако као и нацизам, био крив за највећу кланицу у европској историји. У контексту такве реинтерпретације историје, ширење НАТО и ЕУ на Исток, до самих граница Руске Федерације, представљано је као део мировног пројекта „уједињене Европе“.

Коначна политичка основа за потпуну ревизију историографског погледа на Други светски рат постављена је Резолуцијом Европског парламента ЕУ од 19. септембра 2019. године, која носи назив „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“ (овде). Резолуција је донета на предлог тадашњег председника Пољске Анжеја Дуде. Према ставу доносиоца Резолуције она представља угаони камен европске културе сећања. 

Имајући то у виду, посебну тежину добија кључни закључак ове Резолуције ЕУ да је Други светски рат избио пре свега због закључења Пакта Рибентроп-Молотов: 

„Будући да су пре 80 година, 23. августа 1939, комунистички Совјетски Савез и нацистичка Немачка потписали Уговор о ненападању, познат као Пакт Молотов–Рибентроп, и његове тајне протоколе, којима су поделили Европу и територије независних држава између два тоталитарна режима и сврстали их у сфере интереса, што је отворило пут избијању Другог светског рата“. 

СССР се у Резолуцији окривљује не само за пораз Пољске од стране Трећег рајха, него из започињање „агресивног рата“ против Хитлерове савезница Финске и Румуније. С тим у вези у Резолуцији се помињу територије које су 1940. године анектиране од Румуније и које јој „никад нису враћене“, чиме ЕУ даје отворену подршку румунским територијалним претензијама према Републици Молдавији. 

Чланице Европске уније су према тексту ове Резолуције Европског парламента дужне да овакав ревидирани поглед на узроке Другог светског рата, као и ново тумачење послератне историје Источне Европе, уграде у уџбенике историје.

У оваквом крајње упрошћеном, те стога лажном, и политички мотивисаном објашњењу узрока и повода Другог светског рата нема, наравно, места за Пакт о ненападању који је са нацистичком Немачком прва закључила Пољска, још 1934. године. У циљу сваљивања целокупне кривице за Други светски рат подједнако на Немачку и СССР, прећутан је у Резолуцији ЕУ чак и Минхенски споразум од 1938. године, којим су Велика Британија и Франциска Хитлеру „на тацну“ испоручили Чехословачку. Прећутана је и чињеница да је Пољска одбила претходни захтев Москве да пропусти совјетске трупе преко своје територије, које су требало да пруже заштиту Чехословачкој. Уместо пружања помоћи Чехословачкој, Пољска је искористила Минхенски споразум и немачку агресију на Чехословачку, да од ње анектира Тешинску Шлезију (овде, овде). Ни о томе, наравно, нема помена у Резолуцији Европског парламента. 

Срби и нова европска „истина“ о Другом светском рату

Да је нова интерпретација историјских догађаја везаних за Други свестски рат у служби легитимације ширења евроатлантског блока и англосаксонске хегемоније на Источну Европу, Балкан и земље бившег СССР, јасно се види из става Резолуције Европског парламента ЕУ од 2019. године, према коме је укључење држава Источне Европе у Варшавски пакт било само наставак ратне нацистичке окупације, док је послератно укључење држава Западне Европе у евроатлантски блок имало карактер мировне иницијативе поновног уједињења Европе. Следствено томе, у Резолуцији се истиче да „за европске земље које су страдале под совјетском окупацијом и комунистичким диктатурама, проширење Европске уније, започето 2004. године, означава њихов повратак европској породици којој припадају“. 

Истовремено се у Резолуцији Европског парламента од 2019. године Русија осуђује због величања „совјетског тоталитарног режима“, а „руско друштво“ се позива да се суочи „са трагичном прошлошћу“. Овај позив није ништа друго него инструментализација историјског сећања од стране Европске уније у циљу прављења унутрашњег раскола у руском друштву и последичне дестабилизације руске државе. И док ново евроунијатско тумачење историје има за циљ да у Русији подстакне друштвени раскол, у бившим совјетским државама, насталим на руским историјским земљама, ново тумачење Другог светског рата, као сукоба два империјализма – нацистичког и стаљинистичког, подстиче унутрашњу националну и антируску мобилизацију. На таласу те мобилизације, а у складу са официјелном позицијом ЕУ о империјалистичком и геноцидном карактеру стаљинстичког режима, припадници колаборационистичких снага на територији бившег СССР  постају борци против Стаљиновог хегемонизма. Последња најава новог шефа кабинета Зеленског, Кирила Буданова, да ће кијевски режим изградити „Пантеон знаменитих Украјинаца“ у коме ће бити пренети посмртни остаци, поред осталог, и Степана Бандере, само су закономерна последица новог тумачења историје Другог светског рата које је Европска унија званично прихватила усвајањем Резолуције Европског парламента „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“.

Иако српско историјско сећање на Други светски рат није сасвим истоветно руском, због трагичног искуства грађанског рата између два антифаштичка српска покрета (притим је равногорски покрет био српски/југословенски по идеји, а партизански је углавном биолошки био српски), оно је свакако апсолутно некомпатибилно са званичном историјском сликом Другог светског рата која је кодификована правно-политичким актима Европске уније. Слика у којој Трећи рајх и Совјетски савез деле кривицу за Други светски рат, а Хитлерови колаборационисти постају борци против Стаљиновог великоруског империјализма, не може бити ни у ком случају блиска Србима, али је зато на бившем југословенском простору итекако блиска политичким наследицима усташа, црногорских федералиста, балиста и вмроваца. Евентуално чланство Србије, Црне Горе и(ли) БиХ, тј. Републике Српске у Европској унији подразумевало би, поред осталог, и обавезу Срба да прихвате такву ревидирану историјску слику Другог светског рата. Њено усвајање направило би дубок раскол у српском историјском сећању, трајно нас удаљило од Русије, као јединог истинског историјског савезника, и уместо тога приближило кобном загрљају непријатеља.

Чланак Др Зоран Чворовић: Историјски ревизионизам Европске уније се појављује прво на ИСКРА.

ТЕРОРИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ И ХЕРОЈСКИ ОТПОР 

Године 1941, 27. марта, Срби су Хитлеру рекли НЕ. Његов гнев био је огроман. Наредио је напад на Краљевину Југославију, знајући да ће је бранити само Срби које, наравно, треба казнити. Као и углавном, били смо неспремни. Војска Југославије не може да одоли здруженом нападу Немаца, Италијана, Мађара и Бугара. Влада се из Београда повлачи ка Никшићу, а усташе формирају НДХ већ 10. априла. Капитулација је потписана 16. априла. 

Једна од најсуровијих чињеница било је бомбардовање Београда у рано јутро, 6. априла 1941. Дејан Зец о томе пише:“Ваздушни напад на Београд је пре свега осталог био терористички чин, који је поред војних циљева (напад на аеродроме је требао да уништи југословенско ваздухопловство пре него што би оно могло да се супротстави инвазији и евентуално успори или заустави немачко напредовање) требао да допринесе и ширењу панике и дефетизма, услед потенцијално великог броја страдалих цивила и уништених објеката. Циљани су цивилни објекти, као и установе културе и просвете, док су индустријска постројења и комуникације поштеђене, јер су по окупацији требали да послуже циљевима окупатора.(…) 

Највећу панику међу Београђанима изазвала је појава авиона Јункерс Ју 87 (Штука), лаког ловца-бомбардера, који иначе није био превише ефикасан, али који је у ниским налетима ширио панику звуком сирене која је била инсталирана управо у ту сврху. Такође, у ниским прелетима немачки авиони су митраљирали градске улице, како би убили што више цивила и додатно прошили панику.“

Отпор је био херојски. Дејан Зец пише:“Југословенски пилоти су показали изузетно залагање и пожртвовање, успевши да агресору нанесу значајне губитке. Колики су тачно били немачки губици није познато. Мухарем Кресо наводи како је током прва два дана бомбардовања југословенско ваздухопловство успело да обори бар 10 немачких летелица, док је према другим изворима изнад Београда у априлу 1941. године оборено 18 ваздухоплова.“

Ипак, отпор надмоћнијем непријатељу није спречио пораз наше војске и распад државе. 

СВЕДОЧЕЊА ИЗ АПРИЛА 1941. 

Наш чувени научник Милутин Миланковић је сведочио:„Пошто се зујање авиона изгубило у даљини, оставих своје склониште и изађох на улицу. Ту видехњену чврсту макадамску калдрму уздигнуту у вис у облику шатора, разјапљеног горе по свој својој дужини. Ту је, као што су то обелоданила каснија ископавања, велика разорна бомба продрла дубоко у земљу, ту експлодирала, разорила на дужини од двадесет метара канализационе и водоводне цеви, уздигла калдрму у виду седла, претурила ограде зидова суседних вила и разлупала њихове прозоре.“

Ни склоништа нису помагала. У Карађорђевом парку у склоништу је погинуло преко двеста несрећних људи. Ево једног сведочења које наводи Зец:„Страх је изобличио људе (…) Још једанпут нас је протресло. Хистеричног смијеха није више било. Око нас је мирисало на чађ и земљу. У устима ми је било као да лижем рђу (…) Настаде тишина која ми је била тиша од иједне коју сам дотада запазио (…) Нијесмо имали снаге да загледамо у разбојиште. Онај први, летимични поглед открио је призор пун разбацаних откинутих удова, просутих очију и угљенисаних лобања. Ослушкивали смо који тренутак. Јаук се није чуо. Схватили смо куда је нестао онај смијех“.

Људски смех је нестао.

Почео је страх до сржи у костима. 

СВЕДОЧЕЊЕ ЖАНА ИЗАРА 

Француски новинар Жан Изар пише:“Немачка је најзад прекинула тишину! Прекинула је на себи својствен начин, као крволочна дивља звер која у сенци прорачунато припрема напад и изненада се баца на жртву да би је лакше и брже раскомадала. Без објаве рата и без других јавних упозорења (осим буке сопствених авиона).(…) Са дедињског брда које надвисује град могли смо да видимо смо ватру и дим како покривају кварт за квартом. Железничка станица је уништена и најважније грађевине у центру пламте у пожарима. Фабрике на периферији одјекују од сирена и експлозија, док су крици и безнађе усмерени ка убицама придошлим са неба. Противавионска одбрана овог града декларисаног као отворен отвара слабу импровизовану ватру дочекујући разбеснеле хорде, које без задршке настављају уништавање. Кад је око девет часова њихов први напад завршен, ескадриле су одлетеле према својим одредиштима и настаде узнемиравајућа тишина као увод у ново пустошење.“

Изар је био потресен призорима ужаса: “Покрај тротоара су преврнута шинска кола. Један коњ лежи мртав, други коњ стоји поред њега. Испод преврнутих кола је тело човека, окренутог лицем према земљи. Застао сам и преврнуо тело. Угледао сам рупу на глави. Он није дисао, а укоченој руци је још увек стискао иконицу! Постоји ли нека божанска сила која ће се сажалити на овај народ предан жртвовањима и зауставити ово убијање? Људи као да се не усуђују да подигну поглед према небу и да замоле за ту највишу помоћ, једину која им још остаје. Одозго им, за сада, само смрт даје одговор. Авиони су данас истовремено њихове убице и гробари. Огромна бомба пада и удари у центар склоништа, уби и сахрани за трен седамсто особа.“

Изар је гледао страшне слике смрти и пустошења:“Ево, жена носи у рукама дете иза угла улице у близини болнице. То је била болница у чијем дворишту бројни рањеници безнадежно очекују помоћ. Несрећна мајка је изгубљеног погледа (ветар јој мрси косу, боса), стеже на грудима напола обученог дечака коме је гелер преломио ногу и сад се њише онако сломљена. Нико и не помишља да јој пружи помоћ. Предложио сам јој да њу и дете превезем у неку другу болницу. Тада ми је ова безнадежна жена објаснила да је од јутрос посвуда покушавала да збрине дете, али да је увек одговор исти: причекајте, причекајате. Њене реченице су прекидане плачем и јецајима а поглед усмерен према детету, које је изгледа заувек затворило очи. Емоције ме потпуно савладаше као и неколицину других људи, који су немо посматрали ову трагедију. Неподношљива патња нас прикова за место, спречавајући нас да јој било како помогнемо, па макар да јој упутимо реч утехе.

Наједном, мајка погледа на своје дете и у трену схвати сву трагедију. 

Одједном је разумела разлог за наш жалостан изглед. Проломи се, наједном, крик од којег смо се следили; Рат, господине, рат, господине! викала је сирота жена, окрећући према мени своје уплакане очи. Одмах затим оде некуда, трчећи као безумна и покушавајући својим телом да загреје тај мали леш који јој је рат сместио у наручје.“

Мајка, која га је отхранила од колевке, показивала је своје детенце Небу. 

Али, како рече Његош, „земља стење, а небеса ћуте“!

РАЗАРАЊЕ И ОТПОР

Разарање је изгледало страхотно. Ево још једног сведочења које наводи Дејан Зец:„А затим сам пошао полако, – било је око 10 часова пре подне и сунце је топло и ведро сјало са пролетњег неба, – пошао сам кроз разрушену варош. Била је слика страшна и упечатљива. Огромне многоспратне зграде биле су порушене. Трамвајски колосеци изривени, издигнути у небо. Бандере, претурене, лежале су преко улица. Неки трамваји су горели, полу разлупани. Тротоари прекривени здробљеним стаклом из излога који су прсли. И свуда дим, свуда пламен, свуда смрад. У целом том хаосу људи, избезумљени од страха, бледожутог лика, на брзу руку одевени, са малим свежњевима подмишком, јуре улицама безглаво, готово бесвесно.“

Народ је почео масовно да бежи из Београда. Свуда се осећао задах паљевине и лешева. 

Срби се нису предали. Наставили су борбу. Изар је писао: „Кад се све оконча, да се тад присетимо да ниједан Србин, упркос свему, није прихватио пораз. Напротив, стоички је прихватио своју нову судбину, чувајући у себи идеју о побуни у инат онима чији су немар и несавесност дали допринос његовом паду.“

Борба Срба се наставила. Срби су веровали да је њихов антинацизам несумњив, и савезништво са Америком, Енглеском и совјетском Русијом неупитно.

Међутим…

„САВЕЗНИЦИ“ НАС „САВЕЗУЈУ“ И ПРЕДАЈУ БРОЗУ

„Савезници“ нису хтели да Срби буду победници, упркос свим напорима које су у заједничку борбу против Тројног пакта уложили. Била им је, „савезницима“, потребна нова, Титова Југославија, у којој ће, после свега, опет Хрвати бити пресудан чинилац. Амерички шеф обавештајне службе ОСС, генерал Донован, хтео је да се, поред партизана, подрже и припадници легалне Југословенске војске ђенерала Михаиловића, али је, гле чуда, Черчил 6. априла 1944, три године после мучеништва и херојства Београда, то одбио. Како у својој књизи о Операцији „Халијард“ пише Милош Тимотијевић:“Черчил је 6. априла 1944. поручио Рузвелту да би таква мисија лоше утицала на већ предузету акцију уклањања генерала Михаиловића, и изазвала несугласице Британаца и Американаца на Балкану. Рузвелт је на крају 8. априла 1944. одустао од мисије.“

Требало је подржати Хрвата Броза.

И бомбардовати Србе ( наводно – „само Немце“ ) у име победе Броза. 

НАШИ „САВЕЗНИЦИ“ АПРИЛА 1944. 

Април 1944. донео је нова бомбардовања напаћене Србије, овог пута „савезничка“. Ниш је авионским бомбама разаран 5. априла, и погинуло око деведесет људи, а многи су рањени. Тимотијевић каже:“Бомбардовање Ниша и других градова осудила је и емигрантска влада, посебно због извештавања ББС-а од 9. априла 1944. да је напад извршен како би се помогло снагама маршала Тита, и разбила места отпора на које наилазе партизани.“

Наравно, „савезници“ су, и тада и увек и у векове векова, тврдили да све чине ради нашег добра. Тимотијевић пише:“Савезнички авиони бацали су 6. априла 1944. летке у којима је писало да ће се осветити за немачко бомбардовање Београда 1941. и да то већ раде уништавањем Берлина. За окупациону штампу такви поступци били су цинизам, а највећа „брука и срамота” англоамериканаца био је позив Србима да се придруже Титовој војци која је „поклала милион Срба”. Антизападна пропаганда додатно је појачана после бомбардовања Никшића 7. и 8. априла 1944, на црквени празник Врбицу (настрадали су и свештеници у цркви), што је искоришћено да се нападну Енглези и Тито по чијој жељи је и бомбардован град у коме је погинуло 200, а рањено 200 људи. Није пропуштено ни да се напомене како је југословенска влада баш из Никшића авионима побегла из земље, подсети на савезничка митраљирања Цетиња и бомбардовање Подгорице, уз уобичајена проклињања Божјом казном. Никшић је заиста бомбардован на захтев партизана, погинуло је око 150, а рањено преко 200 људи. До краја рата бомбардовани су многи градови на простору који обухвата данашња Црна Гора, а број жртвава процењује се на преко 2.000 људи. Партизани су због погибије четника у Никшићу и Подгорици славили бомбардовање ових градова, али су пред крај рата и сами протествовали због наставка разарања.“

Ако су протестовали чак и партизани, могу се замислити размере разарања Црне Горе.

БЕОГРАД ЗА ВАСКРС 1944.

А онда је дошао Васкрс 1944, и бомбе, англоамеричке ( углавном америчке ) су пале на престоницу напаћеног Српства. 

Милутин Миланковић је писао:“Било је то 16. априла 1944, на први дан нашег ускрса, у подне, баш када су сви житељи Београда седали за трпезе да прославе тај празник васкрсења. У томе часу запишташе сирене, а англо-американски авиони сручише своје разорне бомбе на унутарње квартове Београда и разорише, као да су од карата, целе редове кућа. Побијени становници тих кућа остадоше, мртви, одељени једни од других рушевинама међуспратних таваница.“

Иво Андрић сведочи:“Тада је од Чукарице наишло девет авиона, па за њима још девет. Били су метално бели (…) Загледан у висину нисам ни приметио шта се дешава на станици. Тек у једном тренутку сам приметио како се један вагон пропиње као коњ, а око њега лети земља у млазевима. Док су авиони летели према ушћу Дунава, вагони су већ почели да горе и пуштају црн, тежак дим. Кад сам поново погледао авионе у висини, видео сам да на једном из прве групе поиграва црвен пламен. Он је летео и даље, и кад је био испод Калемегдана, искочила су из њега најпре три бела падобрана, а затим четврти. Одмах после тога авион је почео да пада у широком луку. Када сам вратио поглед ка станици са два места дизао се црни густи дим, са пламеном при дну. Настала је тишина у којој је тек човек могао да схвати право значење и сву изузетну снагу онога што се десило. Све је прошло брзо, лако и без тежине стварних догађаја, као призор на филму. Падобранци су летели једно време над Савом, а онда их је ветар занео даље на исток, док се нису изгубили у зеленилу Топчидерских брда.“

Последице бомбардовања биле су надужасне.

ВАСКРШЊИ ДАРОВИ „САВЕЗНИКА“

Милош Тимотијевић пише:“Погинуло је најмање 780 људи, 1.200 тешко је повређено, а 3.000 лако. Немци су имали око 200 мртвих војника. Према проценама равногорских обавештајаца погинуло је 1.260, рањено 1.600 људи, разорено око 600 кућа. Процењивало се да ће се из разрушених кућа извући још 200 до 250 страдалих људи. Недићева влада инсистирала на 2.000 мртвих. Константин Фотић је у емиграцији писао о чак 4.000 погинулих. Страдање је свакако било велико, а број мртвих повећавао се како је време одмицало не само због потреба пропаганде, већ и због откопавања тела испод рушевина и умирања услед последица рањавања.“

Тако су нам „честитали Ускрс“.

Слично су поновили и 1999.

СВЕДОЧЕЊЕ ИВАНКЕ АЈДАРИЋ – ВУЈИЋ

У разговору који сам водио са Иванком Ајдарић – Вујић, ћерком угледног српског философа и књижевног критичара Владимира Вујића, она је описала своје искуство априла у Београду под англоамеричким бомбама:“16. април 1944. Био је Ускрс, леп пролећни дан, чисто плавонебо. Многи људи су изашли на улицу, осећало се празнично расположење. Када су се чуле прве сирене, нико није обраћао пажњу, па чак и када су се појавили први авиони, неки људи су
мислили да наши савезници хоће да нам пожеле срећан Ускрс.Тек када су почеле да падају бомбе, Срби су схватили страховиту
истину, коју су многи већ и наслућивали али нису имали ни храбрости да је прихвате, а то је да су нама наши ’савезници’
окренули леђа. Неки људи су одбили да прихвате ту истину, оправдавајући тај ’савезнички’ потез као уперен само против
немачких војних циљева, мада је било више него јасно да су Немци имали своја специјална склоништа и да њима бомбардовање није наносило скоро никакву штету. Нас је тата већ био припремио
за ту тешко прихватљиву истину. Сви ми смо до тада некако још и веровали да ће се рат ускоро свршити, да ће Немци бити
поражени, исто тако и партизани, да ће се савезници у датом моменту искрцати на мору и доћи у нашу помоћ, када ће се најзад
Немци повући, цела Србија (ако већ и без Хрватске) ће се вратити у нормалан живот и питање партизана би било лакше решено.
Савезничко бомбардовање је пореметило све те наше наде. Идућег дана после тог првог бомбардовања, изашла сам на
улицу да видим шта се десило са кућом једне моје пријатељице и пролазећи поред рушевина, приметила сам да неки младићи
са кошуљама са ознаком ’Хитлерјугенд’ раде на рашчишћавању руина. Тај призор је изазвао у мени једну стравичну реакцију.
Зар ми Срби да дозволимо да се немачка омладина посвећује рашчишћавању бомбама разорених рушевина и да евентуално
спасава оне који су преживели и стара се о мртвима? То моје српско срце није могло да прими. Отишла сам одмах у надлежни
полицијски кварт и пријавила се добровољно да радим у оквиру пасивне заштите на ’спасавању, вађењу лешева и рашчишћавању
рушевина’. Била сам примљена у једну групу где су сви били мушкарци, осим мене и једне болничарке. И ја сам имала курс за
болничарку, али не профисионални. Радила сам са том групом, на том језовитом послу, све до краја рата. И ту сам стекла богато
искуство, научила сам да се контролишем у моменту сусрета са било каквим тешким догађајем или трагедијом. Научила сам да
будем заиста неустрашива у моменту суочавања са било каквом опасношћу, нарочито ако тај моменат захтева моју непосредну помоћ посвећену другом људском бићу.

После првих напада, моја мама је решила да оставимо наш стан у центру (тата је све ређе био у Београду) и да проведемо једно време у кући једне њене рођаке која је живела на Пашином Брду, претпостављајући да ће тај крај бити поштеђен. Склонили су се ту и син и ћерка Светислава Стефановића и још неко из њине породице, не сећам се ко. У ствари, тамо смо доживели најгоре бомбардовање, мада нигде ни близу ни у даљој околини
није постојао никакав војни циљ. Тај напад остао је дубље урезан у моме сећању него сви други. Ту је непријатељ употребио систем
’тепиха’, са намером да заиста разори све. Кућа у којој смо се налазили била је мала, није ни имала подрум и није пружала
никакву могућност склоништа. Звук авиона који су летели ниско и експлозије бомби које су падале једна за другом без интервала
давале су утисак да је дошао смак света. Када се све свршило и ми изашли из куће, напољу је био потпун мрак. Када се мрак
мало разбистрио могли смо да констатујемо да су све, буквално све, куће око нас биле погођене и у некима је још горео пожар.
Само Бог је спасао ту малу трошну кућу и нас који смо били у њој. Ја сам одмах после звука сирена које су објавиле крај, обукла
моју тренерку и обула ципеле са дрвеним ђоном (одавно већ није било коже за ђон) и одјурила на место састанка са мојом екипом.
Тог дана радили смо на спасавању скоро све до зоре, уз дозволу немачких власти. Призори су били тако страшни да нисмо успели
да ставимо у уста ни једно парче хлеба. То се све догађало док сам се спремала за матуру (те године није било дозвољено ослобађање
испита матуре за одличне ђаке као што је то пре било правило). Имам овде још (не знам како је то моја мама сачувала), докуменат
издат од XI кварта где се званично потврђује да се ’г-ца Иванка В. Вујић , ученица VIII разреда гимназије пријавила на добровољан
рад при XI кварту и радила на спасавању, вађењу лешева и рашчишћавању рушевина у саставу XX техничке екипе пасивне
заштите’. И додаје се још да ’у своме раду г-ца Вујић се истакла као веома савестан и пожртвован члан екипе и као таква заслужује
сваку препоруку и похвалу’.“

Морали смо, опет и опет, да лечимо ране. Матурирало се херојском борбом за рањене и рашчишћавањем рушевина. 

НЕВЕРИЦА БОГДАНА ПОПОВИЋА 

Срби, чак и највећи српски интелектуалци, наивно су мислили да имамо „савезнике“. Милутин Миланковић је посетио Богдана Поповића, и рекао му те, 1944, с раног пролећа, да се прича како ће „савезници“ бомбардовати Београд. Поповић му је рекао:“ Немогућно! – Искључено! Као што знате, први светски рат провео сам у Енглеској и упознао њен џентлменски народ. Сваки Енглез зна добро да смо ускочили у овај рат да останемо верни нашим савезницима из првог светског рата. Може ли се и замислити да ће Енглеска напасти на свог до гроба верног пријатеља обореног надмоћним непријатељем и раскрвављеног стотинама рана? Та зар енглески листови, кад, ево већ три године, жигошу зверске нападе Немаца на незаштићене вароши, не спомињу, поред Варшаве и Амстердама, стално и Београд? Зар се може замислити да ће учинити својим пријатељима оно што Немци учинише својим противницима? Јавно мишљење Енглеске која бди над части своје нације неће дозволити да она буде упрљана таквим нечовечним делом.“

После васкршњег разарања Београда, Миланковић је опет посетио великог професора:“Посетих Богдана Поповића. Нађох га телесно и душевно изнуреног, бледог, тужног и резигнираног. Рече ми: ᾽Не желим да живим у овом избезумљеном свету.᾿ Покушах да га охрабрим разумним разлозима па и шалом, но он се не даде разуверити: ᾿Избезумљен свет! Не желим, не тражим, не очекујем ништа од њега. Најбоље је умрети. Умрети што пре!᾿Жеља му се испунила.“

Као и многима. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Да нема Христа и вечнога живота, историја Срба би била најбесмисленији водвиљ на свету, ђавоља њушка изнад нашег лица, нож у гркљану кога се никад нећемо ослободити. Да нема Христа, сваки Србин би имао пуно право да постане самоубица. Јер, зашто живети на таквом свету? Зашто живети на свету у коме би после земног живота почињало ништавило, а судбина Хитлера и Светог Саве била иста? 

Али, има Христа и има вечног живота, у коме смо и ми, увек и заувек, живи. 

Жарко Видовић о томе каже:“Тајна Небеског царства – којем Срби треба, по Косовском завету, да припадају – је у ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ. Литургијска химна Васкрсењу је и једини начин да се Васкрсење „објасни“, те да се тиме, коначно, „објасни“ и тајна Небеског царства. Наиме, Васкрсење Христово, као и само Небеско царство,  није нешто што би требало „објашњавати“: то се не „објашњава“. То је могуће САМО СЛАВИТИ и само на тај начин – СЛАВЉЕЊЕМ – објаснити. У погледу Васкрсења и Небеског царства стоји сасвим исто као и у погледу БИТИЈА: битије („биће“) се не објашњава. Оно може бити само СЛАВЉЕНО и само на тај начин објашњено! Васкрсење Христово је догађај којим је човеку омогућено да битије слави и поред смрти, и поред смртности човека! Наиме, смрт је – по самом православном учењу – НАЈВЕЋЕ ЗЛО и основ и узрок свих зала људских, а човек је према смрти немоћан. Међутим, ту је Христос: „Воскресењем смрт си ПОРАЗИО“! Поражено је зло, те је сад могуће да човек – и поред своје смртности – СЛАВИ БИТИЈЕ!“

Срби славе битије упркос СРБОЦИДУ: живи Срби у Живоме Богу. Живеће овај народ! 

Зато је Жарко Видовић сушти мудрац од Христове светлости када нас подсећа да је тајна Српског Завета управо у устајању са Христом. Из праха у сјај! Из рушевина у Небески Јерусалим! Из крвавог блата у Небеску Србију – ТАМО АЗ ПОЈДУ, рекао би Вук Исакович, показујући Русију, а мислећи на Васкрслога, чија је историјска икона у српској историји повремено била управо православна Русија. 

Вреди се тога сетити и ове, 2026, уочи Страдалне седмице и Васкрса. 

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1.Дејан Зец: Свакодневни живот у окупираном Београду : (1941-1944), https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11486?locale-attribute=sr_RS

2.Жан Изар: Југославија 1939-1994, превео Раденко Ћурчић, издање преводиоца, Чачак 2022,https://www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/knjiga_zan_izar_2022.pdf

3.Милош Тимотијевић, Мисија „Халијард”: ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943-1944. Године, Службени гласник 2020. 

4. Богољуб Шијаковић: Три Васкрса под бомбама 1941, 1944. и 1999, https://mitropolija.com/2019/04/10/tri-vaskrsa-pod-bombama-1941-1944-i-1999/
5. Владимир Димитријевић: Преписка и интервју са Иванком Ајдарић – Вујић, https://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-35-36/article/prepiska-i-intervju-sa-ivankom-ajdaric-vujic/9/
6. Жарко Видовић: Срби и Косовски завет у Новом веку, Пријатељи Жарка Видовића, Београд 2021. 

Чланак Владимир Димитријевић: СРПСКИ ЗАВЕТ И СРБОЦИДНИ АПРИЛИ 1941-1944: УОЧИ СТРАДАЛНЕ СЕДМИЦЕ И ВАСКРСА 2026. се појављује прво на ИСКРА.

о. Андреј Ткачов

Цвети – то је дечји празник. Можемо га тако назвати јер су се, усред ових догађаја, испуниле пророкове речи: „Из уста мале деце и дојенчади начинио си Себи хвалу“ (Псалам 8:3).

Господ је кротко ушао у Јерусалим. Деца која нису читала Свето писмо била су способна да реагују на Божје поступке у ситуацији у којој би интелигентни и начитани одрасли позеленели од беса. Други су били огорчени дечјим узвицима и захтевали су да Исус заповеди чак и бебама да ћуте (Матеј 21:15-16).

Христос то није забранио. Штавише, рекао је да „ако они ућуте, камење ће повикати“ (Лука 19:40). Сада се запитајмо: зашто деца вичу, а одрасли ћуте? И зашто би, ако би деца ћутала, камење завапило? Испоставља се да је људски свет – словесан по дефиницији. Све најважније у људском свету мора бити изговорено, именовано, објављено. Ако човек ништа не разуме, па стога ништа не каже, онда ће магарац проговорити уместо човека, као што се некада десило са Валаамом, или ће камен проговорити уместо живог бића.

Зар земљотрес није говор камења? Када камење тресне, затрпавајући човека земљотресом, можда је то претећи говор камења, који долази након дуге и злочиначке тишине човечанства? На овај или онај начин, човек мора да изговори важне и неопходне речи, речи живота. Ако их човек не изговори, свет Адамове деце престаће да буде познати људски свет. А ако мудри полуде од свог знања, онда ће деца избрбљати потребне речи. Али ако чак и деца заћуте, проговориће тло под ногама људи, и камење ће пуцати, зјапећи и прождирући човека који је постао бескористан.

Жао ми је оне деце која су клицала Господу „Осана“. Већина њих се суочила са горком чашом казне због одбацивања Месије. Треба их сажаљевати, као што је и сам Исус Христос осећао сажаљење према њима. Када се приближио граду, погледао га је, заплакао и рекао: „Јер доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен“. (Лука 19:43)

И зашто је све овако, а не другачије? Зато што одговорност за свет и за живот света лежи на одраслима. Деца пророкују о Христу, али одрасли Христа разапињу. Често не слушају глас пророчанства, без обзира на то ко га изговара. Одрасли су навикли да заглушују глас пророчанства или бруталним насиљем или буком сујете. А онда, када је реч изговорена, а закључци нису изведени, долази одмазда или награда, у зависности од тога шта је речено. Она долази неумитно, и свима – и младима и старима, књишкима и неписменима.

Крајње је време да се каже да ће, уз одрасле који воле грех, деца неизбежно страдати. Патиће чак и ако су способна да пророкују. Јер живот не зависи од њих, већ од нас, а ми још увек нисмо научили да чинимо ништа истински добро. У ово време, на овај празник, задатак деце је да певају Осану Господу, а задатак одраслих је да се клањају Богу у духу и истини. Ако одрасли то не ураде, онда витлејемски плач неће престати, и све Осане ће се певати узалуд.

(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачов: АКО ЧАК И ДЕЦА ЗАЋУТЕ… се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ИЗГЛЕДА да су Трамп и његови најближи саветници коначно закључили да је операција против Ирана била грешка. Уз једну напомену: да грешка није била сама агресија, већ потцењивање снага и ресурса потребних за успешан завршетак мисије.

Тренутно, демократе у САД – Трампови противници – миришу на шампањац и маслачак: омражени Доналд је запалио толико погрешних ватри и на домаћем и на међународном плану да би могао да отопи километре дебелог леда Гренланда. Они сматрају да је Трампов фијаско у Ирану сребрни послужавник на којем ће себи сервирати победу и на конгресним и на следећим председничким изборима.

Али, најзанимљивије је то што би они, на Трамповом месту, урадили исто.

Тренутно постоји извесна могућност да се америчке снаге повуку из Персијског залива, остављајући тражење излаза обесхрабреним нафтним монархијама. Копнена операција је такође опција, али би готово сигурно била подједнако неуспешна.

У сваком случају, Американци ће пре или касније отићи, само – да би се касније вратили.

Како је написао војно-аналитички часопис Small Wars Journal, амерички рат са Ираном „представља једну од стратешки најпогрешнијих америчких војних кампања последњих деценија“: целокупно планирање је било засновано на „опасно оптимистичним претпоставкама о крхкости Ирана“ и довело је до „вишедоменске ескалације и повећаног оптерећења ресурса“.

Bloomberg то потврђује: „На почетку операције, удари су изгледали као класична америчка кампања, али после две или три недеље, појавиле су се неочекиване напетости иако противник има војни буџет мањи од БДП-а Вермонта“.

Британски аналитички ресурс Global Geopolitics закључује: „Отпорност иранске државне машине је била значајно потцењена, а то захтева поновно претресање доктрина и планирања ресурса“.

Зато је Трамп прво затражио додатних 200 милијарди долара од Конгреса за операцију у Ирану, а ускоро ће тражити одобрење новог америчког одбрамбеног буџета.

Према новим предлозима буџета Беле куће, већ гигантски буџет од билиона долара треба да буде повећан за 40 процената – на 1,5 билион долара, што ће премашити војне трошкове свих председника САД након Другог светског рата збирно.

У међувремену, славине кроз које ће тај буџет исцурити већ се припремају.

Пре неколико недеља, Трамп је одржао затворени састанак са шест главних извођача радова за Пентагон у области одбране, на којем их је натерао да се обавежу да ће учетворостручити своју војну производњу у веома блиској будућности. Недавно су потписани и конкретни споразуми.

Трамп се већ одрекао

и „услуга“ Пам Бонди

               Boeing и Lockheed Martin закључили су семогодишње уговоре који предвиђају повећање производње ракета PAC-3 MSE за ПВО систем Patriot (са 600 до 2000 годишње), а BAE Systems и Lockheed су се обавезали на четвороструко повећање производње ПВО систем THAAD.

Lockheed Martin се такође обавезао на вишекратно повећање производње прецизних балистичких ракета PrSM.

Јасно је да је све ово далеко од кајмака за огорчене грађане САД, али за јастребове у Вашингтону то није нимало важно: они који вуку конце схватили су да им једноставно треба више ракета, граната и бомби – четири, десет, сто пута више. И, све ће бити у реду.

Штавише, донета је и одлука да се слон „једе комад по комад“, односно да се привремено напусти концепт учешћа у неколико паралелних ратних сукоба.

А да би се то постигло, свако ко и мало сумња у нови курс на супермилитаризацију мора бити уклоњен из система доношења одлука.

Након низа смена познатих личности у Трамповом кабинету (Кристи Ноем је „поднела оставку“ на место министарке за унутрашњу безбедност, а Пам Бонди на место државне тужитељке), облаци су почели да се гомилају и над главама изолациониста. Конкретно, увелико се говори о смењивању директорке Националне обавештајне службе Тулси Габард, која је раније имала гласан антиратни став а недавно је на саслушању у Конгресу потврдила да Иран није представљао очигледну претњу Сједињеним Државама.

Габард је савезник водеће антиратне личности у Трамповом тиму – потпредседника Џеј Ди Венса.

Иако сада тврди да је операција у Ирану била неопходна, сви разумеју шта је Венсов прави став.

Као и Бонди, којој је био поверен немогући задатак, и Венс је управо распоређен да  разоткрије финансијске преваре у демократским државама за шта се може на крају наћи пред „водом за стрељање“.

Сви се сећамо како су се завршиле рације против имиграције у тим државама САД.

Иако демократе сада вичу да никада неће гласати за нови војни буџет, он ће бити усвојен, као и сви остали, јер су, по питању ратних апетита, демократе и републиканци сличнији од Чака и Хака.

За Русију то значи следеће.

Имаћемо неочекиване „иранске нафтне приходе“, па се пред нама отвара прозор могућности за чијег трајања ће Американци грозничаво скупљати снагу за своју следећу авантуру, која би врло лако могла да се заврши глобалним сукобом.

Током те „музичке паузе“, САД ће вероватно смањити своје активности у Украјини до нуле (укључујући сваку материјалну и финансијску помоћ, која је, узгред речено, нестала из новог предлога буџета Пентагона) и знатно ће смањити војне испоруке Европљанима.

Русија зато мора да веома добро размисли о „јајима“ у две корпе. Украјинска треба да се подразумева, док је друга – стратешка – потребна за припрему за следећу неизбежну рунду војних тензија са колективним Западом.

Управо она треба да до часа X буде не само пуна већ – добро увршена.

Чланак Трамп губи против Ирана па се одлучио за супермилитаризацију Америке се појављује прво на ИСКРА.

Дино Конаковић (Фото: Министарство спољних послова БиХ)

Да ли сте приметили да су министри спољних послова БиХ деценијама све сами Бошњаци с муслиманским именима – Харис, Мухамед, Ирфан, Елмедин? Нигде, рецимо, неког Милоша, Душана, Александра, али ни Анте и Мате, или тек за лек. Чудно, али још је чудније да се из Бањалуке због тога не буне, иако жустро и промптно реагују и на ситније неправде.

Да бисте видели како ствари стоје у БиХ не морате да одете на лице места ни да путујете између Сарајева, Бањалуке и Мостара, а да вам ипак много шта остане нејасно. Довољно је да седите негде у иностранству и пратите спољну политику БиХ па да уочите да ту не постоји три у један, него три у три. Све што изјаве или ураде Бећировић и Конаковић истог дана демантује српска, понекад и хрватска страна: „То није став Председништва, ни Савета министара.” Као што и није.

Али није ни чудо што тако бива, јер Муслимани (Харис Силајџић, Ирфан Љубјанкић) и Бошњаци (Мухамед Шаћирбеговић, Златко Лагумџија, Бисера Турковић, Елмедин Конаковић) деценијама држе кадровски монопол на то министарство, још од 1990, иако је међустраначки договор победника на првим изборима био да се министри у том ресору мењају, а исто је било предвиђено и после Дејтона. Међутим, од 10 министара спољних послова БиХ само двојица су били Срби (Младен Иванић, Игор Црнадак), један Хрват (Јадранко Прлић) и један Јеврејин (Свен Алкалај).

Ако додамо да је Лагумџија на тој позицији био у два мандата, онда доминација представника једног народа постаје још изразитија. А колико је ово министарство важно, указује да су у великом броју држава министри спољних послова истовремено и потпредседници владе или други по рангу уз премијера.

Напослетку, али још важније, спољни послови су по изворном Дејтону једно од једина три министарства у Савету министара, што значи заједнички, па би требало да буду синтеза или резултанта спољних интереса три народа у два ентитета. Али, опет, по Уставу спољну политику БиХ води трочлано Председништво, а министарство је само „помоћни орган”. Но, пошто овај колективни орган на челу државе најчешће нема консензус готово ни о једном спољнополитичком питању, министарство може само да обавести медије, амбасаде, иностранство, да напросто „БиХ нема став”. И крај приче.

Подела функција

Међутим, не бива тако, него министар спољних послова, у правилу Муслиман, води муслиманску спољну политику и не обазире се на разроке ставове комшија. Штавише, још их и наруже кад га демантују. Како се утемељила таква пракса супротна политичким принципима равноправности и традицији земље с три конститутивна народа још из социјалистичког периода?

Иако матори боснољуби воле да причају како се у та добра времена у Босни није знало ко је које нације, комунистичка власт је кадрирала стриктно поштујући национални кључ. Ако је Хрват Бранко Микулић био на челу СКБиХ, Муслиман Хамдија Поздерац био је на челу републичке Скупштине, а Србин Миланко Реновица на челу Владе. У националну слагалицу биле су укључене и функције у савезним органима СФРЈ, али и у општинама, предузећима, на клиникама, факултетима.

Зачудо, иако су национални принципи кадровске политике остали, до промене је дошло управо у време власти националних странака. Први је то прекршио, а ко би други, Алија Изетбеговић, који о свом одласку на Конференцију конгреса исламских земаља није ни обавестио колеге у седмочланом Председништву. Али, прави почетак био је у време Хариса Силајџића на челу дипломатије БиХ. За Муслимане је добро обавио посао зато што је више него добро одговарао слици Муслимана какву је Запад хтео да пошаље у свет.

„Европски муслиман”, без галабије и ахмедије, без браде, без мејтефа, бледолик, у скупом оделу, урбаних манира, докторирао на тему албанско-америчких односа. Крстарио је по европским престоницама и свугде је срдачно дочекиван, ширио је муслиманску истину о „грађанској Босни”, те будио наде ратног Сарајева да оружана интервенција САД против Српске само што није, али у њега се сам није враћао читаву годину.

Штавише, о својим потезима није обавештавао ни Владу у којој је био министар, ни Председништво, које је било уставно надлежно за спољну политику, него само приватно – Алију. Уз то, син имама бегове џамије и до 1990. шеф кабинета реис улеме, у муслиманским масама постао је популарнији од Алије, па га је овај повукао „навише”, на незахвално место премијера. Истина, и Српска је имала свог министра Буху, а спољним пословима махом су се бавили председник Караџић и потпредседник Кољевић, али је њихове гласове Запад нерадо слушао.

Бошњачки министри

И после Дејтона је остало да за министра спољних послова БиХ Запад хоће Муслимане/Бошњаке, а и да они опет од почетка рата решење траже на другој страни океана, а не на босанском терену, односно да за Србе и Хрвате нема вајде да користе право на националну ротацију.

Преломно је било кад се открило да Мирсада Чолаковић, амбасадорка БиХ у Холандији, поверљиву дипломатску пошту не шаље председавајућем Председништва Младену Иванићу него свом страначком шефу Изетбеговићу. Амбасадорка је после Иванићевог немоћног протеста наставила. Њена „колегица” у Загребу Бисера Турковић која је ратне 1993. правила документе за муџахедине у транзиту за средњу Босну, постала је 2019. чак шефица дипломатије БиХ, а као пензионерка највише воли да се дружи с дервишима у текији на Ковачима.

Њено последње оглашавање било је јавно лелекање поводом суђења генералу Сакибу Махмуљану, надлежном за угошћавање муџахедина који су буквално клали српске заробљенике код Возуће. Смирила се тек кад је њен ахбаб Сакиб под правоснажном пресудом стругнуо на лечење у Турску, где му се губи траг. Ето, таква је заступала и интересе Срба у иностранству, а тако и претходници и наследници, укључујући и актуелног Елмедина.

Постоји и мрежа дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) по свету која би требало да су подређена министарству, али како су Мирсада и Бисера Турковић прошле некажњено, а потоња је још и унапређена, тај модел се проширио и на све амбасаде. Првобитно је било предвиђено да се у свим престоницама амбасадори БиХ ротирају по националном кључу, али се брзо испоставило да српски или хрватски амбасадори у исламским земљама осећају „као крмад у Техерану”, као и обратно.

Тако се усталило да нпр. Бошњак иде у Саудију, Србин у Грчку, Хрват у Ватикан, итд, мада има и доста изузетака. Али, сваки амбасадор сарађује са својим националним чланом Председништва БиХ, који га уосталом и предлаже, практично и именује за ту функцију, а постоји и директна хоризонтална координација.

Са министарством и министром иностраних послова одржавају углавном материјално-техничку и протоколарну сарадњу. Уколико је исте нације, утолико и више од тога, а пошто је најчешће Бошњак и министарство лоцирано у Сарајеву, то су се у њему, током деценија на разуђеним административним и помоћним пословима, нагурали припадници једне нације, што ентеријеру ове институције даје оријентални шмек одговарајућих мириса, укуса, боја, односа, манира, вокабулара. Право муслиманско министарство.

Немогућа дипломатија

Срби и Хрвати успоставили су паралелне дипломатске линије, а Српска има и разуђену мрежу парадипломатских представништава по свету – од Београда и Москве, преко Беча, Париза, Штутгарта, Солуна, Тел Авива, и не показује велико интересовање за челну функцију у овом значајном ресору Савета министара БиХ.

Најзад, постоји и интерна трговина неупадљивим местима у мање важним амбасадама (министар саветник, подсекретар, аташе, први секретар), у којој љути политички противници размењују приватне услуге: „ти мени мог тамо, а ја ћу твог онамо”. Боснољуби би овај рад „по ућинку” или „ућиним ја теби, ућиниш ти мени” могли узети као доказ да заједничка дипломатија БиХ ипак живи, макар и на маргини.

Од 10 министара спољних послова БиХ само двојица су били Срби

Кажу да је спољна политика једне земље израз њене унутрашње политике, а важи и обрнуто. Бар у Босни су у потпуном складу. Каква држава, таква јој и дипломатија. „Немогућа држава, па и немогућа дипломатија”, пише Дарко Танасковић.

Запад је, међутим, истину о БиХ прихватао онакву какву су презентовали високи представници за БиХ у СБ УН, а знамо на којој су, увек истој, страни били. Шмит у толикој мери да је једну страну покушао да укине. Није успео захваљујући лидеру Српске. Додик је жртвовао фигуру да би добио надмоћну позицију у којој су Бошњаци не само у Москви и Пекингу, него и у Вашингтону постали доњи. Уосталом, ако хоће да јединствена БиХ из њихових снова има три дипломатије, нека им буде.

Чланак Ненад Кецмановић: Три дипломатије у „јединственој Босни” се појављује прво на ИСКРА.

U suštini i na početku krize na Dalekom istoku, administracija SAD se za vreme intervencije Japana u Kini zalagala u principu za održavanje mira u regionu Azija-Pacifik kako bi se politička i vojna pažnja Vašingtona mogla usmeriti na situaciju u Evropi koja je tada Americi bila mnogo važniji geopolitički region od Azije. Zbog toga se administracija SAD ograničila na proteste prilikom japanske invazije na Mandžuriju i kasnije glavne delove Kine. Međutim, kada je Japan 27. septembra 1940. ušao u savez sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom, Vašingtonu su odjednom postale jasne veze između političkih i vojnih događaja u Evropi sa onima na Dalekom istoku u Aziji. Japan, sada direktni nemački saveznik, sa ugovornim obavezama prema Berlinu i Rimu i obrnuto, je oštrije napadan od strane administracije u Vašingtonu pa je tako bio i podvrgnut krajnje teškim ekonomskim sankcijama koje su za Japan faktički bile smrtonosne.

Vašington je godinu dana (decembra 1940.) pre Japanskog napada na Perl Harbor (decembra 1941.) bio veoma uznemiren rastućim japanskim ratobornim tonom koji je bio proizvod rastućeg američkog imperijalizma na području Azija-Pacifik još od 1898 a koje je Japan smatrao još od kraja 19. stoleća kao svoje imperijalno područje po ugledu na zapadne velike sile koje su imale svoje imperijalne uticajne i kolonijalne sfere. Stoga je američka vlada uvela embargo na prodaju starog gvožđa i ratnog materijala Japanu iako do tada Vašington nije postavljao nikakve barijere u svojoj trgovini sa Japanom tako da je u Japansko-Kineskom ratu koji je Japan započeo 1937. (i trajao do 1945.) Kina mogla sa pravom da prigovara da su vojno-političke aktivnosti Tokija za vreme prve tri godine rata, ekonomski bile inspirisane zbog ovakve anti-japanske politike Vašingtona kome je u osnovi krajnji cilj bio da natera Japan da prekine vojne aktivnosti u Kini. Međutim, to je konkretno značilo da se Japan morao odreći ideje o stvaranju svog azijsko-pacifičkog carstva u korist Francuske, Velike Britanije, Holandije i Amerike koje su u to vreme već imale svoje kolonije u ovom delu sveta.

U svakom slučaju, SAD su na slučaju Japana primenile nov način vođenja diplomatije a to je bio metod ekonomskog pritiska radi postizanja političkih ciljeva. Ovde se mora napomenuti da je politika uvođenja ekonomskih sankcija protiv neke države bila sporna još od samog osnivanja Lige nacija nakon Prvog svetskog rata. Konkretno, uvođenje sankcija je od strane „međunarodne zajednice“ protiv Italije 1935. bilo bezuspešno i to sa izuzetno mnogo namernih nedostataka, pogotovo od strane Velike Britanije, tako da one za vreme tzv. Abisinske krize (1935.‒1936.) nisu donele nikakve pozitivne rezultate. Međutim, za razliku od Italije, ekonomske sankcije SAD protiv Japana, bar na onaj način na koji su bile uvedene protiv Japana, morale su (prema verovanju u Vašingtonu) da postignu svoj cilj.

Međutim, pokazalo se da su anti-japanske ekonomska sankcije postigle u Tokiju kontra efekat. Japan je 9. aprila 1941. na vlastitu inicijativu podneo jedan diplomatski predlog Vašingtonu kako bi se političke tenzije između dve zemlje rešile. Naime, Tokijo je tražio da SAD pomognu Japanu da dobije neophodne sirovine iz Holandske Indije (danas Indonezija) i u tom slučaju Japan bi bio spreman da potpiše mirovni ugovor sa Kinom. Obzirom da je ovaj diplomatski predlog bio odbijen, Japan je u julu 1941. proširio svoju političku i vojnu kontrolu sa severa na jug Indokine i to u kontekstu ublažavanja američkih ekonomskih sankcija. Drugim rečima, cilj Japana je bio da zauzme ona mesta koja su po stavovima japanskih vojnih stručnjaka bila od vitalnog značaja za vojne operacije oslobađanja Jugoistočne Azije od zapadnih kolonizatora. Japan je naravno, iskoristio situaciju koja mu se ukazala zbog očajničkog položaja u kome se našla Francuska u Indokini nakon kapitulacije pred Nemačkom maja 1940. jer Pariz nije mogao da pruži bilo kakvu pomoć lokalnim francuskim kolonijalnim vlastima bilo gde u svetu pa tako i na prostoru Azije-Pacifika. Tako je Japan bez ikakvog otpora zauzeo, ili kako se predstavljao, oslobodio, Francusku Indokinu u julu 1941. Bio je prijateqski dočekan od strane lokalnog stanovništva koje je verovalo u oslobođenje od zapadnoevropskog kolonijalnog ropstva.

U to vreme je administracija F. D. Ruzvelta (FDR) tražila od Japana da ispuni pet uslova po pitanju smirivanja tenzija na Dalekom istoku: 1) Japan mora povući svoje vojne trupe iz Kine i obećati da više neće napadati nijednu zemlju u Aziji; 2) Vlada u Tokiju se nesme mešati u interne stvari drugih zemalja; 3) U Kini bi svaka zemlja, ne samo Japan, mogla neometano trgovati; 4) Nijedna zemlja ne sme silom promeniti status quo na Dalekom istoku; i 5) Japan mora napustiti Trojni pakt sa Nemačkom i Italijom. Međutim, ovi uslovi nisu u isto vreme važili i za četiri zapadne kolonijalne sile na Dalekom istoku: SAD, Francusku, Holandiju i Veliku Britaniju, već samo za Japan koji je na osnovu ovakvih zahteva opravdano shvatio da mu zapadne imperijalne sile nedozvoljavaju pristup zemljama Dalekog istoka – bogati region koji su prisvojili isključivo za svoje kolonijalne potrebe.

Japanska administracija, konkretno ministar spoljnih poslova Japana, Matsuoka, je nakon dužeg razmišljanja formulisao diplomatski protivpredlog. On je prećutao stav Japana prema Nemačkoj što je značilo konkretno da Japan nema nameru da napusti Trojni pakt. Tražio je da Amerikanci prinude Kineze na japanske uslove mira. Na kraju je odbio zahtev da Japan ne dira region Jugoistočne Azije koji je već bio pod kolonijalnom upravom i eksploatacijom zapadnih imperijalnih država. Japan je upravo tada sa SSSR-om sklopio ugovor o neutralnosti tako da se Japan bar sa te strane nije morao bojati negativnih uticaja. Drugim rečima, Kina nije mogla očekovati pomoć od strane Staljina. U praksi, ukoliko bi japanske vojne trupe hermetički zatvorile i južnu granicu za pomoć Kini sa područja britanskih kolonija, Kina bi ubrzo bila primorana na kapitulaciju. Ali, da bi se to dogodilo, Japan je kao prvo morao da zauzme Francusku Indokinu. Vašington je u tom kontekstu obavestio Tokijo da se sa Japanom ne može sarađivati dok je Matsuoka ministar spoljnih poslova tako da je Japan odlučio da ga zameni sa novim ministorm – Toyodom, koji je u principu bio spremniji za dijalog sa SAD.

Međutim, Japan koji je procenio da od diplomatije neće biti mnogo koristi, 25. jula 1941. je okupirao Francusku Indokinu u nameri da Kinu potpuno izoluje od ostatka sveta. Francuska Indokina je u japanskim rukama bila odlična geopolitička baza za japanske vojne operacije protiv Holandske Indije, britanske Majale i britanskog Singapura. U suštini, SAD su želele da spreče Japan da ovlada Jugoistočnom Azijom koja je bila veoma bogata sirovinama kao što su nafta, guma, i kositrom. Ako bi Japan zauzeo ova područja, kao što se to desilo 1942., ne bi zavisio od SAD u pogledu nafte. Nafta je bila glavno oružje u rukama SAD protiv Japana sa kojim su amerikanci mogli da Japan drže u pokornosti sem u slučaju da Japan ne počne rat protiv SAD. Osim toga, i SAD je bila potrebna guma iz Holandske Indije pa je stoga Vašington prekinuo trgovačke odnose sa Japanom.

U takvim okolnostima SAD su prekinule trgovačke odnose sa Japanom kojima su se priključile Holandija i Velika Britanija. Ovakav razvoj dogadjaja je potpuno ugrozio japansku privredu i dalje funkcionisanje države. Tada je Japanu bilo potpuno jasno da ako ove tri zapadne kolonijalne sile ne ukinu embargo nad Japanom, Japanu u tom slučaju ostaje samo jedna opcija a to je rat kako bi se silom prokčio put do naftonosnih polja i drugih neophodnih sirovina (kaučuk) u Jugoistočnoj Aziji. Ovakav razvoj situacije bi, međutim, sigurno prouzrokovao rat sa SAD.

U to vreme je američka štampa izražavala nepokolebljive želje da se ne uđe u rat protiv Japana i zadrži neutralnost. Mnogi Amerikanci su tada strahovali da se SAD preko sporednog rata sa Japanom mogu uvući u rat protiv Nemačke. Drugim rečima, bilo je dosta onih koji su se bojali da je krajnji cilj američke administracije F. D. Ruzvelta (FDR) da preko rata sa Japanom uđe u rat protiv Nemačke a zarad spasavanja Jevreja u Evropi. Logika je bila jednostavna: ukoliko SAD objave rat Japanu, automatski bi Nemačka objavila rat SAD. Trebalo je samo direktno isprovocirati Japan kao direktnog agresora na SAD i SAD bi se indirektno našle u ratu protiv nacističke i antisemitske Nemačke. Upravo ono što je administracija F. D. Ruzvelta (32-gi predsednik SAD od 1933 do 1945) i želela. Shodno tome, napad na američku pacifičku flotu na Havajima je bilo idealno rešenje, tj. povod za Vašington da uđe preko rata sa Japanom, faktički, u rat sa nacističkom Nemačkom. Treba se podsetiti da je F. D. Ruzvelt (čiji je otac bio biznismen iz jevrejskih krugova) počeo svoju karijeru kada ga je 1915 Vudro Vilson (Jevrejin) postavio za pomoćnika sekretara mornarice 1915. A u to vreme (1941) je u Evropi holokaust u kome se Jevreji masovno ubijaju. Amerikanci nisu sigurno bili voljni da zbog holokausta ginu u Evropi. Zato je Ameriku trebalo zaobilaznim putem uvući u rat protiv antisemitske Nemačke. Taj zaobilazni put se zvao Japan koji je od 1940 imao trilateralan ugovor sa Nemačkom i Italijom o automatskom ulasku u rat ukoliko je jedna od ove tri države u ratu sa nekom drugom državom.

Japanska vlada se nadala da bi u slučaju direktnih razgovora sa FDR moglo doći do prihvatljivog rešenja za obe strane. Sam FDR je bio za organizovanje bilateralne konferencije na najvišem nivou, ali su američki savetnici za spoljne poslove želeli da unapred imaju dokaze da će Japan biti voljan da prihvati američke zateve. Ustvari, američka administracija je u ovoj diplomatskoj inicijativi Japana videla njegove znakove slabosti jer joj se činilo da u tom trenutku Japan zazire od rata protiv SAD. Vašington je tada smatrao da je sazrelo vreme da se pitanje Kine i problemi na Dalekom istoku definitivno regulišu u američku korist nadajući se da će Japan ispuniti sve američke zahteve zbog teške ekonomske situacije u kojoj se nalazio usled ekonomskog embarga zapadnih kolonijalnih sila. Međutim, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, japanska vojska je odbila da se povuče iz Kine. Pokazalo se na kraju da nijedna od dve strane nije bila spremna za postizanje dogovora u vidu kompromisa – niti Japan, niti SAD. Što se tiče Japana, civilna administracija je bila spremna da prihvati američke zahteve ali je to japanska armija bezkompromisno odbijala da prihvati.

Predsednik FDR je zauzeo čvrst stav u pogledu novonastale krize u Francuskoj Indokini i uveliko pojačao ekonomski rat protiv Japana. Konkretno, zamrznuo je japansku imovinu u SAD i započeo politiku koja će konačno dovesti do embarga na prodaju nafte i čelika Japanu što je značilo smrtni udarac za japansku ekonomiju i samim tim društveni život. Ovo je bila ključna tačka u razvoju krize na relaciji Japan-SAD jer je američka vlada u Vašingtonu krucijalno zaoštrila svoju politiku prema Japanu tako da na kraju Japan nije imao mnogo izbora da se izvuče iz klješta američke politike. SAD su ovaj političko-ekonomski potez učinile na iznenađenje mnogih mađu zaiteresovanim stranama u politici pacifičke Azije, uključujući i sam Japan. Vašingtonska administracija je preduzela ovakve ekonomsko-političke korake pre nego što je došlo do promene raspoloženja u SAD prema ratu sa Japanom ali dobro znajući da će Japanu pričiniti ogromne ekonomske i socijalne štete tako da će iz tog razloga Japan morati adekvatno da reaguje.

Japan je vrlo brzo osetio rezultate ovakvih američkih sankcija a posebno po pitanju zabrane uvoza nafte. Podsetimo se da Japan nije imao, kao ni sada, skoro nikakve prirodne resurse a pogotovo naftu kao ključni energent. Ukidanje sankcija Japanu na uvoz nafte za Tokijo je tada bilo pitanje života ili smrti za nacionalnu ekonomiju. Stoga je Japan morao nešto konkretno da preduzme: ili da ovaj problem reši diplomatskim ili ratnim putem. Problem za Japan je bio u tome što se rešenje ovog pitanja nalazilo ne u njegovim već u rukama Vašingtona. Tada (u leto 1941.) je Japan raspolagao zalihama nafte za dve godine funkcionisanja ekonomije uključujući i ratne uslove. Japan je u ovakvoj situaciji bio bez mogućnosti da uveze naftu kako iz SAD tako i iz neke druge zemlje. Drugim rečima, Japan je usled američkih sankcija bio odsečen od ostatka sveta po pitanju uvoza sirovina ne samo nafte. Da problem za Japan bude još veći, američkom ekonomskom embargu protiv Japana su se pridržili i Britanska Imperija kao i Holandija u Indoneziji. Indonezija je, inače, bila bogata kaučukom od koga su se proizvodile gume. Tokijo je konačno shvatio da nije bio sposoban da između ovih zapadnih kolonijalnih sila postavi klin. Japan je takođe bio svestan da je imao energetskih zaliha na ograničeno vreme a nakon toga njegova kolonijalna politika u Kini kao i ekonomski život u samom Japanu bili bi gotovi. Stoga je Japan morao što pre da nešto konkretno uradi a glavni neprijatelj su mu bile SAD i dodatno Velika Britanija i Holandija (Nizozemska) sa svojim kolonijama u regionu Azija-Pacifik koje su kontrolisale proizvodnju i izvoz vitalnih energetskih i drugih ekonomskih sirovina. Drugim rečima, Tokiju je bilo jasno da je direktan vojni sudar sa SAD bio neizbežan ukoliko je Japan želeo da obezbedi svoju ekonomsku nezavisnost za budućnost.

Sa američke strane, FDR je politiku SAD prema Japanu direktno usmerio samo u jednom smeru – rat. Naravno, američki predsednik svoju ratnu odluku nije javno objavio tako da je američka javnost, iako uznemirena zbog razvoja situacije sa Japanom, i dalje želela mir i verovala da ga isto želi i sam FDR. Američka administracija je sa svoje strane, da bi se rat izbegao, tajnim diplomatskim kanalima zahtevala od Japana čvrste garancije da će Tokijo drastično promeniti svoju politiku prema Kini i Jugoistočnoj Aziji uopšte, tako da bi samo zapadne sile bile kolonijalni gospodari u ovom delu sveta. Vašington je, ipak, pogrešno procenio da će američke ekonomske sankcije protiv Japana dovesti do rata Japana protiv Velike Britanije i Holandije ali ne i samih SAD obzirom da su ekonomski resursi kojima je Japan smrtno težio bili u kolonijalnim rukama Londona i Amsterdama na prostoru Jugoistočne Azije što je u osnovi bilo tačno. Vašington je u stvari igrao prljavu igru sa svojim zapadnim saveznicima u regionu, tj. u britanskoj Malaji i Holandskoj Istočnoj Indiji jer je znao da u slučaju rata Japana protiv Velike Britanije i Holandije neće moći da im pomogne usled američkog Zakona o neutralnosti i stoga bi se Amerika morala držati po strani dok bi Japan pregazio britanske i holandske kolonije u regionu Azija-Pacifik što se konkretno i dogodilo 1942.

Japan je predložio da se sa SAD postigne konačni sporazum kako bi se otklonila potreba za ratom što je administracija u Vašingtonu prihvatila kako bi stupila u pregovore. Nova vlada Japana pod vođstvom generala Toya je zahtevala da japanske trupe ostanu u severnoj Kini najmanje u narednih 25 godina. Iz preostalog dela Kine japanske trupe bi se povukle u roku od dve godine nakon potpisivanja sporazuma sa SAD. Ipak, Amerikanci su procenili da Japan nije želeo da potpuno evakuiše svoje trupe iz Kine. Takođe, Japan je odbijao da se povuče iz sporazuma o Trojnom paktu. Japanske diplomate su pokušavale da uvere američku administraciju kako savez sa Nemačkom i Italijom nije obavezivao Japan ni na što, tako da SAD nisu imale razloga za zabrinutost.

Amerikanci, međutim, nisu prihvatili japanski predlog, a ovakav stav Vašingtona je proizilazio iz činjenice da je američka obaveštajna služba provalila japanske šifre tako da je Vašington unapred znao kompletnu prepisku između japanske ambasade u SAD i Tokija i obrnuto. Tako je američka administracija mogla konstantno da izaziva Japan na ratni pohod. Sa ovim obaveštajnim šifrovanim porukama su sa američke strane bili obavešteni predsednik FDR, državni sekretar, ministar rata i general Maršal. Svi su oni, da bi sačuvali tajnu, na licu mesta uništavali svaku poruku pošto bi je pročitali. U svakom slučaju, Vašington je tražio od Japana potpunu evakuaciju Kine kako bi Kina postala potpuno nezavisna (bar od Japana) i istupanje iz Trojnog pakta što je u osnovi za Japan tada bilo neprihvatljivo.

Administracija SAD je ispravno procenila da će u ove vitalne pregovore sa Japanom, kako bi se izbegao rat, biti uključene i Velika Britanija i Holandija koje su bile izuzetno zainteresovane za sudbinu Dalekog istoka, tj. svojih kolonija u ovom području. Vašington je posebno detaljno obaveštavao London kako napreduju pregovori. Britanski PM Vinston Čerčil je lično bio protiv toga da se pruži otpor ali stoga jer je imao mnogo manje jasne predstave o Japanu i čitavoj geopolitičkoj situaciji na Dalekom istoku. Stoga je do samog kraja pregovora bio uveren da će Japan konačno da popusti. Pogrešio je i rat na Dalekom istoku ga je jednostavno iznenadio. Velika Britanija, kao i Holandija za taj rat nisu bile spremne tako da je Japan njihova kolonijalna carstva vrlo brzo pregazio nakon Perl Harbora.

Ovi pregovori sa Japanom su optočeli u julu 1941. da bi u novembru dostigli svoj vrhunac ali i konačan krah. Japan je u ove pregovore polagao veoma malo nade i u njih je ušao praktično iz diplomatskog očajanja iako su ga ekonomske sankcije teško pritiskale. Bez obzira na jaku antiratnu struju u Japanu, japansku spoljnu politiku su u to vreme uglavnom vodili generali i admirali od kojih su većina došli do zaključka da je za Japan rat jedina politika koja pruža nadu za opstanak japanske države. Ovaj krug japanskih diplomata i ostalih uticajnih ličnosti je bio podstaknut svojim razgovorima sa Hitlerovom Nemačkom, koja je u ovim mesecima insistirala na tome da Japan mora da napadne britanske kolonije na Dalekom istoku a naročito u Singapuru. U isto vreme, Berlin je obaveštavao Tokijo da bi ta operacija bila laka za realizaciju što se i potvrdilo sledeće 1942. Nemačka i Japan su zajedno došli tada do zaključka da je rat protiv zapadnih kolonijalista na Dalekom istoku bio neizbežan i da je stoga bilo bolje za Japan da zarati što pre.

Vašingtonska administracija je u novembru 1941. konačno shvatila da diplomatski razgovori sa Japanom nisu doneli nikakve plodove. Formalno, diplomatski pregovori sa Japanom su bili prekinuti zbog krize vlade u Tokiju jer je japanski umereni premijer, princ Konoje, podneo ostavku a na njegovo mesto postavljen general Tojo Hideki koji je ispoljavao otvoreni prezir prema SAD. Japanska vlada je pregovarala, ali se u principu odlučila za rat. Tokijo je bio spreman da vidi šta SAD nude kako bi se izbegao rat. Vašington je bio spreman za rat sa Japanom ali je i dalje formalno nastojao da svojim diplomatskim manevrima očuva mir. Tako su SAD iznele krajem novembra 1941 svoju poslednju ponudu za mir Japanu – ukidanje embarga na uvoz nafte i čelika. Japan je zauzvrat trebao da da teritorijalne garancije ali nije bilo jasne konkretno kakve. Prvi predlog je bio da se sa Japanom postupi blago. U tom slučaju, povlačenje japanske vojske iz Indokine bi bilo dovoljno. Postojala je objektivna nada da bi ovakvo rešenje konačno dovelo do potpunog povlačenja japanske armije sa azijskog kopna, ali ovu mogućnost nije trebalo niti požurivati niti na njoj direktno insistirati u okviru neposrednih uslova sporazuma.

Međutim, uključio se kineski lobi. Vođa kineskih nacionalnih snaga, Čang Kajšek, je bio obavešten o ponudi. Bio je besan i smatrao je da je bilo malo verovatno da bi Kina bila u stanju da se bori protiv Japana. Telegrafisao je u London i uspeo da na svoju stranu pridobije britanskog premirera Vinstona Čerčila. Čang Kajšekovo obraćanje britanskoj vladi je konačno uslovilo da London pooštri uslove Japanu tako da se od Tokija sada zahtevalo da evakuišu ne samo Indokinu već i kompletne teritorije koje je Japan okupirao u Kini. A Japan je te teritorije (Mandžurija) okupirao iz čisto ekonomskih razloga. Ako bi ih Japan napustio, to bi za Japan značio veliki ekonomski poraz. SAD bi zauzvrat ukinuli Japanu embargi na kupovinu i uvoz nafte.

Japanski Prince Konoje, tada premijer Japana, je predložio britanskoj vladi da ove dve države treba da zaključe privremeni politički pakt na osnovu kojeg bi Japan pristao da neuđe u rat protiv SAD čak i pod uslovom da američke aktivnosti dovedu do rata sa Nemačkom na prostorima Atlantskog okeana. To bi konkretno značilo da Japan ne bi preuzeo potpisane obaveze iz Trojnog pakta iz 1940. sa Nemačkom i Italijom. Da se podsetimo da je geopolitička suština ovog Trojnog pakta bila u tome da se SAD odvrate od vojnih intervencija u nemačkom ratu u Evropi (Nemačka nije ratovala van Evrope i kasnije Severne Afrike, tj. francuskih i engleskih kolonija u Severnoj Africi) pod pretnjom vojnog sukoba sa Japanom. Ova japanska diplomatska inicijativa nije bila prihvaćena.

Japanska vlada je 1. novembra 1941. donela odluku da se do 30. novembra mora postići saglasnost sa SAD. Japan je predlagao novi kompromis kao privremeno rešenje: Japan bi se povukao iz južnog dela Indokine ako Velika Britanija, SAD i Holandija (Nizozemska) obustave ekonomski embargo. Nakon mirovnog ugovora sa Kinom, Japan bi svoje trupe povukao i sa prostora severne Indokine. Međutim, SAD su ostale pri svom stavu da Japan momentalno povuče sve svoje trupe iz Kine. Konačno, FDR je poslao kasno uveče 6. decembra 1941. pismo japanskom caru, ali je pismo stiglo do cara kad je rat već počeo sledećeg jutra. Ipak, u ovom pismu FDR nije spominjao japansku okupaciju Kine niti sudelovanje Japana u Trojnom paktu.

Japan je 7. decembra 1941. poslao notu u kojoj je objavio da su diplomatski pregovori propali. Posledica ovakvog razvoja diplomatije je bilo japansko bombardovanje (dela) američke Pacifičke flote u Herl Harburu istog dana, ili bolje rečeno bombardovanje onog dela flote koju su Amerikanci ostavili na Havajima da bude bombardovan kao izgovor za objavu rata Japanu. Bombardobanje je bilo posledica, bar sa japanske strane, činjenice da su diplomatski pregovori propali. Treba napomenuti da je američka administracija što se tiče bombardovanja Perl Harbora bila zbunjena smatrajući da je po sredi neka greška jer je po procenama Vašingtona Japan trebalo da bombarduje britansku koloniju Singapur a ne američki protektorat – Havaje (Havaji tada nisu pripadali SAD. To su postali zajedno sa Aljaskom 1950). Može se predpostaviti da su se Japanci konačno odlučili da bombarduju američku Pacifičku flotu (tj. njene delove ostavljene u Perl Harboru) najverovatnije zato jer nisu uspeli da od SAD diplomatski izvuku korist za sebe. U svakom slučaju, ostaje generalni utisak da su SAD sa svojom diplomatijom učinile sve da dođe upravo do ovakvog razvoja situacije u regionu pacifičke Azije ne toliko zbog Japana već prevashodno radi ulaske Nemačke u rat protiv SAD. Tako je Japan američkoj administraciji poslužio kao odskočna daska za rat protiv antisemitske nacističke Hitlerove Nemačke u kojoj je već besneo holokaust protiv Jevreja kao i na okupiranim nemačkim teritorijama u Evropi.

Напомена: Аутор текста не сноси никакву моралну, политичку, научну, материјалну и правно-судску одговорност за тачност изнетих информација и ставова у чланку/тексту.

Др Владислав Б. Сотировић

Бивши универзитетски професор (Вилњус, Литванија)

Истраживачки сарадник Центра за геостратешке студије (Београд, Србија)

Истраживачки сарадник Центра за истраживање глобализације (Монтреал, Канада)

sotirovic1967@gmail.com

© Владислав Б. Сотировић 2026

Чланак Дипломатија и политика пре јапанског напада на Перл Харбор (7. децембар 1941.) или зашто је Јапан напао америчку пацифичку флоту на Хавајима? се појављује прво на ИСКРА.

Насловна фотографија: Wikimedia commons/U.S. Navy photo by Mass Communication Seaman Natasha R. Chalk/Public domain

Као једног од криваца за ирански напад на Ф-35, Американци помињу кинеску платформу „Laohu Talks World” на којој су стручњаци разних области делили савете како технолошки слабији Иран може парирати флоти америчких и израелских летелица.

Беличаста силуета, необично налик авиону Ф-35, летела је све док је није пресрео једнако јарки траг пројектила. Уследила је експлозија, после које је шест секунди дуг снимак прекинут. Иранци су, одмах, објавили да су оборили борбени авион Ф-35, али су Американци, недуго затим, објаснили да је једна од ових летелица морала да принудно слети у једну од база на Блиском истоку, да је пилот у стабилном стању, као и да је истрага о овом догађају у току.

Неколико дана касније, специјализовани „Ер енд спејс форсиз магазин“ (Air & Space Forces Magazine) објавио је да је авион погођен ватром са земље, највероватније ракетом, те да је пилот рањен крхотинама пројектила.

Док су стручњаци расправљали како је обарање оваквог авиона уопште било могуће, откривено је да је у „кинеском делу“ интернета, пет дана пре овог догађаја објављен снимак на којем стручњаци из разних области објашњавају како би нејаки Иран могао да се супротстави технолошки надмоћним Американцима и Израелцима. Помиње се и Ф-35, а урадак је титлован на фарси, језик који се говори у Ирану.

Од тренутка када је иранска државна телевизија објавила снимак „поготка“ америчког авиона, „упутство за обарање“ постављено на мрежи “Laohu Talks World” (老虎说天下) погледало је неколико десетина милиона посетилаца ове платформе. Кинески медији наводе да су се стручњаци из различитих области мобилисали средином марта и почели прилично методично да објављују снимке на којима објашњавају како прилично јефтиним и доступним средствима могу открити и неутралисати најмодерније америчке летелице.

Кроз бројна упутства ове врсте дефилују кинески стручњаци за војне технологије, физичари, математичари и експерти из различитих области, које је пратило „цурење“ сателитских снимака америчких војних база на Блиском истоку и Индијском океану. Догађаји око базе Дијего Гарсија у Индијском океану подигли су највише прашине, када су Иранци 20. марта, наводно, ка острву удаљеном око 4.000 километара испалили два пројектила. Американци су тврдили да се једна ракета распала, а да је друга оборена, док кинески извори наводе да то напросто није истина, те да је оштећена војна инфраструктура.

Други догађај за који Запад, потајно, криви Кинезе је оштећење авиона за електронско ратовање Е-3 „сентри“ (E-3 Sentry) у бази Принц Султан у Саудијској Арабији, што је Централна команда америчких оружаних снага оценила као „оштећење летелице“.

„Изгубили смо ‘авакс’ у Саудијској Арабији и готово да нема дилеме да су Руси и Кинези дали Иранцима информације потребне за циљање“, рекао је за телевизијску мрежу Фокс Гордон Чанг са Института Галвестон. Фотографије које су објавили амерички медији, међутим, показују да је уништен реп авиона, једног од свега осам оперативних летелица овог типа које Американци имају на располагању. Медији у САД тврде да је о овом иранском нападу рањено 15 америчких војника, од којих су бар тројица у тешком стању.

Други догађај за који Запад, потајно, криви Кинезе је оштећење авиона за електронско ратовање Е-3 „сентри“

Централна команда је, званично, признала да је до сада у рату са Ираном убијено 15, а рањено око 300 америчких војника. Портал Интерсепт, пак, тврди да је администрација председника Доналда Трампа прва која крије стварне губитке, те да је број рањених достигао 750.

Због серије напада на америчке базе на Блиском истоку, Пентагон је „иселио“ најмање 13 војних објеката и војнике и официре сместио по хотелима и пословним зградама. Вашингтон пост је недавно објавио да су крајем марта два службеника министарства рата рањена у нападу на хотел у Бахреину.

Од почетка рата у Појасу Газе, октобра 2023. године, у базама на Блиском истоку убијено је или рањено најмање 175 америчких војника. Само током 2024. године у зони одговорности Централне команде рањено је и безмало 13.000 „радника по уговору“, који су за потребе министарства рата, или у то време министарства одбране, обављали најразличитије послове по војним базама. Од оштећења авиона Ф-35 и поготка „авакса“ на саудијској писти, кинески интернет стручњаци окренули су се анализи мапа и кретања трупа за евентуалне копнене акције Американаца у Ирану.

Чланак Раде Мароевић: Како оборити Ф-35 или уништити авакс се појављује прво на ИСКРА.

фото: Снимак екрана/Јутјуб/Press centar UNS

Када неко данас прочита садржај решења хрватских власти, не може се отети утиску како је несрећни Кафкин јунак Јозеф К. имао смисленију оптужбу од Милоша К. Скоро све написано у решењу хрватских власти о забрани уласка је кафкијанско.

„Неко је морао оклеветати Јозефа К, јер је, иако није учинио ништа лоше, једног јутра био ухапшен“ – овом реченицом почиње чувени роман Франца Кафке Процес, у коме аутор слика апсурдну судбину главног јунака, кога хапси злокобна власт без икаквог конкретног доказа. Сличну реченицу бисмо могли да применимо у процесу против професора београдског универзитета Милоша Ковића, са назнаком да Милош К. није ухапшен попут Јозефа К. већ је забрањен, као и да се овога пута не ради о апстрактној власти из литературе, већ се прецизно ради о хрватској државној управи.

Ако смо догађаје којима је прво Милошу Ковићу од „прозападних“ колега са „Универзитета у Београду“ било организовано избацивање са радног места, а затим и када му је у марту 2022. године био забрањен улазак у Босну и Херцеговину, могли назвати случајевима против овог професора родом из Шапца, сада са већом прецизношћу можемо последњи догађај окарактерисати као процес.

Шта се заправо догодило? Професор Ковић је пре неки дан кренуо, заједно са аутором Браниславом Станковићем, на промоцију књиге Тесла, Србин сам, која је требало да се одржи у Градишци. Због тога су уместо коридора кроз Републику Српску одабрали да путују аутопутем кроз Хрватску, с обзиром на то да им је време до почетка промоције било прилично скучено.

Међутим, после некултурно дугачког задржавања на граничном преласку „Батровци“ (делимично условљеног и новом „удбашком“ процедуром уласка у ЕУ), професор Ковић је позван у граничну полицијску станицу, где му је уручено решење о забрани уласка у Републику Хрватску. Након што је овај Мачванин прочитао решење и одбио да га потпише, постаје сасвим оправдано да уместо сопственог имена и презимена Милош Ковић добије у кафкијанском духу литералну идентификацију, као „Милош К.“.

Када неко данас – више од једног века од настанка Кафкиног великог романа – прочита садржај решења хрватских власти, не може се отети утиску како је несрећни Јозеф К. имао смисленију оптужбу од Милоша К. Скоро све написано у решењу хрватских власти о забрани уласка Милоша К. је кафкијанско: на општем формулару на коме је потенцијално могућа забрана уласка у лијепу нашу због тога што нека особа „нема довољно средстава за уздржавање с обзиром на трајање и врсту боравка или средстава за повратак у матичну земљу или земљу транзита“ или „има кривотворену путну исправу“, компјутерски је штиклиран и разлог забране за Милоша К.

Нејасна оптужница

А на њему пише – веровали или не – следеће: „представља пријетњу јавном поретку, унутарњој сигурности, јавном здрављу или међународним односима једне или више држава чланица ЕУ“. Нејасно је да ли је овом „крајње опасном и субверзивном“ професору издата тренутна или трајна забрана уласка у Хрватску. Нејасно је и да ли му је овим чином ускраћена могућност уласка на територију Европске уније, или можда након овог решења убаченог у заједнички евроунијатски компјутер свака држава појединачно процењује да ли је Милош К. потенцијална опасност за њену безбедност.

„Сад неко, ко је можда потомак злочинаца, покушава да забрани потомку жртава да дође на те гробове“, казао је Ковић

Све је нејасно у оптужници против професора Ковића, једино је јасно да у исто време када је овом интелектуалцу забрањен улазак нарко дилери су добродошли у ЕУ, јер је „Евростат“ као званична европска статистичка кућа јавно почео да сабира трговину опијатима у буџет европских држава.

Али је јасно да је груба повреда слободе кретања – једног од светих људских права на списку европских вредности – почињена кафкијански апстрактно и кафкијански бирократизовано. Нажалост није ова суспензија једино што данас подсећа у Европи на тридесете године прошлога века, када је и Томас Ман био један од многих забрањених. И тада, као и данас у процесу против Милоша К, нису пронађени никакви конкретни докази против прогнаника, нити су власти сматрале да су докази уопште потребни за нечији прогон.

Можда је од самог садржаја решења апсурднија реакција оног дела наше јавности који се упитао како је могуће да се овакве ствари догађају унутар ЕУ, или зашто Брисел не реагује на овај очигледни политички прогон једног ствараоца, изазван једино његовим интелектуалним ангажманом. Слика коју један романтични део наше јавности има о некаквим магловитим европским вредностима у поређењу са реалним стањем бриселске политике, различита је више него супротност између црних и белих крајева видног спектра.

Зашто би Брисел реаговао на идеолошки прогон професора Ковића када европске државе искључиво на националној основи забрањују руске ствараоце и руску уметност? Зашто би реаговао када тај исти Брисел политички саботира и поништава, такође на идеолошкој основи, Калина Ђорђескуа у Румунији, Марин ле Пен у Француској или Виктора Орбана у Мађарској? Зашто би реаговао када вољно жмури над кукастим крстовима свуда где ратују против Русије или где ван ратишта прогоне источно православље?

Континуитет политике

Колико год да су официјени мотиви за забрану професора Ковића били бирократски стерилни или кафкијански злокобни, ипак се могу наслутити прави разлози ове срамне суспензије. Милош Ковић се већ дуже времена као интелектуалац бави геноцидом над српским народом у НДХ. У ту сврху он је активан на терену данашње Хрватске и данашње БиХ – на просторима где је овај геноцид извршен – што му доноси велику видљивост у медијима и на друштвеним мрежама.

У једном медијском гостовању је изјавио: „Нико не може да буде потпуно објективан када говоримо о геноциду. Део моје породице је страдао од 1941. до 1945. године. Ја јесам потомак жртава геноцида. И сад неко, ко је можда потомак злочинаца, покушава да забрани потомку жртава да дође на те гробове“.

Професор Ковић је као историчар обилазио сва српска стратишта и фотографије са тих места објављивао на друштвеним мрежама. Било га је у бившим логорима у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну. Било га је и у градићу Јастребарско, а у оквиру овог насељеног места обишао је некадашњи логор где су била заточена искључиво деца, махом мали Срби. Данас морбидно и цинично стоји натпис да Јастребарско носи међународну титулу „град пријатељ деце“. Толико о томе да се неко чуди „зашто Брисел не реагује“.

Професор Ковић је пре него што је постао Милош К. обилазио савремену српску заједницу у Хрватској у намери да преко културе подржи њен опстанак и очување идентитета. Недавно је изјавио за РТ Балкан: „У једној од ваших емисија, када сам се вратио из Хрватске, рекао сам да и даље тамо живи више од 120.000 Срба, да у Крајини и Далмацији и даље живи наш народ, да би било добро да реке наших ходочасника који иду на КиМ, бар један део се усмери ка Крајини. Да се дође мало у Лику, да се виде светиње, манастири Далмације, да се посете стратишта и гробнице невиног српског народа, да се дође на Јадовно, Јасеновац. Верујем да је то неко видео (сад нагађам) да сам говорио о преосталом српском народу у Хрватској. Они не продају своју имовину, они остају иако се све чини да буду изоловани“.

Дакле, очигледно је да и данас у хрватској политици према „српском питању“ постоје трагови Еухаристичког католичког сабора из 1930. године у Загребу, када је усташки идеолог Миле Будак изнео формулу за решавање српског питања формулом: трећину побити, трећину протерати а трећину покатоличити. Након свођења броја Срба на статистички инцидент, Хрватска је постала културна маргина препуна католичког радикализма.

Крлежа, који је свакако био чврсти хрватски националиста, био је уједно антиклерикалац јер је добро знао да ће оваква ватиканска политика направити од Хрватске духовну паланку. Изгледа да кривица професора Ковића лежи у томе што је као професионални историчар, на основу научних чињеница, изучавао размере геноцида у НДХ, али је и деловао интегративно, кроз културу, на преостали српски живаљ у Хрватској.

Реакција Београда

У Хрватској се ни у траговима није десило покајање због почињеног геноцида, за разлику од неких народа код којих се овај процес одиграо делимично или у целости. За овакву политику Хрватска има пуну подршку Брисела. На жалост, има и подршку од српских непријатеља у региону, али и од неких у самој Србији. Сви они користе авнојевску реторику у нападу на српске националне интересе, и нису се померили ни за педаљ од дискурса из времена владавине Јосипа Броза.

Рецимо, хрватски медиј Макспортал описује да је професор Ковић „познат по радикалним јавним наступима, релативизирању ратних злочина и својатању хрватских крајева“. У сличном авнојевском наративу је овај догађај испраћен у званичном Сарајеву. Варају се они који мисле да је најострашћенији напад на професора Ковића дошао са хрватске територије, колико год да тако нешто звучи логично.

Варају се они који мисле да је најострашћенији напад на професора Ковића дошао са хрватске територије

Као и увек у сличним околностима, срце великохрватске политике (жаргонски: неоусташке) усхићено куца у сред Сарајева. Новинар Драган Бурсаћ је написао текст за Радио Сарајево, у коме је превазишао сву актуелну конкуренцију у мржњи према професору Ковићу. Подржавајући наративе из тридесетих година прошлога века дословце је написао следеће: „Ковићу би требало забранити улазак у Србију – за добро и региона и Срба“. Дакле, једино што преостаје је насилни смештај професора Ковића у неки нови гето. Опет малигни трагови авнојевске политике. Посебно у Босни у којој је Јосип Броз још увек жив.

Занимљива је и реакција званичних власти у Србији на процес против професора Ковића. Прво је председник Вучић, најављујући протесну ноту у име Министарства спољних послова, рекао како заустављање интелектуалаца попут професора Ковића, са којим, како је нагласио, никада није „делио кључне политичке ставове“, није баш европска пракса.

Затим је изјавио нешто у стилу како је у питању дивљаштво у доношењу одлука о забрани уласка у ЕУ, незабелажено до сада на територији било које државе Европске уније. Међутим, није објаснио са којим се то политичким ставовима професора Ковића не слаже: о стању на Космету, о квалификацији злочина у Сребреници, о историјској улози Равногорског покрета, о идеологији трансџендеризма, о геј паради, о закону о родној равноправности, о измештању Куће цвећа са Дедиња, о Русији и православљу, о мрачној историјској улози Запада према српским интересима, о уласку Србије у ЕУ?

Такође није ништа рекао због чега су посланици СНС у четири наврата одбили у Народној Скупштини изгласавање декларације (резолуције) о геноциду над српским народом у Јасеновцу и широм НДХ.  Овако испада да би можда неко могао да помисли како су у праву Хрвати који не признају почињени геноцид, пошто га не признаје ни српски парламент.

Ко зна, можда Милошу К. неке српске власти забране улазак у родну државу Србију, као што је авнојевска Црна Гора забранила професору Мировићу улазак у његову родну земљу. Живимо у нади да се неће поновити времена у којима ће нам се догодити покољ интелектуалаца попут идеолошких убистава Григорија Божовића, Ника Бартуловића, Саве Шумановића, Бранка Поповића или Михаила Миловановића. Читамо Кафку и памтимо како је његов књижевни јунак Јозеф К. убијен у каменолому, и како је изгледало да ће „срамота надживети њега“. Срамота коју изгледа немају хрватске власти.

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Игор Ивановић: Процес Милоша К. се појављује прво на ИСКРА.

Чини ми се да је догађај о коме смо нешто начули само кроз опречне гласине – прилично значајан.

Наводно, Сулејман Керимов је добровољно одлучио да руском буџету донира 100 милијарди рубаља. Наводно, то је био некакав састанак између Путина и групе олигарха, на којем је или Путин од њих затражио да донирају новац Русији, или су они сами изразили такву жељу.

Све је то помало мистерија. Нема званичних информација ни да ли је тај новац заиста дониран, ни ко је донирао и колико. Да ли је Сулејман Керимов једини који планира да то уради или ће то још неко урадити? До нас допиру само гласине. Али – вероватно се нешто догодило. И ја бих заиста волео да се догоди оно што већ веома, веома дуго предлажем: време је да престанемо да позивамо на солидарност само прости народ.

Време је да на солидарност са државом, са земљом и са нашим геополитичким циљевима позовемо и наше веома богате људе – оне са огромним количинама новца. Па ипак, они ни на који начин не учествују у испуњавању наше историјске мисије.

Крајње је време да се олигарси лише патроната. Па они имају толико новца, толико непристојно много новца. И доста је више узимања новца за све потребе од сиромашних.

Време је да почнемо да узимамо новац од богатих. Гојимо их, те прасиће, већ 30 година. Толико су се удебљали да се чак не уклапају ни у Форбсову листу. Можда је време да бар мало смршају. Они то неће ни приметити. Ако неко има 10 милијарди долара, а ви га замолите да се одрекне једне милијарде, он то неће ни приметити. Неће променити продавницу у којој купује. Ни место за одмор неће променити. Његова деца неће кренути у другу школу. Ништа се за њега неће променити. Зашто онда настављамо да узимамо новац од сиромашног човека коме се реално многе ствари промене кад се кирија повећа на 20%, а плата остаје иста? Том човеку се живот заиста мења.

Наравно, ја знам да је капитализам чињеница наших живота. Он ми се не свиђа, али чињеница је да у њему живимо. Међутим, чак и у капитализму, ваљда је могуће некако натерати олигархе да поделе свој новац за заједничке сврхе. Укључујући и СВО. Зашто да не?

Не знам да ли је овај предлог, ако га је уопште било, подржан неком опоменом наше владе, у стилу: „Дајте добровољно, иначе ћемо пронаћи начин да вам тај новац узмемо силом“. Не знам ништа о томе. Али управо тај позив на буђење, тај далеки ехо да се такав разговор одиграо – то је било најважније за мене прошле недеље. Јер претпрошле недеље, пре месец дана, пре годину дана, у последњих 30 година – ниједном се такав разговор није десио.

Волео бих да видим развој вести у овом правцу, да сазнамо да се у том погледу нешто одлучно и озбиљно догодило. Могли бисмо, на пример, не одричући се од капитализма, да за наше најбогатије људе уведемо једнократни порез за специјалну операцију. 10% имовине олигарха за СВО. Јер 10% – то је за њих права ситница.

(vnnews.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Герман Садулајев: ПРАСИЋИ СУ СЕ БАШ УГОЈИЛИ… се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

АМЕРИЧКИ концепт међународних односа може се сажети у две тезе.

1. Сједињене Државе имају право да ураде било шта.

2. Нико нема право да развија оружје способно да се брани од Сједињених Држава, јер то ограничава америчко право да ураде било шта.

Дакле, питање: „Зашто преговарамо са Западом уопште, а посебно са Сједињеним Државама?“ – чак и ако се то маскира као преговори са Украјином – делује сасвим логично.

* Сједињене Државе и Русија имају сукобљене интересе у Азији; Вашингтон би посебно желео да види прекид економске сарадње између Москве и Пекинга;

* Сједињене Државе нису спремне да признају право Русије да створи безбедносни појас неутралних земаља под руском политичком, војном и економском контролом на својим западним и јужним границама (само Вашингтон има право на своје „двориште“);

* Сједињене Државе желе да задрже своје „право на интервенцију“ било где на планети, само привремено, због недостатка силе, избегавајући да га примене на Русију;

Европа и Украјина, учеснице у прокси-рату за промену система међународних односа и прерасподелу сфера утицаја на глобалном нивоу, нису спремне да чак ни привремено избегну статус јединих губитника у америчко-руском прокси-рату, па инсистирају на наставку сукоба, спречавајући све напоре за преговоре.

Године 2014, написао сам да је развој постојећег глобалног политичког и економског система, чији је корисник Запад, зашао у слепу улицу. Више не генерише профит за Запад; уместо тога, захтева све веће трошење оскудних ресурса да би се одржао.

Сваки период мира убрзава почетак катастрофе за Запад, након чега постаје могуће постићи стабилне (неколико деценија) споразуме о новом светском поретку.

Чланак Ишћенко: Америка и даље сматра да има право да уради било шта, а да нико не сме да јој у томе смета се појављује прво на ИСКРА.

Шпанци (сметње у позадини):

– Говори А-853, молимо вас, скрените 15 степени ка југу да избегнете судар са нама. Крећете се право на нас, удаљеност 25 морских миља.

Американци (сметње у позадини):

– Саветујемо вас да скренете 15 степени ка северу да избегнете судар са нама.

Шпанци:

– Одговор је негативан. Понављамо, скрените 15 степени ка југу да избегнете судар.

Американци (други глас):

– Са вама говори капетан брода Сједињених Америчких Држава. Скрените 15 степени ка северу да избегнете судар.

Шпанци:

– Ваш предлог не сматрамо ни могућим, ни адекватним, саветујемо вам да скренете 15 степени према југу како бисте избегли судар са нама.

Американци (на повишеним тоновима):

– С ВАМА ГОВОРИ КАПЕТАН РИЧАРД ЏЕЈМС ХОВАРД, КОМАНДАНТ НОСАЧА АВИОНА USS LINCOLN МОРНАРИЦЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА, ДРУГИ ПО ВЕЛИЧИНИ РАТНИ БРОД АМЕРИЧКЕ ФЛОТЕ. ПРАТЕ НАС 2 КРЕЈСЕРА, 6 ЛОВАЦА, 4 ПОДМОРНИЦЕ И МНОГО БРОДОВА ЗА ПОДРШКУ. НЕ САВЕТУЈЕМ ВАМ – НАРЕЂУЈЕМ ВАМ ДА ИЗМЕНИТЕ КУРС ЗА 15 СТЕПЕНИ НА СЕВЕР. У СУПРОТНОМ, БИЋЕМО ПРИМОРАНИ ДА ПРЕДУЗМЕМО НЕОПХОДНЕ МЕРЕ ОСИГУРАЊА БЕЗБЕДНОСТИ НАШЕГ БРОДА. МОЛИМ ВАС, ОДМАХ СЕ УКЛОНИТЕ СА НАШЕГ КУРСА!!!

Шпанци:

– Са вама говори Хуан Мануел Салас Алкантара. Нас је двоје. Прате нас пас, ужина, 2 флаше пива и канаринац који сада спава. Никако не намеравамо да скренемо, имајући у виду да смо на копну и представљамо светионик А-853 на рту Финестере на обали Шпаније. Уопште немамо појма који смо по величини светионик у Шпанији. Можете предузети све мере које сматрате неопходним и учинити све што желите како би осигурали безбедност вашег брода који ће се разбити о стене. Због тога вас још једном саветујемо да учините најрационалнију ствар: промените курс за 15 степени на југ како бисте избегли сударање.

Американци:

– ОК, примљено, хвала.

(Телеграм канал „Беспощадный пиарщик“; превео Ж. Никчевић)

Чланак РАЗГОВОР АМЕРИЧКОГ АВИОНОСЦА СА ШПАНСКИМ СВЕТИОНИКОМ се појављује прво на ИСКРА.

© Српска православна црква

О ДАНАШЊЕМ ПРАЗНИКУ

Хришћанство је вера у васкрсење. Црква је Црква Васкрслога Христа. На данашњи дан, Господ Исус Христос је четвородневног Лазара подигао из мртвих, а тропар каже да је он тиме све уверио да иде час када ћемо се подићи из праха и пепела ради вечног живота. Улазимо у седмицу Христових страдања, којом дочекујемо устајање Богочовека из мртвих.

Живот после свеопштег васкрсења неће бити васпостављање некадашњег, већ преображај. „И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше“ (Откр. 21, 2). После смрти наше тело трули. Ово распадање читавог телесног састава је потребно да би се наша тела обновила, избавила од болести, недостатака, земаљске грубости. У овом смислу Свети Оци говоре о благодатности смрти, јер се кроз њу не остварује лечење и преображај не само душе, него и тела. По речима Светог апостола „тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили“ (1. Кор. 15, 42-43). Када сви устанемо из мртвих, наше душе ће се сјединити са нашим телима, и човек ће, као целовито психофизичко биће, ући у вечност – једни на вечну радост, са телима у Божанској светлости и благодати, а други на вечну муку, са телима унакаженим од греха и наопакости. Како су говорили Свети – сада су наше душе одевене у тела, а тада ће тела бити одевена у складу са оним што нам је у души.

Зато је у Цркви од Истока поштовање према телу неодвојиво од поштовања према души. Душа и тело су човек: скупа, а не одвојено.

И зато се код православних хришћана тела сахрањују ( сахранити значи „сачувати“), а не спаљују.

Неколико речи тим поводом.

УЗЕТИ КЊИГУ У РУКЕ

Постоје књиге које вреди читати и пречитавати, опет и опет. Било би крајње драгоцено да читалац узме у руку књигу наше угледне научнице, етноантрополога др Александре Павићевић, „Пламена тела“(1), која се бави историјом кремације међу припадницима српског народа. Она сматра да је савремена кремација била радикална промена у односу према телу покојника.  Иако су се њени пропагандисти позивали на раније традиције спаљивања мртвих, та је сличност била само спољашња. Она истиче да је модерна кремација била плод жеље за што бржим и неосетнијим, што чистијим, што лакшим и „лепшим“ уклањањем тела. У почетку, атеистичко – нихилистичка пракса кремације показивала је извесне знака поштовања према покојнику, а онда је постала „индустрија“. С друге стране, кремирање је било повезано са новим врстама сурогатне религиозности, од масонства до теософије.

Александра Павићевић се бави историјом кремације у Европи, ставовима српских песника и медицинских радника о том питању, предратним пропагаторима кремационизма, отварањем првог крематоријума у Београду 1964. године, односом комуниста према кремацији, случајевима спаљивања посмртних остатака Николе Тесле ( то није била његова предсмртна воља ) и Иве Андрића ( то јесте била његова воља ), итд.

АНТРОПОЛОГИЈА СМРТИ И КРЕМАЦИОНИЗАМ

О књизи Александре Павићевић др Лада Стевановић је написала, између осталог, и следеће:“Иако смрт представља крај живота, антропологија смрти је изузетно узбудљиво и живо дисциплинарно усмерење које заправо изучава друштвени живот и различите идеологије које га обликују. У том смислу и бројне ритуалне праксе, које се кроз историју или на различитим географским подручјима поклапају, често имају потпуно различита значења. Управо у том смислу, књига „Пламена тела“ проучава праксу кремације, тј. спаљивања мртвих у Србији и то смештањем овог истраживања у шири, европски контекст краја 18. и почетка 19. века, у коjeм ауторка препознаје слабљење институционалне религије и јачање романтичарских идеја, наглашавајући као кључан развој природних наука, теорију еволуције и уопште развијање вере у бесконачни прогрес. Поред тога ауторка се бави и мењањем односа према телу покојника који је, у контексту сталних друштвених промена, довео и до промене односа према живом телу. Једну од значајних тема ове књиге представља и отпор према кремацији, који је био најснажнији у цркви. Противљења овом начину сахрањивања ипак су попуштала (пре свега у различитим протестантским и Католичкој цркви, док су православне цркве најдуже чувале своја становишта) и то сходно кремационистичким тврдњама да у кремацији не постоји ништа што би се косило са хришћанском вером. Централни део књиге је посвећен развоју и проширивању идеја кремациониста у Србији, а касније и у Југославији. И као што је читаво ово истраживање уметнула у културни, историјски и научни контекст Европе 19. века, тако ауторка даје слику епохе и српске културе у коју ове идеје стижу и развијају се. Једна од методолошких особености ове анализе је и специфичан вид аутоетнографије. Наиме, сâм увод књиге посвећен је породичној етнографији немалог броја чланова породице који су се одлучили за кремацију. А књига, тј. круг овог истраживачког рада затвара се када ауторка износи сопствени – негативан став о пракси спаљивања тела. Дакле, иако Александра Павићевић не следи стандардни аутоетнографски метод који подразумева истраживачко одређивање властите позиције на самом почетку, она то чини, експлицитно, тек на крају. Поред тога, кроз успостављање везе с кремираним покојницима из породице, ауторка указује на нит која је повезује с прецима и која у ауторкином случају представља не само смену генерација, већ и промену идеја.“

Још једном:  вреди читати!

КРЕМАЦИЈА И КУЛТУРА

Велика драгоценост ове књиге је анализа културних и књижевних одлика епохе: тако њена ауторка пажљиво прати ставове Јована Јовановића Змаја, значајног српског песника, који је изгубио супругу и петоро деце, и чије се религиозно становиште колеба између хришћанске вере у вечни живот и атеизма проистеклог из личне патње. Змај у извесним тренуцима заступа идеје кремационизма.

Што се Иве Андрића тиче, анализа је испуњена најдубљим разумевањем његове личности и стваралаштва. Александра Павићевић се бави Андрићевом религиозношћу, која је у младости била снажна, али пантеистичка, да би указала на његову склоност да у старости свет сагледа као „сајам несмислени“ ( Његош ) и да се из њега повуче – без остатка ( тражио је да супруга Милица и он буду спаљени, али и да почивају једно уз друго, што комунистичка власт, из својих разлга, није дозволила – кремиран, Андрић је остао у „Алеји великана“ ). У истраживању узрока пишчевог кремационизма, ауторка долази и до чињенице да је он припадао масонерији, и да је лично познавао др Војислава Кујунџића, пионира кремационистичког покрета у нас.

Заузимајући становиште о кремацији – одречно, у складу са хришћанском традицијом, Александра Павићевић то не чини површно и дводимензионално, него као озбиљан истраживач и мислилац. Њена књига је драгоцен допринос напој култури, какав пре нисмо имали.

УЧЕЊЕ ЦРКВЕ О КРЕМАЦИЈИ

Епископ рашко – призренски Павле, потоњи патријарх српски, у тексту који је 1983. године објавио у „Гласику СПЦ“ о кремацији је, између осталог, писао:“Према речима Божјим, упућеним Адаму после греха: „Јер си земља и у земљу ћеш се вратити“ (1 Мојс. 3, 19), у Светом Писму Старог Завета редовно се говори о сахрањивању покојника у земљу, те се у јеврејском народу тако поступало кроз целу његову историју. И код осталих Семита покојници су сахрањивани, а и код многих других народа: Асираца, Вавилонаца, Персијанаца, Египћана, Скита, Келта, Кинеза, као и код Азтека и Инка у Северној и Јужној Америци.

Код неких других старих народа, уместо сахрањивања мртви су спаљивани: у Индији, Јапану, код Грка и Римљана, Трачана, Германа, од Словена: код Руса и Чеха.Но има доказа да је код тих народа првобитно било сахрањивање, па тек доцније дошло до спаљивања. Још стари латински писац и беседник, Цицерон о томе казује: „Мени се чини да је старији обичај сахрањивања, који је употребљен за Кира, по Ксенофонту, јер је предавано тело земљи“. За истинитост овог става говори и чињеница што су Римљани пред крај републике спаљивали своје мртве, али је код најстаријег племства продужен и надаље традиционални обичај сахрањивања. (…) Постојао је и трећи начин поступања са телима мртвих. Код неких народа у Индији остављана су она на посебним местима да их дивље птице разнесу: код Чукча и Самоједа у Сибиру одношена су на планинске врхове и излагана дивљим зверовима.(…) Вероватно да Законик цара Душана има у виду спаљивање вампира наређујући својим 20. чланом: „О гробовима. И људи који по гатању узимају (тела) из гробова те их сажижу, село које то учини да плати вражду. Ако ли на то буде дошао поп, да му се узме поповство“(…) Рекли смо да се у Библији, као о редовном поступку са телима умрлих помиње полагање у гроб. Ипак додајмо да се у Старом Завету помиње и спаљивање мртвих код Јевреја, али као казна за тешке преступе: Ко би узео жену и матер њезину – вели се у 3. књизи Мојсијевој – зло је, огњем да се спали он и она, да не буде зла међу вама (гл. 20, 14. )

У Светом Писму Новог Завета о спаљивању мртвих нема помена, говори се само о сахрањивању.Сам Спаситељ вели: „Остави нека мртви сахрањују своје мртве“ (Мт. 8, 22), помиње сахрану богаташа (Лк. 16, 22); после мученичке смрти сахрањују у земљу тело Светог Јована Крститеља (Мр. 6, 29), Светог Стевана архиђакона (Д. ап. 8, 2), Ананију и Сапфиру (Д. ап. 5, 7, 10); у гроб је сахрањено тело Господа Исуса. Од старих хришћанских писаца сахрањивање спомиње, поред Минуција Феликса, Тертулијан, који за спаљивање каже да не одговара хришћанима, јер је нечовечно, а на сахрањивање гледа као на милосрђе према умрлом.”Затим Блажени Августин: „Стога се не презиру и не одбацују тела умрлих, особито праведних и верних, чијим се органима и члановима, за свако добро, користио Дух Свети“.(…)

Све до краја XVIII в. сахрањивање је било код хришћанских народа свеопште. Појавом Француске револуције и њеним непријатељским ставом према хришћанству и свему хришћанском, долази до одлуке Директориума од 1797. г. да се сахрањивање мора заменити спаљивањем мртвих. Установом царства, ови су прописи обеснажени. Али на конгресима устаника из 1848. г. долази поново до захтева за увођење спаљивања. Ови се захтеви постављају не само у Француској него и у Немачкој, Италији, Енглеској и другим земљама, те се оснивају друштва присталица спаљивања мртвих, и подижу крематорији, посебне пећи за спаљивање мртвих.(…)

У Православној цркви сахрањивање упокојених у земљу држано је до најновијег доба. Мада се у Светом Писму и Старог и Новог Завета не говори директно против спаљивања, али је вековном праксом, сахрањивањем чланова и Старозаветне и Новозаветне Цркве, а особито тела Господа Исуса Христа, у свести православних сахрањивање добило хришћанско обележје, а на спаљивање се гледало као на незнабожачки обичај. Свакако да мишљење оних који сматрају да је Црква заузела став против спаљивања зато што се оно противи догми о васкрсењу мртвих, нема никаквог основа, као што је говорио још Јевсевије Кесаријски.Тела многих Светих су спаљена, но то не значи да Бог неће бити кадар да и њих васкрсне у последњи дан, нити су тиме изгубили нешто од своје светости.(…)

Негативан став према спаљивању људских тела Православна црква, дакле, има „не зато што Бог није у стању да васкрсне и умрло, и спаљено, и поједено и било на који начин уништено тело. Јер је моћан Бог да из праха сабере и васкрсне свако тело људско, као што је моћан био и да га из небића створи…“, него „између осталога и зато што нас поступак кремирања браће своје враћа уназад у тамне векове незнабожачког мрака… и новог незнабоштва, Хитлера и његових слугу, у Аушвицу, Дахау или Јасеновцу“.(…)

Митрополит Антоније (Храповицки), поглавар Руске Заграничне Цркве, у свом писму патријарху Варнави од 24/6. маја 1932. г., о становишту према спаљивању мртвих вели: „Стари хришћани погребавали су своје мртве, насупрот обичају незнабожаца који су их спаљивали… Опело над телом умрлих у оним случајевима кад се од раније зна да неће бити предани земљи, него огњу, било би једнако сагласности на нарушавање благочестивог обичаја, примљеног у Цркви од почетка хришћанства. Стога ја лично никад не бих благословио такво опело, и сматрам да ће се наш Сабор сагласити са мојом тачком гледишта“.(…) Сабор, под А. С. бр. 4/зап. 65, од 11/24. X 1928. г., донесе ову одлуку: „Православна црква – верни чувар учења Светог Писма и Светог Предања – не може својим верним дозволити спаљивање мртвих и при томе никаквог црквеног учешћа православног клира, како при акту самог спаљивања, тако и после њега при сахрани пепела сажеженог покојника. Учешће православног свештеника могао би у таквом случају дозволити надлежни епископ само онда ако је покојник сажежен не по својој наредби, већ по жељи његових рођака и других лица, или услед каквих искључивих прилика. Ако је спаљен по својој вољи, ускратити му све; ако је спаљен против његове воље, дозволити му све“. Током 1928. г., Свети Архијерејски Синод доставио је свима епархијским архијерејима ову одлуку. Из овог предмета, у архиви Светог Архијерејског Синода, види се даље да је Сабор поновио ову одлуку од речи до речи на питање једног свештеника из иностранства 1953. г. Исти такав став Сабор је заузео 1967. године: „По питању учешћа свештеника при сахрани кремираних лица, остати при већ постојећим одлукама Св. Архијерејског Сабора А. С. бр. 4/зап. 65 из 1928. и А. С. бр. 3/зап. 74 из 1953. године“. Идуће, 1968. године, председник Интернационалног савеза за спаљивање мртвих, из Стокхолма, упутио је писмо Светом Архијерејском Синоду интересујући се да ли је Српска православна црква ублажила свој став, попут Римске, с обзиром да се због повећања градова кремација уводи у многим земљама. Свети Архијерејски Синод, исте године, под бр. 1245, одговорио је да наша Црква остаје и даље при одлуци А. С. бр. 4/зап. 65 од 24. X 1928. г. Према свему што је речено, у питању кремирања, као и могућности вршења опела од стране православног свештенства, над телом које ће се кремирати, Српска православна црква има јасно одређен став. Ако се православни хришћанин кремира мимо своје воље, свештеник му може одржати опело пре кремирања, али не у крематорију, него или у цркви и капели, или у дому. Може то учинити и над урном са његовим пепелом, или на месту где је она постављена. После извршеног опела, могу му се чинити помени и парастоси у прописане дане, и на Задушнице, а такође вадити за њега честице и помињати га на проскомидији и на Литургији кад је то прописано. Ако је спаљен по својој жељи, ништа од овога не може му се вршити.”

Тако је говорио патријарх Павле.

ОДНОС ПРЕМА ПОКОЈНИКУ: ДАНАШЊИ ЗАПАД

На савременом обезбоженом Западу сахрањивање је већ одавно почело да губи  дубоко поштовање према покојнику које је било карактеристично за хришћанску цивилизацију. Др Зоран Милошевић у једном тексту, објављеном у часопису „Печат“ 2019, о томе пише:“На Западу традиционалне сахране постају привилегија богатих. Последњих година само у САД, Канцеларија за сахране подигла је цене за 2,5 пута. Слично је и у Европској унији. Због штедње све више Американаца и Европљана бира најјефтинију варијанту – кремацију, што значи, између осталог, да пепео покојника предају узгајивачима гљива или цвећа ради обогаћивања земље, односно стварања хумуса. Због тога се бројни Американци и Европљани, не само религиозни људи и свештеници, питају да ли ова тенденција не руши достојанство и живих и преминулих?(…)

Објашњење ове појаве није сложено. Напротив. Погребне услуге су неопходне, као храна и кров над главом. Због тога погребне агенције постојано подижу цене, схватајући да рођаци преминулих, у тим тешким тренуцима, морају нешто да ураде с покојником, при чему прихватају цене сахране као неупитне. Власници погребних агенција према родбини покојника немају милости и финансијски „деру“ ожалошћене.

Када је почела да умире генерација „вундеркинда“ (из 1960-их година), очекивало се да ће се конкуренција међу погребницима повећати и цене пасти. Међутим, тако нешто се није догодило. Тренутно просечна сахрана у САД кошта 8.000 долара, у шта није урачуната цена гробног места. То је просечна цена за САД, али у појединим градовима је далеко већа. На пример, у Њујорку, Вашингтону и Сан Франциску најјефтинија сахрана (или како погребници кажу „пакет погребних услуга“) износи 10.000 долара.

Слично је и у Енглеској. Последњих 10 година цена сахрана је порасла за 80 одсто, тако да просечна цена традиционалне сахране износи од 3.500 до 5.500 фунти, што је за већину становника Британије цена коју не могу да плате.(…) У том смислу сиромашни су прво почели да прибегавају кремацији, јер је последњу деценију била два пута јефтинија од класичне сахране. Тренутно више од половине Американаца и више од трећине Британаца бира кремацију покојника. Ипак, цене кремације су почеле да расту и 2018. изједначиле су се са ценом традиционалне сахране. Истовремено појавили су се и нови начини „решавања посмртних остатака покојника“.

Наиме, становништво уместо да од Владе тражи да регулише цене погребних услуга почело је да само проналази најчудније начине сахране. Најпопуларније је тренутно „сејање праха покојника“ на друштвеном земљишту (што је законски могуће, уколико не штети екологији). Уместо да рођаци преминулог потроше хиљаде долара на споменик, гробно место и сахрану, предузеће са симболичним именом „Збогом“ (Vale), за свега 545 долара, нуди „специјалну еколошку сахрану покојника тако што их предаје брзом разлагању у земљи“. Шта то значи – није тешко одгонетнути.

Деј Рим Ли, модерна уметница, како се рекламира, у том циљу предлаже да се на телима покојника узгајају гљиве. Развила је технологију којом гљиве израсту кроз тело чиме обезбеђују брзо и еколошки чисто разлагање покојника. „Уметница“ са задовољством заинтересованим људима и медијима демонстрира како ствара покров од гљива, чак и на свом телу, тако што гљиве храни одрезаном косом и одсеченим ноктима.

Холандска фирма „Ковчег у кутији“ почела је продаје „ковчеге“ на расклапање у које се стављају остаци покојника, а кад се склопе код куће, личе на неки комад Икеа намештаја. Према жељи и у складу с маштом корисника, ови „ковчези“ се могу и украшавати, при чему је пепео покојника с вама у кући.

Катарина Спајд са Универзитета Масачусетс патентирала је специјални уређај попут оних који су се раније користили на фармама за решавање остатака угинулих животиња. Уређај је напуњен опиљцима и азотом и у њега се смешта тело покојника, и када се укључи, тело се разложи „на саставне делове“, тачније добије се прах сличан оном из крематоријума.”

Тако на Западу. Тако, и све више, код нас.

ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА ТЕЛУ

Очито је: процес обезбожења, који је на Западу достигао скоро кулминацију, довео је до потпуне промене односа према сахрањивању. Православни народи, са своје стране, треба да узнастоје да сачувају свој однос према упокојенима у Господу. Тај однос се заснива на чињеници да је Бог Који је постао Човек, пре но што је васкрсао у мртвих, почивао у гробу, да су Његовом телу указане свев погребне почасти, и да су мошти светих, диван доказ свеопштег васкрсења, достојне поштовања као и свете иконе.

И да поновимо Символ вере: ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА. АМИН.

1. https://etno-institut.co.rs/storage/625/61af715d88f99_Plamena-tela.pdf

ПРИРЕДИО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак НА ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ 2026: ВАСКРСЕЊЕ И КРЕМАЦИОНИЗАМ се појављује прво на ИСКРА.

Последњих месеци је на друштвеним мрежама на себе скренуо пажњу млади Роман (Роман Ралф Адлер, на мрежама Roman World), Британац који се са породицом преселио у Русију. Роман прави занимљиве, духовите и интелеигентне кратке видео садржаје које увек почиње са „Ја сам Британац, али живим у Русији“, и на енглеском језику са руским титлом представаља различите аспекте живота у својој новој земљи, обилазећи продавнице и поредећи цене производа са онима и Британији, представљајући руска јела, поредећи, заједно са нешто старијим Американцем који живи у Русији, амерички и британски изговор енглеског језика и слично.

Популарност његовог интернет садржаја је довела до тога да почне да држи часове енглеског језика, али је, како се то може очекивати, привукао и један број „хејтера“. Његови садржаји, наиме, сведоче о томе како је живот у Русији нормалан, како су продавнице пуне разноврсне робе, често и западњачког порекла, како су цене повољне, људи пријатни, а институције и службе сасвим добро функционишу. Оно што је занимљиво, али за нас свакако не и неочекивано, је што је то сметало веома малом броју гледалаца из западних земаља, који су на ово углевном гледали као на својеврсно откровење и ретко су показивали било какав одијум, већ пре радозналост, добронамерност и симпатију, али је сметало одређеном броју Руса, међу којима, рекло би се, доминирају средовечне женске особе.

Тако су „хејтери“ овог дечака почели да оптужују да је он заправо Рус из Русије који се само претвара да је Британац, па чак и то да су он и његови садржаји производ вештачке интелигенције. Просто им је било невероватно да је један Британац могао да се пресели у Русију, и то у овом периоду, када рат и „озлоглашеност“ ове земље траје већ годинама, а да због тога није зажалио и да му је ту сасвим добро.

Роман, наиме, што се види и п имену, заиста има руско порекло, по мајци, која је Рускиња, али одрасла и цео живот живела у Лондону. Она је очито, што опет видимо и по дечаковом имену, држала до свог руског идентитета, али је цео живот провела у Британији, где јој је рођен и син. Из Лондона су, како је Роман објаснио, неко време планирали да оду (комплетна породица, са оцем Британцем), пре свега због изузетно скупог живота, небезбедности, па чак и лоших временких прилика, и за Русију се нису одлучили одмах, па чак и кад јесу, кренули су да пробају и да се врате назад ако им се не буде свидело.

Роман у својим видео садржајима непосредно сведочи колико је живот у Русији јефтинији, чак и када се узме у обзир сразмера примања и трошкова, колико је мирнији и безбеднији, док су људи знатно дружељубивији и пријатнији, без одијума према странцима. Због прозивки је чак пуштао снимке уличних нереда у Лондону, како би уверио „неверне Томе“ да живот у Британији није рај како га замишљају поједини у Русији. Поређење цена у супермаркетима или цена станова (од 450 долара у Русији, до 3000 долара за сличан стан на солиднијој локацији у Лондону) је оставило изузетан утисак на гледаоце са Запада.

Укратко, гнев неких Руса према овом веома симпатичном и изузетно интелигетном дечаку очито долази од њихове жеље да ућуткају и обезвреде свакога ко тврди да живот у Русији за било кога и у било ком аспекту може бити бољи, па чак у једнак, ономе на Западу. Нама је сасвим лако да препознамо тај коплекс ниже вредности који их је уверио како је дозвољено критиковати само своју земљу и њој сличне, а никако супериорни Запад. Како у Русији (и Србији) не може бити ничега доброг, осим евентуално онога увезеног са Запада, али и то може бити само другоразредна копија. И да постоји само малобројна, пробрана елита, која из се из неког разлога издваја из масе свијих бесловесних сународника, и која у таквом окружењу неизбежно пати, јер нити већина жели да се с њима саобрази, нити да их пусти да беспоговорно владају и одређују како сме и како мора да се живи.

Романова активност је само још једна потврда како смо нама „незападњацима“ проблем ми сами, наш комплекс ниже вредности, који западне земље и те како умеју да искористе за остварење својих интереса. Потребно је радити на развоју економије и технологије, укључујући и наоружање, али пре свега је потребно радити на свом самопоуздању, самосвести, саморазумевању, у крајњој линији – самоприхватању. То не значи одсуство критике, саморефлексије и жеље за напретком, али је једина шанса да се избавимо из канџи све ровитијег геоолитичког противника, како се заједно с њим не бисмо строварили у бездан или чамотињу најнижег материјално оријентисаног живота и како бисмо себи дали дозволу за развој својих најбољих потенцијала. Ону дозволу коју ни од кога другога нећемо добити, јер нико осим нас самих не би смео да нам буде ни законодавац ни судија.

Чланак Владимир Коларић: РОМАН ПРОТИВ РУСКИХ АУТОШОВИНИСТА се појављује прво на ИСКРА.