УБИЈАЛИ СВОЈЕ ДА БИ ОПТУЖИЛИ СРБЕ: Хаг проговорио о злочинима ратне муслиманске власти над властитим народом

Хашки трибунал јуче је, први пут од оснивања, јавно признао да су муслиманске снаге у рату убијале властито становништво и војнике Уједињених нација.

Чињенице одавно познате и домаћој и свјетској јавности и правосуђу, изненадила је само актуелне сарајевске лидере, попут Бакира Изетбеговића. Очекује да му Хаг поднесе адекватне доказе.

Доказа и свједочења, међутим, било је напретек свих претходних година. Нека од њих, још од рата, похрањена су и у сједишту Уједињених нација. Друга склоњена у сарајевском правосуђу, а све зарад првобитног циља – да на српској страни остане бреме кривице. Бреме које је у рату изазивало интервенцију међународних снага управо по српским циљевима.

“Претресно вијеће прихвата да је на страни босанских Муслимана било веома стало да наведе Међународну заједницу да се заузме за њих и зато су понекад гађали особље УН у граду или отварали ватру по територији под њиховом контролом да би потом оптужили Србе”, јуче је прочитао судија Квон.

Претресно вијеће је, напокон, објелоданило само мали из богате ризнице мрачних сарајевских тајни. Српска страна није одговорна за три, како то хашки стручњаци назваше – инцидента. артиљеријски, у којем је 1994. године у парку на Алипашином пољу убијено шесторо дјеце ирањено петоро одраслих.

Нису Срби криви ни за рањавање снајперским хицем Рамизе Кундо, из 1993. године док је улицом носила воду, нити Сахадете Пливац и Хајре Хафизовић у градском аутобусу 1994. године.

“Судско вијеће је прихватило ту стратегију – убиј свога и покажи на непријатељску заставу, међутим имам утисак недовољно, надам се да ће у другостепеној пресуди и суђењу генералу Младићу, тих инцидената много више изаћи на видјело”, каже за РТРС Караџићев адвокат Горан Петронијевић.

Из истог разлога један члан Вијећа издвојио је мишљење због првог гранатирања сарајевске пијаце Маркале. Претходно је, без образложења, из оптужнице првом предсједнику Републике Српске, изостављена улица Васе Мискина, у којој је 1992. године, у реду за хљеб убијено 26 цивила.

Да ли су хашки тужиоци овај “инцидент” заборавили приписати Радовану Караџићу? Или једноставно нису могли да затворе очи на доказе и свједочења, којих је све више, како је граната испаљена из непосредне близине?

Прецизније, из стана који се налази изнад овог стратишта. Нишанити у властити народ, а онда то приписати супротној страни – зарад међународне интервенције или слања искривљене слике, била је сарајевска ратна пракса.

“За мене то није никакво изненађење јер сам у предмету генералу Младићу био у прилици да се упознам са многобројним инцидентима у којима се десила управо таква ситуација”, каже Миодраг Стојановић, адвокат Ратка Младића.

Није новина да је сарајевски политички и полицијски врх, још с почетка ратних дејстава, формирао злогласну јединицу Шеве. Или, како су је још звали “Група за ликвидацију”.

Имала је тридесет чланова или егзекутора. Листа ликвидација са потписом Шева све је дужа. На њој и француски војник Унпрофора на Врбања мосту, недалеко од стратишта Бошка Бркића и Адмире Исмић, ликвидираних у мају 1992. године на тада ничијој земљи, док су покушавали да побјегну на српску страну. О убиству сарајевских Ромеа и Јулије свједочио је и бивши АИД-овац Един Гараплија. Главни егзекутор, каже био је Неџад Херенда.

Мада је јавно другачије тврдило и још тврди, знало је Сарајево одмах и наредбодавца и егзекутора напада на породицу бившег начелника главног штаба тзв. Армије БиХ Сефера Халиловића.

Непослушни начелник је преживио, али је убијена његова супруга и њен брат. И није била српска граната, већ муслиманска импровизована експлозивна направа постављена на тераси. Потврдио је то експертизом чак и сарајевски балистичар Берко Зечевић.

“Резултати ефеката на балкону не одговарају резултатима ефеката једног артиљеријског пројектила”, каже Зечевић за РТРС.

Сарајевска црно – бијела прича о опкољеном граду, озбиљно је пољуљана јучерашњим историјским признањем – босански муслимани убијали су своје сународнике снајперима и пројектилима.

Још само да се о томе информише Бакир Изетбеговић и они који слично мисле.

Тагови: БиХ, Убиства, УН, Хашки трибунал