© РТ Балкан

Иако су пре првог доласка у Србију знали понеку песму, попут „Тамо далеко“, четверац из Русије каже да су за три дана „Кустендорф класика“ већ пронашли српско-руски језички модел, на ком савршено комуницирају. Дању једни другима свирају традиционалну музику и своје композиторе, ноћу вежбају коло. Наизглед кратко дружење изродило је чак и нове музичке ансамбле.

Георгиј Масљук, соло певач из Санкт Петербурга, стидљиво нам је признао да се са српским вршњацима упознао тако што се узверао, штоса ради, на терасу њихове кућице на којој су седели. Кроз смех додаје да пријатељство која тако почне – мора да траје.

„Упознали смо се српским гитаристима, они су нама свирали понешто од своје традиционалне музике, а ми смо узвратили нашом музиком. И атмосфера и традиција и нарав – све овде нам је толико блиско, нама Русима“, каже Масљук.

Иван Бачков је из Јамало-Ненецког аутономног округа и свира трубу. Он је одушевљен симфонијским оркестром „Кустендроф“ као и свим музичарима које је фестивал окупио. Каже да планира у будућности да свира на некима од њих и додаје да су Срби јако отворени, весели и дружељубиви.

„Иако разлике постоје, наше културе су ипак сличне. Имам сјајне утиске о Србији, о људима. Сви су јако ведри, добри и пуни живота“, каже Бачков за РТ Балкан.

Арина Перфирјева са Оренбуршког државног института уметности „Л. и М. Ростроповичи“ каже да је њен инструмент глас.

„Дивно је бити овде, атмосфера је чудесна, доброћудна, бајковита. Осећа се хармонија и спокој, а сам фестивал је одскочна даска за нас музичаре. Са музичарима из Србије дружимо се већ два дана, и чини ми се да смо већ постали браћа. Учимо их руски, они нас српски, помало се помажемо енглеским – весело је јако. Мислим да је одлична идеја била организовати сусрет два народа. Свакако да музика и уметност немају националност, сјајно је да су два братска народа заједно у једном оваквом музичком савезу“, каже Перфирјева.

Пијаниста Богдан Паљчиков, са Московског државног колеџа, каже да му се у српској класичној музици допада оно што налази и у руској – љубав и присуство народних, старих мотива.

„Много ми се свиђа овде. Свиђа ми се што постоје неке сличности између Срба и Руса. Много ми се свиђа ово братство међу народима. Осећам се као код куће, као да сам у посети код пријатеља“, напомиње.

Како додаје, пре посете Мећавнику знао је пар народних песама из Србије, попут „Тамо далеко“ и филмова и музике Емира Кустурице, али је ово прилика да чује за српске музичаре и композиторе.

„Кустендорф“ и Мећавнк су још једном показали да су српско-руске везе дубоке, интуитивне и тврђе од покушаја да их сруше они којима су трн у оку.

Чланак Руски учесници „Кустендорф класика“: Руси и Срби браћа – током дана свирају, увече уче коло се појављује прво на ИСКРА.

Стефанија Поспехина, млада музичарка из Русије победница је овогодишњег, 13. по реду Кустендорф Класика који је вечерас завршен на Мећавнику. Њој је на затварању фестивала уручена прва награда – Златна Матрјошка.

Другу награду фестивала и Сребрну Матрјошку добио је Богдан Паљчуков, а трећу награду и Бронзану Матрјошку – Трио Кио.

Специјалну награду фестивала за најбоље извођење дела Чајковског добио је Василиј Соколовски, награду за најбоље извођење дела Прокофјева – Тимофеј Ткаченко. Ана Перфирјева добила је награду за најбољи женски вокал, специјалну награду за мушки глас Георгиј Масљуков, а специјална награда за најперспективнијег извођача дувачких инструмената припала је Данилу Пискунову.

Три дана у којима је на Мећавнику слављена уметност, слављена музика, фестивала на коме се већ тринаест година срећу млади музички таленти и њихови старији, искусни колеге, завршена су вечерас концертом за памећене на коме су учествовали хор Колегијум Музикум и КУД Севојно.

„У времену које није склоно култури уметник остаје онај који има способност да види невиђено. Бенедето Кроче рекао је да све уметности теже да буду као музика, а ја могу да потврдим да је идеја уметности жива и да ће победити смутна времена у којима живимо. Сцена биоскопа „Проклета авлија“ омогућила је младим уметницима да по 13. пут ту идеју и потврде. И оно што је изузетно важно јесте да је полазна тачка сваке уметности радост било да је изражена веселим или тужним тоновима њен ефекат је увек радост зато и верујемо да ће уметност преживети у будућности а ми се трудимо да будемо једна тачка која ће на том путу помоћи. Лакше је оторити него затворити фестивал али ево овај је затворен“, рекао је вечерас Емир Кустурица на затварању 13. Кустендорф Класика.

Фестивал „Кустендорф класик“, који се одржава у етноселу Мећавник на Мокрој Гори, заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром група“.

Чланак Кустурица на Мећавнику затворио 13. Кустендорф Класик: И даље уметност живи, победиће смутна времена се појављује прво на ИСКРА.

Весела група од дванаесторо деце из београдске музичке школе „Ватрослав Лисински“ представила је своје умеће у оквиру ревијалног дела „Кустендорф класика“ на тераси Дрвенграда, у атмосфери која, како истиче њихов професор, не оптерећује формалностима, већ им пружа осећај оправе слободе у којој могу да искусе и заволе извођачку делатност.

Ђаци из „Лисинског“ чести су гости на „Кустендорф класику“, а поједини њихови професори, попут професора хармонике Луке Лопичића, некада су и сами били такмичари и извођачи на сцени биоскопа „Проклета Авлија“.

Овогодишња група, коју са осталим менторима прати и професор Лопичић, шаренолика је и по инструментима које свира и по узрастима. Ипак, истиче њихов професор – они дишу као једно.

„‘Кустендорф класик’ је место осмеха, већ два дана како смо овде деца су насмејана и ведра. Чак и радни део наше посете пролази у крајње опуштеној атмосфери. Управо на томе искрено захваљујем професору Кустурици и целој организацији на јединственом догађају у целој нашој земљи“, наглашава Лопичић у изјави за РТ Балкан.

„Кустендорф класик“ не траје само три дана годишње, него се наставља кроз познанства и пријатељства стицана током тринаест година његовог трајања, напомиње наш саговорник.

„Свака прилика за сусрете за вршњацима из музичког света је непроцењива, посебно када је реч о младим музичарима из Русије, земље која носи тако велики ниво културе и уметности“, каже професор.

Директна последица сусрета младих спрских и руских музичара су ђачке и студентске размене, које се дешавају у оба смера. Професор додаје и да је посебно значајно педагошко и програмско искуство музичких школа и академија у Русији, које је јединствено у свету и самим ти различито и од оног у Србији.

„Наша вертикала је уметност кроз који стремимо Богу, а хоризонтала су загрљаји на нашим сусретима“, истиче професор.

Коментаришући данашњицу, која из „центара зла на најперфидније начине покушава да нас одвоји од Бога, нас самих и заједнице“, професор Лопичић подсећа да су свети оци православне цркве сугерисали на „крстоликост човекове природе“ и додаје да је то оно што се на чудесан начин испуњава кроз музику и фестивалска дружења, попут овога на Мећавнику.

„Верујем и надам се да лепота хоће спасити свет“, закључује Лопичић.

Чланак Професор Лопичић о „Кустендорф класику“: Лепота ће спасити свет (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Фестивал „Кустендорф класик“ од оснивања се одржава уз подршку групе „Гаспром“ и представља изузетно вредно искуство за младе музичаре, изјавила је Јарина Сугакова, руководилац програма социјалних инвестиција „Родни градови“ компаније „Гаспромњефт“.

„Веома нам је важно да живот у сферама наше делатности буде комфоран и просперитетан, да талентовани имају могућности и перспективе за самореализацију. За 13 година, ‘Кустендорф класик’ израстао је од конкурса младих музичара у посебан међународни простор који окупља уметнике различитих нивоа и различитих генерација. За младог извођача, путовање на ‘Кустендорф класик’ представља невероватно вредно искуство“, изјавила је Сугакова.

Према њеним речима, „Кустендорф класик“ је место на коме може да се разговара, затражи савет и добије повратна информација. Ове године, уз подршку групе „Гаспром“, овде су допутовали млади музичари из Ханти-Мансијска, Оренбурга, Тјумења и других градова.

„Важно је не само приметити таленат, треба му дати могућност да се развија, да изађе на сцену, да се састане са успешним професионалцима и да види свој наредни корак“, поручила је Сугакова.

Чланак Сугакова за РТ Балкан: „Кустендорф класик“ представља невероватно искуство за младе извођаче (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

„Нека нам је Бог на помоћи!“

Овим речима, поруком тако пригодном тешким временима у којима живимо, вечерас је на Мећавнику Емир Кустурица свечано отворио 13. по реду Кустендорф Класик, фестивал класичне музике који годинама спаја афирмисане светске уметнике и младе музичаре којима Мећавник пружа јединствену прилику да наступају, уче и размењују искуства са врхунским професионалцима.

„Ми се сада налазимо у времену када можемо да бирамо живот који се налази између парадигме Замјатина, Хакслија и Орвела, који су дефинисали нашу садашњост. Али то време никада не може бити испуњено сто одсто оним што су они мислили када су писали своје романе. Орвел је писао о апсолутној контроли, Хаксли о комфору и финим методама да нас успавају и да се одрекнемо културе, а Замјатин о врсти колективизма која потпуно поништава индивидуалност“, подсетио је вечерас на Мећавнику Кустурица отварајући овај јединствени фестивал.

Одговарајући на питање где је данас музика а где уметност уопште, каква је њена позиција ако нам је будућност црна као што су је ови писци предвиђали, Кустурица је подсетио на догађај из 18. века.

„Утолико је необично важно да се присетимо једног догађаја из 1717. године. Петар Велики је отпутовао у Француску, у град Ремс, и тражио да га одведу у просторију где су крунисани краљеви и краљице. Он је захтевао да му покажу оно што је било изложено у једној од просторија. Тамо је стајала једна мистична књига – књига коју нису разумели, писана језиком који им је био потпуно непознат. Та књига је донесена у XI веку, у време када се руска царица Ана удала за тадашњег француског краља. Било је то пет векова касније, а Јеванђеље, писано на црквенословенском и ћирилицом, за Французе и француског краља представљало је мистичну књигу. Петар Велики је узео књигу и рекао: „Ово су наша Јеванђеља.“ И почео да чита“, испричао је Кустурица.

Говорећи о данашњем времену Кустурица је нагласио да када  говоримо о покушају отказивања културе и када говоримо о покушају ликвидације културе, ми говоримо о једној немогућој мисији.

„Када су на Истоку писали на црквенословенском, на Западу су веровали у мистичну димензију света. Данас, како је могуће отказати руску културу када је она део еволуције европске културе и када она представља део те еволуције још од XI века? Ко су млади музичари које је данас овде са нама? Да ли је уопште могуће велике композиторе и велике музичаре поделити по националној основи, по националној бази?“, упитао је Кустурица.

За Кустурицу, Кустендорф Класик је реализација „идеје великог и малог. На Мећавнику су заједно „Газпром“, који је једна од највећих компанија на свету, и Мећавник који је најмањи град на свету.

„И због тих разлика мислим да постоји будућност у којој ћемо заједно откривати нове таленте и нове идеје. И упркос тим разликама, у нама је свест о будућности у којој, без обзира на место, будемо откривали нове таленте“, закључио је Кустурица.

Публику у препуној сали Мећавника поздравила је и Јарина Сугакова шефица Управе за друштвене инвестиције Гаспром Њефта.

„Постоје места на којима се живот осећа нарочито интензивно. Мислим да је Дрвенград једно од таквих места. Овде се на невероватан начин спајају природа, човек и уметност и, наравно, музика. Музика је заправо веома налик на живот. У музици постоји и радост и узбуђење и тишина, ту су и живот и смрт и растанци. Исто тако човек седне за клавир, узме виолину и осећа живот“, рекла је Сугакова.

Она је изразила огромну захвалност Емиру Кустурици који „на неки начин одавно прераста своје филмове“ и на „прекрасном фестивалу који промовише младе музичаре“.

„Гаспром“ подржава  Кустендроф Класик од оснивања, већ 13. година, са Емиром Кустурицом стварамо младим музичарима услове за развој и помажемо им да постану што бољи. Веома је симболично и што је главна награда Матрјошка и у тој награди може се видети веза међу словенским културама и идеја континуитета. Стари мајстори преносе искуство млађим генрацијама“, рекла је Сугакова.

После церемоније свечаног отварања, вечерас је на Мећавнику концерт одржао један од најбољих младих виолончелиста данашњице, Нарек Акназарјан, који се публици Мећавника по први пут представио у двострукој улози, као солиста и диригент.

Фестивал „Кустендорф класик“, који се одржава у етноселу Мећавник на Мокрој Гори, заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром група“.

Чланак На Мећавнику отворен 13. Кустендорф Класик; Кустурица: Како је могуће отказати руску културу се појављује прво на ИСКРА.

(Мећавник) Фото: М. Цветковић

Мећавник ће од данас, 27. августа, поново постати место сусрета врхунских музичара, младих талената и великих дела класичне музике.

Тринаесто издање фестивала „Кустендорф класик“ трајаће до 29. августа, а током три фестивалска дана публику очекују концерти истакнутих уметника, наступи младих музичара из Србије и Русије, такмичарски програм и предавања посвећена музици и култури.

Фестивал „Кустендорф класик“, који се одржава у етноселу Мећавник на Мокрој Гори, заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром група“.

И ове године фестивал ће спојити афирмисане светске уметнике и младе музичаре којима Мећавник пружа јединствену прилику да наступају, уче и размењују искуства са врхунским професионалцима.

Свечано отварање фестивала биће данас од 20 часова. Фестивал ће отворити оснивач Емир Кустурица, а затим ће концерт одржати један од најбољих младих виолончелиста данашњице, Нарек Акназарјан, који ће се публици Мећавника по први пут представити у двострукој улози, као солиста и диригент.

Друго фестивалско вече, 28. августа, биће у знаку звезда у успону и великих дела симфонијске литературе. Наступиће флаутисткиња Елен Вирабјан, која је представљала Јерменију на овогодишњој Евровизији младих музичара и освојила треће место и водећа млада виолинисткиња из Србије, једна од најперспективнијих уметница своје генерације, Јана Јаковљевић.

За диригентским пултом наћи ће се Раде Пејчић, који ће предводити Симфонијски оркестар „Кустендорф“.

Завршног дана фестивала, 29. августа, наступиће награђивани Академски хор „Collegium Musicum“, под диригентским вођством Драгане Јовановић. Collegium Musicum је најеминентнији хор у Србији, који је до сада одржао више од 3.000 концерата широм земље и света и освојио бројна међународна признања.

У такмичарском делу фестивала наступиће 24 младих музичара из Србије и Русије. О добитницима награде фестивала „Златна матријошка“ одлучиваће међународни жири који чине диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области, др ум. Слободан Герић, декан Факултета музичке уметности у Београду, и награђивана пијанисткиња Рита Кинка, редовни професор клавира на Академији уметности у Новом Саду.

Фестивалски програм традиционално ће бити обогаћен и сусретима са стручњацима из света музике и културе. У суботу, 29. августа, предавање на тему „Музика у медијима: креативност, контекст и технологије“ одржаће др Николета Дојчиновић, теоретичарка уметности и медија, дугогодишња телевизијска и радио-уредница, водитељка и новинарка РТС-а, са богатим искуством у области музике и културе.

У додатном програму наступиће и ученици Школе за музичке таленте из Ћуприје, као и музичких школа „Ватрослав Лисински“ и „Даворин Јенко“ из Београда. Публика ће имати прилику и да погледа филм „Нови Вавилон“, за који је музику компоновао Дмитриј Шостакович.

Тродневни програм биће заокружен свечаном доделом фестивалских награда „Златна матријошка“.

„Кустендорф класик“ већ тринаест година гради простор у којем се сусрећу искуство великих уметника и енергија нових генерација. На Мећавнику млади музичари добијају прилику да први пут наступе на високом професионалном нивоу, упознају мајсторе уметности и размене искуства са вршњацима из других земаља. За многе од њих управо тај сусрет може постати важан корак на путу ка професионалној музичкој каријери.

Чланак Данас почиње „Кустендорф класик“: Мећавник постаје место сусрета врхунских музичара и музике се појављује прво на ИСКРА.

Мећавник ће од сутра, 27. августа, поново постати место сусрета врхунских музичара, младих талената и великих дела класичне музике.

Тринаесто издање фестивала „Кустендорф класик“ трајаће до 29. августа, а током три фестивалска дана публику очекују концерти истакнутих уметника, наступи младих музичара из Србије и Русије, такмичарски програм и предавања посвећена музици и култури.

Фестивал „Кустендорф класик“, који се одржава у етноселу Мећавник на Мокрој Гори, заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром група“.

И ове године фестивал ће спојити афирмисане светске уметнике и младе музичаре којима Мећавник пружа јединствену прилику да наступају, уче и размењују искуства са врхунским професионалцима.

Свечано отварање фестивала биће сутра од 20 часова. Фестивал ће отворити оснивач Емир Кустурица, а затим ће концерт одржати један од најбољих младих виолончелиста данашњице, Нарек Акназарјан, који ће се публици Мећавника по први пут представити у двострукој улози, као солиста и диригент.

Друго фестивалско вече, 28. августа, биће у знаку звезда у успону и великих дела симфонијске литературе. Наступиће флаутисткиња Елен Вирабјан, која је представљала Јерменију на овогодишњој Евровизији младих музичара и освојила треће место и водећа млада виолинисткиња из Србије, једна од најперспективнијих уметница своје генерације, Јана Јаковљевић.

За диригентским пултом наћи ће се Раде Пејчић, који ће предводити Симфонијски оркестар „Кустендорф“.

Завршног дана фестивала, 29. августа, наступиће награђивани Академски хор „Collegium Musicum“, под диригентским вођством Драгане Јовановић. Collegium Musicum је најеминентнији хор у Србији, који је до сада одржао више од 3.000 концерата широм земље и света и освојио бројна међународна признања.

У такмичарском делу фестивала наступиће 24 младих музичара из Србије и Русије. О добитницима награде фестивала „Златна матријошка“ одлучиваће међународни жири који чине диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области, др ум. Слободан Герић, декан Факултета музичке уметности у Београду, и награђивана пијанисткиња Рита Кинка, редовни професор клавира на Академији уметности у Новом Саду.

Фестивалски програм традиционално ће бити обогаћен и сусретима са стручњацима из света музике и културе. У суботу, 29. августа, предавање на тему „Музика у медијима: креативност, контекст и технологије“ одржаће др Николета Дојчиновић, теоретичарка уметности и медија, дугогодишња телевизијска и радио-уредница, водитељка и новинарка РТС-а, са богатим искуством у области музике и културе.

У додатном програму наступиће и ученици Школе за музичке таленте из Ћуприје, као и музичких школа „Ватрослав Лисински“ и „Даворин Јенко“ из Београда. Публика ће имати прилику и да погледа филм „Нови Вавилон“, за који је музику компоновао Дмитриј Шостакович.

Тродневни програм биће заокружен свечаном доделом фестивалских награда „Златна матријошка“.

„Кустендорф класик“ већ тринаест година гради простор у којем се сусрећу искуство великих уметника и енергија нових генерација. На Мећавнику млади музичари добијају прилику да први пут наступе на високом професионалном нивоу, упознају мајсторе уметности и размене искуства са вршњацима из других земаља. За многе од њих управо тај сусрет може постати важан корак на путу ка професионалној музичкој каријери.

Чланак Сутра почиње „Кустендорф класик“: Мећавник постаје место сусрета врхунских музичара и музике се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Цензура је типичан начин реаговања Запада, ту више неће бити никаквих изузетака. Изузетак ће бити само они које још нису стигли да забране, затворе, зауставе или скрену у неки поток који тече мејнстримом“, каже за Спутњик дугогодишњи главни и одговорни уредник НИН-а Слободан Рељић поводом гашења Јутјуб канала прослављеног редитеља Емира Кустурице.

Очигледно да емисије из Кустуричиног серијала „Мој живот“ представљају опасност по Колективни Запад и угрожавају слободу сваког појединцао и његово право да не мисли својом главом. Детаљи одрастања у Сарајеву, дневници снимања, сматрања о актуелним геополитичким дешавањима, размишљања о вери, филозофији, уметности и уопште живот прослављеног редитеља превише су субверзивни за човека данашњице, бар по мерилима Запада.

Новинар Слободан Рељић подсећа да је сам Кустурица још пре више од деценије говорио да свет улази у Трећи светски рат. Данас то многи говоре, али Кустурица потврђује на својој кожи.

Трећи светски рат јесте у току и све кулисе су пале. Американци више немају потребу да глуме да их интересује слободно мишљење, да их интересују различити приступи томе, да желе да сазнају шта други мисле. То је све била једна велика лаж. Ово није никакво изненађење и заправо је одјек њиховог губитка рата у Ирану. Сад кад губе све, сетили су се свега што треба да уклоне како би бар на тај начин извојевали неку победу, каже Рељић за Спутњик.

Глас који се далеко чује

За саме цензоре Кустурица је изузетно проблематичан јер је светски утемељен човек. Он није некакав локални пуцач на амерички интерес, већ његов глас има много већи утицај широм света, објашњава наш сагооврник.

Кустурица није усамљен. Он је део једног великог хора који критички говори о Америци и тај хор постаје све гласнији, већи, све утицајнији и успут мења све досадашње односе — економске, војне, политичке, међународне. Уколико остајемо при оном што је својевремо представљало вредност, онда можемо да се над оваквим потезом згражавамо, међутим, морамо да разумемо да су и те вредности најпре наметнуте са Запада. Нама је прво објашњено шта је то вредност, да би они сада исто то за шта су нас учили да је вредност – укидали.

Наћи ће Емир Кустурица начин да изрази своје мишљење, на овај или онај начи. Он је исувише велик да би га оваква ствар могла заузставити, закључује Рељић.

Кустуричин серијал ,,Мој живот“ можете погледати на сајту ,,Одиси“, бар за сада.

Чланак Слободан Рељић о цензурисању Кустурице: Редитељ је исувише велик да би га овако нешто зауставило се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Емисије Емира Кустурице у којима износи своја запажања о животу, уметности, политици, филозофији, где прича о свом детињству и невероватном животом путу, очигледно су, по мерилима Запада, превише субверзивне. Његов Јутјуб канал је угашен. Бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже за Спутњик да је у питању глобална срамота.

Цензурисање Кустурице далеко превазилази скандал, јер се пред нашим очима оживљавају дистопије описане пре много деценија у делима Џорџа Орвела, Олдуса Хакслија, Евгенија Замјатина и других писаца који су страховали од тоталитарне будућности и својим делима упозоравали на њу, каже бивши министар.

Мало је рећи да је у питању скандал. Ово је више од скандала. Ово је једна јавна, глобална срамота. И она представља напад на слободу мишљења, напад на слободног појединца, напад на интелектуалца који мисли независно, који није у главним токовима општих места која формирају западно јавно мњење. Ми смо се данас пробудили у једном свету који је отелотворење оних страхова и дистопија којих су се мудри људи прибојавали још половином прошлог века, па и раније, каже Вукосављевић за Спутњик.

Западно друштво, губећи моћ, губећи своју глобалну доминацију, губећи привилегије које је стекло вишевековном пљачком колонија, трговином робљем и бесомучном експлоатацијом, почиње да се копрца. Наш саговорник објашњава да је цензурисање Кустурице само одраз посустајања и замора једне предаторске цивилизације засноване на пљачки, отимачини, окупацији, колонијализму и ратовима. Цивилизацијски круг који је издигао Запад на место водеће светске структуре, обрнуо је свој круг и сада почиње период опадања.

Онемоћала цивилизација која губи глобалну доминацију, у страху од губитка једне вишевековне предности у односу на остатак света, посеже за грубим мерама цензуре, грубим потезима тоталитаризма и користи историјска искуства која јесу настала, поред осталог, у крилу те цивилизације, али су нестала са јавне сцене, да би се данас појавила на великој сцени као оживљавање старих принципа инквизиције.

Јесте лоше, али биће још горе

Цензурисање каквог је овде на делу није ништа друго до један вид инквизиторског поступања, прогона неистомишљеника. Та инквизиција је и даље у фази где се „само“ забрањује говор и јавно деловање, што је прослављени редитељ осетио на својој кожи, али наш саговорник је убеђен да нас не дели много од доношења одређених међународних прописа који ће санкционисати и на неке друге начине сва мишљења која западном наративу не одговарају.

На корак смо од стварања једног нормативног, законског оквира који ће различитим казнама санкционисати одређена мишљења. За сада су то забране „Икс“ налога, Јутјуб канала и сличних метода комуникације, али је то све једна залеђена боб-стаза која је стрма, води низбрдо и води у провалију у којој више нема чак ни симулакрума демократије у којем ми већ деценијама живимо.

Нестаће и последњи привид демократичности и остаће огољена сила, остаће једноумље, једноличне политичке доктрине и ставови. Преостаће само прогон свих оних који не мисле у складу са доминантном западном догмом, закључује Вукосављевић.

Емисије Емира Кустурице ,,Мој живот“ и даље можете погледати на сајту ,,Одиси“. За сада.

Чланак Владан Вукосављевић за Спутњик о цензури Кустурице: Ово је више од скандала, глобална срамота! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Западни естаблишмент је Емира Кустурицу подвргао третману каквом је својевремено подвргао једног другог генија из света уметности – Александра Солжењицина, каже за Спутњик новинар Љиљана Смајловић, поводом гашења Јутјуб канала прослављеног редитеља.

Кустуричин „Мој живот“ угашен је без упозорења, а његове емисије у којима дели запажања о свету, животу, уметности, где се налазе његови дневници снимања и личне приче о животним авантурама, одрастању у Сарајеву и путу који га је довео до Дрвенграда, очигледно су некоме засметале.

Смајловићева однос Запада према прослављеном редитељу пореди са оним кроз који је прошао и славни руски писац, Солжењицин.

Солжењицин је у Америци био обожаван док је критиковао Русију, а постао омражен када је у чувеном говору на Харварду, крајем седамдесетих, критичку оштрицу окренуо према Америци. Никада му нису опростили. То је био крај Солжењициновог „америчког сна“. Више им се није свиђао, ни „У првом кругу“, ни у „Одељењу за рак“. Е, тако се Запад разочарао и у нашег Емира Кустурицу. Славили су га, награђивали, као да су га они створили, а идила се завршила кад је поглед са нас окренуо ка њима, каже наша саговорница.

Она додаје и то да ово није прво „разочарење“ у Кустурицу, те да се својевремено нашао и на мети родног Сарајева.

Сећам се када се сарајевска чаршија најпре горко разочарала у Емира Кустурицу, много пре него што је рат у Босни уопште и почео. Заменик главног уредника „Ослобођења“ Мирослав Јанковић рекао је нашим муслиманским колегама „ви сте само бесни што ваша „икона“ носи нашу икону“. Кустурица носа нашу икону – своју икону и зато је јуче забрањен, закључује Смајловићева.

Емисије Емира Кустурице из серијала ,,Мој живот“, бар за сада, можете погледати на сајту ,,Одиси“.

Чланак Љиљана Смајловић о цензури Кустурице: То је наш Солжењицин! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Наш највећи живи песник Матија Бећковић ексклузивно за Спутњик прокоментарисао је западни покушај ућуткивања Емира Кустурице. Коментар погледајте у видео прилогу.

Подсетимо, западни цензори блокирали су у среду Јутјуб канал прослављеног српског редитеља Емира Кустурице „Мој живот“ са емисијама које се реализују у сарадњи са Спутњиком.

Кроз серијал „Мој живот“ који се емитује и на нашем порталу, Кустурица прича интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе. Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Матија Бећковић о западној цензури Емира Кустурице: Село гори а Јутјуб се чешља! /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Прослављени српски редитељ Емир Кустурица огласио се видео-поруком поводом блокаде коју су западни цензори увели за његов Јутјуб канал „Мој живот“, са емисијама које се емитују и на нашем порталу.

„Они не желе да неко не буде у том хору који пева песму у којој алгоритми само одражавају оно што желе ови гадови на врху, ти најбогатији људи на свету, плус обавештајне службе које се боре против источног блока или источног света, укључујући Азију“, рекао је Кустурица и додао да су само показали још једном да нема слободе у новој фази онога што он назива, последњом фазом капитализма.

Погледајте цело обраћање Кустурице:

Западни цензори блокирали су данас Јутјуб канал Емира Кустурице „Мој живот“ са емисијама које се реализују у сарадњи са Спутњиком.

Кроз серијал „Мој живот“ који се емитује и на нашем порталу, Кустурица прича интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе. Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Кустурица о укидању Јутјуб канала: Забранили ме јер нећу да певам у западном хору се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Shatokhina Natalia/news.ru

Редитељ Емир Кустурица изјавио је за РИА Новости да је затварање његовог Јутјуб канала механизам тоталитарног друштва, који се користи против њега јер је на страни Русије и руске културе.

„Уклањање канала је један од механизама тоталитарног друштва. То су ниткови, покварени људи и све најгоре што постоји“, рекао је Кустурица.

Он је додао да нису алгоритми у питању, већ људи који стварају алгоритме.

„Алгоритам не може да ме забрани без идеје неке обавештајне агенције да сам недобронамеран, јер кажем да је руска култура једна од највећих, ако не и највећа. И све што се дешава Русији је у суштини ствар западне агресије, а не руске агресије према Западу“, додао је српски редитељ.

Према његовим речима, ово је процес који је почео давно, када су тоталитарна друштва широм света почела да присвајају идеје демократије. Кустурица је навео пример Платоновог времена, када је „такође постојао сукоб између олигархије и народа који се борио за демократију“. Како истиче, ситуација је дошла до тачке у којој не може да се залаже за оно што је његов отац, партизан Мурат Кустурица, радио када се борио на победничкој страни у Другом светском рату.

„А сада све то мора бити одбачено, а Зеленски долази у Србију. Кога он представља? Он представља велики бизнис, ‘Блекрок’, све оне који су започели оружани сукоб још 2014. године. А не како га данас представљају“, додао је Кустурица.

Према његовим речима, оно што се објављује на Јутјубу подлеже тоталитарним механизмима контроле.

„Хвала Богу, постоји страна где се води одлучујућа битка за човечанство: Русија, цела Азија и сви они који су се ујединили и сада су на руској страни, а ја сам међу њима“, нагласио је српски редитељ.

Јутјуб је данас без објашњења обрисао Кустуричин канал „Мој живот“, где је објавио влог креиран на Спутњику Србија.

Кустуричин канал је имао приближно 34.000 претплатника и скоро 10 милиона прегледа. Од свог оснивања 2022. године, редитељ је тамо објавио 243 видеа. Кустурица је у објавама говорио о свом виђењу разних догађаја, као и о својим креативним плановима и омиљеним књигама. Према речима редитеља, његов влог је аутобиографски поглед на некога ко дуго живи и много тога је видео.

Чланак Кустурица: Уклањање мог канала на Јутјубу је механизам тоталитарног друштва се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Ekaterina Chesnokova /

Главна уредница РТ-а и медијске куће „Русија севодња“, чији је Спутњик део, Маргарита Симоњан, прокоментарисала је блокирање канала редитеља Емира Кустурице.

„Данас је Јутјуб обрисао канал мог блиског пријатеља, омиљеног редитеља, дивног музичара и сарадника Спутњика Србија — Емира Кустурице“, написала је Симоњан на свом Телеграму.

„Добродошао у клуб! Овде је топло, светло и муве не гризу“, додала је уредница РТ-а.

Западни цензори блокирали су данас Јутјуб канал прослављеног српског редитеља Емира Кустурице „Мој живот“ са емисијама које се реализују у сарадњи са Спутњиком.

Чланак Симоњан о укидању Кустуричиног канала на Јутјубу: Добродошао у клуб! се појављује прво на ИСКРА.

© Antonio Ahel/ATAImages

Западни цензори блокирали су данас Јутјуб канал прослављеног српског редитеља Емира Кустурица „Мој живот“ са емисијама које се реализују у сарадњи са „Спутњиком“.

Кроз серијал „Мој живот“, Кустурица прича интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе и прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Правила налажу да се канал на Јутјубу може угасити због приговора корисника на видео садржај и након три узастопна упозорења у року од 90 дана, канал се аутоматски гаси. Како су навели из „Спутњика“ ни редакција ни Емир Кустурица, нису добили никакво упозорење, нити обавештење.

Ово није први случај да „демократски“ Запад цензурише руске медије и све који се противе њиховом виђењу света.

Од почетка Специјалне војне операције у Украјини, канали повезани са РТ и „Спутњиком“ блокирани су у Европи и САД.

Чланак Цензура на делу: Емиру Кустурици укинут Јутјуб канал се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Ексклузивно објављујемо нову епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Први пут се емитују кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице „Чуружанка“ који приказују атмосферу иза камере – како се кроз дружење на сету рађају и филм и успомене.

Прва клапа филма, који се и снима на обалама Тисе код Чуруга пала је почетком јуна, чему је присуствовала и екипа Спутњика.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Први кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице /четврти део/ се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Кустурица: Разговори са оцем се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Vladimir Astapkovich

Завршетак фестивала документарног филма „РТ док: Време наших хероја“ поклопио се са рођенданом славног српског редитеља, Емира Кустурице. Међу окупљеним новинарима, пријатељима и званичницима Руске Федерације, Кустурица је на поклон примио слику са ликом Петра Великог, која му је уручена у име манифестације ,,Дани Ермитажа у Београду“.

Амбасадор Руске Федерације такође је честитао рођендан српском редитељу, а ватромет је обасјао небо изнад Мокре горе.

,,Поштовани господине Кустурица, примите моје искрене честитке поводом Вашег рођендана! Искрено ми је драго што Вашим залагањем, талентом и бројним успешним пројектима радите на учвршћивању братских односа између народа Русије и Србије. Заиста високо ценим сарадњу са Вама и радујемо се њеном наставку у будућности. Дозволите, драги Емире, да Вам искрено пожелим јако здравље, нове уметничке успехе, радост и надахнуће“, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Кустурица је поклон примио на главном тргу у Мећавнику, одмах испред цркве Светог Саве, окружен интелектуалцима, филозофима, историчарима, новинарима и руским званичницима.

Чланак Ватромет на Мећавнику: Кустурица прославио рођендан, од Руса добио занимљив поклон се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Ева без Адама се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Ни мало ни много се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Москва by Кустурица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Славко Гарић

Пијанисткиња Ања Риђешић носи „Златну матријошку“ у Нови Сад

Фестивал класичне музике „Кустендорф класик“ завршен је доделом награда младим музичким талентима.

Прва награда фестивала „Златна матријошка“ додељена је Ањи Риђешић, студенткињи четврте године клавира на Академији уметности у Новом Саду. „Сребрна матријошка“ припала је Ивану Колтунову, студенту хармонике на Руској музичкој академији „Гњесин“ док је трећа награда и „Бронзана матријошка“, отишла у руке сопрану Дуњи Јеличић, са Универзитета за музику и примењене уметности у Манхајму.

Фото: Славко Гарић

Жири у саставу диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области, декан Академије уметности у Новом Саду, Зоран Крајишник и Душана Кнежевић, професор клавира и камерне музике на конзерваторијуму ЦРД Аркје-Кашан, Француска, одлучио је да због високог нивоа који су такмичари показали, награде специјалним признањима још шест младих музичара. Специјална признања фестивала „Кустендорф класик“ добили су Јулија Гордијенко (хорна), Антон Сињавски (бас тромбон), Татјана Борисова (виолончело), Јана Станишић (клавир), Марија Тикманова (сопран) и Немања Чамагић (хармоника).

Фото: Славко Гарић

На затварању фестивала, публици на Мећавнику представили су се сопран Василиса Бержанскаја која је извела арије и соло песме Доницетија, Вердија, Чајковског и др. као и млади виолиниста Урош Адамовић који је са својим гудачким ансамблом одржао краћи концерт под називом „Звуци Балкана – склад традиционалног и савременог“.

„Кустендорф класик“ затворио је оснивач фестивала Емир Кустурица уз речи да је живот маратон на чији циљ нико не жели да прође први али да је оно што живот учесника фестивала чини другачијим јесте да се баве дивном категоријом уметности која их чини бесмртнима.

Фото: Славко Гарић

Фестивал „Кустендорф класик“ заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром њефт“.

Кустендорф Класик даје прилику многим извођачима да први пут наступе на тако високом нивоу, да се упознају са мајсторима уметности, да поделе искуства и утиске са вршњацима из других земаља. И, што је најважније, фестивал постаје одскочна даска за развој музичке каријере.

Чланак Млади музичари бриљирали на „Кустендорф класику“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Скриншот

Пореска управа Ужица од сутра ће привремено забранити рад ресторана Емира Кустурице „Висконти “ у Дрвенграду, због утврђених неправилности у раду, пише у решењу те институције. Наш познати уметник ову одлуку прокоментарисао је речима: Награда Александра Вучића и Синише Малог за најбоље село на свијету, бар по мјери УНЕСКА“.

Како се наводи, Пореска управа је донела меру привремене забране обављања делатности „узимајући у обзир чињенице констатоване у Записнику о извршеној пореској контроли евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја и радног ангажовања запослених“.

Истиче се да Пореска управа, у случају доношења и извршења решења о изрицању мере привремене забране обављања делатности, неће сносити никакве трошкове за било коју врсту штете, настале у пословном простору, а да неовлашћено скидање службеног печата и других ознака Пореске управе, у току трајања изречене мере привремене забране обављања делатности, повлачи са собом кривичну одговорност.

„Висконти “ је познат ресторан у Дрвенграду где се сваке године одржавају филмски и музички фестивали који окупљају познате уметнике и значајне личности из целог света.

Чланак Пореска управа привремено затвара ресторан Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица угостио је најпопуларнијег спортисту на свијету и несумњиво најбољег кошаркаша данашњице — Николу Јокића, заједно са његовом екипом.

Чланак Емир Кустурица угостио Николу Јокића на Мећавнику се појављује прво на ИСКРА.

Ексклузивно објављујемо 121. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Е, то је био захват! Интервју Кустурице са руским шампионом и најјачим човеком на свету се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Управни одбор Фонда „Тодор Манојловић“  у саставу Гојко Тешић, Петар Арбутина, Васа Павковић, Ненад Шапоња, председник, и Милан Бјелогрлић, управитељ Фонда,    данас је изгласао да је 33. добитник „Награде за модерни уметнички сезибилитет“ Емир Кустурица. 

“Српски и југословенски редитељ, сценариста, музичар, градитељ, књижевник и бивши универзитетски професор, један је од најславнијих светских филмских режисера, овенчан наградама са најугледнијих међународних фестивала. У његовим потоњим књигама, „Кад мртве душе марширају“ као и „Видиш ли да не видим“ централна тема је судбина уметника у доживљају савременог света и те дијаболичне стварности која се помаља понекад у застрашујућим обрисима. Градитељство Емира Кустурице наизглед би се могло посматрати као конзервативизам традиционалног типа. Али увидом у садржаје и програме који се емитују из ова два жаришна културна центра – јасно се детектује модернистички сензибилитет и делотворни уметнички импулс И Мећавник и Андрић град пулсирају фреквенцијом посебног сензибилитета преиспитивајући и присвајајући модерне уметничке трендове из света“, стоји у образложењу Управног одбора фонда.

Награду додељује Фонд „Тодор Манојловић”, који је установила Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” из Зрењанина 1991. године. Награда се додељује ствараоцима из различитих области уметности чије дело остварује аутентичну, провокативну и природну сагласност са бићем и стваралаштвом Тодора Манојловића.

Међу добитницима награде Фонда „Тодор Манојловић“ су Миодраг Павловић, Милорад Павић, Душан Ковачевић, Марина Абрамовић, Момо Капор, Вида Огњеновић, Мухарем Первић, Желимир Жилник, Слободан Тишма, Давид Албахари, Радивој Шајтинац, Исидора Жебељан, Владимир Пиштало, Светислав Басара, Фрања Петриновић.

Чланак Емиру Кустурици „Награда за модерни уметнички сензибилитет“ за 2025. годину се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Ексклузивно објављујемо 120. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Чланак Кустурица: Пекинг срушио Кан усред – Мећавника /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Објављујемо ексклузивну епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак Био једном један… Ексклузивна епизода Емира Кустурице о великом чуду са Мокре Горе /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Дејан Симић

Невероватно је то што „амерички сан“ и даље привлачи тако много људи. Постоји велика пропагандна машинерија која ствара илузију о чаролији тог света. Америка је вероватно добро место да човек у њој отпочне бизнис, али ако човек цени друге вредности, пре свега своје време, онда то није његов сан, каже за Спутњик италијански редитељ Ђакомо Абруцезе.

Добитник „Златног јајета“ на једном од ранијих издања „Кустендорфа“ Ђакомо Абруцезе је на овогодишњем филмском фестивалу боравио као члан жирија, те је овога пута био у прилици да сам одлучује о најбољим остварењима својих младих колега.

Публика у Дрвенграду била је у прилици да погледа и његов филм „Америка“, у којем редитељ истражује животну причу свог деде, човека који је шездесетих година отишао у САД у потрази за „америчким сном“, а двадесет година касније убијен у Њујорку.

Шта је за Вас представљало ово филмско истраживање, да ли овај филм, поред криминалног заплета нуди и Ваш доживљај Америке и „америчког сна“?

– Био је то лични филм, све је почело када ме је моја бака изненада питала: „Знаш ли како је твој деда умро?“Ја сам одговорио да знам да је страдао у саобраћајној несрећи. А она је рекла: „Не, био је упуцан“. И тада сам почео да се питам заштоништа не знам о свом деди. Почео сам да постављам питања о тој породичној тајни, о томе зашто мом брату и мени нико не каже како је умро. И тако сам одлучио да идем у САД, у Њујорк, да снимим филм. Имао сам фотографију коју ми је дала тетка. То је била слика мог деде, која је била подерана, али је на полеђини имала адресу, за коју је моја тетка рекла да је можда била његова адреса пре 40 година, није била сигурна. То је био елемент од којег сам почео. Али нисам знао шта ће бити…

То је, заправо, била Ваша лична истрага?

– Да, снимање филма је био једини начин да се мотивишем. Знао сам да јефилм начин да озбиљно радим на том питању. Тако сам завршио снимање, прикупљајући информације. И заправо, иако нисам имао много материјала, повезао сам то с породичним архивом, тако да сам имао довољно да испричам причу. И ствар је у томе што је „Америка“ филм који је заснован на нарацији. На пример, мој дебитантски филм „Диско бој“ је више заснован на осећањима и утисцима. „Америка“ је стварно прича. Моја прича. Прича мог деде, али је испричана тако да све време изазива напетост код гледаоца. Тако сам, заправо, и ја сам доживео ту причу, јер се све отварало мало по мало.

А шта сте открили о том америчком сну? Да ли сте стекли неки утисак о томе? И постоји ли разлика између 60-их година прошлог века и сада?

– Мислим да је невероватно што тај „амерички сан“ и даље привлачи тако много људи. Ја то уопште не осећам, али људи око мене да. Када би ми неко понудио ту прилику, ја бих је одбио. Сматрам да је квалитет живота у Европи много бољи него у САД. Могу да разумем свог деду и његову радозналост, она је увек добра, добро је трагати за нечим другим и ја дубоко разумем потребу људи да се помере из места, да виде, па чак и да ризикују, али мени је битно време. Тај сан не одговара мојој визији света. Мој деда је живео у друго време, не мислим да је то било златно доба, било је тешко, а сада је, глобално гледано, веома компликован тренутак. САД су и даље место на којем лако можете да нађете посао, постоји осећај да припадате заједници ако сте емигрант, некако брже можете да постанете део тог система, те земље. У Француској је, на пример, другачије. Она вас неће тако брзо прихватити, потребне су вам најмање три генерације да се прилагодите том друштву, док у САД за пет година можете да осетите да припадате том друштву, чак и ако је ваш енглески лош. На том нивоу је то занимљиво, али они немају своју историју, све је новац, што је и фасцинантно, и страшно у исто време. То није модел који мени одговара.

Освојили сте „Златно јаје“ на овом фестивалу пре много година, да ли Вам је то признање било важно, да ли Вам је на неки начин помогло у каријери?

– Та награда ми је била важна јер стварно поштујем овај фестивал, поштујем људе овог фестивала. Не сећам се ко је био у жирију тада, нису била нека велика имена, али био сам млад редитељ и значило ми је признање људи које поштујем, то је сјајно. То је важно пре свега на личном нивоу, јер када си млад можеш себи да кажеш: „Ок, на доброј сам страни, могу да наставим борбу“.

Сада сте Ви члан жирија, шта очекујете од ових младих аутора и њихових филмова?

– Врло сам радознао, јер у кратком филму заиста постоји призма различитих перспектива, нових гласова, тако да се стварно надам да ће се десити нешто ново, да ће се појавити неке нове визије, нови таленти и сензибилитети који се донекле разликују од моје генерације. Надам се да није реч о истом типу кратких филмова окје сам гледао пре 20, 30 година, с истом нарацијом и истим стилом. Волим када су људи спремни да преузму на себе ризик и да имају како своју личну визију, тако и визију времена у којем живимо, у смислу нарације, али и у визуелном смислу. За мене је то нешто што увек иде заједно.

Да ли би то могла бити и Ваша порука овим младим ауторима? Шта треба да буде улога савремене кинематографије? Какве филмове Ви волите да гледате и какве филмове волите да правите?

– Живимо у периоду када је све теже и теже снимати арт-хаус кинематографију, нарочито када она захтева буџети време. На пример, Емир Кустурица је понекад снимао своје филмове и више од годину дана. Ми смо данас приморани да снимимо филм за један месец. „Диско бој“ је снимљен за 32 дана. То је лудо, није добро. И опет се враћам на оно што сам рекао малопре: важно је време. Потребно је време да се направи добар филм. То је, наравно, и питање професионалне вештине, али је потребно време да се човек дистанцира од онога што ради, да размисли, да не ради као машина. Заправо, то је оно што велике платформе желе – филмове који су лагани, комерцијални и врло слични једни другима, где је редитељ само неко кога позовеш да смишља ствари, али који нема јаку визију, нема аутентичност. То је веома лоше, јер су и пре постојали велики продуценти, много глупих људи, али су преузимали више ризика, и можда је било само две, три особе које су доносиле одлуку да се филм направи, што са једне стране звучи мање демократски, али оставља више простора за неочекивано. А сада постоје комисије, одбори, људи с којима мораш да разговараш. И велики је ризик када предложиш нешто необично, оригинално, све се претвара у исти калуп, а губи се јединственост, оно што људе заправо чини посебним. И оно што бих сугерисао младим ауторима јесте да наставе да се боре да остваре своје идеје. Најлакше је рећи: „Ох, да, урадићу како ти тражиш“.

Чини се да, рецимо, италијански филмови, чак и они комерцијални, лагане комедије, носе неки другачији дух од класичних холивудских комедија. Утисак је да на културолошком нивоу носе у себи нешто много дубље и упечатљивије, чак и када су снимљене као комерцијални филмови. Како Ви то видите?

– На културном нивоу Италијани и Балканци су блиски. То је само пројекција и пропаганда у коју верујемо – да су Италијани ближи Американцима него Србима. Ми смо дубоко различити од Англосаксонаца, много смо ближи Арапима или Балканцима, у то нема сумње. Размишљао сам, на пример, када смо гледали кинески филм овде на фестивалу – то сигурно није савршен филм, али је далеко бољи од хиљада комедија које долазе из САД, много је комплекснији, дубљи. Не функционише све у том филму, али ценим то што је редитељ покушао да направи нешто помало ван конвенције, чак и за комедију, да те натера да размишљаш мало, да не буде све предвидиво. Размишљао сам, зашто овај тип филма нема никакав тржишни простор у Западној Европи? Мислим да би требало да има. Веома је важно приказивати филмове из свих крајева света. Ми смо, међутим, 90 одсто времена изложени америчким филмовима, па се претпоставља да ћемо бити ближи тој култури. Волео бих да моји родитељи понекад гледају кинеске филмове, на пример, то би много помогло у борби против стереотипа и расизма и осећаја да постоји култура која је супериорнија од других. Било би врло добро када би јавне телевизије радиле такве ствари, да не бирају само глупе америчке комедије аутоматски, посебно због Холивуда, и посебно из данашњег Холивуда, јер ти су филмови све лошији.

Чланак Италијански редитељ: „Амерички сан“ је производ пропагандне машинерије о чаробном свету се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Зоран Шапоњић

Никада пунија „Проклета авлија“, спектакуларан наступ фолклорног друштва „Светозар Марковић“ Студентског културног центра из Крагујевца, филм „Био једном један фестивал“ о претходних 17 година, на платну много драгих, светских познатих имена, награђени аутори, порука Емира Кустурице да нема пара да измере оно што је фестивал на Мећавнику донео култури Србије и – трубачи Марка Марковића!

Овако је касно ноћас у Дрвенграду на Мећавнику завршен 18. по реду Кустендорф Емира Кустурице. Фестивал без црвеног тепиха, реклама, скупих, свечаних тоалета, али, фестивал са душом, са много емоција, празник културе „у слободним планинама Србије“ како га је синоћ дефинисао оснивач и идејни творац.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„Видели смо на филму, како су изгледале све ове године Кустендорфа и како смо стварали једно митско место, незаобилазну тачку културолошке митологије на Балкану. Ово је земља у којој се непрестано понављају идеје ко је коме колико дао и ко је колико вратио. У случају овог фестивала, све што су дале стотине аутора, не може се измерити никаквим парама“, закључио је ноћас на Мећавнику Емир Кустурица затварајући Кустендорф.

Додао је још да је „најлепша истина, да су млади људи после овог фестивала храбрије ушли у свет филма, који је дизајниран по законима тржишта и уметности“.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„У овом нашем свету монетизација је све, али у слободним српским планинама није. Ово су српске слободне планине. Слобода се плаћа у висини напојнице у кафани, то је рекао Сартр, али овде се то доживљава на другачији начин: на овој надморској висини слобода има много већу цену од те и једноставно, парама се не може измерити. Доказ за то нису моје речи, већ оно што следи, божанска тајна је најважнија када се човек приближава својој религиозној групи, а тајна коју ја знам, зове се „Проклета је Америка“, рекао је Кустурица а онда су трубачи Марка Марковића грунули из свих инструмената стари хит и стару истину, поглед на свет са Мећавника – „Проклета је Америка и злато што сја…“

По оцени жирија 18. Кустендорфа најбоље остварење фестивала је кратки филм „Бродоломници“, редитељке Андрее Савадере де ла Теха из Мексика. Ауторки је припала прва награда фестивала – „Златно јаје“.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„Сребрно јаје“ за филм „Необичан дан“ уручено је младој редитељки из Русије Клавдији Коршуновој а „Бронзано јаје“ добио је филм „Четрес“ редитеља Адема Тутића из Србије.

По одлуци жирија специјална признања добили су филмови „Медведица и птица“ францускиње Мари Кодри и „Поседнутост“, руске редитељке Софије Чигирове.

ФОТО: Зоран Шапоњић

Признање за најпоетичнији филм фестивала припало је филму „Специјал четвртком“, редитеља Варуна Тандона из Индије.

Награду за најбољу филмску фотографију „Вилко Филач“ освојио је Владислав Бурлака, као директор фотографије руског филма „Поседнутост“.

У жирију за награду „Вилко Филач“ били су директори филмске фотографије из Француске Мишел Аматије и из Италије Владан Радовић.

Чланак Завршен 18. „Кустендорф“, Кустурица: Нема пара да измере допринос фестивала на Мећавнику култури Србије се појављује прво на ИСКРА.