Чланак Кустурица: Разговори са оцем се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Vladimir Astapkovich

Завршетак фестивала документарног филма „РТ док: Време наших хероја“ поклопио се са рођенданом славног српског редитеља, Емира Кустурице. Међу окупљеним новинарима, пријатељима и званичницима Руске Федерације, Кустурица је на поклон примио слику са ликом Петра Великог, која му је уручена у име манифестације ,,Дани Ермитажа у Београду“.

Амбасадор Руске Федерације такође је честитао рођендан српском редитељу, а ватромет је обасјао небо изнад Мокре горе.

,,Поштовани господине Кустурица, примите моје искрене честитке поводом Вашег рођендана! Искрено ми је драго што Вашим залагањем, талентом и бројним успешним пројектима радите на учвршћивању братских односа између народа Русије и Србије. Заиста високо ценим сарадњу са Вама и радујемо се њеном наставку у будућности. Дозволите, драги Емире, да Вам искрено пожелим јако здравље, нове уметничке успехе, радост и надахнуће“, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Кустурица је поклон примио на главном тргу у Мећавнику, одмах испред цркве Светог Саве, окружен интелектуалцима, филозофима, историчарима, новинарима и руским званичницима.

Чланак Ватромет на Мећавнику: Кустурица прославио рођендан, од Руса добио занимљив поклон се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Ева без Адама се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Ни мало ни много се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Емир Кустурица: Москва by Кустурица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Славко Гарић

Пијанисткиња Ања Риђешић носи „Златну матријошку“ у Нови Сад

Фестивал класичне музике „Кустендорф класик“ завршен је доделом награда младим музичким талентима.

Прва награда фестивала „Златна матријошка“ додељена је Ањи Риђешић, студенткињи четврте године клавира на Академији уметности у Новом Саду. „Сребрна матријошка“ припала је Ивану Колтунову, студенту хармонике на Руској музичкој академији „Гњесин“ док је трећа награда и „Бронзана матријошка“, отишла у руке сопрану Дуњи Јеличић, са Универзитета за музику и примењене уметности у Манхајму.

Фото: Славко Гарић

Жири у саставу диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области, декан Академије уметности у Новом Саду, Зоран Крајишник и Душана Кнежевић, професор клавира и камерне музике на конзерваторијуму ЦРД Аркје-Кашан, Француска, одлучио је да због високог нивоа који су такмичари показали, награде специјалним признањима још шест младих музичара. Специјална признања фестивала „Кустендорф класик“ добили су Јулија Гордијенко (хорна), Антон Сињавски (бас тромбон), Татјана Борисова (виолончело), Јана Станишић (клавир), Марија Тикманова (сопран) и Немања Чамагић (хармоника).

Фото: Славко Гарић

На затварању фестивала, публици на Мећавнику представили су се сопран Василиса Бержанскаја која је извела арије и соло песме Доницетија, Вердија, Чајковског и др. као и млади виолиниста Урош Адамовић који је са својим гудачким ансамблом одржао краћи концерт под називом „Звуци Балкана – склад традиционалног и савременог“.

„Кустендорф класик“ затворио је оснивач фестивала Емир Кустурица уз речи да је живот маратон на чији циљ нико не жели да прође први али да је оно што живот учесника фестивала чини другачијим јесте да се баве дивном категоријом уметности која их чини бесмртнима.

Фото: Славко Гарић

Фестивал „Кустендорф класик“ заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром њефт“.

Кустендорф Класик даје прилику многим извођачима да први пут наступе на тако високом нивоу, да се упознају са мајсторима уметности, да поделе искуства и утиске са вршњацима из других земаља. И, што је најважније, фестивал постаје одскочна даска за развој музичке каријере.

Чланак Млади музичари бриљирали на „Кустендорф класику“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Скриншот

Пореска управа Ужица од сутра ће привремено забранити рад ресторана Емира Кустурице „Висконти “ у Дрвенграду, због утврђених неправилности у раду, пише у решењу те институције. Наш познати уметник ову одлуку прокоментарисао је речима: Награда Александра Вучића и Синише Малог за најбоље село на свијету, бар по мјери УНЕСКА“.

Како се наводи, Пореска управа је донела меру привремене забране обављања делатности „узимајући у обзир чињенице констатоване у Записнику о извршеној пореској контроли евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја и радног ангажовања запослених“.

Истиче се да Пореска управа, у случају доношења и извршења решења о изрицању мере привремене забране обављања делатности, неће сносити никакве трошкове за било коју врсту штете, настале у пословном простору, а да неовлашћено скидање службеног печата и других ознака Пореске управе, у току трајања изречене мере привремене забране обављања делатности, повлачи са собом кривичну одговорност.

„Висконти “ је познат ресторан у Дрвенграду где се сваке године одржавају филмски и музички фестивали који окупљају познате уметнике и значајне личности из целог света.

Чланак Пореска управа привремено затвара ресторан Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица угостио је најпопуларнијег спортисту на свијету и несумњиво најбољег кошаркаша данашњице — Николу Јокића, заједно са његовом екипом.

Чланак Емир Кустурица угостио Николу Јокића на Мећавнику се појављује прво на ИСКРА.

Ексклузивно објављујемо 121. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Е, то је био захват! Интервју Кустурице са руским шампионом и најјачим човеком на свету се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Управни одбор Фонда „Тодор Манојловић“  у саставу Гојко Тешић, Петар Арбутина, Васа Павковић, Ненад Шапоња, председник, и Милан Бјелогрлић, управитељ Фонда,    данас је изгласао да је 33. добитник „Награде за модерни уметнички сезибилитет“ Емир Кустурица. 

“Српски и југословенски редитељ, сценариста, музичар, градитељ, књижевник и бивши универзитетски професор, један је од најславнијих светских филмских режисера, овенчан наградама са најугледнијих међународних фестивала. У његовим потоњим књигама, „Кад мртве душе марширају“ као и „Видиш ли да не видим“ централна тема је судбина уметника у доживљају савременог света и те дијаболичне стварности која се помаља понекад у застрашујућим обрисима. Градитељство Емира Кустурице наизглед би се могло посматрати као конзервативизам традиционалног типа. Али увидом у садржаје и програме који се емитују из ова два жаришна културна центра – јасно се детектује модернистички сензибилитет и делотворни уметнички импулс И Мећавник и Андрић град пулсирају фреквенцијом посебног сензибилитета преиспитивајући и присвајајући модерне уметничке трендове из света“, стоји у образложењу Управног одбора фонда.

Награду додељује Фонд „Тодор Манојловић”, који је установила Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” из Зрењанина 1991. године. Награда се додељује ствараоцима из различитих области уметности чије дело остварује аутентичну, провокативну и природну сагласност са бићем и стваралаштвом Тодора Манојловића.

Међу добитницима награде Фонда „Тодор Манојловић“ су Миодраг Павловић, Милорад Павић, Душан Ковачевић, Марина Абрамовић, Момо Капор, Вида Огњеновић, Мухарем Первић, Желимир Жилник, Слободан Тишма, Давид Албахари, Радивој Шајтинац, Исидора Жебељан, Владимир Пиштало, Светислав Басара, Фрања Петриновић.

Чланак Емиру Кустурици „Награда за модерни уметнички сензибилитет“ за 2025. годину се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Ексклузивно објављујемо 120. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Чланак Кустурица: Пекинг срушио Кан усред – Мећавника /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Објављујемо ексклузивну епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак Био једном један… Ексклузивна епизода Емира Кустурице о великом чуду са Мокре Горе /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Дејан Симић

Невероватно је то што „амерички сан“ и даље привлачи тако много људи. Постоји велика пропагандна машинерија која ствара илузију о чаролији тог света. Америка је вероватно добро место да човек у њој отпочне бизнис, али ако човек цени друге вредности, пре свега своје време, онда то није његов сан, каже за Спутњик италијански редитељ Ђакомо Абруцезе.

Добитник „Златног јајета“ на једном од ранијих издања „Кустендорфа“ Ђакомо Абруцезе је на овогодишњем филмском фестивалу боравио као члан жирија, те је овога пута био у прилици да сам одлучује о најбољим остварењима својих младих колега.

Публика у Дрвенграду била је у прилици да погледа и његов филм „Америка“, у којем редитељ истражује животну причу свог деде, човека који је шездесетих година отишао у САД у потрази за „америчким сном“, а двадесет година касније убијен у Њујорку.

Шта је за Вас представљало ово филмско истраживање, да ли овај филм, поред криминалног заплета нуди и Ваш доживљај Америке и „америчког сна“?

– Био је то лични филм, све је почело када ме је моја бака изненада питала: „Знаш ли како је твој деда умро?“Ја сам одговорио да знам да је страдао у саобраћајној несрећи. А она је рекла: „Не, био је упуцан“. И тада сам почео да се питам заштоништа не знам о свом деди. Почео сам да постављам питања о тој породичној тајни, о томе зашто мом брату и мени нико не каже како је умро. И тако сам одлучио да идем у САД, у Њујорк, да снимим филм. Имао сам фотографију коју ми је дала тетка. То је била слика мог деде, која је била подерана, али је на полеђини имала адресу, за коју је моја тетка рекла да је можда била његова адреса пре 40 година, није била сигурна. То је био елемент од којег сам почео. Али нисам знао шта ће бити…

То је, заправо, била Ваша лична истрага?

– Да, снимање филма је био једини начин да се мотивишем. Знао сам да јефилм начин да озбиљно радим на том питању. Тако сам завршио снимање, прикупљајући информације. И заправо, иако нисам имао много материјала, повезао сам то с породичним архивом, тако да сам имао довољно да испричам причу. И ствар је у томе што је „Америка“ филм који је заснован на нарацији. На пример, мој дебитантски филм „Диско бој“ је више заснован на осећањима и утисцима. „Америка“ је стварно прича. Моја прича. Прича мог деде, али је испричана тако да све време изазива напетост код гледаоца. Тако сам, заправо, и ја сам доживео ту причу, јер се све отварало мало по мало.

А шта сте открили о том америчком сну? Да ли сте стекли неки утисак о томе? И постоји ли разлика између 60-их година прошлог века и сада?

– Мислим да је невероватно што тај „амерички сан“ и даље привлачи тако много људи. Ја то уопште не осећам, али људи око мене да. Када би ми неко понудио ту прилику, ја бих је одбио. Сматрам да је квалитет живота у Европи много бољи него у САД. Могу да разумем свог деду и његову радозналост, она је увек добра, добро је трагати за нечим другим и ја дубоко разумем потребу људи да се помере из места, да виде, па чак и да ризикују, али мени је битно време. Тај сан не одговара мојој визији света. Мој деда је живео у друго време, не мислим да је то било златно доба, било је тешко, а сада је, глобално гледано, веома компликован тренутак. САД су и даље место на којем лако можете да нађете посао, постоји осећај да припадате заједници ако сте емигрант, некако брже можете да постанете део тог система, те земље. У Француској је, на пример, другачије. Она вас неће тако брзо прихватити, потребне су вам најмање три генерације да се прилагодите том друштву, док у САД за пет година можете да осетите да припадате том друштву, чак и ако је ваш енглески лош. На том нивоу је то занимљиво, али они немају своју историју, све је новац, што је и фасцинантно, и страшно у исто време. То није модел који мени одговара.

Освојили сте „Златно јаје“ на овом фестивалу пре много година, да ли Вам је то признање било важно, да ли Вам је на неки начин помогло у каријери?

– Та награда ми је била важна јер стварно поштујем овај фестивал, поштујем људе овог фестивала. Не сећам се ко је био у жирију тада, нису била нека велика имена, али био сам млад редитељ и значило ми је признање људи које поштујем, то је сјајно. То је важно пре свега на личном нивоу, јер када си млад можеш себи да кажеш: „Ок, на доброј сам страни, могу да наставим борбу“.

Сада сте Ви члан жирија, шта очекујете од ових младих аутора и њихових филмова?

– Врло сам радознао, јер у кратком филму заиста постоји призма различитих перспектива, нових гласова, тако да се стварно надам да ће се десити нешто ново, да ће се појавити неке нове визије, нови таленти и сензибилитети који се донекле разликују од моје генерације. Надам се да није реч о истом типу кратких филмова окје сам гледао пре 20, 30 година, с истом нарацијом и истим стилом. Волим када су људи спремни да преузму на себе ризик и да имају како своју личну визију, тако и визију времена у којем живимо, у смислу нарације, али и у визуелном смислу. За мене је то нешто што увек иде заједно.

Да ли би то могла бити и Ваша порука овим младим ауторима? Шта треба да буде улога савремене кинематографије? Какве филмове Ви волите да гледате и какве филмове волите да правите?

– Живимо у периоду када је све теже и теже снимати арт-хаус кинематографију, нарочито када она захтева буџети време. На пример, Емир Кустурица је понекад снимао своје филмове и више од годину дана. Ми смо данас приморани да снимимо филм за један месец. „Диско бој“ је снимљен за 32 дана. То је лудо, није добро. И опет се враћам на оно што сам рекао малопре: важно је време. Потребно је време да се направи добар филм. То је, наравно, и питање професионалне вештине, али је потребно време да се човек дистанцира од онога што ради, да размисли, да не ради као машина. Заправо, то је оно што велике платформе желе – филмове који су лагани, комерцијални и врло слични једни другима, где је редитељ само неко кога позовеш да смишља ствари, али који нема јаку визију, нема аутентичност. То је веома лоше, јер су и пре постојали велики продуценти, много глупих људи, али су преузимали више ризика, и можда је било само две, три особе које су доносиле одлуку да се филм направи, што са једне стране звучи мање демократски, али оставља више простора за неочекивано. А сада постоје комисије, одбори, људи с којима мораш да разговараш. И велики је ризик када предложиш нешто необично, оригинално, све се претвара у исти калуп, а губи се јединственост, оно што људе заправо чини посебним. И оно што бих сугерисао младим ауторима јесте да наставе да се боре да остваре своје идеје. Најлакше је рећи: „Ох, да, урадићу како ти тражиш“.

Чини се да, рецимо, италијански филмови, чак и они комерцијални, лагане комедије, носе неки другачији дух од класичних холивудских комедија. Утисак је да на културолошком нивоу носе у себи нешто много дубље и упечатљивије, чак и када су снимљене као комерцијални филмови. Како Ви то видите?

– На културном нивоу Италијани и Балканци су блиски. То је само пројекција и пропаганда у коју верујемо – да су Италијани ближи Американцима него Србима. Ми смо дубоко различити од Англосаксонаца, много смо ближи Арапима или Балканцима, у то нема сумње. Размишљао сам, на пример, када смо гледали кинески филм овде на фестивалу – то сигурно није савршен филм, али је далеко бољи од хиљада комедија које долазе из САД, много је комплекснији, дубљи. Не функционише све у том филму, али ценим то што је редитељ покушао да направи нешто помало ван конвенције, чак и за комедију, да те натера да размишљаш мало, да не буде све предвидиво. Размишљао сам, зашто овај тип филма нема никакав тржишни простор у Западној Европи? Мислим да би требало да има. Веома је важно приказивати филмове из свих крајева света. Ми смо, међутим, 90 одсто времена изложени америчким филмовима, па се претпоставља да ћемо бити ближи тој култури. Волео бих да моји родитељи понекад гледају кинеске филмове, на пример, то би много помогло у борби против стереотипа и расизма и осећаја да постоји култура која је супериорнија од других. Било би врло добро када би јавне телевизије радиле такве ствари, да не бирају само глупе америчке комедије аутоматски, посебно због Холивуда, и посебно из данашњег Холивуда, јер ти су филмови све лошији.

Чланак Италијански редитељ: „Амерички сан“ је производ пропагандне машинерије о чаробном свету се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Зоран Шапоњић

Никада пунија „Проклета авлија“, спектакуларан наступ фолклорног друштва „Светозар Марковић“ Студентског културног центра из Крагујевца, филм „Био једном један фестивал“ о претходних 17 година, на платну много драгих, светских познатих имена, награђени аутори, порука Емира Кустурице да нема пара да измере оно што је фестивал на Мећавнику донео култури Србије и – трубачи Марка Марковића!

Овако је касно ноћас у Дрвенграду на Мећавнику завршен 18. по реду Кустендорф Емира Кустурице. Фестивал без црвеног тепиха, реклама, скупих, свечаних тоалета, али, фестивал са душом, са много емоција, празник културе „у слободним планинама Србије“ како га је синоћ дефинисао оснивач и идејни творац.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„Видели смо на филму, како су изгледале све ове године Кустендорфа и како смо стварали једно митско место, незаобилазну тачку културолошке митологије на Балкану. Ово је земља у којој се непрестано понављају идеје ко је коме колико дао и ко је колико вратио. У случају овог фестивала, све што су дале стотине аутора, не може се измерити никаквим парама“, закључио је ноћас на Мећавнику Емир Кустурица затварајући Кустендорф.

Додао је још да је „најлепша истина, да су млади људи после овог фестивала храбрије ушли у свет филма, који је дизајниран по законима тржишта и уметности“.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„У овом нашем свету монетизација је све, али у слободним српским планинама није. Ово су српске слободне планине. Слобода се плаћа у висини напојнице у кафани, то је рекао Сартр, али овде се то доживљава на другачији начин: на овој надморској висини слобода има много већу цену од те и једноставно, парама се не може измерити. Доказ за то нису моје речи, већ оно што следи, божанска тајна је најважнија када се човек приближава својој религиозној групи, а тајна коју ја знам, зове се „Проклета је Америка“, рекао је Кустурица а онда су трубачи Марка Марковића грунули из свих инструмената стари хит и стару истину, поглед на свет са Мећавника – „Проклета је Америка и злато што сја…“

По оцени жирија 18. Кустендорфа најбоље остварење фестивала је кратки филм „Бродоломници“, редитељке Андрее Савадере де ла Теха из Мексика. Ауторки је припала прва награда фестивала – „Златно јаје“.

ФОТО: Зоран Шапоњић

„Сребрно јаје“ за филм „Необичан дан“ уручено је младој редитељки из Русије Клавдији Коршуновој а „Бронзано јаје“ добио је филм „Четрес“ редитеља Адема Тутића из Србије.

По одлуци жирија специјална признања добили су филмови „Медведица и птица“ францускиње Мари Кодри и „Поседнутост“, руске редитељке Софије Чигирове.

ФОТО: Зоран Шапоњић

Признање за најпоетичнији филм фестивала припало је филму „Специјал четвртком“, редитеља Варуна Тандона из Индије.

Награду за најбољу филмску фотографију „Вилко Филач“ освојио је Владислав Бурлака, као директор фотографије руског филма „Поседнутост“.

У жирију за награду „Вилко Филач“ били су директори филмске фотографије из Француске Мишел Аматије и из Италије Владан Радовић.

Чланак Завршен 18. „Кустендорф“, Кустурица: Нема пара да измере допринос фестивала на Мећавнику култури Србије се појављује прво на ИСКРА.

© Валентина Булатовић

Данашњи свет изазива приличну забринутост код младих људи, без обзира на то што живимо релативно добро с финансијске тачке гледишта, јер постоји осећај да би тај свет могао веома лако да нестане, оцењују млади филмски аутори из Русије, учесници такмичарског програма 18. Кустендорфа.

Међу 16 такмичара филмског фестивала који се одржава на Мећавнику су Софија Чигирова, ауторка филма „Поседнутост“, Јегор Шчиренко, који је снимио кратки филм „Демони, демони, демони“ и Олег Јершов, аутор филма „Шума, мала трагедија“. За Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмиче се и њихове колеге из Србије, Мексика, Немачке, Северне Македоније, Француске, Египта, Индије, Црне Горе и Данске.
Филм „Поседнутост“ Софије Чигирове говори о загонетним самоубиствима која се дешавају у једном комуналном стану у Санкт Петербургу, а млади истражитељ покушава да открије узрок тих догађаја, не слутећи да су у њих умешане мистичне силе.

„Свет око мене је прилично депресиван, па ме је то подстакло да преиспитујем живот кроз тему живота и смрти. Раније сам радила на причама Амброза Бирса, америчког писца, а затим сам за овај филм инспирацију нашла у немачкој готици, у причама Ханса Хајнца Еверса. У оригиналној причи људи бирају самоубиство вешањем, а ми смо схватили да у студентском филму не можемо то да прикажемо квалиетно, па само одлучили да они искачу кроз прозор. Целокупна радња филма одвија се у једном петербуршком дворишту које изгледа као бунар, има такву структуру да се прозори налазе веома близу један другом, тако да суседи могу да се виде. И због тога ликови филма скачу у непознато, односно у својеврсно чистилиште. Тако је тај скок постао уметнички симбол“, каже Софија Чигирова у разговору за Спутњик.
Филм „Демони, демони, демони“ Јегора Шчиренка инспирисан је романом „Зли дуси“ Фјодора Достојевског, који је за младог аутора, како каже, извор свега.

„Објективно, сада је време таквог информационог оптерећења човека, и сви имају неку врсту напада панике, сви пију антидепресиве, посебно млади људи који су крхки. Мој јунак јесте лик Достојевског, али он је и колективна слика једне рефлексивне, крхке особе. А куда рефлексивност може да одведе човека? Рецимо, у самоубиство. Достојевски јесвојеврстан извор филмске драматургије којом се сви сада бавимо. Он одлично управља временом и догађајима, у томе је мајстор, његова књижевност је веома динамична, упркос томе што је писао пре век и по, два“, каже Јегор Шчиренко.

Он додаје да је роман „Браћа Карамазови“ најбоља књига коју је икада прочитао.
„За мене је, вероватно, најважнија идеја Достојевског да је сваки човек, чак и онај најгори, чак и онај који има невероватно зло и прљавштину у себи, заправо, достојан спасења. За мене је та идеја главна, да чак и у најнижој особи може бити људских квалитета, само их треба усмерити како треба. И заиста ми се допада та идеја, да нико није само добар, или само лош, да увек може бити и обрнуто“, каже Шчиренко.
Млади редитељ додаје да његова генерација расте у свету којим влада неограничена количина информација, које су доступне овде и сада, што може бити веома штетно.

„То има веома лош ефекат на крхке особе и за то, како ми се чини, нема решења. С друге стране, без информација се не може живети, било би потпуно погрешно укинути интернет, забранити га. Мислим да смо због тога принуђени да се пре или касније прилагодимо таквом свету. И чини ми се да смо сада у некој врсти прелазног периода. Совјетска деца су се суочавала с одуством информација, а сада смо стигли до великог присуства информација у животу, које нас могу увести у депресију“, оцењује Шчиренко.

Филм Олега Јершова „Шума, мала трагедија“ инспирисан је делима Александра Пушкина и Александра Островског.
„Ја бих ову причу назвао својеврсним током свести. Нисам писао конкретну причу о нечему, већ сам имао некакав скуп ликова у глави. У то време сам био под великим утиском од Пушкинових ‘Малих трагедија’, читао сам ‘Шуму’ Островског. И онда се све то некако сложило у мојој глави. Притом, мој брат је музичар, па смо кренули од музике. И док сам слушао музику, појављивали су се и ликови у мојој глави, извлачио сам их из своје свести, ослањајући се на ликове из класичне књижевности. Тако сам и добио овај рад. У почетку нисам имао јасну идеју шта ће од свега тога испасти“, каже Јершов.

Кустендорф – место сусрета разних култура

Млади филмски аутори признају да им је учешће на „Кустендорфу“ важно, пре свега, због могућности да упознају своје колеге из других земаља, да се друже и откривају нове културе, као и да им је посебна част што је реч о фестивалу чији је оснивач Емир Кустурица, редитељ ком се диве.
„Када сам позвана да учествујем на фестивалу, веома сам се обрадовала јер сам још током студија била у прилици да погледам документарни филм о Емиру Кустурици, да се упознам с његовом личношћу и с оним што је радио као режисер. Тада сам сазнала и за ово место, на којем одржава фестивале и снима филмове. И сећам се да тада нисам могла ни да замислим да ћу се осам година касније наћи овде. Просто се радујем што сам овде, ништа друго и не очекујем“, каже Софија Чигирова.

Јегор Шчиренко каже да не размишља о наградама, већ да од учешћа на „Кустендорфу“ очекује, пре свега, добро проведено време, уживање у природи и нова познанства.

„Интересантно ми је да посматрам људе разних култура, да видим шта њих мучи. Колико схватам, већина људи овде су млади редитељи, који су сада у једном пријатном окружењу, али мислим да без обзира на то свако од њих има неке своје муке. Интересантно ми је да видим шта је свако од њих изабрао за такмичарски програм, о чему говори, шта су то проблеми на неким другим деловима ове планете“, каже Шчиренко.

Чланак Млади руски редитељи: Данашњи свет би могао веома лако да нестане се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Ekaterina Chesnokova

Руски глумац Јуриј Борисов, који је пре неколико дана номинован за Оскара, играће у филму Емира Кустурице „Како нисам снимио Злочин и казну“. Угледни српски редитељ је Борисова дочекао као једног од гостију овогодишњег, 18. „Кустендорфа“ и том приликом најавио сарадњу с новом звездом руске кинематографије.

Борисов је на филмски фестивал који се одржава на Мећавнику допутовао како би представио филм „Анора“ америчког редитеља Шона Бејкера, који му је и донео номинацију за Оскара, у категорији за најбољу епизодну улогу. Он је, иначе, први руски глумац који је номиноан за награду Америчке филмске академије.

Конкуренти Борисову за престижно признање су Кирен Калкин, Едвард Нортон, Џереми Стронг и Гај Пирс. Деведесет седма додела Оскара биће одржана 2. марта.

По доласку на Кустендорф, Борисов је одржао радионицу за студенте и публику фестивала. Филм „Анора“ приказан је у препуној сали биоскопа „Проклета авлија“, а публика је након пројекције овацијама поздравила руског глумца.

Овогодишњи добитник „Златне палме“ на Канском фестивалу, филм „Анора“ је љубавна прича о сексуалној радници из Бруклина која се заљубљује у сина руског олигарха. Када се њих двоје венчају, младићева породица покушава да учини све да их раздвоји.

Борисов у овом филму игра Игора, послушника који ради за младожењину породицу. За ту улогу он је већ добио неколико признања, међу којима су и награде асоцијација филмских критичара Лос Анђелеса, Торонта и Сан Франциска.

Говорећи о улози у филму „Анора“, који није прво остварење ван енглеског говорног подручја у којем је играо, Борисов је рекао да је на почетку имао дилему како да игра човека који живи у Америци, али да је током рада на филму схватио да је све што радимо, заправо, потрага за душом.

Поред филма „Анора“ руски глумац се осврнуо и на свој однос према Емиру Кустурици, признавши да је одрастао на филмовима прослављеног српског редитеља и да би волео да се окуша у сарадњи с њим.

Борисов је за улогу Игора претходно добио и номинацију за награду Британске академије за филмску и телевизијску уметност (БАФТА), као и номинацију за Златни глобус.

Чланак Кустурица најавио сарадњу с руском филмском звездом Јуријем Борисовом у свом новом филму се појављује прво на ИСКРА.

Сви се сећамо тог дана, 21. је децембар је 1989. године, Николае Чаушеску излази на терасу, говори пред масом људи аутобусума доведеним на Трг републике, уверен да ће тог дана угушити побуну и наставити да влада „гвозденом песницом“. Филм „Нова година која није дошла“ сценаристе, редитеља и продуцента Богдана Мурешануа, госта „Кустендорфа“, публику води у Букурешт на поприште преврата, ово узбудљиво остварење настало протекле године већ је сврстано међу најбоље филмове у историји румунске кинематографије.

У неколико дана преплиће се шест прича, исто толико ликова и паралалних радњи, све то аутор је објединио, како каже, да би тему којом се скоро целог живота опсесивно бави напокон- „евакуисао“ из својих мисли.

– Ми смо у Румунији, током диктатуре били усмерени ка Југославији као бастиону слободе. Имали далеко тврђу власт, а Југославија је за нас представљала „запад“. Један од поменутих сегмената филма приказује двојицу студената који покушавају да побегну из Румуније, тако што ће препливати Дунав. То је истинита прича: неки су успели, неки су нажалост страдали јер су војска и служба безбедности стражарили на обали. На тој обали Дунава чак постоји и гробље где почивају неки од пребега који су убијени или их је Дунав прогутао. Усуд мојих јунака је био да, док су гледали у правцу слободе и Југославије, буду ухапшени на румунској обали. На срећу, у наредним дданима Чаушеску је пао, па су студенти избегли најгоре.

* У вашем филму, иако би то могло бити очекивано, нема парола, ни великих политичких речи. Историјска драма има људски лик. Да ли се може рећи, да гајите наклоност према свим актерима, на обе, супротстваљене стране?

– Ја нисам осућивао своје ликове, чак ни оне људе који су ишли на Чаушескуов митинг како не би остали без посла или се нашли на мети службе. Важније ми је било да разумем њихове страхове, колико год да презирем такву врсту подаништва. Нисам се бавио ни осуђивањем Чаушескуа, он је због својих несумњивих злодела и несреће коју је сејао, са својом супругом убијен на Божић. Било би превише лако, али и погрешно, парафразирати и узвикивати политичке флоскуле. Ја сам се бавио људском страном свих учесника, а имају је сви – народ као жртва, противници режима, такозвани „сендвичари“, али и припадници тајне службе Секуритатеа. Сви они и сви ми, увек смо део неке историјске ироније која се са нама поиграва. Тако је било и са запосленима на државној телевизији, они су под присмотром службе, свој посао морали радити, али су истовремено проживљавали велике личне драме и патили. Није тешко схватити, под ужасним политичким системом, сви су затвореници у истом затвору и свако настоји да га „не поједе мрак“. Сви су део истог апсурда. Дакле, пуно је нијанси у сваком друштву, људи се не могу поделити по принципу црно – бело.

* Жанровски, филм је трагикомедија са срећним крајем. Временска дистанца је, претпостављам, омогућила да приступ буде растерећенији…

– Тон филма јесте трагикомичан. Имали смо стање у коме су људи бежали из Румуније, све своје су остављали иза себе, одлазећи у неку другу неизвесност. Они који су остали, били су изложени свакодневном притиску, без наде у промене, у зацементираном стању, у немаштини. Али, хумор неподношљиво претвара у подношљиво, а немогуће у могуће: када се чини да наде нема, током Чаушескуовог митинга, а реч је о данима уочи новогодишњих празника, у тој непрегледној маси један од радника баца најобичнију петарду. И сав тај свет доведен на трг да подржи владара, настојећи да издржи и тај, још један дан па да иде кући и да настави по старом – одједном се ускомешао. На звук најобичније петарде, а реч је о стимулансу који никако није довољан да се крене на владара и Секуритатеу, комешање се претвара у силу народа који креће на владара… Народ је изненађен својом сопственом акцијом. Сви који смо то гледали на талевизији, широм света, сећамо се како Чаушеску прекида свој говор и сећамо се његовог забезекнутог израза лица на оној тераси, када схвата, из секунде у секунду, заједно са пробуђеним народом, да је дошао крај… Разуме се, за преврат, ако бисмо га анализирали историјски прецизно, била је потребна далеко већа организација од оне коју сам описао у филму, али ја сам желео да се држим људске приче, људског окидача за револуцију.

* Ваш кратки, широм света награђивани филм „Божићни поклон“ (2018) године постао је сегмент дугометражног првенца „Нова Година која није дошла“ (2024.), а који је означен као један од најбољих у историји румунске кинематоргафије. Видимо ту дечака који пише писмо Деда Мразу: „Моја тата жели да ујка Ник умре.“

– Тај дечак сам ја, он осликава стварно стање нас, деце, у диктатури. Рођен сам и одрастао сам у Букурешту где и данас живим. Био сам тинејџер у времену револуције, али сам јасно видео да комунистички поредак, диктатура, има велики утицај на моју породицу. Водило се рачуна, шта се сме рећи и пред ким. Једном сам добио батине од родитеља, због шале на рачун Чаушескуа. Скоро свако дете је имало проблем: деца су искрена и говоре оно што мисле и осећају, па се то морало кориговати, морало се пазити. Кроз моја два филма, ја сам ову опсесивну тему напокон, после свих тих година колико ме је опседала, до краја обрадио и напокон сам завршио са њом.

* Из прве руке, какво је ваше мишљење о Лаури Ковеши, румунској тужитељки која је успела да пред суд изведе велики број политичара умешаних у криминал?

– Она више није део румунског правосудног система, она сада исти посао обавља за Европску унију као први тужилац у њеној историји. Ја се искрено надам да ће наставити борбу против корупције успешно, на интернационалном нивоу, јер је елементарно поштење оних који држе нашу касу – предуслов за макар мало бољи свет. Улазак у унију је Румунији донео велики бољитак. Проблем и даље постоји у европској бирократији и корумпираним политичарима. Ми у Румунији, а тако је широм источне Европе, имамо тај став да су мито и муљање „испод жита“ прихватљиви. Зато имам позитиван став према Лаури Ковеши и велику наду да она неће поклећи пред притисцима који су сигурно велики.

* Ваш филм истиче важност познавања историје, како се велике грешке не би понављале, потенцира погубност „кокошијег памћења“ …

– Пуно сам о томе размишљао. Оног момента када се страх од властодршца успостави у једном друштву, а то се дешава превише лако, процес његовог искорењивања је тежак, дуготрајан, мукотрпан. Против зла се мора ићи пре него што се страх успостави. Страх је погубнији од било какве пандемије, он уназађује сваког појединца и цело друштво, а владару отвара врата за пљачку.

* Деценије су прошле од пада источног блока и комунизма, сви живимо у неком облику демократије. Увиђате ли и парадокс, да је могућа и диктатура демократије, од стране људи који су комунистичка конфекцијска одела заменили „Арманијем“, од олигарха, тајкуна?

– Могућа је и реална таква опасност. Људска слобода је увек угрожена. Посебно је сада угрожава могућност дигиталне диктатуре. Морали бисмо се запитати кога слушамо и коме верујемо? Да ли верујемо људима из академске заједнице, колико је њихов глас јак у односу на друге? Недавно, Си Ен Ен је отпустио око 200 новинара. На њихова места довео је исто толико такозваних „инфлуенсера“. Уместо новинара који трагају за најрелевантнијим саговорницима за сваку тему, који теже истини, сада нас информишу „инфлуенсери“, али ми не знамо чији и какви интереси стоје иза њихових наступа. Диктатура увек вреба иза угла.

* После успеха филма, како Ваш живот, свакодневица, изгледају?

– Мој живот у Букурешту је динамичан. Састоји се од рада на филмовима у оквиру моје продуцентске куће, од борбе да обезбедим новац за рад у великој конкуренцији, да зарадим за нормалан живот, као и од путовања на фестивале и пре свега у Лондон где живи моја двадесетпетогодишња ћерка. Сада завршавам анимирани филм, у суштини љубавни, реч је о коопродукцији са Француском и Хрватском. Зато верујем да ћемо се поново видети на овом месту, ускоро.

КОПРОДУКЦИЈА НА ОСНОВУ ПРЕПОЗНАВАЊА

– Мало је познато да је овај филм заправо румунско – српска коопродукција. Верујем да ће се ускоро наћи и у овдашњим биоскопима када се његов фестивалски живот оконча. Монтажа је такође рађена у Србији и то је маестрално урадио Вања Ковачевић, а ја сам током тог процеса скоро шест месеци боравио у Београду. Међутим, прва особа из Србије која се укључила у стварање била је Јона Флора, глумица рођена у Панчеву, а која је одрастала у Новом Саду. Од свих земаља на свету, људи из Србије су постали део овог филма на спонтан и необјашњив начин, вероватно је то део неког источноевропског усуда и сличног менталитета, разумевања и препознавања сличних историјских околности.

НАГРАДА У ВЕНЕЦИЈИ

Богдан Марешану је рођен 1974. године у Букурешту где и данас живи. Ствара кратке и дугометражне игране, као и анимиране филмове који су освајали награде на фестивалима у Монтреалу, Клермон Ферану, па и на Кустендорфу. Филм „Нова година која није дошла“ победник је у селекцији „Хоризонти“ на Филмском фестивалу у Венецији.

Никола Јанковић, Вечерње новости

Чланак БОГДАН МУРЕШАНУ, ГОСТ КУСТЕНДОРФА: СТРАХ ЈЕ НАЈЈАЧЕ ОРУЖЈЕ ДИКТАТУРЕ И ЗЛА се појављује прво на ИСКРА.

Кустендорф Фото: РТРС

Трећег дана 18. Међународног филмског фестивала „Кустендорф“ највише пажње привукли су филм „Анора“, редитеља Шона Бејкера актуелног побједника Канског фестивала и филм „Ајша“, истакнутог редитеља из Туниса Мехдија Барсајиа.

Филм „Ајша“, дуго је очекиван као други филм Мехдија Барсаија, након његовог првог „Син“, награђеног на фестивалу у Венецији.

Базиран је на драми о полицијској бруталности и настао је у међуародној европско-азијској продукцији.

„Анора“, Шона Бејкера према недавно објављеним номинацијама Америчке филмске академије један је од најозбиљнијих кандидата за Оскара.

Учесници су одушевљени фестивалским програмом, гостопримством и амбијентом на Мећавнику.

– Врло сам почаствована што сам позвана на овај фестивал. Мислила сам да је ово врло мало мјесто, гледајући на интернету, а изгледа попут мјеста у бајци. Када сам дошла била сам одушевљена. Веће је него што сам мислила и људи су јако драги, различите националности. Атмосфера је изванредна – истакла је Агнес Трир, редитељка из Данске.

Публику су осим такмичарског програма, највише привукли филмови из селекције савремене тенденције у оквиру које је приказан врло запажен индијски филм „Отети“, Карена Тејпала.

Филм говори о линчу невиних људи у Индији након неразјашњене отмице д&зwњ;јетета. Заснован је на истинитим догађајима.

– Повезао сам се са тим догађајем јер је могао да се деси и мени. Осјећао сам страх и фрустрацију. То је сјеме из којег је филм „Отети“ настао – рекао је Тејпал.

Кустендорф са програмом наставља још сутра, када ће бити и додијељене награде фестивала Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

Чланак Трећи дан „Кустендорфа“ – највише пажње изазвали филмови „Анора“ и „Ајша“ се појављује прво на ИСКРА.

„Пошто повремено буде речи како ми стално нешто добијамо, сада смо видели шта ми смо дали српској култури, овде, усред ничега“, рекао је вечерас на Мећавнику Кустурица док су се на платну ређале сцене са претходних фестивала, са лицима славних светских стваралаца

У дворани „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је отворен 18. по реду филмски фестивал „Кустендорф“, а због дана жалости у Србији изостао је спектакл какав је публика годинама уназад навикла да гледа на отварању фестивала. Дворана у Дрвенграду вечерас је била пуна и препуна, после отварања публика је имала прилику да погледа филм „Злато или блато“ Феја Лонга, победника фестивала у Пекингу.

До суботе увече љубитељи филма видеће на Мећавнику 26 филмова у четири програмске целине као и филмове младих стваралаца из Русије, Мексика, Француске, Данске, Северне Македоније, Црне Горе Србије. Млади филмски ствараоци биће у прилици и да на радионицама разговарају са старијим, искуснијим колегама.

Било је вечерас на Мећавнику, на тренутак и емотивно када је Дуња Кустурица, Емирова ћерка, у част пунолетства фестивала, идејном творцу и оснивачу Кустендорфа, свом оцу уручила црвено јаје чуваркућу, симбол живота и трајања, а Кустурица после тог геста заплакао на сцени.

„Дошли смо до 18. рођендана. То се дешава у времену када смо заједно са Доналдом Трампом констатовали да је боље бити здрав него болестан. Он је сем тога регистровао и да је Америка од јуче земља жена и мушкараца, а ја се надам да ће и Србија убрзо постати земља жена и мушкараца, уважавајући све законе које могу и други да имају, укључујући и егалитаризам који у Србији одувек имамо“, рекао је вечерас на Мећавнику на отварању фестивала Емир Кустурица.

Оснивач Кустендорфа подсетио је и да овај фестивал већ 18 година покушава да укине црвени тепих, све уз помоћ екипе људи која га је носила у срцу.

„То је парадокс звани професионални аматеризам, састављен од љубави и оних ствари које су неопходне да би филмови били приказани како доликује. Шта смо покушавали? Од средине 20. века ауторитет стваралаца почиње да се губи, тако је било и у Србији. Кад таквог аутиритета нема, онда добијате градове – ругобе на планинама и на обалама мора. Све што је било у моћи уметничког ауторитета, нарушено је због односа новца и стварности. Као што је речено у једном филму: „Брате, кад имаш проблем који не можеш да решиш парама, ти га решиш са много пара“. Нажалост, тако углавном и бива“, рекао је Кустурица.

Тако долазимо, наставио је славни режисер, до питања једног Чеховљевог јунака који констатује да је боље бити крај топле пећи него напољу, кад је хладно.

„Ако је сунце прејако, најбоље је у хладовини. И тако долазимо до кључног питања, да ли је боље бити жив или мртав? Има ли живота за време живота? То је кључно питање остваривања смисла. Такво је и питање, има ли Бога? То није научно питање, иако смо у фази када се све доказује науком. Због тога је захуктала цивилизација, у брзини каква до сада није досегнута, почела да кочи. Пошто је брзина била велика, питање је ко ће остати у том возу а ко ће испасти“, додао је Кустурица док су се на великом платну иза њега ређале сцене са претходних фестивала, са лицима познатих, светских филмских аутора који су последњих 18 година били на Мећавнику.

„Пошто повремено буде речи како ми стално нешто добијамо, сада смо видели шта ми смо дали српској култури, овде, усред ничега“, закључио је Кустурица.

И заиста, последњих осамнаест година гости Kустендорфа на Мећавнику, била су бројна чувена имена светског филма. Од Никите Михалкова, Андреја Kончаловског , Алексеја Балабанова до Џима Џармуша, Монике Белучи, Матеа Гаронија, Џонија Депа...

На овогодишњем Kустендорфу биће обележена и два вредна јубилеја Емира Kустурице, 40 година од филма „Отац на службеном путу“ и 30 година од филма „Андерграунд“. За оба филма Кустурица је награђен Златним палмама у Кану.

О наградама фестивала одлучиваће међународни жири који чине флимска глумица и теоретичарка Ксенија Зеленовић, италијански режисери Едоардо Де Ангелис и Ђакомо Абруцезе, док ће о награди „Вилко Филач“ одлучити директори фотографија из Француске и Италије, Мишел Аматје и Владан Радовић.

Гости фестивала биће аутори филмова у програмској целини „Савремене тенденције“, Богдан Мурешану, Мехди Барсаоуи и Каран Теџпал као и глумац Јури Борисов, који ће представити актуелног канског победника.

Чланак На Мећавнику вечерас отворен Кустендорф: Фестивал који 18 година покушава да укине црвени тепих се појављује прво на ИСКРА.

Фото Н. Јанковић

Кустендорф ће вечерас у дворани Проклета авлија отворити оснивач фестивала, Емир Кустурица на церемонији која почиње у 20 часова. Након отварања, биће приказан филм „Злато или блато“, победник фестивала у Пекингу, редитеља Феја Лонга и одржана мајсторска радионица са награђиваном глумицом Хонг Јуе.
Награде Кустендорфа Златно, Сребрно и Бронзано јаје, ове године добиће најбољи млади аутори
који долазе из девет земаља, Србије, Мексика, Русије, Северне Македоније, Француске, Египта,
Индије, Црне Горе и Данске. Међународни жири који ће одлучити о наградама, чине филмска глумица и
теоретичарка Ксенија Зеленовић, италијански режисери Едоардо Де Ангелис и Ђакомо Абруцезе, док ћео награди „Вилко Филач“ одлучити директори фотографија из Француске и Италије, Мишел Аматје и Владан
Радовић.
У оквиру програмске целине САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ, поред филма „Злато или блато”, биће
приказани и филмови „Нова година која није дошла“, румунског редитеља Богдана Мурешануа,
добитника награде Оризонти на фестивалу у Венецији и некадашњег добитника Златног јајета на
Кустендорфу, затим филм „Ајша“ редитеља из Туниса Мехдија Барсауија, који се такође такмичио у
Венецији, као и добитник Златне палме, филм „Анора“ америчког режисера Шона Бејкера и филм
„Украдено“, индијског редитеља Карана Теџпала, добитника награда за најбољу режију и најбољу
филмску фотографију на филмском фестивалу у Пекингу.
Гости фестивала биће аутори филмова у програмској целини „Савремене тенденције“, Богдан
Мурешану, Мехди Барсаоуи и Каран Теџпал као и глумац Јури Борисов, који ће представити
актуелног канског победника.
18. Кустендорф обележиће и два значајна јубилеја, 40 година од филма „Отац на службеном путу“ и
30 година од филма „Подземље“ који су Емиру Кустурици донели две Златне палме.
Програмска целина НОВИ АУТОРИ, посвећена је ауторима и феноменима који су претходних
година учествовали у Такмичарском програму Кустендорфа, а Абруцезе и Кифер чији ће се филмови
„Америка”, односно „Још једна прича о немачком тенку” приказати у оквиру овог програма,
добитници су Златног, односно Сребрног јајета. Гости ће моћи да погледају и документарни филм
„Последњи нокаут“, француског режисера Тимотеа Катрина.
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф чији је оснивач филмски режисер Емир Кустурица,
један је од ретких фестивала у свету на коме је на сваком кораку видљива размена енергије
младих и искусних уметника, а који угошћава прослављене ауторе, глумце и музичаре, те бројне
младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из
света филма.
Фестивал Кустендорф, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством
Министарства културе Републике Србије и Мећавник града, као и претходних година у фокусу има
подједнако младе филмске ствараоце и великане светског ауторског филма.

Чланак ПРАЗНИК КУЛТУРЕ И СТВАРАЊА: Осамнаести Кустендорф почиње вечерас на Мећавнику и трајаће до 25. јануара се појављује прво на ИСКРА.

Осамнаести Кустендорф почиње сутра, у среду, 22. јануара на Мећавнику и трајаће до 25. јануара.
Кустендорф ће отворити оснивач фестивала, Емир Кустурица на свечаној церемонији која почиње у 20 часова. Након отварања, биће приказан филм „Злато или блато“, победник фестивала у Пекингу, редитеља Феја Лонга и одржана мајсторска радионица са награђиваном глумицом Хонг Јуе.

Награде Кустендорфа Златно, Сребрно и Бронзано јаје, ове године добиће најбољи млади аутори који долазе из девет земаља, Србије, Мексика, Русије, Северне Македоније, Француске, Египта, Индије, Црне Горе и Данске. Међународни жири који ће одлучити о наградама, чине филмска глумица и теоретичарка Ксенија Зеленовић, италијански режисери Едоардо Де Ангелис и Ђакомо Абруцезе, док ће о награди „Вилко Филач“ одлучити директори фотографија из Француске и Италије, Мишел Аматје и Владан Радовић.

У оквиру програмске целине САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ, поред филма „Злато или блато”, биће приказани и филмови „Нова година која није дошла“, румунског редитеља Богдана Мурешануа, добитника награде Оризонти на фестивалу у Венецији и некадашњег добитника Златног јајета на Кустендорфу, затим филм „Ајша“ редитеља из Туниса Мехдија Барсауија, који се такође такмичио у Венецији, као и добитник Златне палме, филм „Анора“ америчког режисера Шона Бејкера и филм „Украдено“, индијског редитеља Карана Теџпала, добитника награда за најбољу режију и најбољу филмску фотографију на филмском фестивалу у Пекингу.

Гости фестивала биће аутори филмова у програмској целини „Савремене тенденције“, Богдан Мурешану, Мехди Барсаоуи и Каран Теџпал као и глумац Јури Борисов, који ће представити актуелног канског победника.

18. Кустендорф обележиће и два значајна јубилеја, 40 година од филма „Отац на службеном путу“ и 30 година од филма „Подземље“ који су Емиру Кустурици донели две Златне палме.

Програмска целина НОВИ АУТОРИ, посвећена је ауторима и феноменима који су претходних година учествовали у Такмичарском програму Кустендорфа, а Абруцезе и Кифер чији ће се филмови „Америка”, односно „Још једна прича о немачком тенку” приказати у оквиру овог програма, добитници су Златног, односно Сребрног јајета. Гости ће моћи да погледају и документарни филм „Последњи нокаут“, француског режисера Тимотеа Катрина.

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф чији је оснивач филмски режисер Емир Кустурица, један је од ретких фестивала у свету на коме је на сваком кораку видљива размена енергије младих и искусних уметника, а који угошћава прослављене ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.

Фестивал Кустендорф, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Мећавник града, као и претходних година у фокусу има подједнако младе филмске ствараоце и великане светског ауторског филма.

Чланак Четири дана филмског уточишта од сутра, среде, 22. јануара на Мећавнику Почиње 18. Кустендорф се појављује прво на ИСКРА.

Осамнаести Кустендорф одржаће се од 22. до 25. јануара 2025. године на Мећавнику, Мокра Гора.

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф чији је оснивач филмски режисер Емир Кустурица, један је од ретких фестивала у свету на коме је на сваком кораку видљива размена енергије младих и искусних уметника, а који угошћава прослављене ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ – У такмичарском програму 18. Кустендорфа, наћи ће се 16 филмова, селектованих у конкуренцији у више од 500 краткометражних филмова. За Златно, Сребрно и Бронзано јаје, као и за награду „Вилко Филач“ за најбољу филмску фотографију, такмичиће се по три аутора из Србије и Мексика, четири из Русије као и аутори из Северне Македоније, Француске, Египта, Индије, Црне Горе и Данске.
О наградама ће одлучити међународни жири који чине флимска глумица и теоретичарка Ксенија Зеленовић, италијански режисери Едоардо Де Ангелис и Ђакомо Абруцезе, док ће о награди „Вилко Филач“ одлучити директори фотографија из Француске и Италије, Мишел Аматје и Владан Радовић.

У оквиру програмске целине САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ, на отварању 18. Кустендорфа, биће приказан филм „Злато или блато“, победник фестивала у Пекингу, редитеља Феја Лонга. Други дан програма резервисан је за дебитантски филм „Нова година која није дошла“, румунског редитеља Богдана Мурешануа, добитника награде Оризонти на фестивалу у Венецији и некадашњег добитника Златног јајета на Кустендорфу. У петак, 24.1. биће приказан филм „Ајша“ редитеља из Туниса Мехдија Барсауија, који се такође такмичио у Венецији, као и добитник Златне палме, филм „Анора“ америчког режисера Шона Бејкера. Последњег дана фестивала, на програму је филм „Украдено“, индијског редитеља Карана Теџпала, добитника награда за најбољу режију и најбољу филмску фотографију на филмском фестивалу у Пекингу.

Гости фестивала биће аутори филмова у програмској целини „Савремене тенденције“, Богдан Мурешану, Мехди Барсаоуи и Каран Теџпал као и глумац Јури Борисов, који ће представити актуелног канског победника.

РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА посвећена је канским победницима и обележиће два јубилеја, 40 година од филма „Отац на службеном путу“ и 30 година од филма „Подземље“ који су Емиру Кустурици донели две Златне палме.
Програмска целина НОВИ АУТОРИ приказаће документарне филмове „Америка“ редитеља Ђакома Абруцезеа, „Последњи нокаут“, француског режисера Тимотеа Катрина и играни филм „Још једна прича о немачком тенку“ редитеља Јаниса Александера Кифера. Овај програм посвећен је ауторима и феноменима који су претходних година учествовали у Такмичарском програму Кустендорфа, а Абруцезе и Кифер добитници су Златног, односно Сребрног јајета.

Кустендорф је до сада угостио реномиране ауторе, глумце и музичаре, бројне младе филмске ствараоце и студенте филмских школа из целог света, као и друге истакнуте госте из света филма. Уважени гости међу којима су Паоло Сорентино, Мет Дилон, Лав Дијаз, Никита Михалков, Џони Деп, Жак Одијард, Џим Џармуш, Одри Тоту, Гаел Гарсија Бернал, Моника Белучи, Алексеј Балабанов, Андреј Кончаловски, Матео Гароне, Рубен Естлунд и многи други били гости Кустендорфа.
Фестивал Кустендорф, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Мећавник града, као и претходних година у фокусу има подједнако младе филмске ствараоце и великане светског ауторског филма.

Чланак Међународни филмски и музички фестивал КУСТЕНДОРФ од 22. до 25. јануара на Мећавнику се појављује прво на ИСКРА.

Osamnaesti Kustendorf održaće se od 22. do 25. januara 2025. godine na Mećavniku, Mokra Gora.

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf čiji je osnivač nagrađivani reditelj Emir Kusturica, jedan je od retkih festivala u svetu na kome je na svakom koraku vidljiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika, a koji ugošćava proslavljene autore, glumce i muzičare, te brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge eminentne goste iz sveta filma.

Sa zadovoljstvom vam predstavljamo takmičarski program Kustendorfa 2025:

5/3/0, Danilo Stanimirović, Srbija

Avgust, Dan Grabnar, Srbija

Brodolomnici, Andrea Saavedra de la Teha, Meksiko

Demoni, demoni, demoni, Jegor Širenko, Rusija

Imena, Jane Spasik, Severna Makedonija

Medvedica i ptica, Mari Kodri, Francuska

Neobičan dan, Klavdija Koršunova, Rusija

Neverovatno leto Hesusovo, Sebastijan Dijaz Bariga, Meksiko

Pasarinjo, Natalija Garsija Agraz, Meksiko

Posednutost, Sofija Čigirova, Rusija

Svaki dan zora, Amir Jusef, Egipat

Specijal četvrtkom, Varun Tandon, Indija

Stranac, Milorad Milatović, Hrvatska

Heks, Agnes Rejčel Trir, Danska

Četres, Adem Tutić, Srbija

Šuma. Mala tragedija, Oleg Jeršov, Rusija

Želimo da se zahvalimo svim autorima koji su nam poslali filmove.

Kustendorf je do sada ugostio renomirane autore, glumce i muzičare, brojne mlade filmske stvaraoce i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge istaknute goste iz sveta filma. Uvaženi gosti među kojima su Paolo Sorentino, Met Dilon, Lav Dijaz, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odiard, Džim Džarmuš, Odri Totu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Ruben Estlund i mnogi drugi bili gosti Kustendorfa.

Program 18. Kustendorfa biće objavljen uskoro!

Medijske ekipe koje su zainteresovane da prisustvuju festivalu, mogu da pošalju zahtev za akreditovanje preko linka ili popunjavanjem formulara i slanjem na email presskustendorf@gmail.com najkasnije do 15. januara 2025. godine.

Чланак Međunarodni filmski i muzički festival KUSTENDORF od 22. do 25. januara na Mećavniku се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Ексклузивно објављујемо 117. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак Кустурица: Човечанство је изложено великој опасности – а шта ћемо ми се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Ексклузивно објављујемо 114. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак Емир Кустурица: Нова светска елита укинула идеју слободе /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Тешке, емотивне, ужасне сцене рата, о људима који под украјинским гранатама умиру у реду за храну, који под тим истим гранатама деци кувају ручак на сред улице, спавају на столици, сцене страдања, умирања, крви

Трагом речи великог Емира Кустурице изговорених на отварању фестивала „РТ-док: Време наших хероја“ да „информативни програм може да иде на ову или на ону страну“ али да је „права истина у документарном програму“ посетиоци фестивала на Мећавнику три дана су у на платну „Проклете авлије“ гледали – истину.

Тешке, емотивне, ужасне сцене рата, о људима који под украјинским гранатама умиру у реду за храну, који под тим истим гранатама деци кувају ручак на сред улице, који спавају на столици, сцене страдања, умирања, крви, људима који немају начина да породицама јаве да су живи нити шта знају о својима…

Данас је на Мећавнику приказан и филм „Људи Христови – наше време“ о страдању православне цркве у Украјини, свештеника и верног народа.

„Сваки човек добре воље мора да стане на страну украјинских свештеника које прогањају. То је у ствари она иста слика коју смо имали у мартовском прогону на Косову и Метохији. То је део исте целина која жели да уништи православље и да ту културу којој је слобода била прва после свих других друштвених категорија“, рекао је пре неки дан Емир Кустурица после прремијере овог филма у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.

У суботу, публика је у „Проклетој авлији“ у филму „Жив сам“ аутора Олге Кириј и редитеља Артјома Сомова гледала само лице зла. О цивилима којима украјински неонацистички батаљони не дозвољавају да се евакуишу из града, бебама које се рађају у подрумима, бесомучном гранатирању цивила са укро стране, људима који су чудом преживели, сцене као после стаљинградске битке… Поруку 60-годишњег мештанина који је после недеља у мрачном подруму видео дан и који кроз објектив камере Сомова, очију пуних суза, кроз јецај, шаље проуку – „Сине не брини, жив сам“.

Сцене које су се читавих сат времена низале јуче у „Проклетој авлији“, стигле до Мећавника кроз објектив камере руских извештача сцене су пакла, за њих на Западу нема места. Људи у „Проклетој авлији“ јуче су гледали и видели саму истину, њену срж.

„Дошли смо из Москве у Маријупољ и затекли прави, истински Стаљинград. Цео град је био у рушевинама, а људи су живели у подрумима. Снимали смо зграде у којима су се и даље налазили украјински снајперисти и гледали смо како људи под ватром најнормалније ходају улицама. Са собом смо понели лекове и храну. Ауто нам је био пун намирница које смо делили док су се испред наших кола формирали редови људи за векну хлеба, неки лек. Кад погледате филм, схватићете зашто смо га назвали „Жив сам“. Ово је прича из угла и ока обичног човека“, испричала је јуче на Мећавнику Олга Кириј.

Докумантарац „Жив сам“ један је од најбољих снимљених о овом рату. О људима чији су аутомобили изрешетани док покушавају да децу извуку из пакла, о дечацима који под ватром украјинских снајпериста трче до реке и назад да донесу флашу воде, о данима без хлеба, лекова, рањенима који са покиданим ногама и рукама, живе у разореним становима без могућности да добију помоћ. О помоћи која стиже са руским хуманитарцима и руском војском.

Процене су да је у јеку битке за Маријупољ око 400.000 људи живело под земљом, у подрумима, земуницама.

И порука старице из подрума руској војсци да заврши са „гадовима“.

И други филм који је јуче публика видела на Мећавнику је отрежњујући, за неупућене зачуђујући у неким сегментима. Колике су размере русофобије, мржење према руском народу на западу, колико су јој корени дубоки, јаки, болесни…

Уз ратне репортере Александра Сладкова и Семјона Пегова, на округлом столу су учествовали и директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, уредник документарних филмова Лидија Васиљевскаја и аутор документарних филмова Виталиј Бузујев.

„Кроз читав филм „Русофобија: прича о мржњи“, реч Рус могла је да се замени речју „Србин“, јер наша два народ поред осталог повезује и заједничка трагедија“, рекао је на округлом столу ратни извештач Александар Сладков.

„Браћо наша. Вас су и почели да уништавају заједно са нама, јер сте ви део наше моћи. То је заједнчки образац који примењују према нама, према нашој породици, према нашем православљу и нашем заједничком словенском генетском коду. Ви данас приносите себе као жртву и ту на првом месту мислим на 1999. годину. Ви сте део моћи руског народа и ми треба да идемо напред и овај филм је само мали део објашњења што смо заједно“, речи су Сладкова.

„Филм је веома добар, веома је добро и то што је снимљен на енглеском језику да би људи на Западу могли да разумеју о чему се ради. Још важније је што је намењен Русима, и веома је значајно и да Руси, сви грађани Руске Федерације добију ту поруку. Најважније је буђење, освештење мотива русофобије а самим тим и србофобије. Оно што посебно наглашавам у оваквим филмовима су религијски корени русофобије, односно како је религијска русофобија прешла у тзв. цивилизаторску, научну или квази научну русофобију у 19. и 20 веку“, рекао је професор Милош Ковић после пројекције филма.

По његовим речима, тема русофобије и србофобије до недавно није била присутна ни у српској ни у руској науци, она је тек недавно откривена као истраживчка тема.

„Оно што је задатак и за руске и за српске документаристе и историчаре јесте и тема србофобије. И у 13. веку у време Светог Александра Невског, поход је почео преко Срба и преко Византије. Наполеонов поход почео је овде, немачки походи у два светска рата почели су походима на Србе. И овај поход у коме сада живимо, на Русију, кренуо је почетком 90-их година нападом на Србе. И ми смо 90-их, као што је случај сада са Русијом, имали дезертере који су побегли и који су покушавали да живе нормалан живот. Све то показује везу између русофобије и србофобије, чињеница је да нас западни пропагандисти виде као целину, као истог непријатеља. Потребно је и да Срби освесте ту чињеницу“, рекао је Ковић.

Одговарајући на питање посетилаца, Јевгениј Баранов, директор Руског дома у Београду говорио је о данашњој руској емиграцију у Београду. По њему, то су људи који су дошли не тако давно, пре годину или две, као и да је превише рано доносити било какав суд. Он каже да би требало да прође пет или чак десет година како би се проценио њихов утицај.

„Ти људи су сада стигли у Београд и осим можда два посто који се баве политиком, већина њих побегли су из Русије у паници. Ради се о генерација људи која је одрасла у тзв. путинској стабилности. Нису ни видели шта је рат, нити су хтели да знају шта је рат, а на све шта се дешавало у свету, гледали су кроз ружичасте наочаре. Када је почела специјална војна операција, они су буквално побегли. Није ту било превише политике, већ само страх и тражење комфора „, рекао је Баранов, рекао је Баранов додајући да је дошло много образованих људи и ИТ стручњака и он се нада да ће они ипак оставити неки траг у Србији.

Поред осталих, приказан је и филм „Босанска кривица-поглед из Републике Српске“.

Чланак Време истине: Фестивал „РТ-док: Време наших хероја“ данас се завршава на Мећавнику се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Bulkin Sergey/news.ru

У топлој атмосфери, у кругу пријатеља, са организаторима, учесницима и гостима другог Међународног фестивала документарног филма „РТ.Док: Време наших хероја“, легендарни српски редитељ Емир Кустурица напунио je 70. година, у свом Дрвенграду.

Прва честитка коју је добио била је од председника Русије Владимира Путина.

„Поштовани господине Кустурица! Срдачно Вам честитам 70. рођендан. Човек храбре, вишестране даровитости, истински уметник – с правом сте стекли славу једног од најпознатијих филмских редитеља нашег времена, афирмисали се као тражени глумац, музичар и писац, аутор нешаблонских стваралачких пројеката. Својим талентованим делима уписали сте блиставу страницу у историју светске уметности“, наводи се у телеграму, који су Кустурици уручили и наглас прочитали из Амбасаде Руске Федерације.

Руски лидер је у честитки истакао Кустуричину „активну друштвену позицију и огроман допринос реализацији значаjних иницијатива у хуманитарној сфери усмерених на јачање поверења и међусобног разумевања између народа“, а телеграм је завршен најлепшим жељама:

„Желим Вам здравље, инспирацију и нове успехе“.

Кустурици је, такође, уручено још неколико поклона.

Амбасада Русије и Руски дом у Београду српском уметнику поклонили су керамички барељеф Игора Обухова, професора Далекоисточног државног института уметности, под називом „Прозор на исток“, док је РТ редитељу уручио неколико симболичних поклона – типичну руску топлу јакну, капу и термос, кувар и зачине, уз поруку:
„Бити овде за Ваш рођендан – то је баш као ‘Живот је чудо’. Ми из Русије смо, с љубављу, одлучили да Вас угрејемо“.

Српски редитељ је захвалио на поклонима и пажњи и најавио да веома ускоро поново одлази у Москву како би радио на свом новом филму по мотивима дела Фјодора Достојевског „Злочин без казне“.

„Хвала Вам, Мислим да су наше душе, наше културе сродне и ми треба да радимо на томе да ове културе буду живе. Тако да ја из мог раја веома брзо одлазим у Москву, како би направио филм (по мотивима Фјодора Михајловича Достојевског), који је предвидео све оно што се данас дешава. Догађаје у свету, Европи – све то је Фјодор Михајлович предвидео. Он нам је рекао да треба да мислимо, да будемо заједно, и да више зближавамо наше културе, и ја ћу урадити све што је у мојој моћи да те културе постану још ближе“, рекао је за крај Кустурица.

Чланак РТ Балкан у Дрвенграду: Како је Путин честитао Кустурици 70. рођендан се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Ексклузивно објављујемо 113. епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак Кустурица: Идеологија западног комфора – може и пољски ве це ако имаш „мекинтош“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Чланак Кустурица: Немам више право да ћутим /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

© Milos Tesic/ATAImages

Због коришћења технологије за лажирање и креирање увредљивог синтетизованог аудио и видео снимка, Емир Kустурица преко адвокатске канцеларије Томановић захтева да Посебно одељење за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду покрене поступак и захтева уклањање предметног снимка, да РЕМ покрене поступак против ПИНK-а а да Виши суд у Београду донесе привремену меру и забрани Жељку Митровићу даље емитовање и да на било који други начин учини доступним у јавности незакониту обраду гласа и лика.

„Незаконито коришћење вештачке интелигенције за креирање лажних и монтираних снимака познат као „дипфејк“ је препознато у многим државама као друштвено опасно за демократско друштво, елементарна људска права али и за безбедност грађана. Неподобан је покушај творца фалсификата да увреду и незаконито поступање оправда наводном сатиром јер снимак није ни сатира, ни уметнички ни било који правно дозвољени облик изражавања већ законом забрањено поступање супротно јавном интересу“, саопштила је Адвокатска канцеларија Томановић.

Чланак Адвокатска канцеларија Томановић: Поново злоупотреба вештачке интелигенције од стране власника Пинка се појављује прво на ИСКРА.