Годишњица крваве козарачке епопеје: Покушај затирања Срба

ИСКРА на Фејсбуку

Избеглице са Козаре (фото: radiogornjigrad.wordpress.com)

На данашњи дан 1942. године њемачки војници и усташе напали су народ Козаре, починивши један од највећих ратних злочина на просторима бивше Југославије у Другом свјетском рату – српско становништво је убијано и расељено, а посебан злочин почињен је над дјецом.

Офанзива Нијемаца и усташких јединица /око 40.000 војника/ затворила је обруч око слободне територије козарске области.

Око 80.000 српских цивила нашло се на удару нацистичких снага, а бранило их је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда.

Ипак, Козарчани су издржали 50 дана тешких борби – погинуло је око 1.700 партизана, али је на неким мјестима обруч пробијен и спасено је око 15.000 цивила.

Нијемци и усташе спалили су и опљачкали сва српска села, побили дио становништва, укључујући рањенике, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.

Агресорске снаге сачињавали су дијелови Треће њемачке дивизије, као и главнина Првог збора, односно корпуса усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/.

Најужаснија је судбина српске дјеце са Козаре – нека су побијена пред својим кућама заједно са цијелим породицама, а нека са одвојена од родитеља и завршила у логорима за дјецу у НДХ.

Мајке су одвајане од дјеце и упућиване на рад у Њемачку у нацистичке логоре, а малишани пребацивани у посебне логоре гдје су многи поумирали од глади и тифуса.

Многи малишани су додијељени породицама у НДХ – неки су након рата тражили своју праву родбину, а неки заувијек остали несвјесни свог поријекла јер су били сувише мали да би запамтили или су им породице побијене.

У спасавању српске дјеце из усташких логора нарочито се истакла Диана Будисављевић, која се бавила хуманитарним радом у Загребу.

Она је успјела да хиљаде српских малишана склони из Јасеновца, Сиска и других логора.

Диана је у свом дневнику свједочила о ужасима кроз који су та дјеца прошла у усташким казаматима. Усташке снаге су имале намјеру да неке малишане, којима су побиле породице, одгоје као усташе.

У Старој Градишки, једном од логора у који су довођена српска дјеца, Диана Будисављевић срела се са злогласним убицом Максом Лубурићем, који је био бијесан што мора да пусти козарске малишане.

Према свједочењу Будисављевићеве, Лубурић, један од највећих усташких злочинаца, рекао је да има „довољно католичке дјеце која у Загребу расту у биједи, те да треба бринути за њих, а не за православну дјецу“.

Историјски извори наводе да је најмање 5.000 малишана са Козаре поумирало од болести и глади или убијено у Јасеновцу и околним мјестима.

Остали су страдали по другим усташким стратиштима или су интернирани у неке породице.

Страдање народа Козаре, које је почело 10. јуна 1942. године, заувијек је измијенило домографску структуру тог подручја. Био је то геноцид усташа и Нијемаца над српским становништвом и покушај његовог затирања.

Козарска епопеја једна је од најкрвавијих на овим просторима током власти нациста и усташа. Цијели народ био је мета напада и уништења, али је опстао захваљујући отпору и жељи за слободом.

РТРС

1 коментар

  1. Mrđa Dragana каже:

    КАД ИМЕ УБИЈА

    (посљедња ноћ пробоја)

    Ноћ…црна ноћ…
    уједа тишина љута
    Мочваром пузи отровна перуника жута
    и отужно мирише кадуља крај пута
    Из таме урлик зла разабирем
    Чујем га! ту је! од страха замирем!
    Ноћи, црна ноћи
    ми морамо проћи
    Бијелу траку цесте
    к’о платно ткано, нога гази
    …Лакше,стопе…лакше…
    …тише,кораци…тише…
    колона без гласа цесту прелази
    ***
    Плотуни!! По нама
    звијер ватрени траг плази!
    из таме на нас црни врази!
    Напријед,другови,напријед!
    док нејач наша цесту пролази
    Борба жестока,ври кaо у котлу,
    гола рука хвата цијев хаубице
    на јутрење бомбе зову
    мјесто звона Моштанице
    Звијер измиче,а онда још снажније туче
    из мрака јој режи огњено лице
    Шири се глас:
    иду тенкови од Дубице!
    ….
    Даље се не може…
    Свиће
    Колона уморна назад се вуче
    a с’ неба ватрена киша туче
    мјесто птица – јато убица
    товар оловни саспе
    и сије по нама смрт
    к’о рука кад сјеменом поље заспе
    Дубље у Козару,дубље
    у заклон стољетних храстова и јелика
    Сакриј нас,сејо Козарице!
    на нас је сила превелика
    Страх око срца обруче веже,
    готово је,
    у пробој се више не може…

    ***
    (у жици)

    Освану дан без сјенке.
    Међ жицама Сунце жари,
    из грла сувих сто јаука
    „Воде,воде,спас’те нас ових мука!“

    „Шта ће вама вода?
    Низ грла крв ће сад потећи
    и сви ћете скупа лећи
    мајка крај сина,
    ђед крај унука!“

    И даље звијер страшне ријечи броји
    изговор тражи,бога се боји
    „Ни ја,ни нож нисмо криви“-
    луда од крви над жртву се надвија-
    „Име твоје,и то што јеси,
    Име те твоје данас убија!“

    Куда да бјежим? куда?
    У даљини ћути сеја Козарица
    На небо – једини пут,
    само на небо из овијех жица

    Урлик зла разабирем
    Чујем га! ту је!од страха замирем!
    Дозивају дјеца прекланога врата:
    „Мајо! Сејо! страшно ми је,умирем!“
    Мртве мајке погледом прате
    из наручја чеда отргнута
    …тише,јауци…тише…
    Не боли их више…
    Сад спавају на жици разапета

    О, Ђурђе свети,отвори небеса!
    и хиљаду пута прободи аждају!
    подивљалу од смрада изгорјелог меса
    пијану од мржње
    пијану од бијеса!!
    нек баци копље твоја света рука
    А ти, Смрти, што прије дођи
    спаси од пакла,од тешкијех мука“

    И Смрт дође, као међу своје,
    домаћински дочекана хљебом и сољу
    крај Саве мутне мртви леже
    као трава згажена у пољу

    Сјечено смрћу у јаме пада
    зрневље с истог чокота
    то није једног Христа Голгота
    то род сав у мукама страда
    Неман из најдубљег ада
    у мах гута стотине живота
    а земља јаук диже
    до бескраја,до неба,до бога!
    Ту смрт је само,и крви море
    ту нема више никог мога…
    ***

    Сијано смрћу, то сјеме сад до неба класа
    Снопље вежем,на срцу га сабирем
    око себе се обзирем,у мутну воду понирем
    Та вода суза је моја…
    Бијелу рубину са груди раздирем
    од стида да умре свијет!
    Ако има Бога…
    ако Бога је било
    ту је
    други пут
    разапет!

    Видим облак плови – са Козаре галија…
    И полети сјеница из зјеница
    на одјек давних тужбалица
    и пјесама невјестица-жетелица
    У јутра пуна сумаглица,
    мириса чесница и бројаница
    на врховима јагодица
    Док пламти свијећа воштаница
    и звоном звони Моштаница
    Облак плови – са Козаре галија…
    Над гробницом – ријеком се просипа
    свјетлост од сунца блиставијa,
    од звијезде Данице дивнија
    од очију дјечијих невинијa
    претешка туга на срце се савија
    Облак плови – са Козаре галија…
    Руке наше све су јој ближе
    док ка небу лети,док на небо стиже..
    ***
    Не вриједе све ријечи кад милости у вас нема…
    Изнад вашег грохота,понад грозота
    Клетва ми тишину пробија
    Јадна вам мајка јадних сватова!
    Вама, што,смрт сте хиљадили!
    Том смрћу – себе сте убили!

    Између мог свјетла и ваше сјенке
    нема довољно вјекова и свемира
    Да заборавим – не желим
    Да опростим – не могу
    Да допустим – нећу
    нестанке нове
    да род ми затре,и земљу сатре
    oнaj, што крв га наша опија-
    и опет донесе времена страшна
    кад име убија,
    кад име убија…

Оставите одговор на Mrđa Dragana Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.